Valensija

[twingo]

Kao veliki fan Valensije, zanima me sta je vas najvise zaintrigiralo, odusevilo ili ostavilo bez daha u ovom prelepom gradu? Posto vidim da nema poseban topic o Valens-u, hajde da se svi okupimo ovde i razmenimo utiske, fotke, preporuke - gde, kada, koliko....

 

Pozdrav svima!

[vukad]

Valensiju je dugo pratio glas ruznog industrijskog grada. U poslednjih desetak godina su ulozili ogromne pare u sredjivanje grada i turisticke sadrzaje i to daje rezultata. Meni se Valensija svidela, mada ne mogu reci da me je nesto posebno fasciniralo. Mislim da je vrlo ugodan grad za nekoga ko namerava da se duze zadrzi u Spaniji (studije, ucenje jezika) jer pruza sve sto veliki grad treba da pruzi, a cene su nize nego u Madridu i Barseloni.

[twixy]

Valensija je sladak grad sa posebnim smekom. Prvo sto sam primetila po dolasku u grad su veoma siroke ulice sa veoma smesnim kruznim tokovima na kojima su postavljeni semafori.

Centar grada je veoma lep, ali isto se moze reci i za mnoge gradove u Spaniji.

U Valensiji me je odusevio City of Arts and Sciences sa operom, muzejom nauke i akvarijumom. Tu smo proveli skoro ceo dan.

Posetila sam nekoliko gradova u Spaniji, i svaki ima neku svoju pricu. Meni se najvise dopao Madrid.

[Maria23]

Valensija - bez sumnje moj omiljeni grad u Spaniji...prelepa arhitektrura,muzeji (Casa de las Rocas,Museo de la Ciudad,Museo de la Catedral,Museo Blasco Ibañez i mnogi drugi),prelepe plaze (Malvarrosa,El Cabanyal,La Devesa...),City of Arts and Science sa akvarijumom-FENOMENALAN DOZIVLJAJ:-),ali moj ubedljivo najveci favorit je stadion Mestalla,na kome igra moj omiljeni klub Valensija,i najbolji fudbaler na svetu David Villa,koga sam imala i priliku da upozna:-)...VSE U SVEMU,ZA MENE VALENSIJA I TOLEDO PREDSTAVLJAJU NAJLEPSE GRADOVE U SPANIJI...

http://www.ferienhaus-ferienhaeuser.de/directory

http://www.corfelios.de/apartment-korfu.html

http://www.corfelios.de/ferienhaus-am-meer.html

http://www.corfelios.de/ferienwohnung-korfu-1.html

http://www.corfelios.de/familienhotel-kinderbetreuung.html

http://www.corfelios.de/chalkidiki-hotel.html

[dina_]

Cao svima....

Zanima me da li je neko vec bio u Valensiji i kako se proveo..treba u avgustu da odem na mesec dana pa sam malo u panici jer idem u nepoznato

hvala

[vlada72]

Planiram ove godine da posetim Valensiju, pa molim sve one koji su posetili ovaj grad, da napisu koju rec . . .

[vlada72]

Treći po veličini, španski grad Valensija nalazi se na istočnoj obali na približno podjednakoj udaljenosti od Barselone i Madrida. Ime Valensije potice iz rimskog perioda kada je, u čast predjašnjih zasluga, rimskim vojnicima koji su na teritoriji današnjeg centra grada zasnovali svoju naseobinu odobreno da naselje nazovu Valentia (lat. hrabrost).

Iako na obali, tokom vekova Valensija je živela ledjima okrenuta moru zbog čega, za razliku od Alikantea, Santandera ili Bilbaa, nema čak ni ribarski kvart. Dovoljno je pogledati poziciju glavnih gradskih vrata, Torres de Quart i Torres de Serrano, pa uvideti da je Valensija kroz istoriju više gledala ka kopnu nego ka moru.

Istorijski gledano, možda i najveći razvoj grada, zabeležen je krajem XV i početkom XVI veka, jer se otkriće Amerike poklopilo sa postavljanjem pape Alehandra VI, iz čuvene valensijanske porodice Borhia (Borgia). Rodjen 1. januara 1431. u Šativi kraj Valensije, ovaj je papa najviše doprineo ubrzanom razvoju grada. U periodu druge polovine XV i XVI veku izgradjen je veliki deo današnjeg starog jezgra grada, sačinjenog od boemskog kvarta Carmen i Starog Grada (Ciutat Vella). Ova su dva kvarta spojena Katedralom Sv. Marije (Catedral de Santa María) i čuvenim Devičinom Trgom (Plaza de la Virgen). Ovaj trg i Neptunova fontana na njemu predstavljaju jednu od najpoznatijih neuralgičnih tačaka u Valensiji, klasično mesto za sastanak poput beogradskog Konja ili niške Tvrdjave. Može se reći da je glavni gradski trougao sastavljen iz “svetog Trojstva”: Plaza de la Virgen, Plaza de la Reina (Kraljičin Trg) i Plaza de Ayuntamento (Gradski Trg, prevedeno u duhu srpskog jezika).

Od starih gradjevina neizostavno se treba popeti na Migelete (Miguelete), toranj s koga puca pogled na ceo grad, kao i posetiti Lonhu (La Lonja), zdanje u gotičkom stilu s kraja XV veka u kome su se prodavale na veliko svila, vuna i ostala roba. Pored raznoraznih podataka koje može naći u bilo kom vodiču, posetiocu će biti posebno simpatična spoljna fasada Lonhe na kojoj može primetiti “gorgole”. Ove omalene figure šaljivog karaktera oslikavaju umešnost tadašnjih neimara da se podsmeju crkvi na skriven način. Tako, postoji figura koja pokazuje golu stražnjicu katedrali prekoputa ili ona koja oslikava biskupa koji nuždi. Od preostalih gradjevina u centru, možda najzvučnije deluju Korida (Plaza de Toros) i Železnička stanica (Estación del Norte).

Valencia i Calatrava

Valencia je grad u kome je na veoma lep način spojena srednjevekovna i moderna arhitektura. Sto se tiče novih gradjevina, dominiraju mostovi i zgrade Santiaga Kalatrave (Santiago Calatrava). Rodjen u Benimametu, jednom od predgradja Valensije, ovaj arhitekt predstavlja jednog od najcenjenijih sinova Valensije. Koliko god kontroverzi bilo o njegovom stilu gradnje, definitivno predstavlja jednog od najpoznatijih valensijanaca. Park Río Turia, o kome cemo više kasnije, ispresecan je njegovim mostovima, dok su Ciudad de Artes y Ciencias i Opera postali simbol grada prepoznatljiv gotovo svuda u svetu. Pored funkcije muzeja, Ciudad de Artes je mesto gde se odrzavaju koncerti, poput MTV Winter Sessiona, premijere filmova na otvorenom, pa čak i probe novih bolida Fernanda Alonsa.

Ljudi i običaji

Španija je podeljena na sedamnaest autonomnih pokrajina od kojih svaka ima više provincija. Može se reći da je španski sistem autonomije asimetričan, sa odredjenim pokrajinama koje, usled etničkih ili jezičkih specifičnosti, uživaju veći stepen autonomije. Takve su, pre svega, Katalunja, Euskadi (Baskija), Galicija, Navara i Valensija. Njeno zvanično ime, Comunidad Valenciana (Zajednica Valensije), plod je konsenzusa razlicitih struja i pokreta. U pokrajini Valensija, zvanični jezici su kasteljano (castellano) i valensijano (valensijano). Ovaj potonji uz maljorkin (mallorquin, Balearska Ostrva) i katalan predstavlja dijalekt katalonskog jezika. Dijalekti ili posebni jezici? Zvanično, pred Evropskom Unijom postoje dva različita jezika, valensijano i katalan, iako se prevod Evropskog Ustava na ova dva jezika razlikuje u samo 23 reči. Uz shvatanje jezika obično ide i politički stav. Tako, “katalanisti” smatraju Valensiju prirodnim delom Katalonskih Zemalja, “valensijanisti” posebnim entitetom koji je stabilni deo Španije i tako dalje. Na sreću, različiti lični stav retko dovodi do prepirki i obično je poligon za skupljanje lokalnih političkih poena bez nekog uticaja na svakodnevni zivot…

Govoreći o jezicima, valensijanci kao i ostali Španci, na žalost, slabo barataju jezicima. Neko je u šali rekao je da su iberijski jezici kao špansko vino, ostavljaju jak trag na jeziku da i pored mnogo truda, učenje stranih jezika slabo ide. Možda najbolje ilustruje tabla na jednoj taverni u ulici Salamanca koja doslovce zbori “We are trying to speak English”. Pošalica koja lepo ilustruje Špance uopšte: puno truda da se nauče jezici, ali slabo baratanje njima.

No, dosta o škakljivim temama! U Valensiji se, pre svega, lepo živi. Tome jako doprinosi klima, koje je možda i najbolja u celoj kontinentalnoj Španiji: veoma blaga zima, predivno proleće sa mirisom narandžinog cveta u aprilu mesecu i dugo toplo leto sa, možda, suvišnom vlažnošću. Tokom dana najposećeniji deo grada je bivši tok reke Turije pretvoren u predivni park dug 10ak kilometara. Reka Turia, koja je 60ih godina izazvala veliku poplavu, izmeštena je južno od grada. U moru planova kako iskoristiti korito koje je ostalo, isplivala je ideja o specificnom gradskom parku, možda i jedinstvenom u Evropi. Tako ogromna zelena površina “protiče” kroz grad i omogućava većini stanovnika da u roku od deset minuta dodju do svog parčeta zelenila, pojedu sendvič, prošetaju psa ili jednostavno predahnu na pauzi za ručak.

Popodnevne šeme valensijanaca obično prolaze preko obližneg bara ili taverne. Uz “tercio” (pivo 0.33l) ili “quinto” (pivo 0.2l) i ponešto za meze (kao i u ostalim delovima Španije, “tapas” su neizbežne), prodiskutuju se dnevne teme. Boju gradu daje ogroman broj stranih i domaćih studenata (Valensija ima tri universiteta, dva drzavna i jedan privatni) koji u popodnevnim i večernjim satima preplave gradske barove. Koncentracija barova u Valensiji je neverovatna. Primera radi, u bloku zgrada u kome zivi autor ima nekih 10-12 barova! Parafrazirajući Topaloviće, moglo bi se reći “samo je bar siguran posao”…

[komisura]

Ovog leta sam kratko bila u Valensiji, i mogu reći da je na mene najveći utisak ostavio Kalatravin Grad umetnosti i nauke. Ceo dan smo proveli u njemu, moguće je kupiti odvojene ulaznice za Hemisferic (IMAX bioskop sa projekcijama na poluloptastom plafonu), Muzej nauke i Oceanografico, ili objedinjenu ulaznicu za dva ili sva tri objekta. Opera nije otvorena za posete, ali joj se možete diviti spolja Napomena: ko ima Euro26 karticu, ima popust 20%. Čitav ovaj kompleks izgleda kao da je sa neke druge planete, sve je u beloj boji, presvučeno lomljenom kreamikom, a oblici građevina i objekata više liče na vajarske skulpture. Između objekta su prelepi bazeni i šetalište.

Drugi dan smo obišli stari centar grada i uzeli turistički autobus koji nas je za oko sat i po delimično upoznao sa istorijom grada. Sam centar se može brzo obići pešice, za par sati. Građevine su prelepe i očuvane, a između većih bulevara su popločani pasaži sa restoranima i kafićima. Železnička stanica Nord je takođe zanimljiva, mi smo u Valensiju i dolazili vozom i oduševljena sam funkcionisanjem španske železnice. Vozovi su klimatizovani, brzi, tačni... sve ono što naši nisu :( Pored železničke stanice se nalazi korida, najjeftinija karta je 10€. U starom delu grada smo obišli katedralu i popeli se na toranj Migelete. Pogled je zaista impresivan! Stepenice kojima se penje na vrh su toliko uzane da je moguće kretanje samo u jednom smeru, na šta upozorovaju semafori u prizemlju i na vrhu. Nažalost, nismo imali vremena da obiđemo Biopark koji je, kažu, posebna atrakcija. Biopark je zoološki vrt bez klasičnih barijera između posetioca i životinja - ograda, kavez i sl, već su napravljene prirodne prepreke - rečica, stena...

[komisura]

Objavljena je i MFT - > http://www.putovanja.info/sr/moja_foto_tura/galerija/2977

Izmenjeno 5 avg 2009 (komisura)

[vlada72]

Gastronomska ponuda u Valensiji ide od barova i taverni baziranih na “tapas” y “bocadillo” pa sve do restorana sa izuzetno elaboriranim jelima. Bokadiljo je duguljasti sendvič koji je glavni adut prepodnevne užine. Valensijanci više vrednuju dobar bokadiljo za užinu (almuerzo) negde oko 11h nego doručak. Od bokadilja obavezno treba probati tipično valensijanski “belo crni” (blanco y negro) ili “omlet sa bobom” (bocadillo de tortilla de habas). Tipično valensijanske tape su ezgaraet (esgarraet), sačinjen od pečene paprike i bakalara, teljinas (tellinas) i kloćinas (clotxinas), dve vrste mušlji, te prženi krompirići sa aliolijem (patatas bravas con alioli). Alioli je umak sličan majonezu sacinjen od maslinovog ulja tučenog sa belim lukom i jajetom i predstavlja najomiljeniji dodatak kod valensijanaca. Nadovezujući se na alioli, ulazimo u carstvo paelji, uz koju neizbežno ide ovaj dodatak. Može se reći da je za Valensijanca svetogrdje jesti paelju bilo gde van Valensije, a i da niko ko dodje sa strane ne sme otići kući bez par porcija pirinča sa … bilo čime! Paelja valensijana (paella valenciana) je pirinac sa zečetinom, piletinom i povrćem. Tu su još i pirinač sa saseckanim morskim plodovima (arroz a banda), kao i crni pirinač (arroz negro), sa kolutovima lignje u kuvan u lignjinom mastilu. Ne sme se zaboraviti “fideuá”, gde pirinač zamenjuje sitno saseckana testenina. U Valensiji postoji nebrojanih mesta gde se može pojesti prvoklasna paelja od kojih je autoru najomiljeniji “El Famos”. Sve se ovo može zaliti pivom, čiji kvalitet iskreno nije jača strana špancima, ili vinom. Od belog vina toplo preporučujem bilo koje galicijsko vino (“ribeiro”, “albariño” i slično), dok je od crnih vina rioha (rioja) odličan izbor, pogotovu ako je dobro odležalo u bačvama, označeno kao kriansa (crianza).

Noćni život

Može se reći da je Valensija podeljena na nekoliko zona za izlazak. Već je pomenut boemski deo grada Carmen. Ovo stecište alternativnih umetnika i pojava, spoj je “punky” stila, “okupa” pokreta (eng. squatting),gej lezbo barova i svakojakih restorana te predstavlja simpatičan sklop koji treba videti. Carmen je inače vrlo prijatno mesto za nedeljnu jutarnju kafu i šetnju po uskim sokacima u kojima se lako izgubiti. Mora se napomenuti da je u Valensiji moguć spoj dijametralno suprotnih stilova života na istom mestu jer je valensijanski stil života izuzetno tolerantan. Retko kad možete prisustvovati nekakvoj razmirici i uglavnom u svakom delu grada možete biti slobodni da prošetate do ranog jutra (kada se obično tek završava noćni život u takozvanim “after” barovima).

Takodje zanimljiv kvart za izlazak je Avenija Blasco Ibañeza (inače poznat valensijanski pisac, republikanac po opredeljenju). Poznat kao studentski kraj, obiluje barovima, konobama i klubovima. Tako, za ljubitelje latino plesova neizbežni su “Carribeans”, “Tucán” ili “Studio 54”, dok je za ljubitelje indie rocka i underground zvuka preporučljivo posetiti koncertne sale poput “Wah wah” i “Matisse” na Plaza Cedro.

Iako smo temu pića već pomalo načeli kod paelji, zanimljivo je iskomentarisati kubatu (cubata). Gotovo svuda u svetu poznat je fenomen koktela “kuba libre”. U Španiji je prerastao u veći varijetet obaveznih kombinacija alkohola i osvežavajućih napitaka poznatih pod imenom “kubata”. Ime dolazi od kocki leda (cubos de hielo), kojih se povećih tri polože u usku duguljastu čašu, ispunivši tako dobar deo nje. Nakon toga se naspe do polovine alkoholno piće poput viskija, džina, ruma i u preostalu zapreminu penusavo piće poput koka kole, fante ili tonika. Tako se moze popiti “Bombay con tónica”, “Bacardi con coca cola”, “JB con fanta naranja” i neograničeni broj kombinacija. Oko ovih koktela se uslovno rečeno organizuje nočni život u Valensiji kao i u mnogim španskim gradovima.

Srbi u Valensiji

Zaključujući setnju Valensijom, ne možemo da ne spomenemo Institut “Principe Felipe”, jednu od najprestižnijih naučnih ustanova u svetu na kojoj sa uspehom radi veći broj srpskih naučnika poput dr. Miodraga Stojkovića, dr. Slavena Ercega i drugih. Ovaj institut se, izmedju ostalog, bavi i regenerativnom medicinom i predstavlja nadu da će u bliskoj budućnosti upotrebom matičnih ćelija biti izlečive mnoge bolesti.

[Natay]

I mene zanima odlazak u Valensiju! Kako ste stigli do nje?Avionom, vozom...I koliko vas je sve to kostalo?

[komisura]

Ne mogu da ti pomognem za direktan odlazak do Valensije, pošto sam išla avionom do Barselone, zatim vozom u Benikasim gde sam bila nekoliko dana tokom FIB festivala, a odatle opet vozom pravila izlete do Valensije. Do Barselone sam išla letom Alitalia, iz Beograda preko Rima, povratna karta sa svim taksama je bila 15000, ali kupljena dosta ranije, pa sam ulovila neki popust. Ne znam kakve su cene za let do Valensije.

Na sajtu španske železnice http://www.renfe.es/...lish/index.html se možeš informisati o cenama vozova između gradova, a i kupiti kartu na https://w1.renfe.es/vol/

Odštampane elektronske karte za voz smo poneli sa sobom, i sve je bilo ok. Najjeftiniji voz je Regional Expres, ostali su brži vozovi sa manje stanica. Npr. povratna karta od Barselone do Valensije ovim vozom je 40€.

Izmenjeno 22 jan 2011 (DraganV)
ne citirati ako se poruka odnosi na prethodni post

[vlada72]

Došlo je vreme za Valensiju, odo ja sutra . . .

[komisura]

Došlo je vreme za Valensiju, odo ja sutra . . .

Srećan put i lep provod! Pa onda kad se vratiš sve lepo da nam opišeš!

[vlada72]

Valensija, je predivan grad, kažu da ima 800.000 stanovnika. Neverovatno koliko je čist, da čovek ne

poveruje da tako nešto postoji. U jednom trenutku sam uhvatio sebe kako šetam gradom i tražim neki

papirić na pločniku. Kad sam već kod pločnika i trotoara, uži centar grada je pod mermerom. Bio sam

smešten u samom centru gradu na trgu Plaza Ayuntamiento.

To Vam je kao Čika Ljubina u Beogradu, što znači 50-tak metara od konja, tj. centra grada.

Do gore pomenutog trga vozi dosta autobusa, a 100-tak metara od trga su i dve metro stanice Xativa i

Colon. Metro u Valensiji je priča za sebe. Kao da ste u pozorištu. Čisto i uglancano. Na svakoj

stanici na displejevima je ispisano za koji vremenski period dolazi sledeći, koja je trenutna

temperatura, u vagonima takodje informacije o narednoj stanici, eventualnim ukrštanjima sa drugim

linijama, trenutnoj temperaturi, vreme . . . Karte za metro smo kupovali po 10 komada u paketu, cena

tih 10 karata je 7.40 eura, pojedinacno mislim da je karta 1.00 euro. Za bus 10 karata je 5.50 eura.

Postoje i kombinovane karte bus+metro ali ih nisam koristio. Što se tiče švercovanja po metrou,

potpuno isključeno. Zašto? Uopšte nemožeš da uđeš u metro stanicu ako ne otkucaš karte jer

poništavanjem karte otvaraju se vrata, a ako nekako i uđeš onda ne možeš da izađeš, prema tome nema

šverca.

Šta reći o Valensiji? Kroz grad je nekada proticala reka Turija i posle velike poplave gradske

vlasti su odlčulie da reku izmeste i da u nekadašnjem koritu naprave park. Dugačak je 10-tak km. Na

početku parka je biopark (www.bioparcvalencia.es), to je neka vrsta zoo vrta u kojem ste veoma blizu

životinja gde su prirodne prepreke između posetilaca i životinja, fantastično i vredi pogledati.

Ulaz je 15.50 evra radnim danom, vikendom 21.00 evro. U Bioparku imate razne šopove, restorane,

klupice za predah i obavezno poneti foto aparat. Park je pun raznih fontana, u nekim delovima je

popločan mermerom, ima raznih terena za sport (tenis, basket, fudbal, odbojka, mini golf), takodje

ima terena za ekstermne sportove (skejt, planinarenje), trim staze, biciklističke staze, kod

bioparka ima i mesto za ljubitelje ribolova. Na kraju parka je centar umetnosti i nauke, kompleks

Palau de les Arts, zatim Okeanografija (predivan program sa delfinima i razgledanja jednog od

najvećih akvarijuma u Evropi, cena 24.00 evra), Muzej lepih umetnosti, Hemisfera, Cinema arts,

planetarijum . . . Ovo je mesto mnogih svetskih premijera, modnih revija, dodela MTV nagrada i

mnogih drugih manifestacija. Preko puta su poznati tržni centri. U blizini je i deo grada gde se

vozi Formule 1, kao i plaža duga nekoliko kilometara do koje se dolazi veoma lako iz svih delova

grada. Plaža je sa veoma sitnim peskom, široka oko 150-200 metara. Na plaži ima crnaca koji šetaju i

nude raznovrsnu "originalnu" robu (satovi, parfemi, DVD filmovi, naočare . . .), ima i prodaje

hladnog pića po veoma pristupačnim cenama, limenke raznih osvežavajućih napitaka je 1 euro, 1/2l

vode takodje 1 euro. Tuševi na svakom koraku. Uz plažu je popločano šetalište sa eksluzivnim

restoranima i hotelima. Cena jedne porcije jela (paelja, gaspaćo . . .) je od 10 eura pa naviše.

Pirinač je veoma zastupljen u španskoj kuhinji. Na svakom koraku su i restorani brze hrane poput

Mcdonaldsa, Burger Kinga, KFC-a, kao i španskih brendova brze hrane. Cene u ovim restoranima su

udvostručene u odnosu na Beograd. Korida je u centru grada, odmah uz železničku stanicu Valensija

Nord. Početak koride je u oktobru tako da sam koridu u Valensiji osetio samo spolja, ali sam zato

otišao do Madrida i gledao koridu koja je trajala 2 i po sata, cena karte za madridsku koridu je 10

eura. Bio i na Santagio Bernabeu cena 15 eura. O Madridu drugi put, ovde je reč o Valensiji, samo

mogu reći da je Madrid predivan, ogroman i pomalo prljav u odnosu na Valensiju. Cena vozne karte u

oba smera od Valensije do Madrida je 75 eura. Voz extra, kao raketa www.renfe.es. Bio sam i na

stadionu Valensije Mestalla čije razgledanje košta oko 10-tak eura. Stadion je prelep, mada posle

razgledanja stadiona Real Madrida, Mestalla je ipak "malo dete". Pored Stadiona, kao i u gradu i

tržnim centrima, postoji i Valenciashop sa suvenirima fudbalskog kluba u kojima možete sve naći

počev od baby oprem, školskog pribora, suvenira, kojekakvih lutkica, zastavica pa do sporstke

opreme. Kad smo već kod šopinga u Valesiji imate sve svetske i španske brendove, meni je za oko

zapala Zara i malo sam i bacio oko na cene koju su prihvatljivije nego kod nas. Kad god sam bio u

prilici bacio sam oko i na prodavnice eksluzivnih satova, tako da sam video i primerak Frank

Muller-a od 200.000 eura (i slovima dvestotine hiljada). Ovo je nešto ukratko sa putovanja u

Valensiju, i sigurno da sam štošta zaboravio. I još nešto do Valensije sam stigao tako što sam leteo

iz Temišvara (povratna karta 125 eura). Nema aerodromskih taksi, nema obroka u avionu, ograničen

prtljag cena kofera od 15 kg je 20 eura. Cena pola litre vode u avionu je 2.5 eura, mali sendvič 4

eura, ali cena karte je ipak najbitnija. Beograd - Temišvar 170km ili 3 sata lagane vožnje. Kad

spomenu Temišvar treba reći da je centar veoma sređen i čist. Zanimljivo je da sam u Temišvaru prvi

put video komunalnu policiju koja je jednu devojku opomenula zato što je pljunula žvaku na sred

ulice. Prišli su joj opomenuli je, i žvaka je završila gde joj je i mesto, u kanti. Inače, komunalna

temišvarska policija nosi izrazito plave plastiče pištolje. Zanimljivo, zar ne? Dosta o Temišvaru.

Toliko o mom putovanju i lepo provedenih dana u Valensiji o kojoj mogu jos da pišem . . .