Sav taj Jazz….i poneka rucna bomba !

Secam se, jednom prilikom istrazujuci  koje americke gradove bi trebalo posetiti procitao sam I sledecu recenicu:

“Ako zelite da se dobro provedete u Americi , zaobidjite – Indijanapolis” ! Dakle, jasno mi je bilo gde ne treba ici, ali jos uvek nisam znao gde otici ako bas zelite da dozivite nesto “posebno”  dok ste u Americi ? Mnogo godina kasnije, posle dosta lutanja, pronasao sam konacno I pravi odgovor na ovo pitanje a on je – New Orleans !

Jednom recju New Orleans je jedan potpuno drugaciji grad na celom severno americkom kontinentu. Toliko poseban da verovatno nijedan drugi cak ni priblizno ne lici na njega. Ali ako malo razmislite I ako znate da se medjunarodni aerodrom u ovom gradu zove “Louis Armstrong” kao I da se najvaznija ulica zove “Bourbon Street”, sasvim je logicno da vrlo brzo dodjete do zakljucka da je ovo grad muzike I dobrog provoda. Ali ne bas svakakve muzike…..ovde govorimo o jazz-u, bluzu, soul-u, jazz rock-u, rock’n’roll-u ….Ovde nema tra-la-la muzike, i da bi ovde nastupali morate da budete – majstor svog zanata ! To je legat koji su ovom gradu ostavile njegove najvece muzicke legende….Ali, naravno, kao I uvek, krenimo redom….

Cim smo sleteli, negde nesto iza ponoci uzeli smo taksi do jednog manjeg hotela (desetak soba) gde smo nasli smestaj. I vec tada, u kolima, taksista nam je ljubazno rekao: “ Ako zelite da izbegnete neprilike u New Orleansu – nemojte ici u Bourbon Street,  svi problemi dolaze odande”. Kratko I jasno ! Nisam imao srca da mu kazem da smo mi  zbog Bourbon streeta I okolinih ulicica bas I dosli, samo smo mu se zahvalili na savetu, koji nam je iskreno receno, uneo i malo zebnje oko srca jer ipak nismo otisli u New Orkleans da bi sedeli u hotelskoj sobi.

Sledeceg dana rano ujutro, krecemo napolje, pravac u centar – “Bourbon Street” ! Ocekivao sam, narocito posle komentara tog taksiste od prethodne noci, da cemo naici na bojno polje posle bitke…ali nista od toga. Sacekala nas je suncem obasjana ulica, sveze oprana I to deterdzentom ! Kao da do nekoliko sati pre toga ovde nije bilo na hiljade ljudi ….Neverovatno, za trenutak sam I sam bio zbunjen. Ljudi su polako otvarali svoje kafice I prodavnice suvenira jer, za njih je to jedan sasvim obican I svakodnevni ritam. A o kakvom se  zaista ritmu radi jos uvek nam u tom trenutku nije bilo jasno. Objektivno govoreci jos u prepodnevnim satima  moze se primetiti neka malo veca koncentracija turista ali to je normalno za turisticke delove bilo kog veceg grada I nije nam bilo nista “sumnjivo”. U udarnom delu ulice nalazi se jedan vrlo zgodan restorancic gde muzika svira od ranog jutra. Na ulazu u bastu tog restorana poredjane su figure jazz I rock’n’roll velikana u prirodnoj velicini sa Fats Dominom na centralnoj poziciji, pijanistom koji je prvi u istoriji prodao vise od million ploca sa jednom rock’n’roll pesmom. Umro je skoro, 2017. u Lujzijani (a I gde bi drugo)  u svojoj 90. godini. Dakle, dan pocinje sa jazz doruckom u Bourbon Street-u…..

Onda “skliznete” polako I u neke druge ulice koje se ulivaju ili izlaze iz Bourbon Streeta. Sve svecano okicene zbog , najveceg paznika ovde : Mardi Gras-a ! Mardi Gras pocinje jos u januaru I traje oko 6 nedelja da bi kulminirao na dan koji se zove “Fat Tuesday” a koji bi ja preveo kao “Masni utorak” ! Ove godine je to bio utorak 25. Februara. Taj dan je vrhunac visenedeljnog slavlja koje postaje sve intenzivnije sto se “Masni utorak” vise priblizava da bi u posledenje dve nedelje pred taj dan u gradu pocelo da vlada potpuno – “ludilo”.

U Royal Streetu (prva juzno od Bourbon St.) naci cete veliki broj izuzetno dobrih antikvarnica I galerija. Prosto se nastavljaju jedna na drugu, ali ako bi rekao da je ponuda prilagodjena svakom dzepu – slagao bih vas. Vrlo je skupo za nase prilike mada ima izuzetnih primeraka starog namestaja, porcelana, slika itd. Dosta evropskog uticaja mozete videti bas u ovim radnjama a kako I ne bi kada je Lujzijana ustvari bila ne samo pod jakim uticajem Francuske, vec I deo ove zemlje a to se oseca I danas. Lujzijana je zvanicno postala francuska teritorija 1682. godine kada je dobila naziv – Lujzijana, po francuskom kralju Luju XIV.

Pod Francuzima ostaje do 1763 kada je preuzimaju Spanci (Francuska im je fakticki ustupila Lujzijanu) da bi je Napoleon vratio 1800. pa je tako , francuski uticaj  bio I ostao dominantan. Glavni deo New Orleansa  se jos uvek  zove “Francuska Cetrvrt” a I mnogi nazivi ulica su takodje na francuskom.

Pa ipak Lujzijana ne ostaje dugo francuska jer je Amerikanci kupuju od Francuza 1803 godine za 15 miliona dolara ili za 18 dolara po kvadratnoj milji. Ona je u tom trenutku bila deo „trgovackog deal-a“  koji je obuhvatao preko dva miliona kvadratnih kilometara koje su amerikanci na ovaj nacin preuzeli mada sama ima povrsinu od oko 135,000 kvadratnih kilometara I veca je od Srbije za nekih skoro 60%.

New Orleans, koje jeste njen najveci ali ne I glavni grad (glavni grad je grad koji se zove  Baton Rouge)  osnovan je 1718 godine na mestu gde je Misisipi napravio vrlo siroku deltu pre ulivanja u okean u Meksickom zalivu. I bas taj polozaj kao da je odredio buducu sudbinu grada. Sa potpuno “nestvarnom” nadmorskom visinom koja je negativna (od 2 do 6 metara ispod nivoa mora !) grad je tako od svojih pocetaka sudbinu stavio u ruke ne bas dobrocudnoj prirodi.  Uragani I poplave, od kojih je poslednja 2005. godine bila posebno razarajuca, doveli su do toga da ovaj izuzetno atraktivan I sarmantan grad pocne da gubi svoje stanovnistvo, koje se skoro prepolovilo u poslednjih 50-ak godina. Jednostavno, ljudi odlaze jer ne mogu I nece vise da zive sa “glavom u torbi” . Ako je to neka dobra okolnost, onda treba reci da oni ne odlaze bas nesto mnogo daleko. Uglavnom se sele u predgradja New Orleansa gde se osecaju sigurnije jer su dalje od reke I njenih rukavaca. Tako da danas imamo paradoks da New Orleans ima ispod 400.000 stanvnika ali sa predgradjima ovde zivi 1,5 miliona ljudi !

U samom gradu je oko 95% individualnih kuca. Zgrada ima jako malo. Gotovo sve  manje kuce u starom delu grada su zidane na nacin koji je nama neshvatljiv jer gotovo nijedna od njih nema temelj ! To su kuce koje leze na postavljenim betonskim blokovima malo odignute od zemlje: To su kuce  “na klocnama” kako bi verovatno rekli automehanicari ! Razlog: zbog velikog prisustva podzemnih voda kopanje nije bas preporucljivo. Cak se ni pokojnici ne ukopavanju nego se, verovali ili ne, sahranjuju iznad povrsine zemlje (Ovde se cak organizuju I turisticke ture sa ukljucenom nocnom posetom groblju) ! Zbog toga ne treba da Vas iznenadi kad vidite kako posle uragana kuce bukvalno bivaju “slozene” kao da su pravljene od karata ili kartona…. Bogatiji stanovnici grada koji zive u delu koji se zove “Gardens district” nalaze se malo dalje od reke pa su njihove kuce ne samo bezbednije I drugacije gradjene,  nego I raskosnije I mnogo skuplje. Blizina reke je ovde veliki rizik I nisam siguran da bi se stanovi u nekom eventualnom  I hipotetickom “New Orleansu na vodi” bas dobro prodavali.

Ali vratimo se nekim vedrijim temama, vratimo se u “Bourbon Street”  Iza podneva muzika se znacajno pojacava I sada je vec tesko da komunicirate sa osobom pored Vas. Bukvalno iz svakog lokala tresti. Ziva muzika je u mnogim restoranima a narod “djuska” po ulici. Posto je New Orleans I grad koktela, uglavnom svi posetioci nose sa sobom I po neko pice koje zbog prirode stvari posluzeno u plasticnoj ambalazi da bi ljudi mogli da ga nose sobom dok “funkcionisu” kroz ulicu. Najpoznatiji koktel se zove “Rucna bomba“ (Hand grenade) I sluzi se u plasticnoj casi koja ima oblik rucne granate sa drskom (na kao kasikara vec kao bomba sa drskom) i jarko je zelene boje. Postoje I drugi kokteli koji cak mogu dosegnu I vise od jednog litra I koje ljudi nose sa sobom I piju duze vreme.

Sa dolaskom mraka atmosfera se jos vise “ubrzava”. Balkoni zgrada u Bourbon Streetu postaju nacickani ljudima, I zurka se odvija I na ulici ali I na terasama. Stari obicaj je u New Orleansu u vreme karnevala da devojke i zene koje idu ulicom pokazu gole grudi onima na terasama  a ovi ih za to “nagrade” bacanjem perli. To datira jos od 1872 godine a danas predstvalja svojevrsnu turisticku atrakciju koja nailazi na opste odobravanje posebno  muskih posetilaca.

U takvoj atmosferi naravno pojavljuju se I svi oni koji pokusavaju da zarade na svojim “posebnim znanjima I vestinama” Pocev od dece koje koja Vam prikazuju svoje bubnjarske vestine udarajuci (vrlo uspesno) u prazne plasticne kante od farbe, preko coveka transformera, zene sa pravim pravcatim pitonom, psom koji nosi naocare za sunce i koji se sunca lezeci na ledjima….i ko zna sta sve ne….Jednostavno stice se utisak da se odvija jedna ogromna zurka gde ljudi ne samo da pevaju I igraju ulicom nego pored toga se odvija jos bezbroj usputnih desavanja koja su sve samo ne uobicajna. Skoro svako bi da pokaze sta zna I sta ume…Jednom recju – totalni circus, ciji deo postajete I Vi a da toga niste ni svesni !

Povremeno, medjutim,  morate i izaci iz ulice ma kako ona bila interesantna. Jednostyavno buka I intezitet dogadjanja su tako jaki da morate malo I da odmorite, odnosno napravite pauzu. Takve situacije mozete da iskoristite ili da provedete par sati na plovidbi Misisipijem gde jos uvek postoje restaurirani stari brodovi sa parnim pogonom, svima nama poznatim po dva velika tocka pozadi koja su spojena lopaticama koje “veslaju” I tako pokrecu brod. Gledano sa strane ovaj glavni pokretacki deo broda lici na veliki vodenicni tocak , odnosno na dva vodenicna tocka spojena drvenim letvama koje predstavljaju lopatice. Vrlo su popularne dvosatne ture ovakvim brodom  sa uracunatim ruckom. Cena je oko 50 dolara po osobi. U Sali za rucavanje sve vreme ce Vas zabavljati orkestar koji svira popularne melodije Lujzijane.

Posle broda trebalo bi otici  I u “New Orleans Musem of Art” ili NOMA-u. Nalazi se na poslednjoj stanici onog poznatog tramvaja koji se nalazi ama bas na svakoj rezglednici grada. Muzej se sastoji od galerije sa vise veoma dobrih slika poznatih majstora (Modiljani, El Greko, Dega…). Edgar Dega, jedan od najpoznatijih francuskih impresionista je cak neko vreme ovde I ziveo jer mu je majka iz Lujzijane (ne zaboravite da je Lujzijana dugo bila Francuska)…Tu je I park sa vrlo interesantnim skulpturama. Sve u svemu ovde mozete da provedete jedno vrlo interesantno pre ili popodne za nekih 15 dolara  koliko kosta ulazak u sam muzej dok je ulazak u park skulptura besplatan. Mozda je najbolje da posetu ovom muzeju spojite sa posetom parku Luis-a Armstronga koji je takodje vrlo blizu. Na zalost park nije preterano interesantan ali bi Vam preporucili da vidite skulpture Louis Armstronga a narocito  Mahalie Jackson koja je prikazana u momentu dok peva. Ta skulptura je toliko dobro uradjena da ce Vam se na trenutak uciniti I da cujete njen glas.

Kada sam vec spomenuo dolazak tramvajem , jos jedan koristan savet: U New Orleansu mozete kupiti dnevnu kartu za neogranicen broj voznji gradskim prevozom za samo 3 dolara. Obavezno iskoristite to.

Sasvim je sigurno da sve sto New Orleans nudi ne mozete videti u jednom danu ali su 4-5 dana mozda neka prava mera ukoliko nemate vise vremena I novca. U vreme karnevala docekace Vas jos jedna bitna stvar po kojoj je grad poznat I kojoj treba obavezno da posvetite neko vreme – parade !

Pored glavnih parada koje se ovde gotovo svakog vikenda odrzavaju u Januaru I Februaru a cija je trasa od po nekoliko kilometara, postoje I neke druge parade koje jesu manje po obimu ali nisu I manje interesantne.  Za oficiejlne parade se ucesnici spremaju mesecima. To su parade sa mnogo ucesnika, vozila ali I dosta policije koja osigurava bezbednost.  Glavna parada prolazi gradom tokom svakog vikenda u toku Mardi Grasa I traje po nekoliko sati. Prati je neizbezno bacanje perli u publiku. Pokazivanje zenskih grudi tom prilikom, medjutim  nisam zapazio mada sam na to bio obratio posebnu paznju!

Pored ove parade postoje I manje parade “lokalnog” tipa koje traju krace I koje imaju manje ucesnika ali imaju I svoje teme kojima je parada posvecena.  Bili smo svedoci jedne takve koja je isla oko I kroz Bourbon Street a koja je bila posvecena, cemu drugom nego – vinu ! Vecina ucsnika je pila dok je “paradirala” kroz spalir posmatraca. Ovde nije bilo zastitne ograde (kod glavne parade je uglavnom ima) tako da su ucesnici parade gotovo komunicirali sa gledaocima koji su im otvoreno prilazili I pitali za “selfi”. Zvanicni zastitni znak te parade bio je papur za vinske flase I bilo je pravo “otkrovenje”  videti sta su ljudi u stanju sve da naprave od plutanih zatvaraca za flase koje vecina od nas baca u djubre.

New Orleans je ravan grad, ne postoje uzbrdice I nizbrdice, lak je za snalazenje I vec posle dan ili dva znacete kako I u kom pravcu da se krecete da bi dosli do zeljenog mesta. Ljudi su IZUZETNO komunikativni, sto inace nije karakteristika velikih americkih gradova, I uvek su spremni da Vam pomognu. Tako su I nama pokazali gde se nalazi “Gardens District” luksuzni deo grada sa vrlo “ozbiljnim” kucama, privatnim skolama, lapim parkovima. Tu zive vidjeniji stanovnici grada mada ne I Nicolas Cage I Sandra Bullock koji takodje zive u gradu a sada mi je potpuno jasno I zasto: Ovaj grad definitivno ima dusu !

Kada se ponovo budete vratili u centar, a u njega cete se vracati po nekoliko puta dnevno, mozete da odete na “French Market” gde se prodaju suveniri I rukotvorine za turiste. Ima tu mnogo toga sto ste vec negde videli a verovatno I kupili ali ima I vrlo orginalnih predmeta vezanih samo za New Orleans. Cene ? ….znate odgovor na to pitanje…siguran sam.

Takodje U delu grada juzno od Bourbon Streeta prema reci na nekih par minuta hoda hoda nalazi se park a sa obe strane parka, levo I desno od njega, cekaju vas “umetnici” koji bi takodje malo da trguju sa turistima….Slike, crtanje karikatura, prodaja raznih figura I sta sve ne… Izmedju ove dve grupe “umetnika” nalaza se prorocice, zene koje ce Vam gledaju u dlan ili karte, koje ce Vam proreci ne samo buducnost nego I proslost ! Objasnice Vam gde ste u zivotu pogresili ali I ubediti da Vas ceka mnoooogo bolje sutra, odnosno reci ce Vam bas ono sto bi ste vi I zeleli da cujete. Sve to za nekih 10-15 dolara…..Ko zna mozda se I isplati, nisam probao.

Posle cetri dana u New Orleansu, trebalo mi je vremena da sredim utiske jer I pored toga sto sam ovako nesto ocekivao ipak nisam verovao da je americki jug bas toliko strastven I neobuzdan a istovremeno sarmatan I lep……A od muzike u Bopurbon Street-u mi jos uvek bubnji u usima

Ustalom pogledajte I sami, kliknite na donji link za video u trajanju od 43 minuta.