•  Najava: Uskoro izmene na sajtu. Pročitajte više...          

  • Nemanja Mutić

    BARSELONA 2/2 - Putopis 047 (VIDEO)

    Autor Nemanja Mutić, za destinaciju Barselona,

    Barselona se odavno označila kao meni omiljeno mesto u Evropi. Ovaj grad je pun detalja koje nema šanse preneti na Putopis. Jednostavna preporuka - morate Barselonu posetiti za života. Ovaj Putopis Vam može samo malo dočarati šta Vas sve tamo očekuje. 
    26. Septembar 2016.
     
    Nemanja Mutić

    BARSELONA 1/2 - Putopis 046 (VIDEO)

    Autor Nemanja Mutić, za destinaciju Barselona,

    Barselona se odavno označila kao meni omiljeno mesto u Evropi. Ovaj grad je pun detalja koje nema šanse preneti na Putopis. Jednostavna preporuka - morate Barselonu posetiti za života. Ovaj Putopis Vam može samo malo dočarati šta Vas sve tamo očekuje. 
    26. Septembar 2016.
     
    bundevak

    Druženje sa majmunima na Gibraltaru

    Autor bundevak, za destinaciju Gibraltar,

    Tokom mog proputovanja po Andaluziji imala sam prilike da svratim na jednodnevno druženje sa ovim nestašnim živuljkama (makaki majmunima) na mestu gde se spajaju Atlanski okean i Sredozemno more. Ovo predstavlja posebno iskustvo za mene jer mnogo volim životinje i volim da budem u njihovom okruženju. Zaista me je oduševilo što možemo slobodno da se šetamo jedno pored drugog, divlji majmun i ja, opušteno, bez ikakvih kaveza, lanaca i slično.


    Gibraltar, grad i država na steni (lokalci ga čak zovu Stena), krajnje mi je neobičan i drugačiji od svega što sam do sada videla. Sastavljen je od dve totalno suprotne nacije, Španaca i Engleza. Lepo vreme, sunce, pričljivi i živahni Španci sa jedne strane i ta britanska uređenost, hladnokrvnost i rezervisanost sa druge strane. Videti kako ove dve nacije koegzistiraju na ovoj Steni je bilo zaista simpatično iskustvo. Po ugledu na Njujork, Gibraltar ima svoju Ist sajd i Vest sajd, odnosno istočnu i zapadnu obalu. Iako pripada Velikoj Britaniji, ovde se ipak ne vozi „pogrešnom“ stranom.
    Sve je tako čudno već od same granice koju smo prepešačili. Naša grupa je prošla bez problema (imaju običaj da pregledaju pasoše i traže vizu), imali smo zaista sreće da uđemo na ovu britansku teritoriju bez zastoja i bez vize. Granica je ustvari put koji preseca aerodromska pista i mi smo elegantno prošetali po njoj (ukoliko avion sleće, granica se zatvara), srećni što ćemo zakoračiti na tlo Velike Britanije. Minut pre smo se kupali, sunčali i čavrljali španski na plaži, a već sledeći se slikamo pored čuvene britanske govornice, okruženi engleskim jezikom. Stvarno neverovatno!
     
    Pre nego što sam pošla na put čitala sam da majmuni žive na steni na Gibraltaru i da slobodno šetaju, a da se nekad spuste do grada ne bi li se snabdeli hranom.
    Jedan pričljivi čika nas je džipom odvezao do mojih krzenih drugara. Na stenu smo otišli da bismo videli predivnu panoramu, Vindzor galeriju, opservatorijum i pećinu (unutra je bilo baš prijatno i hladno), ali niko nije bio preterano oduševljen unutrašnošću jer je pažnja bila usmerena na glavnu atrakciju ovog grada i države, majmune. Njihov prirodni talenat za pozeraj, turisti koriste da se što više fotkaju i naprave što lepše uspomene sa poznatim ličnostima Gibraltara (skoro sam negde pročitala da se lik makaki majmuna nalazi i na poštarskim markicama Gibraltara).

    Iako su nas vodiči upozoravali da majmuni umeju da budu opasni, ja se nisam susrela sa tom njihovom agresivnom stranom. Jedino moram da vas upozorim da čuvate torbe jer, verovali vi to ili ne, ove životinje su istrenirani i iskusni lopovi (mnogi lopovi bi mogli da uče od njih „zanat“). Za tren oka vam izvuku stvar, a da to i ne primetite!

    Majmuni su ovde zapravo umiljate i osećajne životinje koje čuvaju, štite i hrane svoje mladunce, a sve to rade sa velikom ljubavlju. Neverovatno su pametne i ne daju se lako prevariti. Turistima su zanimljivi jer su opušteni i ne plaše se ljudi. Jednostavno ne možete da im odolite!


    Možete da ih pomazite, priđete im, nahranite ih (pažljivo jer je ovo kažnjivo, a može i fino da vam stanji novčanik xD), date im sokić (kao što sam to ja uradila), slikate se sa njima, a one će i dalje da se ponašaju prirodno: skaču po kolima, skidaju tablice xD, spavaju, jedu, kradu od turista, igraju se sa vama, među sobom, šetaju…Majmuni se ponašaju kao pravi građani ovog stenovitog mesta.
    Bilo mi je jasno zašto majmuni vole da obitavaju na ovom mestu. Pogled na ušuškani  španski gradić – La Linea de la Konsepsion i beskrajno plavetnilo će vas ostaviti bez teksta, ali i usaditi strah u kosti zbog visine na kojoj se nalazite, strmovitosti i stena.


    Ovaj dan ću pamtiti do kraja života! Imala sam prilike da se susretnem sa još jednom umiljatom životinjom, psom većim od mene (ne znam koja je rasa) sa kojim sam odmah stvorila konekciju. Baš je šmeker, nosi naočare, ima maramu i odmah bi da se ljubi.

    Ova neobična stvorenja su uspela da mi stave osmeh na lice, ispune dan radošću i pozitivnom energijom. Bilo bi lepo kada bismo svaki dan provodili okruženi životinjama, bili bismo mnogo srećniji i potpuniji!
    Originalan tekst možete pročitati na mom blogu.
     
     
    ja73

    Zapadni Krit iz Agia Marine

    Autor ja73, za destinaciju Agia Marina,

    Kada smo planirali put na Krit, prečešljala sam sve moguće tekstove na forumu i obećala da ću se oglasiti kad se vratim i evo me sa malim zakašnjenjem. Neću se baviti onim o čemu je već pisano, nego samo nekim sitnim savetima.
     
    Bili smo smešteni u Agia Marini. Nezgodna varijanta je ta što su svi čarteri za Hanju 2016. godine bili na 9 dana i definitivno je da baš sve ne može da se vidi, tako da smo se odlučili za obilazak zapadnog Krita, a ostalo nekom drugom prilikom.
     
    Bili smo sredinom juna što se pokazalo kao dobar savet prilikom planiranja termina boravka na Kritu. Sasvim smo izbegli one talase o kojima svi pričaju na Kritu kada ne može da se kupa, bar je tako bilo u ovom delu ostrva.
     
    Smešteni smo bili u Manos apartmanima. I ako sam bila malo skeptična budući da je u pitanju bio najjeftiniji smeštaj preko agencije, tamo nas je zateklo prijatno izneneđenje. Apartmani su dosta novi, svaki dan se čiste, baca đubre i menjeju peškiri. Ima i jedan deo kvake sa ovim apartmanima. Mi smo bili na spratu i za tu cenu zaista perfektno. Međutim, u istom ovom objektu postoje i smeštaji u suturenu. Manos je podeljen između nekoliko naših agencija i u zavisnosti od toga preko koje agencije uplatite smeštaj, zavisi i u kojim sobama ćete biti. Neke agencije daju čak i dosta nižu cenu za ta studija u suturenu. Ni oni nisu ništa lošiji od ovih gore, ali kome je bitno treba da zna na šta da obrati pažnju.
     
    Lokacija vile Manos savršena. Nalazi se u slepoj ulici koja izlazi direktno na plažu i do nje ima oko 50m, a otprilike isto toliko ima i do glavne ulice kuda prolazi autobus za Hanju i gde su prodavnice, kafići, restorani. Sve na dohvat ruke, a ulica potpuno mirna. U neposrednoj blizini nalazi se nekoliko barova na plaži sa ležaljkama. Uglavnom je ona varijanta naručite piće i imate ležaljke i suncobran, a samo je u nekima ograničeno da morate da naručite iznad 10 ili 12 evra, što za dve ili više osoba otprilike i ispadne toliko.



     
    Agia Marina – Mesta Kato Stalos, Agia Marina i Platanas su praktično spojena, tako da teško da ćete uočiti neku razliku gde se završava jedno, a počinje drugo. Ta mesta su prektično predgrađe Hanje, tako da kao i u Beogradu niste sigurni baš gde tačno završava Mirijevo, a počinje Karaburma. Neki opšti utisak je da je Platanjas najživlji, onda Agia Marina, a Kato Stalos je najmirniji, ali to ne znači da na svakom koraku nemate sve što vam je potrebno u neposrednoj blizini, od prodavnica, restorana, rent a kar, agencija za izlete, do apoteka i lekara. Duž svh tih mesta proteže se i dugačka peščana plaža koja je manje više slična, ali meni lično se na njoj i najviše dopao taj deo u Agia Marini baš pored Manosa. U svakom slučaju čak i da planirate odmor sa decom, plitkom plažom, ovde zaista imate sve što vam je potrebno i to da birate.
     
    Kroz tu glavnu ulicu prolazi autobus koji vozi za Hanju. To je praktično gradski autobus koji dosta često ide. Samo nemojte da vas zbuni jer povremeno ti autobusi izgledaju kao naši gradski autobusi, ali često se ubaciju i autobusi koji izgledaju kao međugradski. Ovo napominjem, budući da su neki naši ispropuštali ove autobuse i „dugo“ čekali prevoz do Hanje.
     
    Hanja - Prelepa je i zaista je ne treba propustiti, naročito ako ste smešteni u Agia Marini ili u okolini. Od autobuske stanice u Hanji do luke ima možda od 700m do 1 km lagane šetnje. Uživajte u šetnjama prelepim uskm uličicama, lukom, ali ne proustite ni prelepe restorane na koje ćete nailaziti u tim uličicama, ali i u samoj luci. Hanja je dosta velika u odnosu na većinu primorskih mesta na koje smo navikli, tako da isplanirajte dovoljno vremena da je obiđete i vidite, a koliko je to dovoljno zaista vam ne mogu reći, jer svaki put sam imala utisak sa sam otkrivala nešto novo.
     




     
    Iz Hanje možete otići na izlet brodićem koji traje oko sat vremena do ostrva Lazareta ili na izlet koji traje duže od dva sata do ostrva Agio Teodori koje se nalazi baš preko puta Agia Marine. Prelep pogled na Hanju sa vode, provodno dno na brodu i ronilac koji hrani ribice, a krenite i u kupaćem da možete i da plivate. I ako vam Lazaretu reklamiraju kao ostrvo leproznih, ne očekujte ništa slično Spinalongi, na ostrvo se ne izlazi, a na njemu i nema ništa.
     



     
    Taj isti autobus prolazi i pored Lidla i još nekih velikih megamarketa, tako da ako odlučite i da se hranite u apartmanu, pretpostavljam da nije problem dobro se snabdeti, ali o tome ne mogu da vam dam konkretne savete, budući da mi baš ništa nismo jeli u apartmanu izuzev slatkiša. U svakom slučaju Lidl ima i u Platanjasu.
     
    Što se snabdevanja tiče imate i prodavnicu na 50m od Manosa. Ono što svima u Grčkoj predstavlja problem to je cimanje vode do apartmana. U Agia Marini je voda u česmi za piće, ali za sve ostale odlaske po Kritu koristite flaširanu vodu, jer negde jeste, a negde nije za piće.
     
    Jedna od rečenica koja će vas sačekati kad dođete na Krit je „ovo je ipak Krit, a takve su i cene“. Izuzev cena izleta preko agencija, sve ostalo nisam primetila neku drastičnu razliku u odnosu na ostale delove Grčke, Crnu Goru, pa čak i Adu, koja je možda i najskuplja od svega nabrojanog.
     
    Hrana na Kritu je zaista nešto posebno, tako da je moj lični savet da kad ste već izdvijli toliko novca da bi stigli do tamo, dodajte još malo i priuštite sebi nešto zaista posebno. Lokalni specijaliteti, jagnjetina na mnogo načina, čak i zečetina, a cene ništa što će vas drastično šokirati. Porcije svega su od 6-12 evra. Što se ribe i morskih plodova tiče, dosta su pošteni i odmah vam kažu ako je zamrznuto, a često je i u menijima obeleženo zvezdicom.
     



     
    Kao što sam već napisala, jedina stvar koja je drastično skupa na Kritu su izleti. Rešenje je naravno rent a car, ali ni tu se ne zalećite na prvu loptu. U prečniku od 200-300m od Manosa imate dosta rent a car agencija, tako da ih sve prođite i tražite ponudu, pa se na kraju odlučite. Mi smo za 4 dana platili 100 evra za korsu. Realno je oko 110-120 evra, ali eto možda vam se posreći da prođete i malo jeftinije.
     
    Elafonisi – Do Elafonisija nije nikakav problem stići autom. Od Agia Marine do tamo ima oko 65 km. Duž skoro celog puta imate putokaze za Elafonisi. Ima mesta i za parking. Čim uđete na plažu na nekoliko mesta videćete ležaljke sa suncobranima koje se plaćaju i nekoliko malo većih kioska gde može da se kupi nešto za osveženje, a od hrane samo sendviči, peciva i slično. Lepo za videti, ali posle sat vremena biće vam dosadno ukoliko nemate 4 godine ili vam je vrhunac uživanja da šetate po plićaku. I kad smo već hteli da pobegnemo odatle, otkrijemo deo koji je možda i najlepše mesto za kupanje na Kritu. Na samom kraju tog dela plaže gde su ležaljke nalazi se stena. Kada priđete steni, videćete neke kanape kojima je ograđena staza i znak na kome je dalje od toga zabranjeno za ležaljke, suncobrane i slično. Krenite tom stazom i vrlo blizu je najlepši deo Elafonisija. Peščana plaža sa malim stenama, a na nekoliko metara je dovoljn dubko da može da se pliva. Nema ležaljki i suncobrana, ali je za kupanje savršeno.
     



     
    Kedrodasosos – Ovo je samo opis pokušaja da stignemo do ove plaže. Do plaže se dolazi tako što kad krenete sa Elafonisija na manje od kilometar skrenete desno na „V“ raskrsnici i idete nekim uglavnom neasfaltiranim putem oko 2 km. Sa strane vam se nalaze razni plastenici, čak ćete vidieti i jednu manju fabriku za voće i povrće. Na nekom manjoj zaravni videćete parkirane automobile. Odatle se treba spustiti stazom koja vam baš nikako neće izgledati kao staza dok ne vidite nekog ko se penje nazad. Mi smo tu odustali od daljeg odlaska do paže. Spremite se da se spustite preko stena i kamenja, ponesite adekvatnu obuću, jer mislim da je opasno krenuti u papučama tuda. Videli smo devojku na parkingu koja se baš i ozbiljno povredila. Uglavnom posle su nam rekli da taj toliko strmi deo nije preterano dugačak i da se uz adekvatnu obuću može proći. Takođe smo saznali da na stotinak metara od tog „parkinga“ postoji još jedan parking i druga staza, tako da pre nego što krenete na ovu plažu dobro se raspitajte. Ljudi koji su bili tamo kažu da vredi. Žao mi je što za ovo nemam fotografije.
     
    Milia – Na povratku sa Elafonisija svratili smo u malo etno selo Milia. Na putu ka Hanji posle mesta Vlatos obratite pažnju na znak za skretanje levo za Miliu. Oko 6 km ići ćete neasvaltiranim, ali dobrim putem, a i svugde uz put postoje putokazi za Miliju. I na kraju stižete u prelepo uređeno etno selo sa prelepim kućicama u šumi. Hrana naravno domaća i odlična, a i jedan od kelnera je naše gore list. Sve preporuke za možda neku pauzu tokom dana kad su najveće vrućine ili na povratku iz Elafonisija za rashlađivanje.
     





     
    Libijska obala Paleohora – Od Agia Marine do Paleohore skoro da je sve dobar auto-put, tako da vam tih skoro 70 km neće biti nikakav problem. Mi smo od Paleohore krenuli na plaže sa desne strane koje su vrlo lepe. Dobre plaže, ležaljke, suncobrani i slične aktivnosti na plažama. Mali peh smo taj dan imali jer je počeo da duva neki fen vetar i takav je pakao bio da smo pobegli prvo sa plaže, a onda i iz Paleohore, jer je bilo neizdrživo. Da li se to često dešava ili smo mi opet prisustvovali nekom prirodnom fenomenu ne znam.
     




     
    Balos – Na forumima sam videla da odlazak na Balos kolima predstavlja mali avanturistički poduhvat, naročito onaj deo silaska od parkinga do plaže, varijante sa magarcima ili bez, a o pavratku da i ne govorim. Ipak smo procenili da taj pogled na Balos sa vrha planine ne vredi baš toliko truda i odlučili se da do Balosa idemo brodom. Od Agia Marine do Kisamosa ima oko 30 km, ali ovde treba napomenuti da brodovi za Balos kreću iz Kisamos luke koje je još nekih 2 km udaljena od grada Kisamosa. Pored same luke nalazi dosta prostora gde možete da parkirate, tako da nećete imati problema gde da ostavite kola. Za Balos kreću dva ili tri broda. Cena karte je čini mi se 27 ili 28 evra, i jeste malo skupa, ali sve one koji su se pentrali uz to brdo pitajte da li se isplati. Sad sam već zaboravila kad je tačno vreme polaska brodova, ali je to negde oko 10-11h ujutru. Jedan brod prvo ide na Gramvusu, a onda na Balos, a drugi obrnuto. Dođite bar sat vremena pre polaska broda, jer se karte brzo rasporodaju, tako da mi nismo imali izbora i našli smo karte samo za varijantu prvo Balos, a u povratku Gramvusa. Balos je božanstven, ali o tome su već mnogi pisali, tako da ću se držati samo nekih praktičnih saveta. Na Balosu 2016. godine je bilo ležaljki i suncobrana za iznajmljivanje, ali ništa više niste mogli kupiti. Sve što vam treba, sokovi, voda ili hrana, ponesite ili kupite na brodu. Ne zalaćite se na prve ležaljke, jer mislim da su druge, a i deo sa ležaljkama do koga se dolazi kroz vodu otprilike do struka bolji.
     





     
    Gramavusa - Odlazak na Gramavusu je opet stvar ukusa i specifičan doživljaj i vredi videti. Na vrhu ostrva nalazi se tvrđava do koje vodi polukozija staza. Ponesite adekvatnu obuću i spremite se na ozbiljan uspon, ali vas gore čeka pogled od milion dolara. Sama tvrđava ništa posebno. Za one koji nisu raspoloženi za uspon, tu ih čeka predivna plaža sa predivnom kristalno čistom vodom, ali uz jedno veliko ali... Plaža je šljunkovita i otprilike na 2-3 m od ulaska u vodu očekuje vas dugačak kamen koji se proteže duž cele plaže visine oko pola metra. Po njemu se nalaze i ježevi, tako da baš treba voditi računa, a većina žena nije ni uspela da pređe ovu prepreku. Poučena nekim ranijim iskustvima patike za kupanje nosim uvek sa sobom. Patike za kupanje imate da kupite svugde na Kritu, što nam je bilo malo čudno jer nismo do tada ni shvatili za šta bi mogle da vam koriste. U svakom slučaju lako rešiv problem ako krenete spremni, malo obratite pažnju na ježeve i ne dozvolite da propustite priliku da uživate u kristalno čistom i prelepom moru na ovoj plaži. Još jedna dodatna informacija u vezi brodova koji idu na Balos. Mi smo hteli da idemo i na Gramavusu, tako da nismo isprobali, ali smo informaciju dobili od dečka koji radi za šankom na brodu. Naime, teoretski mogli smo da provedemo i ceo dan na Balosu tako što bi kao „zakasnili“ na naš brod i vratili se nazad bodom koji prvo ide na Gramavusu, a onda dolazi na Balos. Ovo je varijanta koju očigledno niko još nije provalio, ali ako bude baš previše korišćena moguće je da će je nekako sprečiti. Uglavnom, dobro se raspitajte ako se odlučite da je probate.
     


     
    Falasarna – Od Agia Marine do Falasarne ima nešto malo više od 40km. Sa glavnog puta skrećete kod mesta Platanos. Kroz taj Platanos smo malo lutali nekim uskim uličicama, ali ništa strašno. Naša greška što u startu nikog nismo pitali, ali brzo smo se izvukli. Kad izađete na vrh brda, ka Falasarni se spuštate serpentinama ka plaži. Prelep pogled i uz sam put se nalazi dosta restorana, tako da smo mi ovo iskoristili za povratak sa Falasarne za večeru i uživanje u zalasku sunca. Falasarna je dosta velika peščana plaža, a pored nje odvojena stenom se nalazi i takozvana Mala Falasarna. Sa tog glavnog puta kojim dolazite ima nekoliko skretanja levo koja vode do plaže. Mi smo se odlučili prvo za Malu Falasarnu, a kasnije da odemo na veliku, a na kraju smo tu ostali ceo dan. Do tamo smo stigli tako što smo skrenuli levo sa glavnog puta kod znaka za tavernu cafe Galazia Thea. Restoran je na steni iznad plaže i idealno za ručak i da se sklonite sa plaže dok je najveća vrućina. Jedino što u bašti restorana nema neke hladovine, ali je zato restoran skroz otvoren i vrlo je prijatno sedeti u njemu.  Sa parkinga se direktno spuštate na plažu, a iz bašte restorana postoji i neki mostić za spuštanje ka plaži. Na plaži su ležaljke i manji bar. Sve je na dohvat ruke, a naš lični razlog zašto se na kraju nismo da uveče pomerili odatle je taj što vizuelno većina gore opisanih plaža je klasu iznad, ali za nas odrasle konačno plaža na kojoj smo se zaista iskupali. Peščana plaža, bistra i čista voda, a do dubine pristojne za plivanje ne morate da se ubujete pešačeći kroz plićak.
     




     
    U ovom tekstu sam pokušala da budem objektivna, koliko je to moguće, i da pomognem oko nekih sitnica kako vam one ne bi pokvarile uživanje u ovom prelepom ostrvu. A sad ću sebi dati za pravo da budem i subjektivna. Ostrvo prepuno divnih ukusa, mirisa, boja, ljudi. Rečima teško opisivo i šta god da vam drugi pričali i koliko god se divili fotografijama, dok ne osetite neće vam biti jasna tolika fasciniranost Kritom.
     

     
     
     
     
     
     
     
     
    mozeci
    Ako ste ljubitelji životinja, mini država Singapur će vas totalno dekintirati. Mi jesmo. A Singapurćani ne prestaju da iznenađuju fenomenalnim idejama. Napraviti spoj Zoo vrta, Nacionalnog parka i rezervata, džepno izdanje celokupne svetske biosfere...pa zašto da ne? Tako su nastale verovatno najfantastičnije atrakcije ovog potpuno ludog grada.
    Da, ovo je jedna od onih tužnih priča o tome kako životinje nisu na slobodi. Ali, verujte nam, kao što svaki Balkanac cilja Kanadu, Australiju ili Švedsku, tako smo prilično sigurni da svaka životinja tipuje isključivo Singapur. Ako se uzme u obzir da neke "stanovnike" moraš i po desetak minuta da tražiš u njihovim staništima i često ih i ne ugledaš (jer je polarna lisica npr. jako oseljiva kada ima bad hair day), a da sa druge strane veliki broj Singapurćana celog svog života živi u sobama od 10tak kvadrata (sa ili bez prozora), nema dileme kome je bolje u ovom gradu! U parkovima se na svakom koraku može uživati u interakciji sa životinjama. Jahanje slonova, ljubljenje sa fokama, prskanje sa delfinima, rukovanje i maženje sa orangutanima, jurcanje (ozbiljno jurcanje) sa makaki majmunima, hranjenje ptica ili staring contest. Neke ptice su se baš specijalizovale za ovu poslednju igru. Zuri "patka", zuri Gaga, minut kasnije "patka" i dalje zuri, Gagi suze oči, dva minuta kasnije "patka" naravno zuri, Gaga poručuje nova sočiva post-expressom. Game over, patka wins! Dobro je da se nismo kladili sa njom, ojadila bi nas.

    Postoji više mesta u gradu gde možete videti gotovo sve stanovnike Nojeve barke. Broj jedan je definitivno Singapurski zoološki park (www.zoo.com.sg) koji je...ma veći i od Beograda na vodi! Životinje su negovane, nalickane, aktivne i pre svega zavodnički raspoložene. Ljubav na sve strane! Singapur je, inače, pored San Dijega poznat kao najpromiskuitetnije životinjsko carstvo tj. centar za razmnožavanje mnogih vrsta. Na primer, na slici ispod pomno pratimo kako nosorog šarmira nosorogicu. Gagi je možda zabavno, ali Igor uči i zapisuje.

    Ovde smo prvi put nabasali na takozvani noćni safari. Taman kada smo pomislili kako apsolutno nema smisla u ponoć ići po šumama i provlačiti se kroz lijane, uspeli smo bukvalno u poslednjem trenutku da uletimo u klimavo vozilo i oduševili se mrklim mrakom. Taj safari je toliko dobar! Na sve strane zvukovi. Mi smo završili u zadnjem delu i nije nam bilo svejedno. Zavijanje vukova, smeh hijena, rika lavova i oči koje svetle u mraku gde god se okreneš. Vozić inače ulazi u same "kaveze" i prolazi kroz staništa grabljivica, tako da obratite pažnju na prstiće na rukama i nogama...ne bi bilo kul da ih neka puma doživi kao ponoćnu poslasticu. Neverovatan je doživljaj kada čoveku ograničiš neko čulo. Prosto se ostala čula tako izoštre, da te mašta natera da zamišljaš svakojake scenarije. U tim situacijama čak i ovca pored makadama izgleda kao kuždravi albino tigar. Nažalost, nemamo slike, ali imamo snimak na kome Igor previše vrišti. To nećemo deliti.
    Još jedna zanimljiva adresa je Jurong park (www.birdpark.com.sg). Mi, u suštini, verujemo u to da su najtužniji stanovnici svakog zoološkog vrta upravo ptice zarobljene u malim kavezima. U Singapuru vlada totalno drugačija atmosfera. Tu su volijere poput tržnog centra. DOSLOVNO! Ljudi se pentraju po uskim stazicama među krošnjama, trčkaraju po visećim mostovima od lijana i konopca, a ptice lete slobodno. Ovde nismo videli nikakav seks...ili jesmo, a ni ne znamo jer, ovaj...kako se pare ptice? Svi se šetamo sa mirišljavim voćem i sočnim crvićima, blenemo u nebesa i srećni smo ko mala deca kad nas halapljivi papagaji izujedaju po prstima. Samo ti grizi, nema veze što ode prst, sve za dobru fotografiju!
    Kažu da je velika nesreća ako izađeš iz ptičećeg parka, a nisi posran. Mi smo dobro prošli. Nijedno u glavu, dva u telo. Rame i ledja. I jedan leteći genijalac je uspeo da potrefi kameru.
    Postoji još jedna luda lokacija za upoznavanje morskog sveta, a to je, naravno, Sentosa. Ostrvo zabave. O Santosi, ražama, ajkulama i koralnim grebenima u nekom drugom postu...
    Više priča i slika iz Singapura možete naći na ovom blogu
    bundevak

    Bajkoviti Prag

    Autor bundevak, za destinaciju Prag,

    Kada smo izašli iz autobusa i stali da čekamo red za ulazak u Praški dvorac, znala sam da će me ovaj grad privoleti svojom toplinom, nestvarnom lepotom i pozitivnom energijom njegovih stanovnika, koji su uvek dobro raspoloženi, nasmejani i druželjubivi.


     
    Dok koračam najvećim zamkovnim kompleksom na svetu, koji se nalazi na brdu Hradčani, opčinjava me kompilacija svih mogućih stilova koja se sjatila u jednu ovakvu građevinu. Prosto je nemoguće obići sve što ovaj dvor nudi samo jednom posetom ovog bajkovitog grada, tako da mi je već tada bilo jasno da je ponovna poseta zagarantovana!
    Koračali smo kroz jedan prolaz, a sa svakim korakom sve više se nazirala veličanstvena gotska katedrala Sv. Vita. Ta gracioznost njene pojave, terala me je da ubrzam hod, ne bi li se divila ovoj lepotici i što više uživala u njoj. Ona je podjednako lepa i iznutra, kao što je i spolja. Izgubite pojam o vremenu i podlegnete njenim čarima. Uvek je malo vremena za ovu nestvarnu katedralu. Svi smo bili tužni što moramo da se oprostimo sa njom i nastavimo obilazak.

     
    Nakon što smo izašli iz jedne uzane uličice, tuga je utihnula jer sam pronašla mesto sa kog se pruža romantičan pogled na Karlov most, koji nikada neću zaboraviti. Stajali smo ispred Kafkinog muzeja, gde ima jedna ekstravagantna fontana i slovo K, koje aludira da je to upravo muzej posvećen Kafki.


     
    Stari gradski trg ima mnogo toga da ponudi, da prosto ne znate u kom pravcu da gledate: tu su šarene kućice koje kao da vam se osmehuju, spektakularna gotička gospođica, crkva naše Gospe, neobične okolne građevine ili su vaše oči uprte u tog veličanstvenog zavodnika, zvanog Astronomski sat. Na ovom časovniku skelet, koji simbolizuje Smrt, pokazuje vreme. Ovaj sat pokazuje relativne položaje Sunca, Meseca, zodijačku konstelaciju i pojedine glavne planete. Za svaki sat postoji po jedna statua Dvanaest apostola, a svih 12 se prikazuju kada sat otkuca 12h.
    Karlov most zauzima posebno mesto u mom srcu. To je bila ljubav na prvi pogled! Prelazak Karlovog mosta pri zalasku Sunca je nešto što svako treba da doživi. Ta scena roze neba koje uranja u Vltavu, cvrkut ptičica, graja turista, prizor za razglednicu sa leve i desne strane mosta je nešto što ću pamtiti ceo život. I mogu slobodno da kažem da je Prag grad za zaljubljene i romantične duše!

    Narednog dana sam posetila Jevrejsku četvrt u potrazi za Španskom sinagogom. Pored luksuznih prodavnica, zgrada koje su me podsetile na Gaudijeva dela, pažnju mi je privukla neobična statua Franca Kafke ispred Španske sinagoge.




     
    Drugog dana moje posete Pragu ja sam bila sama svoj vodič (mogu vam reći da sam se odlično snašla u toj ulozi). Jedina pomoć u ovoj jednodnevnoj avanturi mi je bila aplikacija Here Maps (odlična navigacija, koja pokazuje i neke skrivene sokake i uličice, topla preporuka!).
    Na Maloj strani se nalazi čuveni zid posvećen Džonu Lenonu i Bitlsima koji je prekriven različitim grafitima. Poseta zidu nije uvršćena u agencijski obilazak Praga, ukoliko želite, morate sami da ga pronađete. Zaista treba otići i videti ovo umetničko delo koje je urađeno sa tolikom ljubavlju. Jeste teže za pronalazak, pošto je zavučen, ali se nalazi veoma blizu Karlovog mosta, kada siđete skrenete levo, prođete preko mostića „otežanog“ ljubavnim katancima i eto vas.




     
    Kako to obično biva kada isplanirate obilazak, obavezno usput pronađete još nešto zanimljivo i tu svratite. U mom slučaju to je bila Dečija crkva (Infant Jesus of Prague). Crkva je prilagođena deci, a ispred crkve se nalazi mini zoo vrt.
    Petrino brdo ne smete nikako da propustite jer zaista ima mnogo toga lepog da se vidi. Jeste da je malo naporno to silno penjanje, ali zaista vredi svaki stepenik. Posebno bih izdvojila biblioteku iz sklopa manastira Strahov, postavka meni nije bila zanimljiva, ali taj veličanstveni pogled u unutrašnjost biblioteke i njen plafon (posebno se plaća dozvola za slikanje!) vredi svaku krunu.

     
    Spomenula bih i crkvu Loreta koja se isto nalazi na brdu Hradčani, u koju nisam ulazila jer se ulaz isto plaća (malo me nerviralo što im se svuda po Pragu za svaku prostoriju bukvalno plaća neki novi iznos i što su ti iznosi zaista veliki), ali je crkva mnogo lepa spolja. Nakon što sam se vratila iz Praga, pročitala sam da je ona destinacija mnogih hodočasnika.



     
    Za kraj, mogu samo da kažem da ljudi ne kažu džabe da je ovo u grad u koji je se lako zaljubiti, a teško ga je pustiti! Budite sigurni da će se uskoro o Pragu pripovedati još zanimljivih priča…
    Originalan putopis možete pročitati na mom blogu.
     
    mozeci

    Ima li šta jeftino u Singapuru?

    Autor mozeci, za destinaciju Singapur grad,

    Singapur je čudo. Naravno, prvi utisak je vlaga. Nenormalna vlaga. Vučeš onaj kofer, žvaćeš vazduh i ne možeš da dišeš, ko da vučeš Ladu Nivu! Dok smo čekali metro na sve strane te dočekuju uputstva. Doslovno. Tipa "Zapali cigaretu...5.000 singapurskih dolara". Niko ne pali, naravno. Kazne su im basnoslovne i za najmanje prekršaje kao što su žvaka na podu ili pljuvanje. A nama se baš pljuvalo od one silne vlage! Nego, nema se para, a kamere na sve strane, kao da smo upali u reality show.
    Mnogo čudan grad. Sloboda i standard se svuda osete, ali s druge strane svakog jutra možeš videti postrojenu decu pred školama kako pevaju himnu dok se diže zastava. Mislim da smo tokom boravka videli više telefona i aparata nego ljudi. Zašto bi deca nosila dva telefona? A nose i po tri. Imamo i dokaz. Slikamo se međusobno na svakom koraku.

    Tu je još jedna prednost Singapura. To je cela Indokina u malom. Vrlo razvijena Kineska četvrt, još razvijenija Indijska četvrt i definitivno najrazvijenija finansijska četvrt. Standard, a nije hladno. Singapur je takođe odlično mesto za nastavak putovanja. Karte se mogu naći za premalo novca. Last minute karte.

    Šta je tu jeftino? Pa nekako, Singapur je kao luka uspeo da izgradi interesantan sistem nabavke robe. Po tome je npr. poznat centar Sim Lim, gde se najnovije stvari sa brodskih kontejnera mogu naći za mnogo manje para nego u našem regionu. Naravno da ti neće reći odakle im roba! Nemoj ni da pitaš. Bitno je da je legalno. Ima i račun i sve. Kupili smo G15 aparat za 300 evra u momentu kada je u Srbiji bio 510. Cenkanje je obavezno i najbolji pristup je "Nisam siguran da mi to treba". To prodavce tako naloži da to nije normalno. Odmah se kočopere i ubeđuju. Bilo je zabavno spuštanje cene pogotovu što smo neiskusni u tome. Dakle, tehnika je jako jako jeftina ali nikako u klasičnim tržnim centrima. Samo Sim Lim. Evo i link: www.simlimsquare.com.sg. Još jedna stvar je jako jeftina, ali o tome nećemo razglabati. To su prostitutke i Mek Donalds.
    Razglabaćemo, međutim, o fantastičnoj uličnoj hrani, koja je pomalo ljigava, al' vrlo ukusna. Na ćoškovima (food corner) svi jedu. Od japija do klinaca. Dve lokaciju su odlične za to. Kineska četvrt, naravno, i po našem ukusu, upravo sa slike ispod, food corner-i kod keja brodova (Boat Quay).

    Mislim da smo se i navukli, doduše više na štapiće nego na klopu. Nema šta ne možeš da uradiš sa njima. Nema mesta gde ne mogu da se ture.
    Fantastična stvar kod Singapura jeste da ti neke stvari daju besplatno. Prvo, WiFi je svuda dostupan preko državnog operatera. Postoje i atrakcije koje su javno dostupne i potpuno besplatne. Jedna od njih jeste "Simfonija vode i svetla". Vrhunska projekcija, dostupna svako veče oko 20h ispred hotela Sand's Bay. To ti dođe onaj veliki na tri stuba, što ima bazen na vrhu (uskoro priča i o tome).

    Kad podvučeš crtu, sigurno ne žališ. Puno sadržaja i fantastično iskustvo. Jeftinih stvari i caka ima, ali Singapur ne nosi džabe titulu drugog najskupljeg grada na svetu. Nećemo ga posetiti opet, jer sledimo pravilo da je svet suviše veliki da bi se bilo gde pojavio dva puta, osim kod majke na ručku. To baš mora!
    Saveti da prođeš jeftinije:
    Jedi po "ćoškovima". Spavaj u kabina hostelima. Najjeftinija opcija u Singapuru definitivno. Marina je toliko fantastična, da su samo šetanje u krug i poseta Marlinu (singapurskom lavu koji bljuje vodu) ili simfoniji vode i svetla više nego dovoljne da se doživi grad. Kupi avio karte za dalje na ćef. AirAisa ima last minute ponude za 5 evra po Indokini. Naravno, vodi računa o vizama.  
    Originalan putopis sa galerijom fotografija možete pogledati na mojoj stranici.
    Nemanja Mutić

    NICA - Putopis 044 (VIDEO)

    Autor Nemanja Mutić, za destinaciju Nica,

    Azurna obala je oduvek prvilačila ljude svojom lepotom. Grad Nica je je najistaknutiji grad na toj rivijeri i meni jedan od najlepših evrope. Ugodna mediteranska klima i francuska arhitektura daje gradu neopisivi šarm.