• Nemanja Mutić

    NICA - Putopis 044 (VIDEO)

    Autor Nemanja Mutić, za destinaciju Nica,

    Azurna obala je oduvek prvilačila ljude svojom lepotom. Grad Nica je je najistaknutiji grad na toj rivijeri i meni jedan od najlepših evrope. Ugodna mediteranska klima i francuska arhitektura daje gradu neopisivi šarm.
     
     
     
     
     
     
    Nemanja Mutić

    TRST - Putopis 043 (VIDEO)

    Autor Nemanja Mutić, za destinaciju Trst,

    Trst je naš! :)Putujući dalje kroz Italiju, obišao sam Trst, glavni grad pokrajne Furlanije-Julijske krajne. Trst ima najlepše primere baroknih palata u čitavoj Italiji i prelepu crkvu Svetog Spiridona.
     
     
    Batke

    GALAPAGOS - Kako zive zivotinje

    Autor Batke, za destinaciju Ekvador,

    Arhipelag Galapagos je udaljen oko 1000 kilometara od obala Ekvadora u Pacifiku. Severni deo arhipelaga preseca linija ekvatora. Ima oko 17 vecih ostrva I ukupno oko 25.000 stanovnika. Broj stanovnika je u poslednje vreme u porastu jer na Galapagos dolaze da zive I ljudi koji nisu iz Ekvadora. Medjutim, turisticki razvoj Galapagosa je zaustavljen adminitrativnim zabranama Ekvadorske vlade I preporukama UNESCO-a. Usled narusene prirodne ravnoteze I brojnih ugrozenih zivitinjskih vrsta turizam se drzi na "zamznutom" nivou I ne dozvoljava se njegov dalji razvoj. Naime, kada je UNESCO prvi put sastavio listu svetske prirodne bastine, Galapagos je bio prvo mesto koje je na tu listu stavljeno, medjutim 2007. taj isti UNESCO stavlja Galapagos na listu ugrozenih mesta svetske prirodne bastine. Zbog toga se ovde uporedo sa borbom protiv nepriljatelja endemskih zivotinjskih vrsta, kojih ovde ima zaista mnogo, uvode I "sankcije" protiv preteranog turizma , kako se to inace zvanicno zove. Zbog toga ovde nema velikih hotela, ulazak na arhipelag se placa ($100.00), a sav prtljag koji se unosi biva brizljivo pregledan I dobrim delom dezinfikovan. Ovde je I putna mreza izuzetno slabo razvijena I saobracaj na samim ostrvima se vise odvija vodenim putem nego kolima jer je puteva malo I uglavnom su neasfaltirani.
    Posebnu pricu predstavlja biljni svet koji nije ni izbliza tako bogat kao zivotinjski ali je interesantan zbog cinjenice da su sva ostrva vulkanskog porekla (12 vulkana na jako malom prostoru, od cega cak 6 na ostrvu Isabela). Dakle, ovde je sve prekriveno okamenjenom lavom tako da je vrlo interesantno videti kako se i biljni svet ovde razvijao. Pored ukorenjenog misljenja da su kornjace "zastitini znak Galapagosa" za sve one koji proucavaju zivotinjski svet Galapagos je najvazniji zbog ptica. Tako je I Charles Darwin proveo dva meseca ovde proucavajaci bas ptice (1835) za svoje delo "Poreklo vrsta". Njegova naucna stanica I dalje postoji I u nju I dalje dolaze naucnici iz celog sveta prevashodno radi proucavanja ptica. Zato sada  takodje imamo jos jedan "zastitini znak Galapagosa" - pticu koja se zove Blue Footed Booby ili skraceno BLUEFOOT. Uspeli smo da je pronadjemo posle nekoliko dana traganja za njom (naravno, najvise zahvaljujuci lokalnom vodicu). Ako ste aktivni I spremni na pesacenje videcete ovde mnogo toga, pa cak ce te uspeti, verovali ili ne,  I sa samim Charles Darwinom da popijete pice......Uostalom pogledajte video, jer SLIKA GOVORI KAO HILJADU RECI !!!
     
     
     
     
    PS Ako se spremate za put na Galapagos I trebaju Vam informacije, javite se. Hvala !
     
     
     
    bojana88

    Nova godina u Australiji

    Autor bojana88, za destinaciju Sidnej,

    Provela sam u Australiji 3 nedelje u periodu 25.decembar - 17.januar 2016. Let najkraći mogući (14h) sa jednim presedanjem u Abu Dabiju i pauzom od 2 sata. Premda smo čuli da su jako pooštrili davanje viza, muž I ja nismo imali problema oko dobijanja turističke vize I relativno brzo smo je dobili (oboje smo zaposleni, a svrha putovanja je bila medeni mesec što smo I naveli). Takođe bih napomenula da imam blisku rodbinu u Melburnu te smo imali I pozivno pismo ali I dosta prateće dokumentacije koja je podržala ishod odobravanja viza (npr iz banke vrlo lepo napisana potvrda da sam uredan platiša svih kredita, sa posla potvrda na memorandum da sam zaposlena ali I da za putovanje koristim godišnji odmor i slično). Dakle sva moguća dokumentacija koja doprinosi tome da nećete ostati kod njih odnosno da imate debele razloge da se vratite u svoju zemlju.
    Leteli smo do Sidneja u odlasku, a natrag iz Melburna. Prvih nedelju dana smo proveli u Sidneju a ostatak od dve nedelje u Melburnu. U Sidneju smo iznajmili stan (mislim da je preko AirBnb-a) u delu Randwick, dok smo u Melburnu bili kod porodice.
    Meni je ovo bilo jedno od najlepših putovanja. Zaista je Australija kao druga planeta: nestvaran biljni I životinjski svet - drveće, cveće I zivotinje koje ne postoje nigde drugde na planeti! Posebna car je bio doček NG u Sidneju, koji je teško opisati rečima. Zaista planetaran spektakl. Svi hoteli oko opere su rezervisani godinama unapred po basnoslovnim cenama I naravno ne može se iznajmiti jedna noc (novogodišnja) vec je minimum 7 noći. A tek sama ljudi koja kampuje dan I noc ispred glavnih tačaka gde se vidi vatromet - ja sam bila sokirana. Dodju 30. ujutru, zauzmu mesto, razvuku satore, citave porodice (ludi azijati najvise) I onda tako tu provedu ceo dan I  noc 30.dec I dan 31. da sačekaju 15 minuta vatrometa u ponoć!  Ali vredi svakog minuta čekanja.
    Elem mi smo došli 31. ujutru ispred Opere I shvatili koliko je sati, a prethodno smo odlučili da od 7 dana u Sidneju zaista nećemo da provedemo dva dana kampujući, te smo otisli brodom prekoputa (Kirribilli) to principu "snacicemo se". I uspeli smo da oko 16h nadjemo neko parče parka-zelene površine izmedju dve stambene zgrade direktno prekoputa opera (doduše most se video 2/3) ali bolje od toga nije moglo i tu smo ostali do ponoći.

     
    Čudi nas da su to uopšte ostavili otvoreno za javnost. Naravno svi stanari okolnih stambenih zgrada koje imaju pogled na zaliv iznajme profesionalno obezbedjenje zgrade za taj dan jer ljudi nisu normalni I upadaju na private posede - sve za delić dobrog pogleda u ponoć). Dakle ludilo nezamisliv razmera. Vredi čekati.



     
    Naravno stanovi sa te strane zaliva su basnoslovno skupi (msm da je Cate Blanshet tu imala kucu). Inace najpopularnija mesta za pogled su ispred Opere, Mrs Macquaries Chair I Lavenders Bay prekoputa). Postojanje sajta - gde se danima unapred "planira doček NG" dovoljno govore o ludilu koje vlada.
    http://www.sydneynewyearseve.com/vantage-points/
    Za svaku tačku piše kolika je vidljivost vatrometa, kad se otavara I koliko ranije da se dodje, dal sme da se unosi hrana I pice itd.
    Ukratko - sta sve vredi videti u Sidneju za 7 dana:
    - Taronga zoo (zaista lep zološki vrt, u sumi na brdu pomalo izolovan od gradske vreme sa predivnim pogledom ka gradu, inače naravno I on organizuje doček NG uz ticket :D)
    - Manly beach (trajektom se dolazi do tog dela),
    - costal walk Coogy to Bondai uz kupanje na brojnim plazama izmedju. oko 5 km savrseno uredjene staze uz more sa neverovatnim kucama uz obalu. Bondai je najpopularnija gradska plaza, sa brdo ljudi I desavanjima. Zanimljivo je da na svakoj večoj plaza odmah uz more je I napravljen bazen olimpijski sa morskom vodom. Lepo mesto za ručak/koktel uveče je Coogee Pavilion.
    - Rocks (sam centar Sidneja odakle je iz ribarskog sela nastao grad)
    - Hyde Park I centar gde su oblakoderi I Sky Tower,
    - Royal botanical garden predivan park I idealno mesto za picknik.

    Panorama Sidneja slikano iz Botanicke baste- vidi se Opera i Harbour bridge
     
    - Darling harbour
    - Fish Market (ogromni zatvoreni market sveze ribe gde vam pripremaju na licu mesta sve sto kupite, dok su napolju klupe gde odmah možete da ručate). Odličan odnos cena/kvalitet. Imajute na umu da je Austarlija preskupa, te je ovakav market-rucak bio I vise nego pristupačan.
    - Observatori Hill park odakle se pruza nestavaran pogled na Harbour bridge I ceo zaliv.
    Generalno, Sidnej je meni najlepši grad koji sam videla u životu, upravo zbog tog zaliva potpuno nešto jedinstveno I drugačije od evropskih gradova, kad sija sunce ceo grad se cakli, zaista nestvarno.

    Sidnej downtown


    Slika opere sa brodica slikano, premda je bio oblacan dan...
     
    Takođe predivan pogled na grad je uveče iz koktel bara hotela Shangrila.
    Elem, toliko o Sidneju. Mi smo uglavnom šetali, večinu mesta koja sam navela su za šetnju (Darling harbor, Rocks, Royal Bot.Garden itd). Vreme je oko NG bilo prijatno ali nije pretoplo! Predveče treba nešto da se ogrne dzemper ili jaknica.
    Što se tiče Melburna, istina je da zbog reke Jare koja teče centrom podseća malo na evropske gradove, I premda ima izlaz na more I zaliv -  centar Melburna je pomeren ka unutršnjosti I nema izlaz na vodu. Sve je planski gradjeno, kao NBG, sve su ulice I kvartovi pod pravim uglom I planski orijentisano. Kažu svi da je daleko bolji za zivot od Sidneja I organizovaniji ali jednostavno ne može da se poredi sa lepotom Sidneja. Takođe je parola da svi zive daleko od centra u kućama, te je nama, koji živimo 7 minuta kolima od centra BG-a, bilo nestvarna cinjenica da do grada putujes sat vremena I to kolima do železnicke stanice tu se parkiraju a posle vozom (tako svi rade, niko ne ide kolima u centar). Tako da kad jednom odemo do grada isplaniramo da ostanemo ceo dan jer nam poente da se ponovo vraćaš.

    Panorama Melburna nocu - centar grada i reka Jara, desno poznata Eureka -najtanji oblakoder
     
    Mi smo imali kola te smo obišli Filip Island gde je svako veče u 21h izlaze iz vole mali pingvini koji u toku noci spavaju na kopnu I ujutru se opet vračaju u vodu. Mnogo su smesni I simpatični jer je citava kolinija I onda kao vojska jedan za drugim izlaze pa jedan krene u izvidnicu da vidi jel "bezbedno" pa se uplasi I vrati u vodu, pa opet kreni- stani I onda kad se neki okurazi krene juris I svi za njim na kopno.
    Inače su davnih dana tu postojale ptice koje su ugrožavale te male pingvine I otuda kod njih strah od izlaska na kopno. Tih ptica naravno nema ali ostao je urodjeni strah kod pingvina te zato izlaze uvek u tačno odredjeno doba dana - sumrak. Naravno Aussijevci su ovu priliku iskoristili I napravili atrakciju.
     
    Takođe smo posetili Healswill Sanctuary - wildlife park sa životinjama gde se možete slikati sa koalama I hraniti male kengure.

    Koala zeva
     
    Kad smo već "tu" greota je bila ne videti čuveni Great Ocean Road I 12 apostola, ali kako je put dug, ipak se nismo odlučili da idemo sami kolima već organizovano, kao jednodnevni izlet kombijem. Bilo nas je oko 10tak, vozač (ujedno I vodič je bio neki "deka" koji sa nama poveo I unuka Jack-a, urnebesno smsan star-mali od 12 godina koji je ceo dan zasmejavao grupu. Izlet je odlican na putu do 12 apostola smo isli kroz unutranjost (kracim I brzim putem) dok smo natrag isli obalom i GORoad-om. Zaista smo dosta toga obišli, uz sve ručak i dve pauze za kupanje (plaza blizu 12 apostola) i jos jedna negde uz put. Obe plaze su bile divne sa sitnim belim peskom.

    Plaza blizu 12 Apostola na Great Ocean Road-u
     
    Inace sam zaboravila da kažem da su sve plaze u Sidneju (kao i voda) savrsene, sitan pesak cista voda, ma kao mediteran, dok su u Melburnu bezveze i voda i plaže (barem Brighton East plaza).
    Isli smo i nešto severno od Melbourna (sat vremena vožnje) gde su kupaste stene - lokalitet kao nasa Đavolja varoš.
    Ovo poslednje poseban dan svojim kolima - dakle nema veze sa izletom GORoad.
    Hteli smo i da iskoristimo slobodno vremen da odemo na Tasmaniju (ima ogroman trajekt koji krece svako vece iz Melburn luke i putuje celu noc do ostrva) ali smo shvatili da je to prekomplikovano premda msm da nije ni bilo skupo (povratna oko 70e).
    Takođe je vikend kad smo mi trebali da se vratimo natrag za Beograd (tacnije sledeci ponedeljak) počinjao Australijan Open, a svi teniseri stižu ranije i treniraju tako da samo imali priliku da petak pred put ceo dan slobodno setamo kompleksom, i gledamo ih kako trenuraju (npr Rafa,Jeca Jankovic itd) Nole nažalost nije taj dan trenirao napolju.
    Evo to su neki utisci - pre svega sa turističkog aspekta. Zaista neverovatna zemlja koju vredi posetiti i radujem se ponovnoj prilici da je posetim, s tim da bih sledeci put definitivno ne bih propustila Veliki koralni greben.
    Što se tiče ovako - lično - nikada tamo ne bih volela da živim. Jednostavno totalno drugi svet, nema nikakve veze sa evropom, potpuno americki stil zivotna 100% potrošačko društvo gde je ajfoni menjaju na 6 meseci a kola na godinu dana. Jako su bogati i jako su bahati, sve im je osigurano i zato ne vode racuna ni o cemu po principu osiguranje ce mi nadoknaditi stetu. Svi žive u kućama van gradova, tačno se zna koji sloj stanovništva živi u kom delu grada i u koju skolu idu deca. To su prva dva pitanja koja vam postave i na osnovu toga vas odmah etiketiraju. U nabavku se ide jednom nedeljno i kupi se za mesec dana, nema kao kod nas svez hleb i mleko u Maxiju svaki dan. Nacija bez briga i pameti. Najveći problem im je gde da parkiraju 4.ta koja koja četvoročlana porodica kupi. Demokratija ruši sve barijere, sve je dozvoljeno. Sta da kažem kad u obrascima za decu nema mama i tata već parent 1 i parent2. A baš juce citam uvestima da je četvorogodišnjak u australiji rešio da promeni pol....ta reći.
    Tetovaže su jako popularne (uostalom kao i u engleskoj) tako da su Aussi mahom iztetovirani, moda neka sacuvaj bože bukvalno "Nestašne godine" Anita i Drezik, valjda je to sad o5 aktuelno. Jako puno je čudnih ljudi, ono sve boje duge na glavi i slično, jednostavno sve je dozvoljeno.
    Ceo system je napravlje tako da ne razmisljas nista, da se zaglupljuješ, sve je na tacni, sve je dostupno, a njima bar pare nisu problem. Ono što mi je jako drago to je da su naši ljudi tamo super uspešni i svi su se jako lepo snašli bilo da su intelektualci ili ne.
    MajusMajus

    East B E R L I N

    Autor MajusMajus, za destinaciju Berlin,

    ,,...Tu se možete prebacite do East Side Gallery, gde su ostaci zida uz reku, sa svim legendarnim slikama. Majus pada u trans, desno se nalazi i legendarni klub Berghain u koji imate zadatak da uđete. Pravila koga će da puste, a koga ne - nema. Ja vam želim da uđete! Ka Warschauer ulici se nalazi gomila drugih klubova, kao, alternativa. Svi su malo kinky, kao i Nemci. Mi smo čak našli klub sa srpskim narodnjacima. Pređete reku preko mosta Oberbaum, onaj sa tornjevima i dolazite u naš deo grada, Friedrichshain-Kreuzberg. Tu su svi drogoši i Turci na jednom mestu, u savršenoj simbiJozi. Ima puno raspalih hipsterskih mesta, kao i najveći drogoški park Görlitzer. Super mesta za klopu i piće, a baš jeftino...'' - sa ovim rečenicama mog prijatelja i velikog putnika, odštampanim na papiru, otišle smo u Istočni Berlin.
    U suštini, najjasniju sliku o Berlinu dobijate nakon što posetite upravo ovaj deo. Meni je omiljeni. Mislim da u Berlinu ne postoji nijedna građevina koja će vas oboriti s nogu kao što to možete doživeti na primer u Italiji. Sve je nekako priča za sebe, a opet svi njegovi delovi veoma lepo sarađuju i stvaraju energiju koja nas vuče da joj se vratimo. Ili što bi Ljuban rekao, sve je u savršenoj simbiozi. Stvarno je tako. Možda u početku budete i zbunjeni, ali kada malo obradite podatke, kada odmore utisci, onda stičete mišljenje o Berlinu.
    Razlika između zapadnog i istočnog dela počela je da se uočava kada smo se, jednim od žutih vozova na linijama U odnosno S-bahna, kretali iznad uobičajene podzemne železnice kojom smo tih dana uglavnom išle. Bio je lep i sunčan dan i kroz prozore voza je jasno mogla da se uoči gradnja, tako tipična za komunistički režim i nama veoma bliska. Po izlasku iz metroa, stojimo na stanici okruženoj stambenim zgradama sa leve i desne strane, a iza i ispred nas, prostire se zamršena mreža železničkih šina. Dok se približavamo Istočnoj galeriji, na uzanom putu oko mosta, u susret nam idu najzanimljivija lica, prolaze roze, zelene, obrijane i svakojake frizure, i najluđi stajlinzi koje sam u poslednje vreme snimila. Već mi se sve dopada.
    East side gallery, kao ostatak Berlinskog zida predstavlja međunarodni spomenik slobode i najveću, svetsku galeriju na otvorenom. Nalazi se u poznatom istočnonemačkom, a gorepomenutom naselju Friedrichshain-Kreuzberg i dugačak je 1.3km. Ako niste do sada posetili Berlin, sve one murale koji simbolizuju zid, a koje smo do tada viđali samo na fotografijama i filmovima, mogu se videti ovde. Naravno, najveća gužva je kod famoznog i sočnog poljupca između poslednjeg lidera DDR-a Eriha Honekera i Leonida Brežnjeva, generalnog sekretara Komunističke partije SSSR-a. Fotografija je nastala 1979. godine, povodom tridesetogodišnjice od osnivanja Istočne Nemačke i poznata je pod nazivom - Господи! Помоги мне выжить среди этой смертной любви, ili, Mein Gott, hilf mir, diese tödliche Liebe zu überleben. Zid se nalazi na obali reke Špre odakle se pruža pogled ka mostu Oberbaumbrücke. Ceo ovaj kraj je na toliko različitih nivoa živ i zanimljiv. Ostaci istorije i jednog vremena se i dalje osećaju, preko zida do arhitekture karakteristične za doba komunizma i sudaraju sa trenutno aktuelnom energijom koja je u ovom delu grada toliko jaka. Iako u Berlinu živi blizu četiri miliona stanovnika, čini mi se da je koncentracija ljudi ovde veća, jer u ostatku grada gužve skoro da nema.
    Ceo dan šetamo i upijamo zrake zubatog sunca. Ne postoji kuća ili zgrada koja nije išarana, ukrašena zanimljivim muralima i grafitima. Jesenje boje samo dodatno upotpunjuju šarenilo ulične umetnosti. Na svakom koraku su mali restorani raznih, nacionalnih kuhinja, kafići, od onih sređenih hipsterskih do poluraspadnutih, zagušljivih, underground mesta. Ovde se mogu i dalje videti napuštene zgrade koje su se nakon rata koristile za skvotiranje. Nedaleko od skulpture Molecule Man, nalazi se zanimljivo parče prostora sa zgradama i dvorištima u kojima je smešten ogroman buvljak i gde možete naći bukvalno sve što vam padne na pamet - nameštaj, knjige, ploče, garderobu... Možda je ovo i najbolji muzej koji smo posetile u Berlinu. Na kanalu povezanom sa rekom, jedna do druge, smeštene su male drvene barake. Ispred i unutar svakog kafića u blizini postavljene su umetničke instalacije i džinovske klupe.
    Ljuban je bio u pravu, Majus stvarno pada u trans, ali bukvalno i na svakom koraku. Po njegovom uputstvu krećemo se u pravcu parka Görlitzer. Mali mostovi išarani grafitima, dečija igrališta sa zanimljivim spravama za penjanje i skakanje, Berlinci šetaju, trče, roditelji vode svoju decu, u jednom uglu skupila se grupica oko zapaljene vatre. Prolazimo ispod reči UTOPIA napravljene od igračaka i raznih predmeta koji vise, sa svih strana dopire miris marihuane, ispod nekog mosta su razapeti šatori, crnci se šteknuli po uglovima parka i ulica, dobacuju i nude svoje opijate. Smrkava se polako i sve poprima drugačiji ton. Vraćamo se na stanicu, subota je, gužva je, mnogo mladih, svi su lepi i zanimljivi, svi piju pivo usput. Idemo metroom do različitih tačaka Istočnog Berlina. Ulična umetnost je na svom vrhuncu i užasno žalim jer je mrak i toliko toga propuštam. Tražimo markthalle, ali stižemo na zatvaranje. Prošle smo već nekoliko puta Currywurst - kobasice sa karijem, ali nikako da ih probamo. Odlučujemo se za Burgermeister, mali kiosk ispod mosta. Red je predugačak, dobija se broj na ulazu i cela procedura od dolaska do izlaska traje oko sat vremena, ali burgeri su odlični, pogotovo kada opet zaboraviš da jedeš ceo dan.
    Toliko toga bismo još da obiđemo, ovde ti bar ne treba mapa, dovoljno je samo da šetaš i razgledaš oko sebe. Ali malo je jedan novembarski dan za sve. Dok pišem o Berlinu i dok čitam o njemu, uviđam koliko sam još stvari propustila i jeeeeedva čekam nazad! Razmišljamo da li da se iscimamo do tzv. meke tehno kulture, tog famoznog Berghain kluba, ali nešto nas mrzi i kasno je. U stvari, ni ne zanima nas. Možda nekad, fore radi, čisto da proverimo da li istetovirani Sven na ulazu smatra da smo dorasle klubu. Sada želim da odem u neki mali, raspadnuti bar, popijem kuvano vino dok slušam dobar mjuz i posle nekoliko metara nailazimo na baš takvo mesto. Idealno za kraj tog dana.
    Našu posetu Berlinu završavamo sutradan. Avion nam poleće oko 17h, znači da do 15h imamo ihaaaj vremena. Odlazimo na Ostrvo muzeja. Planiram šta ću sve seledeći put obići - Novi, Stari, Bode, Pergamonski muzej, Nacionalnu galeriju. Opet je hladan i sunčan dan. Jesmo se smrzle, ali imale smo bar sreće da ne pada kiša i svih dana nam je bilo sunčano. Ne žurimo nigde i upijamo sunce i poslednje trenutke u Berlinu. U jednoj od knjižara nailazimo na besplatne filmske projekcije o Berlinu. Stvarno neverovatan grad. Posle dokumentarca ne ostajemo ravnodušne. Početkom devedestih kreću bolja vremena za Nemce, dok kod nas počinje novo ludilo izazvano još jednom ljudskom glupošću. Završavamo našu turu u restoranu Currywurst-a, jer je glupo da odemo iz Berlina, a da ne probamo ovaj specijalitet. I mogu vam reći da se nije slavno završilo. Put od Berlina do Beograda vodio nas je preko Temišvara i ne znam kako sam preživela to vreme do kuće. Trovanje ili stomačni virus, ne znam, ali sam sigurno zauvek završila sa kobasicama. I karijem.
    Ovom pričom završavam i trilogiju o Berlinu. Nadam se da sam uspela da vam prenesem svoje oduševljenje ovim, toliko zanimljivim gradom i navedem vas da polako planirate svoje prvo prolećno putovanje u sledećoj godini. Kako sam i dalje pod utiskom, u poslednje vreme gledam isključivo nemačke filmove i čitam nemačke knjige sa radnjama koje se mahom dešavaju u Berlinu, pa bih vam preporučila da pogledate ,,Good bye Lenin!'' i pročitate knjigu Tomasa Brusiga - ,,Na kraćem kraju Sunčane aleje''. 
    Do sledeće destinacije, veliki pozdrav!
    Majus
    *Na mom blogu možete pročitati originalnu priču.
    *Lajkjujte FB stranicu i pogledajte sve fotografije iz Berlina.










    Nemanja Mutić

    FIRENCA (video)

    Autor Nemanja Mutić, za destinaciju Firenca,

    Ubedljivo najlepši grad centralne Italije. Mesto rođenja humanizma i renesanse. U video zapisu videćete informacije o glavnim gradskim trgovima, legendama i dobiti sve informacije poželjne za turiste ukoliko posećujete ovaj grad. Dodao bi da treba obići i galeriju Ufici.
    Video: