Prvi put na Tasosu (2005.)

Iz ovog putopisa saznaćete kakav je bio moj prvi susret sa najsevernijim ostrvom Egejskog arhipelaga i kako sam zavolela „ostrvo koje se voli“, kako u svom naslovu kaže najpopularnija tasoska tema na forumu ovog sajta (za ulazak u tu temu kliknite na LINK).

 

Prvi put na Tasosu (2005.)

 

Pronalaženje adekvatne destinacije i aranžmana

 

Poslednjih 10 godina moj suprug i ja letovali smo u mestu Paralija u podnožju planine Olimp, jer smo zbog krize u našoj zemlji i samim tim loših finansijskih mogućnosti jedino tu destinaciju u Grčkoj sebi mogli da priuštimo, ili smo bar mislili da je tako. Ovog leta, sa nešto malo većim finansijskim mogućnostima, rešili smo da promenimo odredište. Želeli smo da pronađemo mesto u Grčkoj u kojem su cene slične onima u Paraliji, do kojeg se stiže autobusom (jer za avion nismo imali dovoljno novca) i to za najviše 15 sati, a koje je znatno drugačije od Paralije, naročito po pitanju plaže (želeli smo manju gužvu, čisto i bistro more). Posle dvonedeljnog istraživanja (čitanja brošura i Internet foruma, obilaženja turističkih sajtova i pregledanja ponuđenih fotografija), odlučili smo se za ostrvo Tasos. Obzirom da nemamo položen vozački ispit, a samim tim ni mogućnost rentiranja automobila, bili smo svesni da treba da izaberemo lokaciju sa lepom plažom u samom mestu. Takvu našu želju smo predočili ljudima iz Agencije (koju ovde neću pominjati zbog ustanovljenih pravila ovog sajta, ali ću reći da se zove kao junak romana Danijela Defoa, koji je godine proveo na pustom ostrvu) i oni su nas savetovali da izaberemo Limenariju, na jugu ostrva, i to hotel „Ralitsa“, jer se nalazi na samoj plaži. U prostorijama Agencije smo pogledali brošuru hotela „Ralitsa“. Svidelo nam se ono što smo videli, ali nam je bilo čudno zašto ni na jednoj fotografiji nije prikazana plaža ispred hotela. Pitali smo radnicu Agencije da li je bila u tom hotelu. Kako je njen odgovor bio potvrdan, zamolili smo je da nam opiše plažu i iskreno kaže da li hotel ima neku manu. Dala je šturi opis i drsko nam rekla: „Jel’ vas zanima i boja zidova u sobama?“ Nismo se mnogo obazirali na njen neprofesionalizam i ipak smo uplatili aranžman u tom hotelu. Smatrali smo ako u svim brošurama piše da je hotel sa 3 zvezdice, na samoj plaži, sa besplatnim ležaljkama i suncobranima za goste, sa bazenom, da to ne može biti loše.

 

Prvi susret sa Tasosom

 

– agencijski autobus kojim smo krenuli put Tasosa

 

Sredinom avgusta 2005. godine, krenuli smo put Tasosa. Vožnja autobusom bila je kao i svaka druga, osim što smo na grčkoj granici nepotrebno proveli 4 sata, jer su ljudi iz Agencije „slučajno“ zaboravili da obaveste jednog od putnika da nije dobio vizu, te je jadan čovek krenuo na put sa sve suprugom i dvoje male dece i još jednom porodicom pride. Naravno u Grčku bez vize nije mogao da uđe, pa je po mrklom mraku morao peške da se vrati do najbližeg motela, ostavljajući svoju suprugu i uplakanu decu da sami nastave put Tasosa (motiv Agencije za nesaopštavanje da nije dobio vizu je jasan – da su mu saopštili tu informaciju dve porodice ne bi krenule na put sa njima, a to im nije išlo u prilog). I tako, umesto najavljenih 15 sati, put do Tasosa, zbog neprofesionalnosti Agencije, trajao je oko 18 sati. Ipak, nezaboravno druženje sa mnoštvom galebova i albatrosa, koji neumorno prate svaki trajekt na putu ka Tasosu, koji su toliko pitomi da prilaze turistima koji ih hrane, učinilo je da zaboravimo umor i sate čekanja na grčkoj granici. Blizu podneva, konačno smo stigli na Tasos. Obzirom da se trajektom prvo stiže na sever ostrva, u glavni grad i luku Limenas (ili Thasos town), vozili smo se autobusom još oko sat i po vremena do našeg konačnog odredišta na jugu – Limenarije. Posmatrali smo krajolik kroz prozor autobusa. Prvi utisak je bio očaravajući – bujna vegetacija (borova šuma i maslinjaci), mnoštvo malih, peskovitih uvala i divljih, stenovitih plažica, tirkizno plavo i kristalno bistro more i tipična ostrvska arhitektura sa mnogo niskih, belih kućica. Tasos nas je na prvi pogled osvojio i ostavio bez daha!!!

 

 

– trajekt kojim smo iz luke Keramoti zaplovili ka Tasosu
 

 

– terasa trajekta
 

 

– neobični, bliski susreti
 

 

– neobični, bliski susreti
 

 

– jedan od prvih pogleda na Tasos

 

– pristajemo u luku u Limenasu
 

 

– iskrcavanje

 

Posle ukupno 20 sati puta, konačno smo stigli u Limenariju (naravno autobus Agencije nas je ostavio na 300 metara od hotela, a vođa puta nije ni znao gde se naš hotel nalazi, te smo onako umorni i iscrpljeni morali sami da teglimo kofere i tražimo hotel). Oko 14 časova napokon smo se smestili.

 

Hotel „Ralitsa“ je privatni hotelčić sa 2 zvezdice (a ne 3 kako u brošurama beogradskih agencija piše), simpatične spoljašnjosti, u rozikastim tonovima. Sobe su sa kupatilom, mini kuhinjom, TV-om, klima uređajem i malom terasom. Nameštaj je skroman, ali je očigledno da su se vlasnici hotela trudili da sobe dobiju luksuzniji izgled, te su stavili draperije iznad kreveta i vrata terase, vazice sa vestačkim cvećem (ne podnosim veštačko cveće) i slike na zidove. Sve u svemu, sobe su čiste i za nijansu bolje nameštene od onih u kojima smo imali prilike da boravimo u gore pomenutoj Paraliji. Posteljina i peškiri se menjaju jednom u toku desetodnevne smene.

 

 

– dokaz o stvarnoj kategorizaciji našeg hotela
 

 

– prikaz hotela kao u brošurama, sa vešto izbegnutim prikazom plaže
 

 

– zanimljiv detalj ispred ulaza u hotel
 

 

– hol, recepcija, bar, trpezarija…
 

 

– bazen susednog hotela, koji smo mogli da koristimo

 

Kasno posle podne, tog prvog dana, nakon neophodnog odmora, izašli smo na plažu ispred hotela. Bili smo šokirani onim što smo videli!!! Gomila smeća, mulj, nešto malo peska i šljunka, prazne ležaljke i suncobrani i nijedan turista u moru. Toliko lepih uvala smo videli kroz prozor autobusa na putu od Limenasa do Limenarije, te nismo mogli da verujemo da smo mi od sve te lepote izabrali hotel sa ovako groznom plažom. Pomislili smo, dobro, tako je spolja, možda je lepše kad se uđe u vodu, a i turista nema jer je već kasno. Smestili smo stvari na ležaljke i krenuli ka moru. Zagazili smo u plićak. Voda je bila mutna, prljava i braon boje. Noge su počele da nam propadaju u mulj. Bili smo užasnuti i očajni. Odustali smo od kupanja u moru za taj prvi dan i otišli na bazen. Drska radnica Agencije nije morala da nam saopšti kakva je boja zidova u hotelu, ali je bio osnovni red da nam kaže da je plaža ispred hotela neupotrebljiva, da se na njoj gotovo niko nikada ne kupa i da ćemo, obzirom da nemamo vozačku dozvolu, što smo joj napomenuli, biti prepušteni svojim nogama ili retkim autobusima, ukoliko želimo da stignemo do prelepih plaža na ostrvu.

 

 

– realan prikaz hotela sa plažom ispred
 

 

– grozna hotelska plaža
 

 

– bliži prikaz grozne hotelske plaže

 

Sutradan smo videli da ni plaža u centru Limenarije nije mnogo bolja. Mala je, peskovita i sa nešto čistijom vodom od one ispred hotela „Ralitsa“. Na njoj se tu i tamo nađe poneki turista. Obzirom da smo znali da na ostrvu ima mnogo lepših plaža, nismo imali nikakvu želju da se tu kupamo i traćimo vreme.

 

 

– gradska plaža u Limenariji

 

Usput smo uspeli da saznamo zašto je plaža ispred našeg hotela toliko loša, kao i plaže u njenoj okolini. Naime, u more, pored samog hotela, slivaju se potočići sa planinskih venaca iz centralnog dela ostrva, koji tu donose kišnicu pomešanu sa blatom, lišćem i granjem. U sušnom periodu, taj zemljani usek, širine od nekih pedesetak metara, koji se nalazi uz bok hotela, presuši, ali kad na planinama u centru ostrva padaju kiše, voda krene u bujicama da navire, tako da sa te prednje i bočne strane hotela ne možete ni da prođete, već morate da koristite zadnji izlaz i da do centra mesta idete okolo, preko metalnog mostića.

 

 

– kanal kojim kišnica, blato, lišće, granje… stižu u more, tik uz bok našeg hotela

 

Shvatili smo da nećemo imati odmor kakav smo planirali (plivanje, čitanje knjiga i dremuckanje na ležaljci na plaži ispred hotela) i kakav smo ljudima iz Agencije saopštili da želimo, ali, šta je tu je, nismo hteli da dopustimo da nam letovanje propadne. Zato smo kupili kartu ostrva, nabavili raspored autobuskih polazaka i krenuli u istraživanje.

 

Do bližih plaža (do 5 kilometara udaljenosti) išli smo peške, a na one dalje smo odlazili autobusom. Autobuske karte koštaju od 1 do 4 €. Autobusi su lepi, turistički, sa klima uređajima. Tačni su, ali retki. Red vožnje je prilično komplikovan, obzirom da piše samo vreme polaska iz npr. Limenasa ili nekog drugog mesta na ostrvu, a autobusi voze oko celog ostrva, tako da sami morate da računate kada će taj autobus proći kroz Limenariju i vi ući u njega.

 

Peške smo odlazili do plaža Metalia, Pefkari i Potos.

 

Plaža Metalia

 

Plaža Metalia se nalazi na oko 1 km od Limenarije i to iza brda na kraju mesta, tako da prvo morate da se popnete stepenicama na brdo, do stare žute palate, koja je nezaobilazni detalj na svim fotografijama Limenarije, a zatim da se spustite strmim putićem, pored napuštenog rudnika iz 18. veka, do same plaže. Plaža je neobična zbog toga što je sastavni deo turističkog kompleksa Metalia, okružena ostacima starog rudnika i mnogobrojnim umetničkim delima. Tu možete da vidite brojne figure od belog mermera, Kritski lavirint od belih kamenčića na crvenom pesku, zidane peći rudnika, stare metalne čekrke i ostala pomagala za otpremanje rude. Ipak, na njoj nema svih sadržaja neophodnih turistima, tj. postoji samo jedan manji kafić sa ležaljkama i suncobranima za iznajmljivanje i ništa više. Plaža je peskovita, čista, gužve nema. More je bistro, prozirno, ali zbog mnogo ravnih, pločastih, izrazito klizavih stena duž celog plićaka, ulazak u vodu je vrlo nezgodan i nije preporučljiv nespretnim osobama i deci.

 

 

– stepenice koje iz luke u Limenariji vode ka kompleksu Metalia

 

 

– pogled sa vrha brda u kompleksu Metalia
 

 

– znak formiran belim kamenčićima na crvenkastoj zemlji
 

 

– pogled sa visine na plažu Metalia
 

 

– Kritski lavirint
 

 

– još jedan pogled na plažu Metalia
 

 

– ostaci nekadašnjeg rudnika
 

 

– ostaci nekadašnjeg rudnika
 

 

– ostaci nekadašnjeg rudnika
 

 

– ostaci nekadašnjeg rudnika
 

 

– plaža Metalia
 

 

– prelepa skulptura od belog mermera

 

Potez između kompleksa Metalia i Pefkarija, kojim smo svakodnevno pešačili:
 

 

– pogled iz daleka na kompleks i plažu Metalia
 

 

– znaci Zodijaka uklesani u mermerne ploče, poređani u krug
 

 

– mermerna ploča sa interesantnim natpisom, u centru zodijačkog kruga

 

 

– crkva „krajputašica“
 

 

– crkva „krajputašica“
 

 

– pogled u pravcu Pefkarija i Potosa
 

 

– vidikovac i kantina pored puta
 

 

– zemljani puteljak kojim smo svakodnevno šipčili

 

Pefkari

 

Pefkari je udaljen par kilometara od Limenarije. Plaža u okviru prve, glavne uvale je uređena, bogata sadržajima – hoteli, restorani, ležaljke, suncobrani, mogućnost iznajmljivanja opreme za sportove na vodi (skuteri, banana, padobran kojeg vuče gliser, turistički brodić sa staklenim dnom i slično), škola ronjenja i dr. Jedan deo plaže je stenovit, a drugi sa sitnim šljunkom. Voda je izuzetno čista, bistra (svaki kamenčić se vidi). Ulaz u more je pristupačan, pogodan čak i za malu decu. Gužve nema. Plaža u okviru druge pefkarijske uvale je neuređena i bez sadržaja, osim na krajnjem delu ispred hotela „Alexandra beach“. Kvalitet mora i dna su vrlo slični onima u prvoj, glavnoj uvali. Broj turista je, osim ispred pomenutog hotela, znatno manji.

 

Pefkari bi zbog lepe plaže mogao da bude dobra destinacija za odsedanje za neko naše sledeće letovanje, ali mu je mana što nema prodavnice, pekare i povoljnije restorane, tako da je tu jedina opcija uplata polupansiona ili pansiona u nekom od hotela, a to može poprilično da košta. Za one sa sopstvenim automobilom, taj problem ne postoji, jer se za manje od 5 minuta vožnje stiže u Potos u kome može da se kupi sve za samostalnu pripremu obroka. 

 

 

– ulazak u Pefkari iz pravca Limenarije
 

 

– nadomak prve, glavne uvale u Pefkariju
 

 

– glavna uvala u Pefkariju
 

 

– brdašce koje razdvaja dve pefkarijske uvale
 

 

– pogled sa brdašca na glavnu uvalu u Pefkariju
 

 

– glavna uvala u Pefkariju
 

 

– deo programa „Albatross“ centra za sportove na vodi
 

 

– druga pefkarijska uvala
 

 

– druga pefkarijska uvala

 

Potos

 

Pomenuti Potos udaljen je oko 1 kilometar od Pefkarija. Ovo je već veće turističko mestašce. Za razliku od Pefkarija, pored hotela i restorana, Potos ima i prodavnice, pekare, fast-food kioske, mesare, ribarnice, suvenirnice, butike sa odećom i obućom, zlatare… Plaža je pristojna, peskovita, ali je na njoj velika gužva, slična onoj gužvi u Paraliji, tako da tu nismo imali želju da provodimo vreme. 

 

 – pogled sa mola na gradsku plažu u Potosu

 

 

 – Potos noću (autor ove fotografije je Craig Manley)

 

Aliki

 

 

Autobusom smo odlazili do plaže Aliki, koja je 22 km udaljena od Limenarije, kao i do Limenasa, glavnog grada ostrva.

 

Aliki je „raj na zemlji“. Lepšu plažu u životu nisam imala prilike da vidim, a obišla sam celu crnogorsku, hrvatsku i deo grčke obale. Svojom lepotom nadmašuje čak i Sveti Stefan, Miločer i prelepe plaže u Istri. Tu postoje dve uvale, okružene brežuljcima sa bujnom borovom šumom i oleanderima: jedna vetrovita, sa nemirnim morem i visokim talasima, i druga, potpuna suprotnost prvoj, mirna uvala, bez vetra i talasa. Naravno, većina turista boravi u mirnoj uvali. Tu je more tirkizno plavo, prozirno do samog dna, čak i na velikim dubinama (idealno za ronjenje) i neobično toplo. Poželite da nikada ne izađete iz vode. Na obali je sitan šljunak pomešan sa belim peskom. Postoji nekoliko taverni duž cele plaže, u kojima se pretežno služe morski specijaliteti, kao i jedna prodavnica.

 

Aliki nije mesto u kojem možete odsesti, nema hotela i privatnih kuća sa sobama za iznajmljivanje (ili su takve kuće retke). To su dakle dve predivne uvale, do kojih brojni turisti odlaze automobilima ili autobusom na jednodnevni izlet, tačnije jednodnevno uživanje koje ćete pamtiti čitavog života.

 

Moram napomenuti da je veliki propust autobuske kompanije ostrva to što zadnji autobus sa Alikija u pravcu Limenarije kreće u 17 časova i 15 minuta, tako da ćete svoj izlet, ukoliko dođete autobusom, morati da prekinete baš kad je najlepše. Velika šteta. 

 

 

– vetrovita uvala Alikija
 

 

– pogled sa magistrale na mirnu uvalu Alikija
 

 

– pogled sa brdašca na mirnu uvalu Alikija
 

 

– pogled sa brdašca na mirnu uvalu Alikija
 

 

– mirna uvala Alikija kao stvorena za ronjenje
 

 

– stenoviti špic na spoju mirne i vetrovite uvale Alikija

 

Limenas

 

U Limenasu smo proveli samo jedan dan, te o njemu ne mogu da kažem onoliko koliko bi rekao neko ko je baš tu proveo ceo svoj odmor. Gradska plaža je sasvim pristojna. Voda je čista i bistra, iako se nalazi u blizini luke (mnogo čistija od bilo koje plaže u Paraliji). Na raspolaganju su vam ležaljke i suncobrani duž čitave plaže, koje možete da koristite ceo dan besplatno ukoliko naručite piće u nekom od obližnjih restorančića. Ako niste raspoloženi za plaćanje pića, možete da koristite brojne klupice u hladu drveća, kojeg ima u zaleđu plaže. 

 

 

– gradska plaža u Limenasu
 

 

– bliži prikaz gradske plaže u Limenasu
 

 

– hladovina na gradskoj plaži u Limenasu

 

Desetak minuta hoda od gradske plaže u Limenasu, nalazi se plaža Karnagio sa istoimenim kafićem smeštenim na stenama. Iznad plaže je mala, plavo-belo okrečena crkvica i zemljani put koji vodi ka borovoj šumi u kojoj postoje brojni ostaci građevina iz antičkog perioda, kao i veliki amfiteatar sa čijeg vrha se vidi ceo Limenas kao na dlanu. Ova plaža nam se posebno svidela jer ima stenovitih delova, idealnih za skakanje i mnogo praznih delova, pogodnih za izolovano sunčanje, brčkanje i ronjenje. 

 

 

 

– kafić i plaža Karnagio
 

 

– prirodna skakaonica na plaži Karnagio
 

 

– skok u plavetnilo
 

 

– crkvica visoko na stenama iznad plaže Karnagio
 

 

– crkvica visoko na stenama iznad plaže Karnagio
 

 

– pogled sa amfiteatra na Limenas
 

 

– gusta borova šuma na brdima oko Limenasa

 

Čuli smo da u okolini Limenasa postoje još dve lepe plaže – Makriamos i Tarzanas, ali njih u tom jednom danu nismo stigli da posetimo. U svakom slučaju, mogu da kažem da je Limenas bolji izbor od Limenarije, naročito za one turiste koji nemaju sopstveno vozilo ili mogućnost rentiranja vozila, jer su plaže bolje i bliže, a i samo mesto ima mnogo više prodavnica, butika, taverni, kafića i ostalih sadržaja potrebnih turistima. Limenas je veći gradić, znatno urbaniji i sadržajniji od Limenarije.

 

Limenarija
 

 

– znak na ulazu u Limenariju
 

 

– pogled na Limenariju sa visine
 

 

– crkva na ulazu u Limenariju iz pravca Potosa
 

 

– kapela na crkvenom platou

 

Limenarija je simpatično, mirno, romantično mestašce. U njoj postoji nekoliko lepih, privatnih hotelčića, kakvi su „Ralitsa“, „Agali“, „Thalassies“, „Samaras“, sa bazenima sa zadnje strane, ali sa lošom, gore opisanom, plažom ispred njih. Gradska plaža može da posluži, ali kad znate da na ostrvu postoji mnogo divnih plaža, koje svojom lepotom oduzimaju dah, onda je uzaludno traćiti vreme baš tu. Mesto raspolaže sa dovoljno prodavnica, pekara, poslastičarnica, taverni, kafića, suvenirnica i radnji sa garderobom i opremom za plažu. Na raspolaganju će vam biti i apoteka sa parfimerijom, lekar za ne daj Bože, jedan Internet-kafe sa igraonicom, pa čak i bioskop.

 

Posebno bih izdvojila restoran „Mouragio“, u koji se može ući sa dve strane, iz centralne uličice i sa šetališta, a nalazi se u liniji gradske plaže. Od svih restorana koje smo posetili u Limenariji i Pefkariju, u „Mouragio“-u je bila najbolja i najkompletnija usluga. Porcije su dovoljno velike i kvalitetne, za razliku od drugih restorana gde porcije najčešće sadrže veoma malo glavnog jela, a mnogo više bezukusnih priloga i dekoracije. Cordon blue, punjene lignje, piletina u sosu od pečuraka… u ovom restoranu su odlični. Bez obzira šta naručite u „Mouragio“-u, besplatno ćete dobiti tradicionalno grčko predjelo – prepečeni hleb i puter začinjen belim lukom i peršunom i na kraju dezert – lokalni specijalitet – komad patišpana natopljen slatkim sirupom sa medom na kome stoji bela, penasta kugla, punjena sladoledom i prelivena čokoladom i kandiranim višnjama. 

 

 

– restoran „Mouragio“ u Limenariji

 

Vredan pomena je i fast-food restorančić „Yummy“ u centralnoj uličici. To je klasičan, grčki lokal, koji u prvom planu ima giros – naslagano meso koje se vrti u krug i peče pored užarenog grejača. Ispred lokala, na ulici, su tri, četiri okrugla, metalna stočića sa stolicama i uređaj za pečenje palačinki. Na ovom mestu smo imali prilike da jedemo najukusniju i najobimniju porciju girosa, služenu na tanjiru, sa gomilom pomfrita, luka, cacikija i paradajza, i to za samo 4 €. Palačinke, punjene prilozima po izboru, su im takođe fantastične i koštaju od 1 do 2 €. Porcije su toliko obimne i kvalitetne da ih čak ni veoma ješne osobe ne mogu pojesti. Ljubazni kelneri će vas najčešće uz dve porcije girosa častiti palačinkama, koje vrlo verovatno nećete moći ni da okusite, jer ćete se od girosa sigurno prejesti. Ipak, ne brinite, pakuju i za poneti J. Ovaj lokal vrši i usluge dostavljanja porcija, na telefonski poziv, pa možete klopu da naručite i iz svoje hotelske sobe.

 

Ono što je tipično za sve restorane na ostrvu, pa i u Limenariji, je da se trude da isti budu uređeni u rustičnom, tradicionalnom ostrvskom stilu. Iz tog razloga ćete svuda morati da sedite na drvenim stolicama sa sedištem i naslonom od pletenog pruća. Te stolice doprinose autentičnosti ambijenta, ali su najneudobnije od svih na kojima sam sedela. Zato, gde god u lokalima vidite drvene klupe sa jastučićima ili bilo kakve druge, tapacirane stolice, pored ovih gore opisanih, ne časite časa da zauzmete mesto.

 

Limenarija ima svega 4, 5 ulica. Sa jednog na drugi kraj mesta stižete za desetak minuta laganog hoda. Za turiste su interesantni šetalište, luka i centralna uličica, paralelna sa šetalištem. Šetalište prati liniju obale, dakle, prostire se uz samo more i lepo je uređeno – betonirano, sa palmama, žardinjerama sa cvećem, klupicama i po kojom neobičnom, modernom skulpturom sa motivima iz grčke mitologije. U krajnjem delu šetalište se širi u plato, srednje veličine, na kojem se ponekad organizuju koncerti u večernjim časovima, a zatim se nastavlja pored gradske plaže, oko poluostrvceta, do luke. Luka je mala, sa ribarskim brodićima i po kojom jahtom. Nema nagomilanih nečistoća i neprijatnog mirisa, te sa uživanjem možete šetati i ovim delom Limenarije. Primetićete i nekoliko turističkih brodića, izrađenih od drveta, nalik onim gusarskim, koji tokom dana voze turiste na jednodnevni izlet. Ispred svakog takvog brodića nalazi se reklamni pano sa fotografijama destinacija koje ćete tokom izleta imati prilike da vidite. Cene takvih izleta kreću se od 15 do 20 € po osobi. Najčešće su u cenu uključeni tradicionalni riblji specijaliteti i vino. Centralna uličica je simpatična, prepuna taverni i radnjica sa suvenirima. Zatvorena je za saobraćaj, pa turisti nesmetano mogu da se šetaju, a deca da trčkaraju naokolo. Tasos je čuven po proizvodnji meda, tako da su pored uobičajnih radnji sa suvenirima i opremom za plažu, veoma zastupljene i prodavnice sa ovom poslasticom.

 

 

– šetalište u Limenariji
 

 

– centar Limenarije
 

 

– ulica koja se spušta ka limenarijskom šetalištu
 

 

– centralna limenarijska uličica
 

 

– centralna limenarijska uličica
 

 

– luka u Limenariji

 

Limenarija je prazna tokom dana, jer se svi turisti razmile po plažama širom ostrva, ali zato uveče oživi i dobije posebnu draž. Tada duž šetališta u svim tavernama upale fenjerčiće ili sveće na stolovima, zamirišu morski specijaliteti, čuje se muzika, žamor ljudi, talasi…

 

S’ obzirom da se Limenarija nalazi na najisturenijoj južnoj tački ostrva, u njoj imate prilike da uživate u najdužem i najlepšem zalasku Sunca. Dok velika, narandžasto – žuta lopta polako uranja u more i poprima jarko ružičaste tonove, ceo okoliš, nebo i more, zajedno sa njom, menjaju boje. U jednom momentu se ceo gradić kupa u ružičastom, more bude prepuno srebrnkastih iskri, mali ribarski čamci plove ka pučini da bi prostrli svoje mreže za večernji ulov, a vi sedite na velikim, belim, mermernim stenama, kojih ima na pretek u Limenariji, i sa voljenom osobom uživate u ovom predivnom i izuzetno romantičnom prizoru.
 

 

– zalazak Sunca u Limenariji

 

 

– Limenarija noću (autor ove fotografije je Craig Manley)

 

Na nekih 500 metara zapadno od centra Limenarije, visoko na brdu iznad magistralnog puta, nalazi se fabrika i prodavnica nakita „Iris gold“.

 

Na istoj toj udaljenosti, ali istočno, u pravcu Pefkarija i Potosa, na brdu koje se nadvija iznad Limenarije, nalazi se, gore već pomenuti, kompleks Metalia. U sklopu Metalie, pored ostataka napuštenog rudnika iz 18. veka, borove šume i plaže, je i žuta „palata“, koja je postavljena uz samu ivicu brežuljka, tako da se vidi iz svih delova Limenarije, i koja je, kao što sam već rekla, nezaobilazan detalj na svim fotografijama Limenarije. Ovu „palatu“ meštani nazivaju „Palataki“. 

 

 

– pogled na „Palataki“ na brdu iznad Limenarije i luku u podnožju

 

 

– „Palataki“ na brdu iznad Limenarije i luka u podnožju

 

Sastav turista u Limenariji i uopšte na Tasosu je drugačiji nego u olimpskoj regiji. Mnogo više ima Engleza, Italijana i Čeha, nego turista iz ovih naših krajeva.

 

Sve u svemu Limenarija može da bude odlična baza – mesto gde ćete naći povoljan i pristojan smeštaj, dovoljno prodavnica i pekara za nabavku hrane, dovoljno restorana za pristupačne obroke na obali mora ili romantične večere uz sveće i muziku, ali, imajte na umu, da ona praktično nema plažu, ili bar nema dobru plažu, i budite spremni da svakodnevno odlazite automobilom ili autobusom na okolne plaže. 

 

Više fotografija Limenarije sa mnoštvom detaljnih opisa naćićete u mojoj foto-turi „Limenarija – onakva kakva jeste“ (za pregled foto-ture u novom prozoru kliknite na LINK).

 

Još neke korisne informacije

 

Porcije u restoranima koštaju od 4 do 8 €, salate od 2 do 5 €, a piće (sokovi i pivo) od 1 do 3,5 €. Dakle, večera za dvoje staje od 12 do 28 €, sve zavisi za šta se opredelite i koliko pića popijete. Naravno, uvek možete s’ nogu na ulici da pojedete giros, pizzu ili čuvenu pitu od spanaća ili sira (bugaca), koji koštaju od 1,5 do 2 €.

 

Autobuske karte su, kao sto sam već rekla, od 1 do 4 €, sve zavisi koliko je udaljena destinacija do koje idete. Primera radi, karta od Limenarije do Pefkarija je 1 €, do Alikija 2 €, a do Limenasa 3,30 €. Ista je cena karata u autobusu i na kioscima, tako da ne morate da tražite ulična prodajna mesta i da gubite vreme. Red vožnji autobusa na ostrvu tražite direktno od vozača (bilo kog „gradskog“ autobusa), obzirom da uvek imaju više pripremljenih fotokopija. Autobusi su sa prtljažnicima, tako da bez problema možete da ponesete suncobrane, naduvane dušeke i dečje čamce.

 

Na svim plažama možete slobodno da raširite svoju ležaljku, ili peškir, i da pobodete sopstveni suncobran, za razliku od crnogorskog primorja. Ulaz na plaže se ne naplaćuje, osim za kompleks Makriamos u blizini Limenasa. Nigde nije velika gužva i uvek ćete naći mesta za sopstvene ležaljke ili peškire, koliko god da vas dođe na plažu i u bilo koje doba dana da dođete.

 

Ukoliko volite divlje plaže, prazne uvale, na Tasosu ih ima na pretek. Naravno, opet je neophodno da na raspolaganju imate automobil, ili barem motorče, ili budite spremni da pešačite kilometrima.

 

Za tinejdžere nema previše interesantnih sadržaja. Nećete naći mnogo modernih kafea i diskoteka, naročito ne u Limenariji. Tasos je pre ostrvo za miran, porodični odmor, ili za romantične parove, ljubitelje prirode i one koji se bave fotografijom. 

 

Priroda na ostrvu je predivna. Ima mnogo zelenila, te zbog toga Tasos nazivaju „šuma koja pliva“. I pored bujne vegetacije, na naše iznenađenje, tokom dana i večernjih šetnji, komaraca nije bilo (osim uveče u hotelskoj sobi, ali i taj problem lako rešavate električnim aparatom sa tabletama protiv komaraca). Isto tako, nije bilo ni meduza, što nas je obradovalo.

 

Najbolje je na ostrvo doći svojim automobilom, ili rentirati automobil ili motor, jer onda imate mogućnost da obiđete čitavo ostrvo i to nekoliko puta (obim ostrva je svega stotinak kilometara). Motorizovani na Tasosu zaista možete da uživate i da birate tip plaže koji vam najviše odgovara, pa čak i da se svakog dana kupate na drugoj plaži.

 

Naravno, ukoliko ne dođete svojim automobilom, uvek možete da ga rentirate. Cena rentiranja je oko 20 € dnevno. Ovakvu mogućnost imate i u Limenariji, samo mislim da je najbolje da željeni automobil rezervišete nekoliko dana ranije.

 

Svi vozači bi trebalo da znaju da su putevi na Tasosu vijugavi, sa puno uzbrdica i nizbrdica, dosta oštrih krivina, naročito na potezu od manastira Svetog Arhangela Mihaila do Golden beach-a i od Golden beach-a do Limenasa, i noću nisu osvetljeni, tako da je neophodno voziti oprezno i izbegavati noćne vožnje. Upravo zbog ovakvih puteva, bicikl na Tasosu baš i nije rešenje za one bez vozačke dozvole.

 

I još nešto za kraj. I u dolasku i u odlasku će vam na trajektu biti potrebna poneka kesica „Smokija“, krekera ili onih debljih štapića sa susamom i naravno foto aparat ili kamera. Čudite se zbog čega? Evo odgovora. Svaki trajekt prate na stotine galebova i albatrosa. Lete tik uz trajekt, glasno se oglašavaju, te čitav prizor podseća na kadrove iz Hičkokovih „Ptica“. Turisti im preko ograde pružaju pomenute grickalice, a oni prilaze sasvim blizu i onako u letu uzimaju ponuđeno. Zažalili su svi koji nisu pripremili grickalice za ovo druženje ili su ostavili foto aparate i kamere u prtljagu u autobusu, pa ne dozvolite da se slično desi i vama.
 

 

– pogled sa trajekta
  

 

– neobični, bliski susret
  

 

– neobični, bliski susreti

 

 

– nadomak luke u Keramotiju

 

Šta još da vam kažem o Tasosu, osim da bih tamo uvek rado ponovo otišla.

 

K R A J

 

Ukoliko vam se ovaj putopis dopao i ukoliko ga smatrate korisnim, ne zaboravite da ga pozitivno ocenite klikom na reč „preporučujem“, koja se nalazi iznad njegovog prvog pasusa, u gornjem, desnom uglu, pored ikonice u obliku srca. HVALA!