Planina Rtanj

[Infoputnik]

Nisam sigurna da Pokretni Zbun ima pravi rtanjski caj :unsure:

[pefkari]

Nisam ni ja, ali ako neko ide u tom pravcu, neka pita, nece da skodi! :D

[Nikola S.]

Pokretni zbun, ili pokretna biljna apoteka...

Legenda, sa onim natpisima...

[ruzna78]

Od vas malobrojnih što ste bili na Rtnju, bilo bi lepo da dobijem koju informaciju

Za smeštaj bih se i raspitala, mislim da sam negde na netu našla nešto o tom planinarskom domu, al me zanima nešto drugo. Ima li na Rtnju gde da se šeta? Pri tom mislim na obeležene pešačke staze. Ima li ih do vrha ili možda i na samom vrhu?

[Bubica]

Pokusacu malo da ti pomognem. Dva-tri puta sam se "muvala" oko Rtnja ali se nikada nisam popela do vrha. Koliko sam cula moze da se ode do gore, idu planinari relativno cesto i nije tako veliki uspon (osim zavrsnice), znaci mogu i oni koji nisu u nekoj posebnoj kondiciji. Koliko sam cula do nekog mesta ima putic, ali ne i neka obelezena pesacka staza. U blizini se nalaze i ostaci tj. rusevine rudnika koji je drzala porodica Minh, jako zanimljivo ali totalno ne sredjeno. Sve u svemu treba mnogo uloziti u ovo mesto, a da ima sta da se vidi i obidje - ima.

Sto se tice smestaja na samom Rtnju postoji Planinarski dom i on je u losem stanju. U podnozju je hotel, etno kuca Rtanj - Balasevic, i on je dobro sredjen. Bila sam tamo pre nekoliko godina i stvarno je bilo lepo, hrana odlicna. Cujem da je ove zime bio tamo i Sasa iz Paklene kuhinje, da ih dovede u red. Ne znam, ja kada sam bila hrana je bila savrsena. Medjutim, ovaj hotel je dosta udaljen od samog vrha Rtnja, kao sto rekoh u podnozju je i ne moze se odatle doci gore peske, niti ima mnogo mesta za setnju. Doduse, domacini su nam se tada bili ponudili da nam organizuju izlete do nekih manastira i do vrha planine, sto smo mi propustili i bilo nam je po malo dosadno.

[katalin]

Mi (MM i ja) smo bili u julu 2009. Krenuli sa namerom da se popnemo gore. Međutim, iz pravca Sokobanje nije bilo znaka, pa smo promašili i otšli u Boljevac. Nekako sve vreme se voziš oko Rtnja, a nisi siguran gde da skreneš. Ako se još nekome desi da zna da u Boljevcu nema benzinske pumpe, već na putu ka Zaječaru. Onda smo se vratili i iz pravca Boljevca smo videli znak i skrenuli. Prvo smo pitali u tom planinarskom domu, koji je kao neki hotelčić, ali nismo baš stekli utisak da tu ima gostiju. Ljubazna gospođa nas je uputila u pionirski dom (zgrada veoma slična nekoj osnovnoj školi sa igralištima okolo). Tamo nije bilo nikog, ali smo opet naleteli na istu ljubaznu gospođu, koja nam je pokazala kako da preko neke livade stignemo do staze u šumi, odakle postoje putokazi. Putokazi su u stvari obeleženo kamenje. Tu vam je sličica. Nama su rekli da nam treba 5 sati do gore i nazad. Mi smo u dobroj formi, pa smo bez velikih pauza, uprkos vrućini uspeli za 4 sata. Ponesite dosta vode i neki duks, gore jako duva. Poželjno je i nešto za klopu, mi poneli samo one Medela štrudlice, umrli od gladi, pa smo posle u Sokobanji, uveče smazali gomilu ćevapa. Sreli smo neke berače trava, ali nikoga drugog. Malo se ide kroz šumu, a onda penjanje po goloj livadi u cik cak. Sve vreme vam se čini da ćete uskoro stići, ali to je varka. Nekako se vrh stalno pomera još malo gore. Takođe može da vam se učini da se obeležena staza može preseći, da se skrati put, ali verujte, posle par "sečenja" niste ni za šta, jer je veoma strmo. Iako su nas u povratku užasno boleli prsti na nogama od brzog hodanja nizbrdo bez pauza (da bi prošli šumu pre mraka), oduševljeni smo izletom i svima preporučujem. Samo dobro proračunajte vreme, da se u povratku ne nađete u sred šume kada se smrkava. Ima nešto slika u MFT, tu je link, pogledajte.

Izmenjeno 24 jun 2011 (katalin)

[FilipBg]

A ima li negde na tom putu Balasevic- selo Rtanj- staza do vrha neko mesto za kampovanje? http://www.mileniumrtanj.com/cenovnik.html kolko vidim tu su sve cene oko 1000, a nama bukvalno treba samo negde da prespavamo, komfor nije bitan....

[nounoursic]

ovo izgleda sasvim ok,jeste bili vec?

Izmenjeno 9 avg 2012 (ljerka)
obrisan citat prethodnog posta

[alazovic]

A ima li negde na tom putu Balasevic- selo Rtanj- staza do vrha neko mesto za kampovanje?

Rtanj se tu jako strmo diže, teško da bi mogao da nađeš neko idealno mesto za kampovanje - ravno, sa tekućom vodom...

Ali baš ako hoćeš da se stisneš, od rudnika kreće uspon na Rtanj, pa dok još ima puta, uvek može da se nađe neko mestašce, ali ne mogu da ga preporučim.

kolko vidim tu su sve cene oko 1000

To je upravo planinarski dom, koji je otkupio neki privatnik i preuredio. U depadansu sam bio u dvo/trokrevetnim sobama sa zasebnim kupatilom i OK je. Sobe male ali čiste. Restoran je takođe pristojan, korektno spremaju hranu.

[nifica]

volela bih da dodjem ovde

Izmenjeno 25 avg 2012 (nifica)

[ruzna78]

Bila sam na Rtnju pre otprilike mesec dana, pa da prenesem moje utiske..

Što se tiče smeštaja, imate gore pomenuti motel Balašević koji je divan. Tu smo, kad smo se vraćali za BG sa putešestvija, svratili na čuvenu gibanicu i kiselo mleko. U životu nisam videla veće parče gibanice! Moj suprug se sa istom oduševio, a ja ne mogu da izložim svoje mišljenje jer gibanicu nešto i ne obožavam..Probala sam kiselo mleko koje je toliko gusto da ne može da ispadne iz prevrnute šolje, i ono je odlično. Gibanica je bila mislim 180 dinara, jogurt, hm, možda 70 dinara.

Od hotela Balašević do naselja Rtanj u podnožju istoimene planine imate 7-8 km. U samom naselju ima restoran, pravi onaj socijalistički sa 200 mesta, ako ne i više, pored kog se nalaze dva objekta za smeštaj. Tog vikenda kad smo odlučili da posetimo Rtanj bilo je neko savetovanje naučnika, merili su magnetna polja, tako da je restoran bio prilično popunjen. U renoviranom objektu nije bilo slobodnih soba, već smo sobu dobili u nekom depadansu, tako nekako se zove. Noćenje sa doručkom smo platili 1100 dinara po osobi. Taj depadans ima zajedničko kupatilo. Sobe su pristojne, imaju TV, kreveti su udobni, posteljina nova i čista. Jedino je sobarica zaboravila da promeni posteljinu iako nam je gospođa na recepciji rekla da je soba spremna, tako da smo to morali uraditi sami. Srećom, čista posteljina je bila ostavljena u sobi..

Doručak u restoranu je srednje žalostan. Na meniju su bila jaja na 5 načina. Izabrali smo omlet sa šunkom, a dobili omlet sa pilećim parizerom. Čaj su služili u nekim Harley-Davidson šoljama, izgleda je prošlo vreme belih šolja sa plavim rubom

Posle noćenja i kakvog-takvog doručka krenuli smo u osvajanje Rtnja. Bez ikakvog predznanja snašli smo se bez problema.

Pre godinu dana pitala sam baš na ovom istom forumu ima li na Rtnju gde da se šeta, i sad mogu da odgovorim-ima. Staze su dosta dobro obeležene, tako da smo se mi početnici snašli bez problema.

U samom naselju postoji tabla za Rtanj, i u početku se ide kolskim putem koji se polako penje u šumu. Tu jedino nema nikakvih oznaka. Nakon prestanka kolskog puta počinje pravi uspon. Nama je trebalo tri sata od podnožja do kraja te šume. Kad se izađe iz šume počinje relativno ravan predeo, gde može i da se kampuje. Odatle se vidi poznata piramida po kojoj je Rtanj i poznat.

Kad se prođe taj deo počinje uspon koji je baš naporan. Kao što je neko gore pisao, penje se sve cik-cak. Mi smo bukvalno crkli. Pogotovo što nemamo kondicije a sa nama je bilo i četverogodišnje dete. Za taj deo nam je trebalo još dobra 3 sata. Al zato kad se dođe na vrh Šiljak osećaj je neverovatan! Gore jako duva i obavezno treba poneti nešto za obući. Taj dan je bilo skoro 30 stepeni, a na vrhu smo se skoro smrzli.

Povratak naporan, jer je nizbrdica baš prava.

Kao što sam napisala tog vikenda je na Rtnju bilo neko savetovanje. Rtanj je bio prepun ljudi! Svako malo smo nekog sreli i bilo nam je baš lepo.

Nama je za uspon i povratak trebalo baš dosta vremena. Iako sam na netu čitala da je dovoljno 4 sata za uspon, nama je trebalo 6. Krenuli smo ujutro u 9, a u naselju smo bili uveče u 19 h.

Dok sam se penjala, i posle spuštala, mislila sam da me Rtanj više neće videti. A već nakon nekoliko dana poželela sam da ga opet osvojim! To je neverovatna planina, vrh vidite a nikako da mu se približite. Surova planina na kojoj nema vode, nema drveća, mislim na deo koji liči na piramidu, a koja je opet toliko moćna i posebna! Zato joj se mnogi uvek iznova vraćaju..

[sil222ver]

planiramo sa drustvom tamo da idemo na docek nove, dva nocenja, docek i repriza sa muzikom. Mislis da je dobro? Mislim na taj balasevic

[ruzna78]

Balašević je sasvim pristojan, mislim na restoran. Za sobe ne znam. Ima dosta bungalova iza restorana, pretpostavljam za noćenje i meni izgledaju baš lepo..

[ruzna78]

Kako je bilo na dočeku? (Smaka sveta) :)

[gledalac]

Izgleda ce morati na reprizu.

Inace, kad smo kod Rtnja, ''setnja'' severnom stranom planine ka vrhu jeste napornija ali je i lepsa, po meni.