Roterdam na dan

Nisam sigurna šta bih mislila o Roterdamu, da nas Tomica nije sačekao na železničkoj stanici sa svojim malim preslatkim sinom, vodio nas po gradu i pričao o njemu. Jedno je kada odemo u nepoznato sa mapom u rukama, a drugo je kada imaš uz sebe nekog ko je tu godinama, poznaje svaki ćošak i priča priče. Roterdam je nešto potpuno drugačije od svega što smo tih dana videli i izgleda kao neki grad iz budućnosti. S obzirom na to da je u Drugom svetskom ratu potpuno uništen, ono što možete videti u ostalim gradovima Holandije, ovde nećete naći, osim u tragovima. Tipične holandske kućice zamenili su oblakoderi i zgrade neverovatne super-hiper-moderne arhitekture. Tako na primer, prolazimo pored jedne takve instalacija – zgrade, čudnog izgleda i oblika i pretpostavljamo da se radi o nekom poslovnom prostoru, ali ipak ne, to je nešto između crkve i prihvatilišta gde dolaze beskućnici, narkomani i napušteni, da se okupaju, odmore i nešto pojedu. I to je u stvari najzanimljivije, što ne možemo da pretpostavimo da li je u toj nekoj zgradi bolnica, crkva ili pozorište jer su sve opcije otvorene.

U Roterdam smo stigli vozom iz Haga. Prvi susret sa Roterdamom desio se na samoj železničkoj stanici koja je relativno skoro renovirana. Koliko je ova zemlja sređena u svakom smislu, govori podatak o samoj stanici:,,Na krovu je instalirano ukupno 130.000 solarnih ćelija koje pokrivaju čak 10.000m2 ukupne površine krova koja iznosi 28.000m2. Ovo je jedna od najvećih krovnih solarnih elektrana u Evropi. Solarne ćelije su smeštene na delove krova sa najvećom insolacijom, a vodilo se računa i o položaju okolnih solitera koji bi mogli da umanje količinu sunčeve energije. Zbog ove solarne instalacije smanjila se ukupna količina ugljen dioksida na stanici za 8%, a očekuje se da će krovna elektrana proizvoditi 320MW električne energije godišnje.„ – preuzeto sa sajta.

A o samim vozovima koji saobraćaju po Holandiji je tek posebna priča. Čisti, brzi, opremljeni wi-fi signalom, poseduju takozvane ,,silent’’ vagone ako želite da odmorite u tišini. Budući da mi se firma otprilike u to vreme preselila na drugu lokaciju, najjednostavniji način prevoza je bilo korišćenje BG voza i možete zamisliti kakav sam šok doživela kada sam se u nedelju vratila kući, nakon 10 dana korišćenja železničkih usluga po Belgiji i Holandiji, a u ponedeljak već krenula BG vozovima koji su toliko raspali, prljavi i išarani, da se kroz prozor ništa ne vidi, pa do svog odredišta moram da brojim stanice da bih znala gde da izađem.

Roterdam je dobio status grada 1340. godine. Danas ima više od milion stanovnika i predstavlja drugi po veličini grad u Holandiji sa najvećom lukom u Evropi i trećom u svetu. Nalazi se na ušću Meze i Rajne u Severno more i celom njegovom površinom leži ispod novoa mora, sa najnižom naseljenom tačkom koja se nalazi na -6.67m. 14. maja 1940. godine, Roterdam je skoro potpuno uništen, a od građevina koje svedoče periodu pre bombardovanja, ostala je protestanska crkva iz 1525. godine, u centru grada – Grote of Sint-Laurenskerk, Bela kuća – spomenik kulture na obali mora, sagrađena 1898. godine u stilu secesije, Gradska kuća u kojoj je sada opština, nekoliko ulica u centru i naselje Delfshaven.

Nakon jutarnje kafe u obližnjem kafiću, nastavljamo put sa Tomicom do samog centra kroz dugačku šoping ulicu Lijnbaan i tu smo već u prostranom centru grada na kojem se nalaze crkva Laurenskerk, kubaste kuće i Markthal. Kubuswoningen predstavljaju kockaste kuće koje se pod uglom od 45C oslanjaju na jedan noseći stub. Prvobitna ideja je bila da se u Roterdamu napravi ovakvo selo u kome će se odvijati socijalni život i gde će svaka ovakva kuća predstavljati apstraktno drvo koje će činiti šumu. U ovakvom nizu postoje 32 kuće, a mi za 3e obilazimo Kijk Kubus, koja je otvorena za javnost, na adresi Overblaak 70.

Markthal se nalazi preko puta kubastih kuća, zauzima površinu od 312 000 m2 i u obliku je tunela. U njenom unutrašnjem delu se nalazi pijaca sa velikim brojem tezgi i štandova sa hranom, a na plafonu su prikazane 3d fotografije cveća, ribe, insekata, voća, povrća i morskih proizvoda. U spoljašnjem delu ove ineteresantne građevine, nalazi se 228 stanova koji gledaju na unutrašnjost pijace, a spolja na grad.
Nastavljamo kroz Oude Binnenweg, uličicu sa mnoštvom uličnih skulptura i pravimo đir do roterdamske Savamale, ulice Witte de Withstraat sa brojnim umetničkim galerijama, popularnim barovima, restoranima i prodavnicama. Pravimo pauzu uz pivo u kafiću De Witte Aap koji je 2010. godine, po Lonely Planet-u, proglašen za najbolji bar u svetu.

Najpoznatiji muzej je Boijmans van Beuningen koji sadrži dela od srednjeg veka do savremenog doba, uključujući i Van Goga, Dalija, Rembranta, Kandinskog. Na sledećem linku možete pogledati ostale muzeje u Roterdamu. U Roterdamu se svake godine održavaju i Međunarodni filmski festival, Festival pesnika i Festival Severnog mora.

Kada smo završili sa srcem Roterdama i rastali se sa našim domaćinom, uputili smo se ka luci i prepešačili Erazmov most koji po izgledu podseća na labuda, što je ujedno i njegov drugi naziv. Tog dana je padala kiša, a oblaci su se toliko spustili da se vrh mosta nije video, kao ni oblakoderi sa druge strane grada. To parče ostrva na drugoj strani obilazimo uzduž i popreko i divimo se arhitekturi izbliza. Prolazimo pored visokih zgrada, od kojih se ističe kompleks poznat kao De Rotterdam, na površini od 160 000 m2, sa 149m i 44 spratova i Nederlands Fotomuseum, muzeja koji čuva 4 miliona negativa najpoznatijih holandskih fotografa. Dolazimo i do hotela New York koji je sačuvao svoj stari izgled iz kog su emigranti iz Evrope, u periodu od 1880. do 1925. odlazili brodovima u New York.

Otprilike, plan nam je bio da se u Hag vratimo poslednjim vozom koji kreće oko ponoći, ali je već oko 18h počelo da se sve zatvara i grad je postajao sve tiši. Radnje nisu više radile, ulice polupuste, sitna kiša rominja, još i ti niski oblaci koji su se spustili, davali su neku mističnu atmosferu i pomalo zastrašujuću, iako razloga za brigu nije bilo, jer Roterdam važi za veoma bezbedan grad. Pomireni da od ludog provoda nema ništa, a pritom smo i premoreni od hodanja, shvatamo da nam je najbolje da polako krenemo put Haga.
Gasimo svetlo za nama i napuštamo holandski Menhetn.

Originalnu priču možete pogledati na mom blogu ili FB stranici.

Pozdrav,

Majus