Rodos u reči i slici

RODOS U REČI I SLICI – PUTOPIS

Iako je mnogo toga o Rodosu već rečeno i napisano, nadam se da će ovaj putopis značiti onima koji tek planiraju da posete ovo izuzetno lepo ostrvo. Naravno, na forumu već postoji fantastičan putopis koji je napisala mikap 2011. godine i nije mi cilj da pokušam da je nadmašim već da vam predstavim Rodos iz još jednog ugla, onako kako smo ga mi doživeli. Pa, da počnemo.

U gradu Rodosu smo boravili u aranžmanu agencije, od 25.08. do 05.08.2016. (10 polupansiona doručak/večera i punih 11 dana) u hotelu Kipriotis. Za putovanje na Rodos i odabir hotela supruga i ja (na pragu 30-ih godina) smo se odlučili zahvaljujući preporukama u agenciji.

1. DAN – putovanje, hotel, Windy Beach, stari grad

Na Rodos smo krenuli sa beogradskog aerodroma letom u 04.00h. Dva sata pre toga dobili smo vaučere za hotele, čekirali se i putovanje je moglo da počne. Moram odmah da skrenem pažnju ljudima koji će prvi put leteti avionom da u ručnim torbama koje unose u kabinu aviona ne smeju imati nikakvu tečnost u količini većoj od 100ml. Tu se podrazumevaju i razne kreme, pomade pa obratite pažnju da ne ostanete bez toga. Iako ova napomena možda zvuči suvišno, bilo je onih koji su to prevideli pa nije zgoreg da to i ovde pomenem.

Avion (Airbus A320) poleteo je 15ak minuta ranije tako da smo na rodos stigli oko 5.30 po našem, odnosno 6.30 po grčkom vremenu. U avionu dobijate sendvič, kafu/sok/vodu, „čokoladicu“ nalik bonžiti i cookies. Ukus nije bog-zna-šta ali dovoljno da se malo utoli glad. Doduše čovek zaboravi na hranu i sve oko sebe kada avion sleće a izlazak sunca i obalu ostrva upija kroz prozor aviona. Nakon pasoške kontrole i preuzimanja prtljaga vodiči su nas dočekali na izlasku sa aerodroma, podelili nam papire sa raznim informacijama i najavili dolazak u hotele na info sastanke kao i oznaku našeg autobusa za transfer.

Nakon što smo pronašli naš autobus transfer od aerodroma do hotela trajao je 20ak minuta i prvo su izašli putnici hotela Europa i Nafsika (ako se dobro sećam) koji su kao i Kipriotis na zapadnoj strani grada, a posle našeg hotela je autobus nastavio dalje za Faliraki.

Hotel Kipriotis nas je zaista oduševio, po onome što sam video čini mi se kao najbolja opcija od svih hotela sa 3*. Bitno je napomenuti da hotel ne prima mlađe od, čini mi se, 18 godina. Iako smo hotel fotografisali, da ne bih opterećivao ionako opširan putopis neću ovde kačiti fotke hotela jer na sajtu ima gomila slika i hotel zaista izgleda kao na tim fotografijama. 

http://www.kipriotishotel.gr/home/en
Lokacija je odlična, nalazi se sa zapadne, vetrovite strane i praktično na samoj obali. Nije nam smetalo što je glavna Eli plaža na 15ak minuta hoda jer smo većinu vremena proveli zujeći po celom ostrvu, a uz to je u okolini hotela uvek bilo lako uveče naći parking. Najveći broj gostiju hotela su skandinavci i englezi koji (za mene suludo ali sasvim očekivano) okupiraju hotelski bazen i parktično ni ne odlaze na plažu. Ako neko ipak voli da letuje na bazenu, pored istog postoji i snack-bar koji mi zaista nismo posećivali. U okviru samog hotela se nalazi i spa-centar (cenovnik vam odmah podele na recepciji), market, i veliki bar/restoran gde skoro svako drugo veče imate svirku pop/rock benda i odvojeno restoran gde se služe doručak (7.00 do 11.30) i večera (18.30 – 21.30) o kojima ću posebno pisati. Ono što nam je mnogo značilo kada smo stigli je donji sprat hotela gde postoji prostor koji je predviđen za one koji čekaju da uđu u sobe ili čekaju transfer do aerodroma. Postoje kabine za presvlačenje, kupatila sa tušem (kao i ceo hotel izuzetno je čisto) gde se poslednji dan možete istuširati posle plaže, zatim bilijar/stoni fudbal, čak i par knjiga na srpskom da prekratite vreme. I ono najvažnije, postoje ormarići sa ključem gde možete ostaviti kofere ako želite da odete na plažu dok sobe ne budu spremne. Kako smo mi jedva čekali da se bućnemo u more, stvari smo zaključali u ormariće i krenuli na plažu. Vetrovita plaža (Windy beach) se nalazi bukvalno na pola minuta od hotela tako da smo uzeli peškire i pravac more! Vetar na celom ostrvu praktično duva bez prestanka što je naročito izraženo na zapadnoj strani ostrva tako da su talasi neizbežni. Kako je bilo tek 8 sati ujutro a u sobe smo ulazili tek oko 12, odlučili smo se da prošetamo do Eli plaže sa istočne strane grada. U povratku smo pojeli odličan giros odmah sa desne strane Kazina Rodos (kada gledate sa plaže), restoran se zove Filippos (ulica Ko 31) ali pored imaju i klasičan “kiosk” tako da možete uzeti giros za poneti. Zatim smo se vratili u hotel, dobili ključeve i ušli u sobu. Soba koju smo dobili je prosečne veličine, kreveti su dovoljno dugački čak i za nas od preko metar-devedeset, imate noćne stočiće, garderober, manji frižider, televizor i klimu koja se ne plaća. Ono što je jako bitno sobu su nam čistili svaki dan, posteljinu su promenili nekoliko puta u toku boravka, kao i peškire, dok WC papir redovno dopunjuju. Zaista nismo imali nikakve zamerke na higijenu hotela. Kupatilo je neočekivano prostrano, tuš kabina nije prava tuš kabina već betonski pod sa staklenom pregradom. Čitao sam da su neki to kritikovali, ali realno je mnogo bolje od tuš kabine jer taj beton uopšte nije klizav što mi se čini kao izuzetno značajno za malo starije goste. Jedina zamerka je mali broj strujnih utičnica, bilo ih je ukupno dve u celoj sobi. Nismo imali pogled na more, terasa nam je gledala na suprotnu stranu (prednost toga je da je terasa u zavetrini) ali se ispostavilo kao zaista nebitno jer smo toliko zujali po ostrvu da nismo ni imali vremena za sedenje na terasi.

Zalazak sunca ispred Kipriotisa

Windy Beach u 8 ujutro

S obzirom na to da smo bili budni već više od 24h, poslepodne prvog dana smo iskoristili da malo odspavamo i napunimo baterije za 10 dana zujanja po gradu i ostrvu. Pre večernje šetnje do starog grada imali smo prvu večeru u hotelu (aranžman počinje večerom a završava se doručkom). Hrana u Kipriotisu je posebna priča, malo je reći da smo hranom oduševljeni! Večera je švedski sto, svaki put drugačija, ali uvek imate ribu ili neke morske plodove (lignje, škampe) spremljene na različite načine, vegetarijansko jelo i 3-4 mesna jela. Zaista ne bih mogao da nabrojim šta smo sve jeli, od suvlakija, musake, piletine, različitih testenina i preliva, fantastične junetine mekane kao puter do kineskih slatko/kiselih jela sa svinjetinom, dinstanog povrća (brokoli, karfiol itd.) i gomile svežih salata, maslina, fete, sjajnog tzatzikija i odličnog pomfrita i najvažnije apsolutno sve je bilo ukusno. Zatim za dezert imate voće, lubenice i breskve i različite kolače, puding i one grčke sitne kolače kojima ne znam ime. Osoblje je izuzetno prijatno a uz večeru možete ali ne morate naručiti piće koje plaćate posle večere, recimo Mythos je 2,5e, voda 1,5e. Doručak je isto sjajan, jaja na više načina, propržena šunka, neke viršlice, opet gomila svežih salata i premaza, sirevi, salame, tost aparat, slatki doručak, voće i kroasani, 4-5 vrsta hleba, razne pahuljice i kolači kao i espreso aparat, voda i sokovi. Pre letovanja sam bio u dilemi ali bih se pokajao da nismo uplatili polupansion jer se i te kako isplatilo, ne samo što smo jeli ukusnu i raznovrsnu hranu već nismo morali da razmišljamo šta ćemo i gde jesti, a uz to neke finansijske razlike i nema. Neko na forumu je napisao kako na večeru ne puštaju muškarce bez dugačkih pantalona i to nije istina, nažalost. Sada kažem nažalost kada sam video nekoliko likova (ne nužno naši) kako dolaze u šorcevima za kupanje sa izvrnutim džepovima, japankama i majci „siledžijki“ na večeru. Ja sam daleko od nekog „fensi“ gosta ali je to zaista izgledalo skrnavo.

Posle odlične večere uputili smo se do starog grada i lutali uličicama, ali pošto je već pao mrak odlučili smo se da fotografisanje ostavimo za sledeći dan. Međutim, čak i po mraku stari grad vas osvaja „na prvi pogled“. Od samih zidina do jedinstvene Ippoton ulice za koju kažu da je najbolje očuvana srednjevekovna ulica u kojoj je navodno sve osim uljanih lampi isto kao u doba vitezova. U povratku kupujemo hladan Mythos i kuliramo na vetrovitoj plaži.

2. DAN – Info sastanak, Eli plaža, stari grad, palata velikog majstora

Drugi dan počeo je info sastankom sa vodičem u baru hotela. Naravno bilo je reči o plažama koje treba posetiti, autobuskom prevozu, izletima i naravno rent-a-caru. Što se tiče izleta, ponudili su ostrvo Halki (39e), šetnju starim gradom uz gyros uključen u cenu (10e) i mislim još samo izlet do Simija. Mi na izlete nismo išli jer smo se odlučili da ovaj put obiđemo ostrvo uzduž i popreko. Međutim, moj savet je da prečešljate po internetu, može se naći mnogo jeftinije uključujući izlete do Marmarisa, Simija kao i sve ostale izlete koje agencije nude.
Isto tako nemojte da nasednete na priče vodiča o rent-a-caru. Ja sam auto rezervisao pre polaska preko interneta kod RodosCars-a (www.rodoscars.gr) na 8 dana za 30e na dan sa full osiguranjem. Pošaljete im mail-om upit za period koji želite i dobićete vrlo brzo odgovor sa cenom koju nude. Čovek mi reče da imaju oko 950 vozila i svuda po ostrvu možete videti njihova kola. Nije istina da traže depozit, vodič je čak rekao kako traže 750e depozita a zatim nam je nudio Budget agenciju za 56e na dan?! O rent-a-caru kasnije nešto više reči.
Nakon toga odlazimo na Eli plažu. Od Kipriotisa je 15ak minuta hoda uz obalu. Naravno postoji i kraći put ali je nama bilo uživanje da pešačimo uz more. Plaža Eli je glavna gradska plaža i neću mnogo pisati o njoj jer je već mnogo puta opisana na ovom forumu. Ležaljke na Eli plaži, kao i na celom ostrvu su u principu 10e (izuzetke ću napomenuti) ali vam mogu dati dobar savet kako možete uštedeti neki evro. U većini slučajeva možete da se dogovorite sa ljudima čije su ležaljke da ćete piti i ručati kod njih u lokalu (iako ne važi ono platiš piće, dobiješ ležaljku) pa da bi bilo fer da vam ne naplate ležaljke, i zaista je fora prolazila, recimo na skroz desnom delu Eli plaže u kafeu Baron. Plaža je inače prilično urbana što je i očekivano za gradsku plažu, ima dosta ljudi, negde imate i glasniju muziku, pa onaj ko to voli će sigurno uživati, ali ja definitivno nisam među njima i više mi se svideo pojas od Mediteran hotela prema samom špicu ostrva. Naravno tu je i upčatljiv kazino Rodos sa vrlo lepom baštom i ležaljkama pored bazena.

Plaža Eli

Vrh Eli plaze

Kazino Rodos

Bašta kazina Rodos

Pošto je bilo skoro podne odlučili smo se da skoknemo do starog grada i posetimo palatu velikog majstora. Kada krenete sa Eli plaže uz obalu prema starom gradu prvo ćete proći ulaz u Mandraki luku gde se navodno nalazio Kolos, a zatim dalje uz samu luku gde se nalazi gomila brodića i štandova sa kojih vas zovu da baš sa njima idete na izlete.

Ulaz u Mandraki luku

Ako idete dalje uz luku, sa desne strane ćete videti banku Grčke sa čije desne strane je ulica u kojoj se nalaze radnje Bershka, Pull & Bear i Stradivarius za one koji vole šoping. Mi nismo išli tako da ne znam kakva je situacija sa cenama. Nedaleko odatle je i Zara u ulici Grigoriou Lampraki. Nakon što prođete banku Grčke prva ulica sa desne strane je Gallias a zatim odmah sledeća levo, ulica Averof gde je autobuska stanica sa koje kreću svi autobusi koji voze do Falirakija i ostalih mesta na ostrvu. Odmah nakon toga stižete do zidina starog grada, i imate više mogućnosti, a jedna je da nastavite uz obalu gde stižete do komercijalne luke (gde pristaju i oni ogromni kruzeri) i kapije koja praktično vodi na Hipokratov trg a zatim se prepuštate starom gradu. Druga opcija, koju smo mi odabrali je da obiđemo zidine sa zapadne strane i nađemo ulaz u grad nedaleko od palate velikog majstora (vidi slike).

Zidine starog grada

Ulaz u palatu velikog majstora

Poseta palati velikog majstora košta 6e po osobi i zaista se isplati što zbog muzejske postavke, što zbog same palate. Pošto kažu da jedna slika vredi hiljadu reči, evo malo fotografija iz same palate:

I pogled iz palate:

Ulica Ippoton

I jedan od mnogobrojnih stanovnika Rodosa koga uopšte ne zanima ko ste vi i ne namerava da prekine dremku:

Takođe smo pokušali da se prošetamo zidinama nedaleko od palate, međutim otvoreno je za posetioce od ponedeljka do petka, od 9-15h i naplaćuje se 2e po osobi a karte se takođe kupuju na ulazu u palatu. Pošto je bilo skoro 15 do 3 kad smo završili obilazak palate nismo iskoristili priliku da šetamo zidinama, čak ni ostalih dana jer smo već sutradan imali rezervisan rent-a-car. Zatim smo se vratili na Eli plažu i ostatak dana proveli tamo. Inače, voda je sve vreme našeg boravka bila izuzetno prijatna, na nekim plažama čak i previše topla za moj ukus ali ništa strašno. Predveče smo se vratili i počeli da kujemo planove za sutradan jer nas je ujutro čekao rent-a-car.

3. Dan – Rent-a-Car, Lindos, plaža Tsambika, Faliraki

Kao što sam već napisao, automobil sam rezervisao kod RodosCars-a preko interneta za 30e na dan. Čovek iz agencije nas je u 8 ujutro sačekao na recepciji hotela i za 5 minuta smo sredili papire i beli Suzuki Alto (benzinac) je bio naš na osam dana. Ja sam za svaki slučaj pre polaska izvadio međunarodnu vozačku dozvolu, vi kako hoćete. U svakom slučaju, depozit nisu tražili, ali mi je čovek tražio broj kartice u slučaju da napravim neki prekršaj ili ne sipam gorivo na početni nivo. Ja sam mu dao broj debitne kartice koja je čak i istekla, ali nije pravio problem pošto je to izgleda „pro forme“ radi. Što se tiče goriva, za osam dana smo potrošili malo jače od jednog rezervoara što je oko 50ak litara bezolovnog benzina na skoro 1000 km (računajte da troši oko 5 litara a litra je oko 1,5e).

Odlučili smo se da prvi dan posetimo Lindos i plažu Tsambika. Od grada Rodosa do Lindosa ima oko 50 km a tačno na sredini je mesto Kolympia. Moram da napomenem da će vam možda biti naporno da se ispetljate iz jednosmernih ulica u samom gradu Rodosu, ali brzo ćete se pohvatati. Putevi na celom ostrvu su odlični i od Rodosa do Lindosa nam je trebalo nešto manje od sat vremena. Kada stignete do Lindosa imate opciju da odmah skrenete levo i spustite se prema plaži (prvo skretanje na koje naiđete) i tamo se parkirate. Druga opcija je da nastavite glavnim putem još možda kilometar gde nailazite na velik parking odmah do glavnog puta sa leve strane. Sa ovog parkinga se pruža odličan pogled na zaliv Svetog Pavla (koji smo posetili drugi dan, kada smo išli do Prasonisija), a takođe je odličan pogled na Akropolj i sam grad Lindos:
Pogled sa parkinga iznad Lindosa

Neka vas ne zavaraju table sa oznakama za plaćanje parkinga. Parking se ne plaća, i nigde na ostrvu ga nismo plaćali. Da bih bio siguran u Lindosu sam našao prostorije RodosCars-a pa sam ih pitao da li se plaća parking, ali su mi rekli da ne brinem zbog znakova i da je sve besplatno. Sa ovog parkinga odmah ulazite u lavirint Lindosa i spuštate se prema srcu grada gde vas čeka „taksi“ stajalište odakle se penjete na akropolj. Pre toga smo otišli do antičkog teatra koji je bio veliko razočaranje jer je okolo bila razbacana tona smeća i izgledalo je kao deponija u nastajanju. Od parkinga pa do centra Lindosa imate gomilu suvenirnica i restorana:

Lindos

Taksi stajalište

Uspon na akropolj jeste malo naporan ako idete po najvećem suncu (gledajte da dodjete ranije), ali mogu da zamislim kako je magarcima koji moraju da nose na leđima engleze i njihove lakše (ne i lepše) polovine od 150 kila žive vage. Nisam „hejter“, jednostavno je tako. Koliko sam čuo razgovor, traže 10ak evra za vožnju na magarcu u jednom smeru. Mi smo se odlučili da se sami popnemo do gore. Ulaz na akropolj je 12 evra po osobi. Možda i jeste mnogo ali je pogled od gore fantastičan. Ne zaboravite da sa sobom ponesete vodu ili već neko osveženje.

Put do akropolja

Pogled sa akropolja u Lindosu
Zaliv Sv. Pavla i okolina

Pogled na grad – parking na kom smo se parkirali je u levom uglu slike.

Jedna od dve gradske plaže

Nakon posete akropolju spustili smo se do gradske plaže. Zapravo Lindos ima dve plaže (ne računam ovde zaliv Sv. Pavla) koje su jedna do druge i obe su peščane. Kao i na većini plaža na ostrvu, imate taverne, tuševe, kabine za presvlačenje. S obzirom na to da je u pitanju zaliv, voda je prilično mirna, a bila je i prilično topla. Uz to leva plaža ima dugačak plićak što je super za decu.

Plaža u Lindosu

Sve u svemu lepe plaže ali nas jednostavno nisu privukle da tu ostanemo tako da smo krenuli nazad istim putem kroz Lindos do parkinga a zatim do našeg sledećeg odredišta, plaže Tsambika.
Razmišljam da ne bi bilo loše uz ovaj putopis imati na google maps otvorenu mapu Rodosa jer će za one koji tek planiraju put biti mnogo lakše da prate „fabulu radnje“. Dakle od Lindosa smo krenuli nazad u pravcu grada Rodosa i nakon 20ak kilometara stigli do skretanja za Tsambika plažu. Inače sve plaže su vrlo dobro obeležene, ne treba da se brinete da ćete promašiti skretanje. Jedini problem je taj što su putokazi postavljeni praktično na samoj raskrsnici pa nemojte žuriti jer često kad vidite znak za skretanje nemate više ni prostora da usporite pa se morate okretati i vraćati nazad.
Plaža Tsambika je lepa i dugačka peščana plaža, sa sasvim dovoljno parkinga i drvoredom koji baca kolko-tolko hladovine na sam parking.

Parking na Tsambiki

… i pasoška kontrola na prilazu plaži 😀

Pošto je bilo oko 1 popodne odlučili smo se da prvo sednemo i nešto pojedemo. Izabrali smo kafić La Plaz na levoj strani plaži (sa koje je i prilazni put) gde smo pojeli vrlo dobar giros, pileći je bio 3,5e a svinjski 3e. Uz to kafić ima vrlo dobar Wi-Fi ukoliko vam je potrebno.

Kafić La Plaz

Nakon toga smo iznajmili ležaljke (10e suncobran i dve ležaljke kao i svuda) i popodne proveli uživajući na plaži. Ukoliko ne želite da iznajmljujete ležaljke možete otići na krajnji levi deo plaže koji je vrlo lep. Mi smo ipak morali pod suncobran jer je bilo dva popodne, sunce je baš pržilo a dan ranije smo malo izgoreli. Navodno je krajnji desni deo plaže nezvanično nudistički, da znaju oni koji praktikuju. Nedaleko od kafića La plaz imate i deo gde su vodeni sportovi. Sve u svemu plaža nas je razočarala, verovatno zbog toga što je forsiraju kao „najlepšu plažu na ostrvu“ pa smo imali prevelika očekivanja. Bili smo, videli smo, ali smo odlučili da se tu nećemo vraćati.

Tsambika plaža

Posle Tsambike nastavljamo dalje prema gradu Rodosu i dolazimo do Falirakija (12-13 kilometara od grada Rodosa). Bilo je već prošlo 5 popodne, ali smo otišli da vidimo plažu i da se okupamo. Opet dugačka peščana plaža, lepo uređena i sa mnogo mesta za uživanje tokom dana. Štaviše na mestu gde smo se smestili bio je kafić iz koje se vrtela neka latino muzika i animatorka koja je vukla ljude po plaži da dodju da igraju. Do ovog mesta i plaže možete stići i autobusom koji idu prilično često (na 20ak minuta) samo vodite računa da uveče (mislim između 11 i 12) ne dočekate poslednji autobus jer se dešava da, ili se ne pojavi, ili je tolika gužva da ne možete ni ući u njega.

Plaža u Falirakiju

Naravno da na svim plažama koje smo prvi dan obišli (Lindos,Tsambika,Faliraki) ima mnogo sadržaja i sigurno je da će ljudi koji vole ovakve plaže uživati. Mi smo ove tri plaže ciljano obišli prvi dan jer ne volimo peščane plaže, a naročito urbane peščane plaže sa mnogo ležaljki, muzikom itd. Opet kažem o ukusima se ne raspravlja ali ću se truditi da budem objektivan prilikom opisa plaža i navesti zašto su nam se neke plaže svidele/ili nisu svidele. Osim toga, mi volimo aktivan odmor, pa nam ovako zujanje po plažama predstavlja pravo uživanje i odmor, koliko god to nekom izgledalo nelogično.
Pošto smo već ogladneli, od Falirakija krećemo „kući“ i starim putem koji prolazi pored Kalitee stižemo do luke u gradu Rodosu i potom, metodom uzaludnih pokušaja, ispetljavamo iz jednosmernih ulica jer me je mrzelo da palim gps na telefonu. Odlučili smo da ovo veče provedemo odmarajući se jer nas je sutradan očekivao dugačak dan i žurka koja je organizovana od strane agencije u starom gradu.

4. Dan – Anthony Quinn, Ladiko, Afandou, Manastir Tsambika

Naredni dan počeli smo posetom plažama Ladiko i Anthony Quinn. Ove dve plaže nalaze se na 15-ak kilometara od grada Rodosa, praktično odmah nakon Falirakija nailazite na raskrsnicu koja je dobro obeležena putokazima za Ladiko plažu. Nakon što stignete do Ladiko plaže put se levo odvaja za plažu Anthony Quinn koja je odmah u narednoj uvali. Parking iznad Anthony Quinn plaže je dosta velik i sa njega se pruža pogled na uvalu u kojoj je Ladiko:

Pogled na Ladiko plažu

Ladiko plaža je relativno mala plaža, lepo uređena koja se ničim posebno ne izdvaja.
Nakon fotografisanja stepenicama se spuštamo do Anthony Quinn plaže. Ime je dobila po čuvenom glumcu koji je tu svojevremeno snimao film „The Guns of Navarone“. Pre samog silaska na plažu nalazi se taverna u kojoj imate solidan izbor hladnih pića, hrane i sladoleda.
Mi smo odabrali da ležaljke iznajmimo u krajnjem desnom delu plaže koji nije toliko načičkan ležaljkama i gde je nešto manja gužva. Ova plaža nam se zaista svidela, postoji mnogo stena u vodi i van nje, tako da bilo da volite ronjenje (snorkeling) ili skakanje sa stena ovde ćete se lepo provesti. Naravno ima i onih koji ne dele naše mišljenje… čuli smo jednog mlađanog engleza koji reče kako je to, citiram: „The shi***est beach I’ve ever seen“. Evo nekoliko fotografija pa sami procenite.

Plaža Anthony Quinn

Parking

Cene ležaljki su i ovde 10e kao i na većini plaža. Pošto nas ne drži mesto duže od nekoliko sati, krenuli smo dalje da najtopliji deo dana iskoristimo pentrajući se do Manastira Tsambika koji dan ranije nismo stigli da obiđemo.
Manastir Tsambika nalazi se na brdu pre Tsambika plaže kada gledate iz pravca Rodosa. Za ovaj manastir postoji interesantna priča. Navodno, žene koje imaju problema sa začećem dolaze u ovaj manastir i na kolenima, u molitvi, prelaze svih 300 stepenika koliko ima do vrha brda na kojem se manastir nalazi. Međutim tek kada krenete da se penjete tim stepenicima shvatite koliki je to poduhvat. Kažu da ako u Grčkoj upoznate osobe Tsambikosa ili Tsambiku (Svatlana ili Svetlanu) znate zbog čega su dobili to ime.
Sa vrha brda pruža se fantastičan pogled, a da ne bih objašnjavao evo nekoliko fotografija:

Pogled sa Manastira Tsambika

Takođe postoji i donji manastir Tsambika koji se nalazi sa desne strane glavnog puta kada prođete skretanje za Tsambika plažu i vrlo je lep.

Zatim nastavljamo dalje obilazak u potrazi za novim plažama. Prvo odlazimo do Kolympije za koju sam već rekao da se nalazi tačno na pola puta između Rodosa i Lindosa. Put do samog mesta i plaže je izuzetno lep, put prati dugačak drvored, pogledajte sliku:

Put do Kolympije

Prolazimo kroz mesto i stižemo do desnog dela plaže gde postoji nekoliko vrlo lepih restorana, a evo i fotografije sa desnog dela plaže:

Plaža u Kolympiji

Ovde se ne zadržavamo dugo i odlazimo dalje do plaže Afandou. Afandou je zapravo veoma dugačka plaža (šljunak), između Falirakija i Kolympije, koja je vrlo malo urbanizovana i jedna od onih koja se nama najviše svidela i na kojoj smo najviše uživali. Ležaljke na ovoj plaži ćete naći tek ponegde, i ukoliko volite mir i tišinu (i šljunak) onda će vam se ova plaža sigurno svideti. Voda je izuzetno čista, nema dugačkog plićaka, a kako na 50 metara od vas nema žive duše možete da se potpuno prepustite uživanju u miru i tišini:

Afandou plaža:

Levi kraj Afandou plaže je malo više urbanizovan i zovu ga Traganou beach mada je na putokazima Traounou. Nakon uživanja na Afandou plaži vraćamo se u hotel na večeru i spremamo se za žurku. Sastanak je bio na hipokratovom trgu i po slobodnoj proceni 30ak ljudi je došlo. Vodiči Miloš i Bojan odveli su nas u neki kafe/klub nedaleko od Hipokratovog trga. Međutim, lokal je katastrofa iz prostog razloga što im je posle prve ture nestalo svog piva osim Corone, posle druge ture više nisu imali nikakvog piva tako da smo otišli odatle i kupili pivo u trafici i cugali na stepenicama na Hipokratovom trgu. U lokalu smo upoznali nekoliko naših ljudi sa kojima smo se družili u nastavku letovanja.

5. Dan – Agati, Haraki, Stegna

Sledeće jutro odlučujemo da posetimo preostale plaže na pojasu između Rodosa i Lindosa a to su Agati, Haraki i Stegna. Sve ove plaže nalaze se posle Tsambike, znači na nekih 30 i kusur kilometara od grada Rodosa. Iz grada krećemo starim putem i svraćamo do Lidla, Carrefour-a i AB Vasilopulosa (čiji je vlasnik Delez, kao i našeg maxija). Sva tri marketa su vrlo blizu jedan drugom, Lidl i Carrefour su sa leve strane a AB sa desne kada krenete iz Rodosa. Izbor hladnih pića u prva dva je bio vrlo ograničen, tako da smo praktično sve kupovali u AB marketu. Pored toga u Carrefour-u sam našao japanke za evro-ipo, imaju prilično velik izbor, naročito brojeva 46 koji meni treba.
Prvo odlazimo do Harakija i ne zadržavamo se dugo jer nam se uopšte nije svidelo. U međuvremenu su se jedini put u toku našeg boravka navukli oblaci koji su se vrlo brzo razišli:

Haraki

Zatim odlazimo do plaže Stegna, koja se meni zaista svidela, nije pretrpano ležaljkama, pesak je malo krupniji a voda lepa i čista.

Stegna

Na kraju odlazimo do plaže Agati (Golden Sand) koji nam je bio hit ovog dana. Skontali smo da sve plaže koje počinju sa A ne mogu da omanu – Anthony Qinn, Afandou, Agati. Na ovoj plaži smo se duže zadržali iako je pesak, jer plaža je izuzetno lepa, pesak je zaista veoma neobične zlatne boje. Taverne na ovoj plaži nisu preterano skupe. Mojito je 6e, frape kafa 2,5e, espreso 1,5e, giros 3e. Ostatak dana provodimo na ovoj plaži i uživamo u kupanju da bismo na kraju, u povratku opet svratili do Afandou plaže.

Agati – Golden Sand

Dan 6. Kalithea, Dolina leptira i zapadna strana ostrva (Kamiros, Kastelos, Monolitos, Siana i Embona, Glyfada Bay)

Ovaj šesti dan je ispao potpuno drugačiji od onoga što smo planirali ali se na kraju ispostavilo da nam je to bio najlepši dan na ostrvu. Nakon ranog doručka krenuli smo u Kaliteu jer smo čuli da se ležaljke brzo okupiraju i da treba stići pre 10h. Kalitea terme se nalaze vrlo blizu gradu Rodosu, na 10ak minuta vožnje starim putem prema Falirakiju. Skretanje za Kaliteu je dobro obeleženo a odmah zatim imate odvajanje za manju plažu Kokkina i tri lepe uvale (Oasis, Tassos i Nicolas beach) na koje smo išli sutradan pa ću o njima još pisati. Ulaz u Kalitea terme naplaćuje se 3e i za ulaznicu besplatno možete koristiti ležaljke mada i u tome ima kvaka koju ću kasnije objasniti. Inače, sve je vrlo lepo sređeno, osim same plaže postoji i park, kao i deo gde se održavaju venčanja (videli smo svatove kad smo sledeći put posetili Kaliteu). Tu takođe možete videti i fotografije pre/posle renoviranja celog kompleksa kao i fotografije termi kroz istoriju. U svakom slučaju mesto koje obavezno treba posetiti.

Kalitea terme

Jedna od fotki pre renoviranja:

Plaža u Kalitea termama je prilično mala i ležaljke se zaista okupiraju već oko 10 – pola 11. Naime, fora je u tome da ipak, iako su ležaljke „besplatne“, morate uzeti piće i to baš od konobara koji se šetaju u tom delu bez obzira da li ste pre toga seli u isti taj kafić i popili piće. Pošto smo svakako planirali da uskoro nastavimo dalje nisam hteo da se raspravljam sa konobarom, ali da znate da i oni gledaju kako da zarade gde god mogu. Još da napomenem da sa desne strane parkinga možete sići do Kokkina plažice, koja nije ništa posebno, ulaz u vodu je nezgodan, postoje samo metalne stepenice, i bilo je vrlo malo ljudi:

Kokkina bach

Sledeće što smo želeli da obiđemo je Petaloudes ili dolina leptirova. Od Kalitee smo nastavili starim potem ka Falirakiju, i zatim skrenuli desno ka mestu Kalithies. Odatle vas put vodi ka Psintosu odakle kroz par kilometara stižete do doline leptira. Postoji jedan manji parking (bio je pun) pred sam ulaz u dolinu, ali i jedan parking pre toga (gde smo i mi stali) oko 100 metara od ulaza. S obzirom na to da je Petaloudes već na zapadnoj strani ostrva odmah ćete primeti razliku u vegetaciji koja je mnogo bujnija sa zapadne strane ostrva.

Put prema dolini leptirova

Ulaz se naplaćuje 5e po osobi, i mislim da vredi posetiti. Evo malo fotografija:

Pošto smo obilazak doline leptirova završili oko 1-2 popodne, a već smo praktično bili na zapadnoj strani ostrva, odlučili smo da nastavimo dalje do drevnog Kamirosa pa da onda vidimo šta dalje.
Moram da priznam da nas je zapadna strana ostrva oduševila i da predstavlja biser Rodosa. Od Petaloudesa do Kamirosa ima nekih 20ak kilometara puta uz obalu, gde prođete nekoliko mesta, Theologos, Soroni, Fanes i Kalavardu.
Ulaz u drevni Kamiros je 6e po osobi i vredi ga posetiti, a evo i zašto:

Nakon posete Kamirosu smo skontali da smo već na pola puta do Monolitosa, pa kad smo već tu što da odmah ne odemo tamo.
Nastavljamo dalje prema Monolitosu predivnim putem uz zapadnu obalu koja se zaista ne sme zaobići. Nedugo potom počinje uspon u brda i put postaje zahtevan, ali zanimljiv za vožnju. Vozite kroz borovu šumu i prolazimo mesto Kritinia i zamak koji smo obišli u povratku. Zatim prolazimo kroz Sianu i konačno stižemo do mesta Monolitos. Da bi stigli da Monolitos tvrđave (ne plaća se ulaz) nastavljate dalje kroz selo uz još koji kilometar krivudavog puta. Od Kamirosa do Monolitosa smo prešli 40 kilometara, ali verujte vredelo je!

Monolitos

Pre samog Monolitosa, na parkingu, postoji taverna gde se možete okrepiti i nešto pojesti. Kao što vidite na prvoj slici, jednom se neki turista dosetio da slaže kamen na kamen, tako da su vremenom turisti napravili gomilu malih stubova od kamenja koji mi čak izgledaju i pomalo morbidno. Pogled od gore je fenomenalan kao što možete videti na slikama i ne bih sebi oprostio da smo propustili Monolitos.
Nakon fotografisanja krećemo nazad ka Siani i Emboni. Siana je mesto poznato po medu gde se zaustavljamo da kupimo med, zatim skrećemo do zaliva Glyfada gde smo zatekli samo 3 koze i jednog dedu, plaže gotovo i da nema, ali postoji lepa tavernica „Paradise“ na samoj obali Nakon toga vraćamo se na glavni put i nakon par kilometara skrećemo desno sa glavnog druma i vozimo još 7 km do Embone da uzmemo i vino. Mesto Embona je zanimljivo, ništa specijalno i mi smo vino kupili na izlasku iz grada. Vina su bila od 5-15e, a mi smo uzeli suvo vino od neke domaće sorte.

Crkva u Siani

Posle kupljenog vina vraćamo se nazad na glavni put i stajemo da posetimo zamak u Kritiniji koji sam spomenuo. Opet fantastičan pogled i mesto vredno fotografisanja (ne plaća se ulaz)

Nakon zaista dugačkog dana, krećemo ka Rodos gradu i hotelu, ali u povratku smo spazili još jedno mesto vredno zaustavljanja. nedaleko od drevnog Kamirosa. Prelepa plaža sa vetrenjačom i travom, a zalazak sunca je dao posebnu atmosferu ovom mestu:

Prepuni utisaka vraćamo se u hotel na večeru i uživamo u ostatku večeri uz hladan Mythos.