Porodično letovanje na Lefkadi

     Nakon provedenih deset dana na Kefaloniji, ideja nam je bila da malo istražimo i Lefkadu, makar to bila i samo pet dana, neznajući da li ćemo u tome i uspeti jer za razliku od Kefalonije ovde nas nije čekao rezervisan smeštaj.
Krećući se trajektom prepuni utisaka vrlo brzo se pred nama ukazuje prizor velikog broja jedriličara što je znak da se približavamo Vasilikiju, mestu koje se nalazi na krajnjem jugu Lefkade:

 

 

Odmah po iskrcavanju krećemo u potragu za smeštajem. Odlučujemo se za deo između Vasilikija i Pontija zbog veće koncentracije objekata sa apartmanima za izdavanje. Zaista, za ne više od jednog sata na više mesta pronalazimo smeštaj po pristupačnim cenama. Ne želeći više da gubimo vreme, odlučujemo se za četvorokrevetni apartman, nov, čist, komforan, kompletno opremljene kuhinje i savim pristojnog izgleda na lokacije ispred uspona na izlazu iz Vasilikija tj. Pontija. Cene su se uglavnom kretale oko 50e dok je nama spustila na 45. Verujem da se moglo proći i jeftinije ali nama se ovo svidelo i nismo hteli dalje da tražimo.

Kuća u kojoj se nalazio apartman:

 

 

Nakon raspakivanja i ručka krećemo prema Porto Katsikiju jedne od nama najbližih plaža. Iskreno, naviknuti na znatno bolje puteve na Kefaloniji, malo smo zatečeni krivinama i uskim putevima na koje nailazimo često držeći palčeve da nam neko ne naiđe u susret posebno na deonici između Porto Katsikija i Egremni. Upravo na ovom delu puta primećujemo jedno mesto odakle se pretpostavljamo pruža lep pogled. I zaista, pogled na Egremni ali za sada samo u prolazu:

 

 

 

 

Nastavljamo prema Porto Katsiki i ubrzo stižemo:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Po povratku veče provodimo šetajući prijatnim malim mestom u kome smo se locirali.

 

 

 

Oduševljeni jučerašnjim prizorom sa jednog vidikovca na putu, odmorni za nove pohode upućujemo se na Egremni. Krećemo u ranim jutarnjim satima kako bi dobar deo dana na ovoj plaži proveli u hladu jer nam je već bilo dosta sunčanja. Pošto smo dobro proučili spust stepenicama sa terase jednog kafića koja je praktično visila iznad plaže, krećemo u osvajanje plaže Egremni:

 

 

 

Veoma brzo smo bili dole, prosto se takmičeći ko će je pre osvojiti i ne razmišljajući kako će izgledati povratak.

Posebno zanimljiva deonica: 

 

 

 

Egremni je sada samo naš bez igde ikoga ili nam se to samo čini? Celokupno okruženje nam se veoma dopalo: ogromna peskovita plaža sa osećajem potpune slobode. Čak i jedan cafe-bar simpatičnog izgleda prekriven sasušenim palminim lišćem, ležaljkom, posterom Boba Marlija i bezobraznom maskotom savrešeno se uklapa u ambijent dok se njegovi vlasnici, dvoje mladih nalazi negde u daljini na paži, još uvek u svojim vrećama za spavanje.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Osećaj potpune slobode:

 

 

 

 

U podne postaje jako vruće a pred nama je čuvenih 350 stepenika. Već istrenirani bez većih problema stižemo do vrha gde na kratko, uz hladno piće i prelepi pogled iz kafića na litici vraćamo snagu:

 

 

Na red dolazi Ag. Nikitas i plaža Milos. Kola ostavljamo ispred samog ulaza u ovo slatko malo mesto jer je dalje dozvoljeno samo pešice. Vrlo brzo dolazimo do poznate taverne „Poseidon“, na kojoj postoji putokaz ka Milos plaži:

 

 

 

 

Pratimo putokaz i nailazimo na stepenice:

 

 

Put nastavljamo uskom šumskom stazom prvo uzbrdo a zatim i nizbrdo i za nekih 15-20 min. stižemo do jedne od najpoznatijih plaža na ostrvu. Sam prelaz preko ovog manjeg brda nije nešto zahtevan i dobar deo puta je u hladu kroz zelenilo.

 

 

Pred nama je velika, prostrana i peskovita plaža kao i većina na Lefkadi sa neverovatno mlečno-plavom vodom.

Plaža Milos:

 

 

 

Po povratku sa Milosa vreme provodimo u Ag.Nikitasu. Mesto nam se jako dopalo, kamenom popločane ulice bez i jednog auta, pune autentičnih grčkih taverni. Upravo zahvaljujući svom izgledu i dobrom položaju na zapadnoj obali, ovo mesto je omiljena destinacija turista pa je čini mi se i prilična gužva. Kada smo već kod toga, za razliku od Kefalonije gde je prava retkost čuti naš jezik, ovde kao i u ostalim mestima ostrva se srpski jezik čuje na svakom koraku.

 

 

 

 

 

Nekarektaristična plaža Lefkade u samom mestu Ag.Nikitas:

 

 

i čekanje u redu za utovar u „Express Milos“:

 

 

Nastavljamo prema Katizmi i tu provodimo ostatak dana. Ona je jedna od retkih gde se parking nalazi uz samu plažu pa je verovatno i to razlog što je prepuna turista. Možda zbog gužve, a možda i zbog jednostavnog prilaza njoj, ista nam nije ostavila poseban utisak. Šta ćemo, naučili smo da se do najlepših plaža ne dolazi jednostavno i ako bar 300 stepenika ne pređemo, odmah nije to to. 

Deci je bilo pravo uživanje kupati se u do sada najtoplijoj vodi bacajući se po talasima:

 

 

 

 

 

Zanimljivo kako se ova plaža veoma brzo transformiše pod uticajem talasa pa od šljunkovite za čas postane peščana:

 

 

 

 Povratak u Vasiliki i ostatak dana:

 

 

 

 

 

 

Za danas planiramo odlazak do Kalamitsi-Kavalikefta i Megali Petre. Spust do parkinga ove dve plaže je izuzetno strm, krivudav i uzak. Odmah smo se ponadali da će nas zbog ovako lošeg pristupa dole zateći fascinantan prizor, a ono…. 
Pa gde je ovde plaža?  Kavalikefta:

 

 

 

Konstatujemo da se ipak nismo dovoljno pomučili i neznajući gde je u stvari Megali Petra krećemo u pravcu stena gde ne postoji put već ko kako ume i to nekoliko stotina metara samo naslućujući da se tamo nešto zanimljivo krije.

Proučavam gde je najbolje proći i krećemo: 

 

 

 

Da, u pravu smo bili, to je to: 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ni sami ne verujući svojim očima u boju mora napuštamo ovu fantastičnu plažu istim putem,  prolazeći pored susedne na kojoj postaje prilično gusto.

Za one manje uporne: 

 

 

Veče provodimo šetajući Vasilikijem i sa nostaligojom posmatrajući sa doka u daljini Kefaloniju i trajekt koji nas je dovezao:

 

 

 

 

 

 

 

 

Za poslednji dan ostavljamo reprizu onog što nam se najviše dopalo: Egremni.
Po proverenom receptu: što ranije to bolje, krećemo. (Da ne pomislite gledajući vreme na slici, da smo toliki mazohisti, po grčkom vremenu je to 8:39 )

 

 

 

i još jedan pogled na stepenice:

 

 

i najzad smo na nama najlepšoj plaži, samo mi:

 

 

 

 

ali ne za dugo, dolazi i sunce dajući moru najlepšu boju a za njim i kruzeri koji dovoze mnogobrojne turiste:

 

 

 

 

invazija i sa kopna:

 

 

 

čak se i ovde potkrala loptica, čisto da razbije monotoniju fotografije:

 

 

 

Postalo je suviše gusto, a Boga mi i vruće i polako krećemo uz stepenice stalno se osvrćući za sobom kako bi još jednom pogledali te nestvarne boje:

 

 

 

 

 

 

i nikako da odvojimo pogled i objektiv aparata sa ove prekrasne plaže… pozdrav sa Egremnijem:

 

 

 

Sledećeg jutra prepuni utisaka najzad krećemo kući istočnom obalom:

 

 

i napuštamo tlo Lefkade do neke sledeće prilike:

 

 

i za kraj:

započeo sam pišući putopis o porodičnom letovanju na Kefaloniji a završio sa Lefkadom, upravo onako kako su nam se nizali dani na ovogodišnjem letovanju. U samom startu smo pomalo strepeli zbog dece što smo se odlučili za ovakav tip letovanja – aktivan odmor, iako ni do sada nikada nismo bili pasivni gde god bi otišli. Sada smo presrećni zbog takve odluke jer sam siguran da će ovih petnaest dana nama a posebno deci, zbog čega mi je posebno drago, još dugo ostati u sećanju kao jedna od najlepših uspomena. Ruku na srce, bilo je trenutaka kada nam je bilo jako teško nakon pešačenja ulaziti u auto prethodno usijan na suncu međutim, nakon odmora bi se sve brzo zaboravilo i ponovo bi se upuštali u novu avanturu. Na kraju u glavi ostaju samo slike najlepših plaža ova dva nestvarna ostrva.