Kiša u Milanu

Po pređašnjim iskustvima ljudi koji su ga posetili, Milano sam u startu otpisala kao destinaciju koja bi mogla da mi se dopadne, što je glupo, jer – o ukusima ne treba raspravljati. Svima i svemu treba dati šansu, a kada je reč o putovanjima, normalno je da se razočaramo u ono što je nekome super i obrnuto. U Milanu nismo mnogo vremena provele, jedva dva dana, od toga nam je čitav jedan prošao u pljuskovima sa hladnim vetrom, pa nam je kretanje bilo vrlo, vrlo ograničeno, ali sada dok mislim o Milanu, po lepom ga pamtim. Ipak, o njemu neću ništa novo napisati što drugi već nisu.

Stigle smo u popodnevnim satima. Bilo je sunčano i toplo i apsolutno ništa nije ukazivalo na apokalipsu koja nas je zadesila sutradan. Ostavile smo stvari u hostelu, u naselju Brera i odmah se zaputile ka glavnoj tački u gradu, do stanice Duomo. A tamo, ispred Duoma, hiljade i hiljade ljudi. Duomo je druga po veličini katedrala u Italiji i na svetu, a veće od nje su Bazilika Svetog Petra u Rimu i Seviljska katedrala u Španiji. Građena je u gotičkom stilu, u periodu između 14. i 19. veka. Ukoliko niste zainteresovani da posetite muzej i terasu, sam ulaz u crkvu je besplatan.

Odmah pored Duoma, nalazi se čuvena Galerija napravljena u čast Vitoriju Emanuelu II, prvom italijanskom kralju. Sagrađena je 1877. godine, po projektu Đuzepea Mengonija. Galerija je bogato ukrašena, na staklenoj kupoli nalaze se mozaici sa oslikanim kontinentima Evrope, Amerike, Azije i Afrike, dok se ispod kupole nalaze mozaici sa simbolima koji predstavljaju glavne italijanske gradove (bik – Torino, vučica – Rim, ljiljani – Firenca i bela zastava sa crvenim krstom – Milano). Kada smo kod simbola i mozaika, na podu galarije je jednako zanimljivo kao na njenom vrhu. Najveća gužva je oko bika bez genitalija. Neko je rekao da ako stanete desnom nogom na pomenuto mesto i zavrtite se tri puta, pratiće vas sreća. Galerija spaja dva trga, ovaj sa Duomom i onaj sa Milanskom Skalom i u njoj se nalaze najpoznatije radnje visoke mode.

Milano mi se dopao zbog njegovih građevina, tako netipičnih za Italiju. Jedna od njih je zgrada železničke stanice. Dok je gledate, ne možete a da ne osećate strahopoštovanje prema njoj. Velika i bela sa ogromnim skulpturama, hladna i lepa u isto vreme. Jasno mi je odmah bilo da je građena za vreme Musolinija, a ono što sam kasnije otkrila je da je gradnja počela 1906. godine za vreme vladavine kralja Vitorija Manuela III, završena 1931. godine, a za vreme Musolinija dobija sadašnji izgled kojim je trebalo da dokaže snagu fašističkog režima.

Ovaj režim je iznedrio još nekoliko ovakvih građevina, mada ne toliko grandioznih. U blizini Duoma, ceo blok oko trga – Piazza Affari, pa i sam trg, nastao je za vreme Musolinijeve vladavine. Ispred zgrade u kojoj se danas nalazi italijanska berza, 2010. godine je postavljena 11m visoka statua šake sa samo jednim prstom – srednjim, uperena ka zgradi berze. Njen tvorac je kontroverzni umetnik Mauricio Katelan. Statua se zove L.O.V.E. (Liberta, Odio, Vendeta, Eternita – Sloboda, Mržnja, Osveta, Večnost) i postavljena je privremeno, ali su vlasti ipak odlučile da je zadrže. Iako nije jasno definisano koju poruku treba da pošalje, činjenice su da je postavljena u vreme ekonomske krize, ispred fašističke zgrade u kojoj je još i smeštena berza, pa sami izaberite razlog njenog postojanja.

Nedaleko od Trga Afari, nalazi se Sforzin zamak. Frančesko Sforza je bio milanski vojvoda koji je započeo gradnju zamka 1450. godine, a i sam Leonardo da Vinči je učestvovao u njegovom stvaranju. Zamak je služio kao službena rezidencija milanskih vojvoda, a u 19. veku je pretvoren u galerije i muzeje. Iza zamka nalazi se Park Sempione, prostran park sa kapijom Mira. U njemu su smeštene skulpture starih italijanskih umetnika, kao i toranj Branca, visok 108m sa kog se pruža pogled na Milano.

U blizini Garibaldi metro stanice, nalazi se Porta Nuova, moderan deo grada u kome će ljubitelji moderne arhitekture uživati. Ovde se između ostalog nalaze i Basco Verticale – dve stambene zgrade čije fasade i terase čini 21 000 biljaka. Kada smo mi otišle tamo, padala je najjača kiša i duvao najhladniji vetar. Pokušale smo da nađemo restoran, ali sve je bilo zatvoreno, jer Italijani imaju tu foru do ne rade između ručka i večere, što svakako pozdravljam, ali u tom trenutku je delovalo kao horor. Dok se kiša stišavala, a mi se vraćale na metro, uspele smo da uvidimo lepotu ovog dela grada, ali nije bilo prilike da ga više istražimo, jer smo bile potpuno mokre i morale u hotel po drugi put tog dana, da se ugrejemo i presvučemo. Ali svakako je moj predlog da obiđete Isola distrikt, lepe ulice sa velikim brojem tratorija, a usput ćete uživati i u uličnim grafitima.

Najbolja stvar u Milanu je gradski prevoz. Još kada vas zadese ovakvi vremenski uslovi, ne preostaje vam ništa nego da šetnje zamenite kratkim pretrčavanjem ulice, a ostatak vremena iskoristite u podzemlju grada u kome metro funkcioniše perfektno. Za jedan kosmopolitski grad kakav je Milano, cena karte je prilično jeftina: 1.50e – 90min, 4.50e – 24h i 8.25e – 48h. Karte važe za sve metro linije, autobuse i stare tramvaje koji datiraju iz ’20. godina prošlog veka. Međutim, metro noću ne radi, pa to imajte u vidu ukoliko let iz ili za Milano imate u ranim jutarnjim satima. Mi smo imale sreće da nam se smeštaj nalazi na 15 min šetnje od železničke stanice, tako da nismo imale problema da u 3h ujutro stignemo na autobus koji vozi od železničke stanice do aerodroma. Ali ako vam je smeštaj daleko, onda vam ne preostaje ništa drugo osim taksija što može biti veoma skupo.

Tog drugog dana, dok je kiša toliko pljuštala, razmišljale smo šta je pametno raditi u Milanu i mislila sam kako bi neko trebalo da napiše nešto o tome – šta raditi u Milanu kada pada kiša. To i nije toliko tragično ukoliko ste opremljeni toplom i suvom odećom i obućom, u suprotnom, nećete se dobro provesti. Nadale smo se da ćemo naići na Free walking tour, ali ponedeljkom se ture ne organizuju. Ideja nam je bila da sednemo u jedan od starih tramvaja i provozamo se po gradu, ali sledeći je stizao za tek 25min, a napolju je lilo, pa smo ponovo otišle u hotel. Ako želite da vidite Tajnu večeru Leonarda da Vinčija, možete otići do dominikanske crkve Santa Maria delle Grazie. Mi to nismo učinile, jer je jako teško nabaviti karte, tačnije, treba ih rezervisati mesecima ranije, a ako planirate posetu, posetite sajt za više detalja. Naš hostel se nalazio u lepom delu grada Brera. Ovde možete posetiti jednu od najpoznatijih umetničkih galerija u Milanu, Pinakoteku Brera, u kojoj su smeštena dela iz perioda od 14. do 19. veka. Kada pada kiša, možda je najlakše da odete u neki shopping i tamo ubijete vreme.

Milano je nekada sav bio u kanalima, ali su ih vremenom zatvorili, tako da danas možete posetiti preostala dva – Naviglio Grande i Naviglio Pavese. Sa obe strane, dužinom kanala, jedan do drugog, smešteni su restorani, gužve su ogromne, mladi stoje u redovima ispred i čekaju za mesto gde će naručiti svoj aperitivo paket. Ovde smo uspele da stignemo odmah po dolasku u Milano, tako da smo ukačile standardnu atmosferu koja ovde vlada. Posle nekoliko mirnih dana u Đenovi, u porodičnom okruženju, ovo ovde nam je potpuno poremetilo koncepciju. Zato, ako želite da izbegnete ovu gungulu i da večerate ne lepom i mirnom mestu, preporučujemo vam restoran Da Cecco, u naselju Brera. Postoji mogućnost da

napravite rezervaciju putem njihovog sajta i dobijete 25% popusta, usluga je odlična, a hrana preukusna.

Nekako je ostalo da o Milanu više znam u teoriji nego u praksi, pa ću sa vama podeliti još nekoliko informacija koje će vam možda značiti, a o kojima su pisali lokalci. U Milanu se nalazi akvarijum koji nije toliko poznat ni popularan, ali je smešten u prelepoj zgradi i ulaz košta samo 5e. Eto gde možete još skoknuti dok pada kiša. Stari tramvaji vas na linijama 1 i 23 mogu provozati kroz zanimljive delove grada, pa priuštite sebi ovakve vožnje, po ceni regularne karte. Za razliku od Đenove, Milano je na ravnom tlu, pa možete iznajmiti bicikl i na taj način ga istražiti. U Milanu se u večernjim satima, već godinama organizuje ulični ples. Najpopularnije lokacije su Piazza Affari i Palazzo della Regione, pa ako naletite na parove koji plešu, zaplešite i vi sa njima. Po spomenicima i skulpturama, u znamenitosti ovog grada, takođe se ubraja i groblje – Cimitero Monumentale, a u gradu možete posetiti i popularnu četvrt – Chinatown. Ovo je otprilike ono što ću ja svakako odraditi u Milanu ako sledeći put odem.

U ranim jutarnjim satima, napustile smo ovaj grad. Prošetale do centralne stanice gde sam napravila nekoliko loših, noćnih fotografija. Bergamo, pa Temišvar. Auto nas je čekao na parkingu, jutro je bilo sunčano, pa smo rešile da prošetamo po Temišvaru. Poslednji put kada sam zaista bila u Temišvaru, bio je januar, mokro i hladno, a svi trgovi iskopani. Tog dana, sve je bilo u cveću i grad je izgledao potpuno drugačije od onog kako ga do tada pamtim. Kada imate vremena, skoknite na jedan dan, sigurno će vam prijati. Tekst o Temišvaru pronađite na sajtu Putovanja.info ili na mom blogu.

Do nekog sledećeg putovanja, pozdravljam vas.

Majus

*Na FB stranici pogledajte više fotografija iz Milana, a na mom blogu pročitajte druge priče.