Genova, Đenova, Genoa, Zena

Moji najbolji i najbliži prijatelji su otputovali u inostranstvo. Odselili se. Svi. Ali, bla bla bla bla bla, to je već toliko ižvakana priča. Ko, o čemu, ja kukam o tome, kako mi nedostaju i kako sam usamljena bez njih. Psujem državu i bacam kamenje na sistem. Ali, tu mi je Joka, pa smo odlučile da obilazimo ove naše. Red je došao na Draganu i Aleta. To znači samo jedno – odlazak u Italiju. Đenova, Milano, a videćemo šta još usput. 

I tako, krenemo Joka i ja pre petnaestak dana na taj put. Rano izjutra. Taksijem od Novog Beograda do Borče, pa autom do Temišvara, pa drugim autom do aerodroma, avionom do Bergama, autobusom do Milana, vozovima i autobusima do Đenove, pa metro, auto… i tako, nakon dvanaest presedanja, petnaest sati puta, četiri vrste prevoza, stigosmo.

Dragana i Ale su divni domaćini. Ovim putem, jedno veliko HVALA za sve! Znaju sve tajne Đenove i sva skrivena mesta gde nema turista, a koje ću vam ja otkriti. Hodaju tiho i nose milu bebu Milu sa sobom, sa kojom nema problema, sve dok smo napolju, njoj je super.

Pre dolaska, o Đenovi sam uglavnom čitala tekstove koji su počinjali isto – Đenova je po veličini šesti grad u Italiji, u regiji Ligurija, sa oko 600 000 stanovnika, sa najvećom italijanskom lukom i nosi nasleđe Mletačke republike. Po dolasku, ono što sam odmah primetila je da je Đenova grad zbrda-zdola. Nalazi se na razuđenom, planinskom tlu, pa izgleda kao da je sve građeno jedno preko drugog, u potpunom haosu. Čak postoji samo jedna metro linija sa svega desetak stanica, jer dalje nisu mogli da kopaju. Odmah nam je rečeno da ovde ne postoje paralelne ulice i stvarno je tako. Takođe, za vreme ratova, Đenova se uglavnom držala po strani, zbog čega je ubirala plodove sa svih strana i zato je dugo posle Drugog svetskog rata nosila titulu jednog od najbogatijih gradova u Italiji. Đenova je poznata i po najdužem životnom veku. Retkost je na ulici videti mlade ljude sa decom. Možda ne bih ni obratila pažnju da nam Dragana nije sve to ispričala, pa eto, i ja vama sada to prenosim. Iako smo svuda išli, nisam imala onaj turistički osećaj koji imam kada otputujem u nepoznati grad. Delom jer sam bila sa svojim ljudima, lokalcima pa doživljavala grad iz njihovog ugla, a delom i što Đenova nije toliko popularna turistička destinacija.

U znamenitosti ubraja se Piazza Ferrari sa velikom fontanom, okružena lepim zgradama od kojih se ističe Palazzo Ducale ili Duždeva palata. U Đenovi se nalazi nekoliko kapija grada, a pored one u samom centru, smeštena je kuća Kristofera Kolumba. U Muzeju blaga, između ostalog, nalazi se tanjir na kome je Salome navodno, primila glavu Jovana Krstitelja. Katedralu Svetog Lorenca ćete lako prepoznati po crno belom mermeru koji je toliko tipičan i za crkve u Sijeni i Firenci. U katedrali se od Drugog svetskog rata nalazi neaktivirana bomba kojom je katedrala pogođena od strane saveznika i predstavlja podsetnik na ta vremena. Kada smo već kod toga, u blizini glavnog trga, mogu se videti građevine fašističke arhitekture, građene za vreme Musolinija, a tu je odmah i veliki park sa trijumfalnom kapijom, napravljen u istom maniru. Kod sebe sam, pre nekoliko godina, nakon obilaska Baltika, otkrila tu čudnu ljubav prema hladnoj, komunističkoj arhitekturi, ali moram priznati da me i ova iz ere bolesnog fašizma sve više oduševljava. Ne znam da li treba da se brinem. Ljubitelji arhitekture će sigurno izabrati da posete i groblje u ovom gradu (Cimitero Monumentale di Staglieno), najveće u Evropi posle Hamburga, gde se jednom nedeljno, organizuju ture sa vodičem (na italijanskom jeziku). Toliko je veliko i poznato, da se čak slika ovog groblja nalazi na albumu Closer, benda Joy Divison.

Šta još možete obići u Đenovi? Možete otići do najlepše ulice, Via Garibaldi, koja je od 2006. pod zaštitom Unesco-a. Ustvari, ulica nije ništa posebno, ali oduševiće vas zgrade koje se nalaze u njoj. Zamislite te vile i palate u kojima je pre mnogo godina živeo neki običan svet. Lepo sređene fasade, hodnici oslikani, u svaku kuću možete ući do dvorišta, a postoji mogućnost da obiđete i njihovu unutrašnjost, uz novčanu nadoknadu. U nekima od njih se nalaze muzeji koji čuvaju vredne kolekcije italijanskih slikara.

Popnite se na jedan od vidikovaca. Zbog položaja između planina i mora, nije teško da u Đenovi nađete mesto sa pogledom. Tu ćete zapravo uvideti čitavu lepotu ovog grada. Sve te načičkane kuće i zgrade u tipičnim italijanskim bojama, sa sivim i belim krovovima, smeštene između zelenih brda i plavog, svetlucavog mora. Naša preporuka je vidikovac – Spianata Castelletto.

Siđite do luke. Prošetajte pored usidrenih jahti i brodića. Ovde se nalazi akvarijum sa preko 5000 vrsta morskih stvorenja, a veći od ovog u Evropi je samo onaj u Valensiji. Pored akvarijuma, u velikoj staklenoj kugli „Biosfera“ smeštene su retke vrste ptica i bogat biljni svet, a možete obići i Pomorski muzej ili svetionik Lanterna, jedan od najstarijih na svetu koji je i danas aktivan. Sednite u neki od kafića na aperol spritz. Ako je prošlo 18h, iskoristite vreme za aperitivo i dobićete klopu uz piće. Dovoljno hrane da vam zameni večeru u nekom restoranu. Šetajte uskim ulicama Starog grada, obiđite male trgove sa kafićima. Jedite gelato. Kada ste u Đenovi, obavezno svratite na orijentalnu pijacu (Merkato Orientale) i iako na njoj nećete naći nikakvu istočnu egzotiku, kupite ribu, sir, začin ili nepoznato voće i povrće i iznenadite svoja nepca novim ukusima. Naš savet je da probate nespole ili nešpule, kako se kod nas zovu.

Odgovorno tvrdim da je Italija najlepša i najopuštenija zemlja Evrope. Italijani su pravi šmekeri, ulickani i sređeni. To je zemlja dobrog vina i najukusnije hrane. Nikada nisam unela više hrane koliko sam u tom jednom danu. Pice, fokače, farinate, pinse, paste… Najveći utisak nam je ubedljivo bila večera kod Nonna Leo ili bake Lav kako smo je mi zvali. Naime, nona Leo je baka od 98 godina koja je ceo život kuvala autentična italijanska jela, razvlačila testo i pravila svežu pastu. Baka živi u svom velikom stanu u prizemlju jedne stambene zgrade, sa svojom porodicom, svojim unukom, njegovom suprugom i njihovom ćerkom (ako smo dobro razumeli njihove porodične veze). Ulazimo u stan i već u hodniku nas dočekuju uramljene fotografije velikih formata na kojima devojčica (nonina praunuka) pozira sa svim poznatim ličnostima – Dalaj Lamom, Švarcenegerom, Rodom Stjuartom, Peti Smit, Bobom Dilanom, Robertom De Nirom, Sofijom Loren… Fabricio nam je rekao da je čak ušla u Ginisovu knjigu rekorda po broju fotografija sa poznatim ličnostima. Elem, ova porodica preko dana ovde živi običnim italijanskim životom, a onda oko 21h otvara vrata svojim gostima. Gosti sede za dugačkim stolovima u njihovoj dnevnoj sobi. Nona sedi na kauču sa bežičnim slušalicama oko glave i gleda TV koji je sa druge strane sobe. Gosti dolaze do none i pozdravljaju je kao u filmu ,,Kum“. Njen unuk sprema hranu u kuhinji pored, po noninim receptima i pod njenim nadzorom, a njegova supruga i ona devojčica sa fotografija, koja je sada devojčurak, služi hranu. Večera traje skoro do ponoći i za to vreme svaki gost dobije između 12 i 15 jela. U cenu od 25e po osobi, osim ove nenormalne količine hrane, uključena su domaća bela i crna vina i voda, koje sve vreme iznose kada se flaša isprazni. Nisam sigurna da li uspevam da vam dočaram pravu sliku, ali ja sam bila istovremeno zatečena i oduševljena ovom neobičnom i pomalo bizarnom atmosferom. Za nonu ne znaju svi, ovo je jedno od onih mesta ,,od usta do usta“, o kojem nećete čitati u vodičima. Potrebno je da rezervišete svoje mesto ranije i ako slučajno odlazite u Đenovu, nikako nemojte propustiti ovo iskustvo. I nikako se nemojte prejedati preko dana, jer u suprotnom nećete biti u stanju da probate sva jela koja su preukusna. Postoji sajt preko kog se možete detaljnije upoznati sa nonom i rezervisati svoje mesto.

U Đenovi smo provele nekoliko dana. U tih nekoliko dana, između ostalog, u Duždevoj palati posetile smo izložbu omiljenog Modiljanija. Pile smo najlepša vina. Išli brodom na krstarenje po Ligurijskom moru i svratili u Portofino, malo ribarsko selo poznato po najskupljim vilama gde su odsedali Grejs Keli i princ od Monaka, Džon Vejn, Greta Garbo, a gde danas postoje kuće u vlasništvu Berluskonija i Dolče i Gabane. Izlet traje 4 do 5 sati i košta 21e, a informacije možete dobiti u luci. Posetili smo nekadašnji ženski manastir, uništen za vreme rata, u čijim se ruševinama sada organizuju manifestacije poput naše ,,Mode za poneti“ i slične izložbe i umetnički događaji. Išli na najbolju picu na svetu u mini restoran-piceriju ,,Pinsaccio“ gde su cene niske, a pica vrhunska, napravljena po starom receptu od četiri vrste brašna.

Posle turbulentnih mesec dana u Beogradu i svih događaja koja su obeležila početak proleća kod kuće, provela sam nekoliko mirnih dana u Đenovi, u porodičnoj atmosferi, daleko od svega i potpuno se opustila. Naša sledeća stanica je Milano, pa se u narednom postu vidimo tamo. Ukoliko ste posetili Đenovu, javite kako je vama bilo.

Veliki pozdrav od Majusa!

*Na FB i Instagram stranicama pogledajte fotografije, a na mom blogu pročitajte originalnu priču.