Amsterdam, Holandija

12.05.2019

Čim počne lepše vreme čovek poželi da krene negde. Krenuše zumbuli, narcisi i lale. Došlo vreme da ispunim obećanje iz marta. Tad je još bilo prehladno, pa su Holandija i Amsterdam morali da se malo strpe. Ovo mi je bio treće putovanje u Amsterdam, ali prvo turističko, tako da je bilo uživanje planirati šta da se obiđe.

panorama sa Adam Lookout

Formalno četri, a stvarno dva dana. Kratko, ali uspeli smo da dobro iskoristimo vreme. Air Srbija sa svojim najjeftinijim kartama mnogo skuplja od Transavie. ATR-ovi avioni udaljenost od oko 1500 km pređu za 2h30’.
Preko Booking com smo uzeli sobu u hotelu Aalders*** u kvartu muzeja. Između Stedijk i Van Gogh muzeja sa jedne i Rijks muzeja sa druge strane. Ljubazno osoblje, mali i skroman hotel. Minijaturne sobe sa kupatilom, ali svetska cena noćenja od skoro 200 € bez doručka. U Beogradu bez obzira na položaj cena ovakvog smeštaja bi bila ispod 50 €.
Ali ovo je Amsterdam. Grad koji privlači turiste iz celog sveta. 180 različitih nacija živi u gradu sa nešto preko 800.000 stanovnika. U širem okruženju broj stanovnika kao u Beogradu.
Godišnje ga poseti 18,5 miliona turista, koji odsedaju i njegovih 413 hotela. 2025 godine se očekuje oko 25 miliona gostiju. Holanđani sve rade strpljivo, planski i dugoročno. Rezultati se vide.
U Beogradu je 2018. godine u oko 100 hotela boravilo 2,14 miliona turista. Preko 10 puta manje. Ali tu uporedbe prestaju. Amsterdam je jedinstven po predivnim muzejima, mestima za zabavu i razonodu, fantastičnom cveću, sirevima, osećaju slobode i mnogo čemu drugom.

unutrašnje dvorište hotela Aadlers

Nakon razočaravajućeg iskustva sa interaktivnom izložbom Van Gogha u Veneciji u proleće 2018. jedna od najvećih želja bila mi je da posetim njegov muzeju u Amsterdamu. Taj muzej, koji je porodični legat, je verovali ili ne posećeniji čak i od nadaleko čuvenog Rijks muzeja sa Noćnom stražom i 22 druga originalna Rembrandtova dela. Nažalost poslednjih nedelju dana pred putovanje karata na internetu više nije bilo, a to je jedini način da se do njih dođe. Nadao sam se da se po našem uobičajenom balkanskom modelu može nešto smuvati pred samim muzejem, pa je i to bio motiv za izbor hotela.
Tesla Taxi je prvi električni auto kojim sam se vozio od aerodroma. Fantastično ubrzanje se skoro ne oseti u laganoj vožnji. Jedino smo naleteli na neko gradilište na ulici, pa smo malo obilazili, ali to nije uticalo na razumnu cenu vožnje.

Wassily Kandinsky rani seoski pejzaž

Prvo veče.  Muzej savremene umetnosti Stedijk. Petkom otvoren do 22h. Na putu je Van Gogh muzej. Karata naravno nema, ali doznadoh na nekom šalteru da se deo karata pušta u prodaju preko interneta u 17h dan pre. Drugi dan sam od otvaranja u 9 do 17 h pokušavao, ali naravno karata nije bilo. Međutim tačno u 17 h su se otvorila Sezamova vrata. Karata na izbor u skoro svim terminima. Ko je bio srećniji od mene?
Pomalo zapostavljen /malo slabije posećen od Muzeja seksa/ Stedijk muzej je predivan. Službenica na ulazu se iznenadila kada sam je pitao za redosled posete, ali nam je dala plan muzeja. Redosled posete je, naravno, bio veoma značajan. Iako nisam veliki ljubitelj savremene umetnosti moram priznati da sam u ovom muzeju uživao. Možda i zato što sam posetu počeo obilazeći nekoliko izloženih Van Goghovih slika… Wassily Kandinsky rani seoski pejzaž

U Stedijk muzeju

Proveli smo ugodna 2 sata uživajući. Da smo se ubacili na koktel povodom otvaranja nove izložbe /koje se često organizuju u pojedinim prostorima ovog muzeja/ možda bi bili i malo opijeni.

Amsterdam Centraal, glavna železnička stanica

Drugi dan smo poranili tramvajem do železničke stanice. Prvi dojam: bicikli parkirani ispred stanice. Hiljade njih. Posle sam ustanovio da u Amsterdamu ima više bicikla nego stanovnika. Video sam tu razne bicikle ali moram priznati da nisam nijednom video da neko vozi dva bicikla odjednom. Možda imaju jedan kući, a drugi na poslu, jer mnogi biciklom idu na posao. Tako je mnogo brže nego automobilima. Kako je od 2030. godine u Amsterdamu zabranjena upotreba klasičnih automobila verovatno će broj ovih bicikla do tada još porasti. Ako ne budu kupili leteće kineske automobile onda će imati bicikla kao Kinezi.

Besplatan feribot do druge obale reke sa Adam Lookout soliterom. U blizini polazak autobusa za Keukenhof. Opet nisam uspeo rezervisati preko interneta. Zato je dobro da smo poranili. Tu smo doznali da se radi o problemu sa softverom.  Odlučih da spojimo izlet u jednu od najlepših bašti na svetu sa obilaskom tipičnog starinskog holandskog sela Zaanse Schans (kao naše Sirogojno ili Kumrovec u Hrvatskoj). Bilo je dosta oblačno i pretilo je na manju kišu.

Keukenhof , staklenik sa orhidejama i anturijumima

Put do Keukenhofa uz dobrog vodiča je brzo protekao. Doznali smo da je celo to područje naširoko oko Amsterdama bilo nekad davno močvarno tlo sa stalnim poplavama jer je prosečna visina na 12 metara ispod površine mora. Upornim stručnim radom su napravljene takve zaštite da poslednjih 100 i više godina nije bilo poplava. Nema polja koje se ne zaliva, a zemljište je iskorišćeno za razvoj poljoprivrede i pre svega uzgajanje cveća. Holandija sa 17 miliona gusto naseljenih stanovnika drži preko 60% svetske prodaje rezanog cveća.

Poznata berza cveća se nalazi odmah pored aerodroma. Nažalost radi samo radnim danom pre podne, pa je nismo mogli obići. Zato smo obišli poznatu pijacu cveća u Amsterdamu, ali se malo šta od kupljenih lukovica primilo. Koliko sam čuo od drugih svima se slično desilo, pa je bolje ne bacati novac i vreme na takve stvari.

cvetna polja u okolini Keukenhofa

Dok smo prolazili autobusom pored cvetnih polja čuli smo da se uzgajivači žale na turiste koji rade selfije ulazeći u polje. Time prenose razne štetočine na svojoj obući i tako izazivaju velike štete. Čim cvet procveta on se reže da ne „istroši lukovicu“, a lukovica se vadi u leto i sadi od septembra do novembra. Zato su prave holandske lukovice mnogo veće od onih koje obično vidimo. U svako drugo doba se kupuju lukovice koje su stare.

Keukenhof

Keukenhof je predivna bašta lukovičastog cveća, ali ima i veliki paviljon sa orhidajama. Ta dva proletna meseca kada je bašta otvorena za posetioce se održavaju svakog vikenda neke akcije. Mi smo bili za vikend kad je tema bila Deca cveća 60-tih godina prošlog veka. Koga interesuje može pogledati foto turu na http://www.putovanja.info/foto-ture/sve-lale-keukenhofa/

proizvodnja klompi

U povratku iz pravca Haga obišli smo Amsterdam i krenuli severno do živopisnog naselja Zaanse Schans. Mlinovi vetrenjače i starinski zanati. Proizvođači klompi, sireva, čokolada i slično. Zabavno i interesantno. U mlinu koji smo
posetili su nas iznenadili prospektom na srpskom jeziku, što znači da naše ture često posećuju ovo mesto.

degustacja sireva Henry Williams

Po povratku smo se brzim lifom popeli na vidikovac Adam Lookout-a. Nažalost slaba vidljivost, ali smo ipak stekli dojam o Amsterdamu gledajući ga iz visine. Mlađi su vežbali adrenalin ljuljanjem iznad grada ili penjanjem na skulpturu konja da bi se napravio interesantan foto. Opušteno i ležerno.

Ljuljačka iznad grada, Adam Lookout

Nakon kraćeg odmora u hotelu evo nas uz reku Amstel, pa pored Rijks muzeja prema staroj fabrici Heineken. Da nismo imali besplatan ulaz sa Amsterdam Pass karticom verovatno ne bismo išli, jer nismo veliki ljubitelji piva. Ovako, evo nas u masi mladih, razigranih i željnih akcije. Poslednji termin za posete tog dana. Divan natpis za dobrodošlicu.

dobrodošlica u Heineken

Mladi su i vodiči koji na zabavan način predstavljaju svoju fabriku. Monotone fabričke hale sa starim mašinama, rezervoarima, konjušnicom i magacinima sa kojih se razvozila roba su se mogli preskakati, tako da se brzo dođe do zabavnog dela. Ovde se možete slikati uz mnogo pozadina i u više varijanti. Karaoke video koji snimite možete poslati na svoj mail i forvardovati kome želite. Neko igra stoni fudbal, a tu su i razne druge igre. Na kraju sve završava u velikoj pivnici. Tu se organizuju takmičenja u točenju piva. Učesnici dobivaju i to pivo uz ona dva na bonove uz ulaznicu. Nisam neki ljubitelj piva, ali mi se ovo pivo učinilo mnogo bolje od onog u Beogradu.

Rembrandtova grafika

Drugi dan ujutro smo bili na otvaranju Rijks muzeja. Predivan doživljaj. Detaljno smo ga pregledali. U toku je bila izložba posvećena Rembrantu. Tu su se nalazile mnoge njegove grafike, skice i pripreme za slike uz mnogo drugih detalja.
Tri sata kasnije žurili smo prema Van Gogh muzeju gde smo imali termin. Oko 200 originalnih dela Van Gogha, njegovih prijatelja i savremenika. Detaljni pregled umetnikovog kratkog života, njegove porodice i prijatelja. Neuobičajeno za njega. Kako smo muzej razgledali odozgo prema dole već sam se iznenadio da nema niti jednog suncokreta, koji su bili umetnikov čest motiv, ali da. Na kraju je postavljena jedna prelepa slika suncokreta. Ona je u svim prospektima izložbe. Eto nakon interaktivne izložbe u Veneciji koja se mogla pogledati i virtualno od kuće da je organizator tako hteo, jer na njoj nije bilo niti jedne originalne slike ili bar dobre kopije Van Gogha ovde smo mogli namirisati boju cveća iza prozora u Auvers-sur-Oise, Saint-Rémy-de-Provence ili drvoreda ispred psihijatrijske bolnice gde je boravio. Moglo se posetiti čak i virtualna krčma koju je slikar ovekovečio. Iznenadio me velik broj autoportreta iz 1878. i 1879. Valja su skoro svi ostali za uspomenu porodici.

šank koktel bara The House of Bols

Posle smo bili raspoloženi za koktel u The House of Bols. Pre nego šta smo omirisali sve razne arome pića „skenirali“ smo se u specijalnim kabinama, kako bi se na osnovu toga napravila priprema koktela koji nam najviše odgovara. Tu smo „omađijali“ male flašice pića koje smo dobili na ulazu. Obavezni sastojak ovih koktela je autohtono holandsko alkoholno piće Genever ili votka ili džin koji se mešaju sa nekim od preko 30 likera brenda Bols. Koktel promućkan ali ne i promešan pripremila nam je devojka iz Hrvatske tako da smo uz pićence malo popričali naravno uz bakšiš što je ovde uobičajeno ako ste zadovoljni uslugom.

Magere brug ili „Uzani most“

Pomalo omamljeni od pića ukrcali smo se u brodić za razgledanje mnogobrojnih kanala na reci Amstel. Bili smo u otvorenom delu, ali u seni jer je sunce tog dana jako sijalo. Pravo je čudo kako se ti brodovi provlače uskim kanalima boreći se sa raznim skretanjima. U kratkoj vožnji oko sat vremena upoznali smo tipične amsterdamske kuće uz kanal, mostove i čuli razne priče.

kvart crvenih fenjera

Poslednje veče smo prošetali kvartom crvenih fenjera. U subotu oko 22h je bila tolika gužva da se jedva moglo prolaziti. U vazduhu se osećao smrad marihuane. Dugački redovi ispred nekoliko „pozorišta“ gde se uživo gledaju porno predstave. Izdaleka su se povremeno čuli aplauzi kao sa fudbalskog terena.

U prozorima prema ulicama stoje golišave seksualne radnice. Na razne načine privlače mušterije. Na nekim prozorima su navučene zavese, jer je „akcija“ u toku. Setih se priče jednog mog prijatelja koji je ovde bio u poseti sa horom u kojem je pevao. Njemu se neopisivo svidela neka devojka iz izloga i krišom je ušao kod nje. Nakon kraćeg vremena začuo je pesmu „Tiho noći moje zlato spava“. Neko ga je primetio kad je ulazio i ceo hor se okupio pred zakrivenim prozorom. Danas to ne bi bilo moguće, jer je tolika gužva da se jedva prolazi.

Srećom dosta je dobra sigurnost. Nisam video nijedan incident iako je bilo dosta pijanih i drogiranih prolaznika. Sve više se priča da će Amsterdamska vlast ovaj kvart preseliti iz centra u drugi deo grada.

Make love not war!

Valjalo je drugi dan rano ujutro na put nazad pa se nismo dugo zadržali. Taksi je stigao tačno u dogovoreno vreme.

Komentari

Trenutno nema komentara. Budite prvi i unesite komentar.