Kosovo i Metohija

[dani22]

Након Пећке патријаршије наставили смо пут ка Дечанима. Високи Дечани налазе се на обали Дечанске Бистрице, подно Проклетија. Манастир је задужбина Стефана Дечанског и његовог сина Душана. Црква је сазидана између 1327. и 1335.,осликавање је завршено до 1350.

Посвећена је Христу Пантократору.

Рађена од вишебојних лепо исклесаних камених квадера, с богатим пластичним украсом, црква подсећа на катедрале зидане у Италији и на источној обали Јадрана.

Ипак, ако споља преовлађује овај романо-готски утисак, цртеж плана садржи све традиционалне елементе рашког градитељства, а тробродна, односно петобродна базилика у основи, комбинује се у у вишим зонама с грађевином облика уписаног крста.

Јужни портал с натписом који говори о протомајстору, ктиторима, посвети и изградњи и представом крштења Исусовог

Izmenjeno 13 okt 2009 (dani22)

[dani22]

Живопис у Дечанима очуван је у великој мери, па се они често називају енциклопедијом палеолошког сликарства. Преко двадесет циклуса и 10000 ликова представљено је на зидовима и сводовима дечанске црква, међу којима велики празници, Богородичин акатист, Календар, Лоза Јесејева, појединачни светитељи, старозаветне сцене... Пажњу посебно привлаче ликови ктитора и Света лоза Немањића..

На ктиторском портрету на јужном зиду Стефан Дечански и Душан држе модел цркве, а на суседном западном зиду је царица Јелена, између наследника Уроша и Душановог брата Симеона Синише, сина Дечанског и Марије Палеолог. Ктитор Стефан Дечански, најнесретнији владар из лозе Немањића, сахрањен је у цркви.

Izmenjeno 13 okt 2009 (dani22)

[dani22]

Братство манастира Дечани приредило нам је ручак за памћење, од предјела, до колача и фантастичног вина, које се прави у 500 година старој винарији...Након Дечана пошли смо ка Грачаници. Због застоја, радова на новом ауто путу који ће спајати Косово и Албанију, у Грачаницу смо стигли у вечерњим сатима, па остадох без фотографија.

Грачаница је задужбина краља Милутина и краљице Симониде, завршена 1321. године. Налази се 9 километара од Приштине, у непосредној близини античке Улпијане. То је петокуполна црква с основом у облику уписаног крста и представља ремек дело позновизантијске архитектуре, полихромних фасада, рађених у комбинацији камена, малтерних спојница и опеке... На цркви доминира вертикала, а у унутрашњости пажњу привлачи градација светлости, од тамних доњих зона до богато осветљене куполе.

Грачанице, кад бар не би била од камена,

кад би се могла на небеса вазнети,

ко Богородице Милешеве и Сопоћана,

да друга рука крај тебе траву не плеви,

да ти вране не ходају по паперти.

Или твоја звона да бар не туку

ко срца предака, Грачанице,

да бар светитељи с твог иконостаса

немају наших неимара руку,

ни анђјели Симонидино лице.

Да бар ниси толико дубоко

укопана у ту земљу и нас саме

да се нисмо привикли у тебе клети,

Грачанице, кад бар не би била од камена,

кад би се могла у висине узнети.

Грачанице, да си нам бар јабука,

да те можемо ставити у недра

и загрејати студену од старости,

да нам бар пољима око тебе нису

предака дивних расејане кости.

Да те бар можемо подићи на Тару,

у каленичку порту те пренети,

заборавити ликове по твом олтару.

Грачанице, кад бар не би била од камена,

кад би се могла на небеса вазнети.

Десанка Максимовић

Све унутрашње површине покривене су сликаном декорацијом, која открива теолошки образоване наручиоце. Црква је посвећена Успењу Богородице.

Пред ктиторским портретом Симониде настала је песма:

Ископаше ти очи, лепа слико!

Вечери једне на каменој плочи,

Знајући да га тад не види нико,

Арбанас ти је ножем избо очи.

Али дирнути руком није хтео

Ни отмено ти лице, нити уста,

Ни златну круну, ни краљевски вео,

Под којим лежи коса твоја густа.

И сад у цркви, на каменом стубу,

У искићеном мозаик-оделу,

Док мирно сносиш судбу своју грубу,

Гледам те тужну, свечану, и белу;

И као звезде угашене, које

Човеку ипак шаљу светлост своју,

Те човек види сјај, облик, и боју

Далеких звезда што већ не постоје,

Тако на мене, са мрачнога зида,

На почађалој и старинској плочи,

Сијају сада, тужна Симонида, —

Твоје већ давно ископане очи!

Mилан Ракић

Izmenjeno 13 okt 2009 (dani22)

[NeshNS]

auh...:tuzni:...pa mi ni ne znamo kakvih lepota imamo u nasem "dvoristu",koja ne poznajemo ni minimalno a divimo se kojekakvim belosvetskim cudima :mellow2:

Izmenjeno 13 okt 2009 (NeshNS)

[Infoputnik]

..Да бар ниси толико дубоко

укопана у ту земљу и нас саме

да се нисмо привикли у тебе клети,

Грачанице, кад бар не би била од камена,

кад би се могла у висине узнети.....

Eh.... dani, lepo je otici tamo...hvala na lepom pisanju

[Brana 76]

Dani, hvala, i za priču i za slike i za stihove!

[dani22]

..Да бар ниси толико дубоко

укопана у ту земљу и нас саме

да се нисмо привикли у тебе клети,

Грачанице, кад бар не би била од камена,

кад би се могла у висине узнети.....

Eh.... dani, lepo je otici tamo...hvala na lepom pisanju

Dani, hvala, i za priču i za slike i za stihove!

dragi forumasi, zadovoljstvo je samo moje....

najradosnija bih bila da vas mogu organizovati i povesti tamo, ali ne mogu da vas lazem da je sigurno.... nisam se ni jednog trenutka uplasila, ali nacin na koji su nas gledali dok prolazimo, gestikulacija koja nas je pratila, ne ohrabruje....

inace, lagala bih kad bih rekla da je to divlja zemlja, jer nije, gradi se, u zamahu je... ali na svakom koraku se nalazi spomenik junacima rata, a isto tako i srusena crkva.... ugledasmo jednu sravnjenu sa zemljom, u paramparcad razbijenu, samo kupola lezi odozgo i otkriva sta se tu nalazilo... vredno pomena je i to da je spomenik na gazimestanu ponovo osvetljen, jer nekoliko godina bio je u mraku... nije blistavo, ali ipak uvece kad prodjes, vidis gde je...

[DraganV]

Divan putopis.

Jos kao mlad, vise puta sam obilazio manastire na Kosovu. Narocito Patrijasiju i Decane. Vec davne 1998 zeleo sam da tu lepotu pokazem Lj i da po povratku iz Crne Gore prokrstarimo Kosovom. Nazalost vec su bila nemirna vremena i to smo ostavili za neko drugo srecnije vreme ne sluteci dalji razvoj dogadjaja. Ali ko zna, mozda ta vremena nekada i dodju.

[dani22]

auh...:tuzni:...pa mi ni ne znamo kakvih lepota imamo u nasem "dvoristu",koja ne poznajemo ni minimalno a divimo se kojekakvim belosvetskim cudima

oteli nam dvoriste...

Nek' su mi gazili njivom, mojom se sladili sljivom,

uvek je lopova bilo jer cuk je cuk i vuk je vuk.

Nikada zlotvora dosta, susa mi unisti bostan

i led se prospe pred zetvu, al' led je led a red je red!

I prekardasilo, im'o sam bagremovu sumu

tamo dole prema drumu pa sam cekao.

Red je red!

Polako komsije! Ne moze samo da se udje,

da se rusi tudje, lepo sam im rekao.

Divan putopis.

Jos kao mlad, vise puta sam obilazio manastire na Kosovu. Narocito Patrijasiju i Decane. Vec davne 1998 zeleo sam da tu lepotu pokazem Lj i da po povratku iz Crne Gore prokrstarimo Kosovom. Nazalost vec su bila nemirna vremena i to smo ostavili za neko drugo srecnije vreme ne sluteci dalji razvoj dogadjaja. Ali ko zna, mozda ta vremena nekada i dodju.

ko bi se ovome nadao...:tuzni:

[ljerka]

Divan i upecatljiv putopis, obojen stihovima....

Zao mi je sto nisam obisla manastire dok je bilo vreme.

Nadam se da ces nam jos pisati o Kosovu i da ce ova tema malo vise zaziveti.

Hvala dani

[dani22]

imam jos nesto u planu, ali kad bude trenutak...

Izmenjeno 12 jul 2011 (ljerka)
obrisan citat, direktan odgovor na post

[MajaB]

Dani, divan putopis!

Ovo je za mene divno, ali i bolno podsjećanje na boravak na Kosovu i Metohiji :tuzni:. Nikako da prikupim snage da opet obiđem bar Pećku Patrijaršiju. Žao mi je što je obojena u crveno, iako je, kažu, takva bila u početku. Svi koji su imali zadovoljstvo da na Kosmet stignu preko planine Čakor, kroz Rugovsku klisuru, dobro pamte trenutak kad iznenada naiđu na Patrijaršiju. To je zaista trenutak za nezaborav! Ljubav na pravi pogled i za sva vremena! Prilazak Visokim Dečanima za mene je bio strašan. Plašila sam se one guste kestenove šume (očekivala sam da pripadnici OVK svakog trena izlete iz nje). Nadam se da je nisu posjekli!

Oni koji nisu bili na Kosmetu ne mogu ni da zamisle kako se čovjek osjeća uzvišeno kad se nađe ispred ovih svetinja ili kad čuje liturgije koje se, imam utisak, ne mogu čuti ni u jednoj našoj crkvi van Kosmeta.

S obzirom da sam jedan period svog života provela na Kosmetu i dobro ga upoznala, ne bih preporučila nikome da se sada tamo kreće bez pratnje i organizovanih obilazaka, iako čujem da je sada kao bezbjednije. Dobro pamtim prijeteće poglede i najmanjeg albanskog djeteta na ulici i znam sigurno da se tu ništa nije moglo promijeniti na bolje. Šteta je što se organizovano ne obilazi i Prizren. I tamo ima toliko toga da se vidi (nadam se da nije porušeno): Bogorodica Ljeviška, Crkva svetog Spasa, Crkva svetog Đorđa, tvrđava Kaljaja, ostaci Dušanovog grada, Sinan - pašina džamija koja je napravljena od kamena iz Dušanovog grada, Šadrvan, a blizu je i Velika Hoča sa 12 naših manastira. Nadam se da će se se okolnosti promijeniti i da ćemo opet imati priliku da uživamo u svemu ovome .

Izmenjeno 21 okt 2009 (MajaB)

[dani22]

Dani, divan putopis!

Ovo je za mene divno, ali i bolno podsjećanje na boravak na Kosovu i Metohiji :tuzni:. Nikako da prikupim snage da opet obiđem bar Pećku Patrijaršiju. Žao mi je što je obojena u crveno, iako je, kažu, takva bila u početku. Svi koji su imali zadovoljstvo da na Kosmet stignu preko planine Čakor, kroz Rugovsku klisuru, dobro pamte trenutak kad iznenada naiđu na Patrijaršiju. To je zaista trenutak za nezaborav! Ljubav na pravi pogled i za sva vremena! Prilazak Visokim Dečanima za mene je bio strašan. Plašila sam se one guste kestenove šume (očekivala sam da pripadnici OVK svakog trena izlete iz nje). Nadam se da je nisu posjekli!

hvala

Postoji stucno opravdanje sto su Pecke crkve obojene u crveno, to je poznata svetogorska praksa.... ipak, dilema je da li se uvek i po svaku cenu treba vracati na nesto sto je bilo, cak iako javnost nije spremna za to... da banalizujem, ali to je dilema slicna onoj kako bi smo sada reagovali da neko odluci da vrati prvobitni izgled antickim skulpturama - postoje nepobitni dokazi da su te skulpture bile bojene, ali mi bi smo tesko prihvatili takav njihov izgled....

i Pec i Decani jos uvek plene i svojom lepotom i svojim polozajem...kada se govori o osnivanju manastira uvek je prisutan momenat kada ktitor bira mesto gde ce osnovati svetinju.... kada se danas nadjemo kraj velikih manastira, jasno nam je da njihov polozaj nije slucajno odabran.... to su mesta posebne lepote i enegije i neretko cuvaju sakralni kontinuitet iz prethodnih vremena... Decani su okruzeni sumom, ali je ona stalno na udaru albanskih pljackasa, mediji su cesto obavestavali o tome.... :tuzni:

Oni koji nisu bili na Kosmetu ne mogu ni da zamisle kako se čovjek osjeća uzvišeno kad se nađe ispred ovih svetinja ili kad čuje liturgije koje se, imam utisak, ne mogu čuti ni u jednoj našoj crkvi van Kosmeta.

S obzirom da sam jedan period svog života provela na Kosmetu i dobro ga upoznala, ne bih preporučila nikome da se sada tamo kreće bez pratnje i organizovanih obilazaka, iako čujem da je sada kao bezbjednije. Dobro pamtim prijeteće poglede i najmanjeg albanskog djeteta na ulici i znam sigurno da se tu ništa nije moglo promijeniti na bolje. Šteta je što se organizovano ne obilazi i Prizren. I tamo ima toliko toga da se vidi (nadam se da nije porušeno): Bogorodica Ljeviška, Crkva svetog Spasa, Crkva svetog Đorđa, tvrđava Kaljaja, ostaci Dušanovog grada, Sinan - pašina džamija koja je napravljena od kamena iz Dušanovog grada, Šadrvan, a blizu je i Velika Hoča sa 12 naših manastira. Nadam se da će se se okolnosti promijeniti i da ćemo opet imati priliku da uživamo u svemu ovome .

Suocavanje s mrznjom dece za mene je sokantno, plasticni pistolji upereni u nas konvoj, duboko usadjena mrznja.... :tuzni: Da ostavim po strani politicke igre, praznu pricu o tome ko se na ovom prostoru ranije naselio, da li su Albanci Iliri (a nisu) i jesu li Iliri dosli ovde pre ameba, ili su, kako neki tvrde, Srbi narod najstariji, moram da primetim da je na Kosovo i Metohiji svet dao legitimitet progonu i istrebljenju jednog naroda i doslovnom brisanju tragova njegovog postojanja... Jedna ikona iz manastira Sokolice vrlo sazeto, a opet jasno slika tragediju Srba s Kosova. Uradila je mati Makarija, za proslavu sest vekova od Kosovskog boja i nazvala: Šest vekova od silaska neba na Kosovo... Car (knez) Lazar posmatra svtinje ispred kojih stoje monasi i monahinje... detalj kraj Gračanice prikazuje scenu kako su Albanci iskopali grob srpske bebe i dali psima da je pojedu :tuzni: ... kraj Decana Crnogorci iskopavaju grobove svojih predaka i nose kosti sa sobom, da ih neprijatelj ne oskrnavi.... kraj Peći Srbi ostvljaju svoje domove.... u donjoj zoni, Kosovka majka place nad svojom decom, kao sto Rahela zali decu Izrailjevu....

i meni je zao Prizrena... ono sto znam je da su prizrenske crkve dosta stradale... u Banjskoj se nalaze neke od ikona iz Prizrena, cini mi se ikonostas iz Svetog Djordja... i crkva Bogorodice LJeviske, spomenik srpske, ali i vizantijske umetnosti, stradala je u martovskom pogromu Srba... koliko sam obavestena ostecenja su bila locirana u egzonarteksu i zvoniku.... u saradnji SPC i Republickog zavoda projekat obnove zapoceo je jos 2005. godine...

Izmenjeno 25 okt 2009 (dani22)

[dani22]

Mada je prva pomisao kada govorimo o kulturnoj istoriji Kosova i Metohije neizbezno vezana za manastire, ovaj prostor kontinuirano je naseljen jos od praistorije, o cemu govori veliki broj arheoloskih lokaliteta i obilje vrednih arheoloskih nalaza. Najveci deo arheoloskog materijala danas se, kao deo izlozbe Arheolosko blago Kosova i Metohije, organizovane 1998/1999, nalazi u Beogradu ( i predmet je spora srpske i albanske strane). Najveci, najznacajniji i najpoznatiji anticki lokalitet jeste Ulpiana, osnovana jos krajem I pocetkom II veka, koja je znacaj ocuvala sve do hriscanskog perioda, kad je bila episkopski centar. Nalazi se nedaleko od Gracanice. Drugi veliki centar na Kosovu jeste Municipium D.D., naselje koje se nalazilo na prostoru danasnje Socanice, 27 km severno od Kosovske Mitrovice. Rimsko naselje u Socanici, koje predstavlja jedan od najznacajnijih rudarskih centara Gornje Mezije, osnovano je u II veku nase ere, a napusteno vec u IV veku. Najobimnija istrazivanja ovog lokaliteta izveo je krajem pedesetih, pocetkom sezdesetih arheolog Emil Čerškov. Tada je istrazeno centralno gradsko jezgro, i otkriveni hram, forum, horee, bazilika, terme... U kasnijim istrazivanjima detaljno su istrazene i cetiri gradske nekropole, kao i jos neke lokacije u okviru naselja, koje su otkrile postojanje velikog broja metalurskih objekata i mnostvo alata koji je upucivao na rudarstvo i metalurgiju kao osnovnu delatnost stanovnika ovog municipijuma. Istrazen je i veliki broj epigrafskih spomenika, uglavnom nadgrobnih spomenikia, ali i memorijalnih objekata, a posebno je znacajan natpis koji govori o izgradnji hrama posvecenog Antinoju. Iako je kult Hadrijanovog mladog prijatelja Antinoja bio veoma prihvacen u rimskom svetu, malo je sacuvanih tragova o hramovima njemu posvecenim...

rimski lokalitet u socanici, nekad i danas

Zanimljivo je i postojanje manastira u Sočanici.... Manastir su obnovili monasi proterani iz Zočišta, pre nekoliko godina, na mestu gde se nalazila parohijska crkva posvecena Svetom Jovanu Krstitelju... Poseban kuriozitet vezan je za oltarski prostor crkve, koji je uklesan u steni... Pre nekoliko godina, tokom zatitnih radova na oltarskom prostoru, pronadjeni su podzemni tuneli i prostorije, za koje se pretpostavlja da su u pitanju katakombe, koje su u religiozne svrhe koristili prvi hriscani na ovim prostorima...

Izmenjeno 24 okt 2009 (dani22)

[pefkari]

:srce: Hvala na ovim informacijama!