Gastronomija kao deo ili detalj putovanja

[Ssone]

Naravno da su ukusi relativna stvar, ali i dalje stojim sa stanovnistva da sarmu pravimo samo na ovom delu balkana, iz razloga sto se kod njih na zapadu njihov kupus nemoze ukiseliti u glavicama kao kod nas. Mahom je to kupus iz Poljske, naprosto ta vrsta hibrida se ne kiseli kao nas kupus . melez...

Imaju Francuzi kupus (sukrut ako se ne varam ) koji prave, ali to je najslicnije nasem ribancu , zar ne? Samo je kuvan, nije zapecen kao nas podvarak...I, ne sluzi se sa svinjskim mesom , vec iskljucivo sa kobajom. ako se ne varam. Davno sam jeo taj njihov kupus, zaboravilo se

A za vojnicki pasulj, nisam ga jeo nigde po svetu, kao sto je nas.. Proveo sam skoro cetiri godine u Rusiji, pre skoro dvadesetak godina, ali pasulj kao sto je nas, nisam naisao, Bilo je tu i kuvanih, barenih prasica u kazanu, presne ribe, raznih brosceva, i tek po neki saslik da je valjao. A kiseli kupus smo donosili iz Srbije. ( Mesevno po par glavica) iz razloga sto se u Moskvi kupus uvozio iz Poljske, a kao sto sam vec rekao, ta vrsta kupusa nije mogla da se ukiseli. E, sad . ne kazem da Vasa Kuma Gruzinka ne govori istinu, jer i kad sam odlazio do Gruzije, u par navrata, nismo jeli njihova kuvana jela, vec iskljucivo "A la kart" po nekim fensi restoranima za ono vreme, na moju opstu zalost.

A za mladi kajmak, izlisno je govoriti, slozicete se sa mnom, zar ne? Takvu vrstu kajmaka , necemo naci nigde. Imaju Turci raznih preradjevina od sira, pa cak i kajmak ( da, upravo mu je taj i naziv, ali nije ni priblizno nasem kajmaku)

Sve u svemu, razna podneblja , razne kuhinje... Ne postoji najbolja ili najlosija kuhinja na ovom svetu, vec kuhinje koje su bolje u odnosu na druge , isto tako i kuhinje koje su malo losije u odnosu na druge.

Uzecemo za primer recnu ribu , jer je konzumiraju skoro sve nacije na svetu, gde god je dostupna...

Mahom je prave skoro identicno, kao i mi... Jedino se razlikuju riblje corbe, ne od zemlje do zemlje, vec od sela do sela.

Svako podneblje ima neki svoj specijalitet po kome je poznat u svetu , slozicete se, zar ne?

Vas prvi post , mislim da ako se budemo drazali teme iz tog posta , ova tema ce zaziveti.

Mozemo nabrajati razne kuhinje sveta , ali ne da kritikujemo neke u stilu fuj , bljack ili sta vec... Ako je nesto nekom super , i covek sa ushicenjem pise o tome, ovde sa nama i deli to javno na forumu, misljenja sam da nije u redu da mu neko podmece klipove u tockove u stilu , mozda sam i ja to probao, i meni je bez veze...

Pozdrav i hajde da pisemo o onom sto smo jeli , a da nam se svidelo, bez ovzira da li bi se to nekom svidelo ili ne.

[jelenait]

S jednom Ssonetov recenicom se slazem, zapravo, zelim da je istaknem: molim sve da ne upotrebljavaju reci bljak, fuj, odvratno i slicne.

Generalno volim srpsku kuhinju. Gibanica/zeljanica je nesto sto zaista obozavam, takodje i musaka od tikvica kako je mi pravimo, mnogo mi je bolja od grcke. Rostilj, takodje, najvise volim nas, iako je meso na rostilju nesto sto svi spremaju. Problem je sto taj rostilj mogu da pojedem 1 - 2 puta godisnje. Ono sto zameram nasoj kuhinji, tj. sto meni ne odgovara, je previse crnog i belog luka, zaprske, previse masno. To je ono sto i vecini stranaca smeta (bez obzira sto svi pohvale nasu kuhinju, koja je, zaista, ukusna), vecina posle 2 dana dobije proliv, pa cak i temperaturu. Druga zamerka koju imam, mozda se i ne tice same kuhinje, vec namirnica: kajmak, npr. Volim i kajmak, mlad, a jos vise zreo. Ali, zasto 2 puta ne moze da se kupi isti kajmak? Ili isti sir? Takodje mislim da je vecina namirnica - mleko, brasno, puter...loseg kvaliteta.

Kad pisete "kod nas", pretpostavljam da mislite na ceo Balkan i malo sire? Jer, sarma se jede i uBosni, Hrvatskoj...nedavno sam slusala na radiju jednu emisiju u kojoj su Rumuni pricali sta oni jedu za Novu godinu. Rekli su: rusku salatu, pihtije (bas tu rec koriste), peceno prase, sarmu. Posto ja slabo poznajem Rumuniju, mozda ima neko ko je vise posecuje i vise zna o tome. Inace, pihtije se, pod raznim imenima i u raznim varijantama, jedu u celom Evropi, hladetina, sulc, aspik, nerveti...

Recnu ribu, takodje, jedem samo kod nas, mogu da kazem da mi se najvise dopada i najvise je volim onako kako je spremaju u Baranji, cuveni fis-paprikas, dok mi srpska riblja corba ne odgovara.

Ove godine sam za Badnje vece (katolicko) prvi put probala jegulju, sto se u Italiji smatra specijalitetom, i nisam mogla da je jedem, ne odgovara mi.

Sarmu ne jedem, pa ne mogu da se izjasnjavam (nikada nisam jela), podvarak mogu jednom u 3 godine, ukus mi se dopada, ali se posle njega ne osecam dobro, pretesko mi je.

Htela bih jos jednom da se vratim na marokansku kuhinju i da objasnim zasto mi se ne dopada: uglavnom je prilicno neutralna za moj ukus, ono sto lici na meze, sto predstavlja predjelo, uglavnom se sastoji od barenih tikvica, barene sargarepe, barenog krompir posutog korijanderom, seckanog paradajza..sto i nije nesto posebno.

jela sam u nekoliko rijada, preporucenih kao najbolji, uvek se izbor svodio na ta predjela, na izbor tazina (takodje u pari kuvano povrce s mesom ili ribom i suvim smokvama, sljivama, suvim grozdjem) sto je, takodje, vrlo blagog ili neutralnog ukusai potpuno mi je neinteresantno. Nisam obozavatelj ni kuskusa, koji se svodi na to isto, uz kuskus. Jela sam i jedan od najcuvenijih marokanskih specijaliteta, pastilju, sto dodje nesto izmedju pite od golubijeg (ili se kaze golubljeg?) mesa i baklave ili suve pite. Mleveno meso doticne ptice, kore i puno secera, tj. serbeta. Nije nesto za cim sam luda. Najbolje sto sam pojela u Maroku bio je rostilj, dobre kobasice, ali, opet, nije to nesto specijalno, rostilj ipak ne svrstavam u kulinarsku vestinu. Naravno, dopadaju mi se njihovi suvi kolacici s bademom.

Izmenjeno 2 jan 2015 (jelenait)

[elladitsa]

Postovani Ssone, ne znam da li je Vas post bio upucen meni, ali mislim da nigde nisam upotrebila nijednu od tih reci. Kao sto i nisam imala nameru da opaskom da se meni ideja krvavice ne svidja "postavljam" nogu ikome. Naprotiv.

Nije lose da bilo ko od nas kaze i to sto preferira ili ne kako bismo i sami znali njegov gastronomski "background" a samim tim sta obicno proba negde.

Mislim da tema moze da zazivi, kao takodje i da mi se svidja u kom se pravcu razvija, a isti mi bas lici na lepu diskusiju o kuhinjama i ukusima, a kroz to samo mozemo da naucimo zar ne?

Jeste, u Francuskoj sukrut se zove i sprema se sa kobasicama.

Ne znam za Rumuniju, ali svakako se sarme jedu u celoj bivsoj Jugoslaviji kao sto rece i jelenait, a i u Grckoj se osim ovih sarmi koje sam spomenula u okolini grada Kozani spremaju sarme sa kiselim kupusom. Generalno ta oblast Centralne i Zapande Makedonije u Grckoj ima dosta uticaja "nase" kuhinje jer u tom delu zivi mnogo ljudi slovenskog porekla.

[baki70]

Što se tiče sarmi, dolmi, japraka, ja probao nekoliko varijanti (turske, jermenske) i to je teška druga liga u poređenju sa našom. Ma to su ustvari druga jela. Stvar je u tome što su na prostorima gde su vekovima vršljale Osmanlije često zadržana njihova imena jela, a radi se o potpuno drugim klopama, ponekad donekle sličnim. Tako recimo oni sarmom nazivaju i jednu vrstu baklava. Novopazarska mantija nema veze sa turskom, turska je kuvano testo punjeno mlevenim mesom. Vranjanski specijalitet samsa se pravi isključivo od belog luka i kiselog mleka, a kod raznoraznih turskih naroda je mleveno meso glavni sastojak. Turska kavurma je neka vrsta gulaša ili mućkalice. Njihovi kebabi su ražnjići, doduše mogu da budu i od mlevenog mesa itd.

[Zoran S]

Hrana mi je jako bitna. Volim da jedem. I jedem. Volim da kuvam...i kuvam (kažu "dobro"). Uvek tražim nešto novo. Mislim da je malo kuhinja koje nisam probao.Napraviću osvrt na Ameriku (SAD)za koju se vežu uglavnom priče o brzoj hrani,ali u Americi imaš stvarno sve. Sve kuhinje sveta. Pogotovo u velikim gradovima. Ali ono što valja košta puno. Većina to sebi ne može priuštiti. Puno je i loših kopija italijanskih restorana. Ako bih istakao nešto što je dobro od te njihove “prosečne” kuhinje,to su definitivno rebarca. Svinjska,namazana onim slatkim sosom. I pite. Ona od jabuka posebno.

U manjim mestima još se nađu i jela sličnim našim sarmama. Može se i tamo ukiseliti kupus. Brat živi u Vudlendsu kod Hjustona i u toku cele godine kisele kupus po potrebi. Ne pravim neku veliku razliku u odnosu na naš,a tek sarme od istog što snajka pravi...mmmmm,prste da poližeš.

Ali toga je sve manje i manje. Većina živi na onim polugotovim jelima izloženim u vitrinama velikih marketa. Tako je lakše. Napraviću osvrt upravo na rebarca koja sam spomenuo. To je jedan specijalitet koji je u Teksasu najčešće na trpezama pored odreska T-bon. Jeo sam ga u nekoliko restorana kao i u kućnoj varijanti. Nema razlike.

Nema potrebe opisivati kako se sprema ali možete videti na http://www.coolinarika.com/recept/968613/

Često su na mojoj kućnoj trpezi. Zaista vredi probati tako da vam toplo preporučujem.

[Stevang]

Gde pomenu rebarca, malo pre sam jeo. I meni jedno od retkih americkih jela da mi se svidja. Cak sam donosio taj sos u Srbiju. Sad taj sos uglavnom kupujem u Madjarskoj (slatki, mada moji vise vole klasik). Kod nas ne znam da li ima.

Inace koga zanima malo americkog, ima restoran Intergalactic Diner u BG. Vise fast food ali nije lose za probu.

[Ssone]

Postovani Ssone, ne znam da li je Vas post bio upucen meni, ali mislim da nigde nisam upotrebila nijednu od tih reci.

Postovana Elladitsa, zaista se to na Vas nije odnosilo.

A Vama licno hvala za pokretanje ove teme. Odlicna tema. Pozdrav.

[Zoran S]

Inace koga zanima malo americkog, ima restoran Intergalactic Diner u BG. Vise fast food ali nije lose za probu.

Hvala na informaciji. Sajt im je odličan a verujem da je tako i sa hranom. Probaću i podeliću utiske.

Izmenjeno 2 jan 2015 (Zoran Stefanović)

[Zoran S]

Klub diplomata, Doha, Katar. Nekada poznati naš fudbaler Bora Milutinović nas vodi na ručak. Kako je neko duže vreme selektor katarske reprezentacije,svuda ga poznaju pa naručuje ručak za sve. Nakon popijenih par pića donose nam ribu,savršeno aranžiranu (kako i dolikuje klubu ambasadora). Riblji specijaliteti se ne nalaze u meniju koji koristim tako da nisam hteo posluženje. Videvši to Bora me pita da li jedem jagnjetinu. "Obožavam" rekoh i kroz dvadesetak minuta mi stižu jagnjeća rebra. Svako za sebe. Kraj svakog uvijen u parče aluminijumske folije kako bi moglo rukom da se jede. Ukus fenomenalan a razlikuje se od naše jagnjetine sa ražnja. Uz neko lepo crno vino ovaj ručak je zauzeo jedno od vodećih mesta u mom gastronomskom iskustvu.

[Zoran S]

Bio sam gost u jednom selu kod Kragujevca. U staroj trošnoj kući,napravljenoj od blata,starica je na starom smederevcu pravila nešto nalik na pogaču. Interesantno je to što je pogača imala drugačiju boju,izgled i ukus od klasičnih koje prave naše domaćice. Zamolio sam je da mi otkrije recept. "Nemam ti ja sinko tu šta da krijem. Uzmeš brašno,dva praška za pecivo i so. Pomešaš sa hladnom vodom i nek malo sačeka. Papir od džaka staviš na plotnu, sipaš na njega još soli i brašna. Moraš prvo testo da izmučiš i napraviš ga. Staviš prvo na jednu stranu na papir. Kad se malo zapeče okreneš i drugu stranu na još soli i brašna. Staviš tako u jako zagrejanu rernu i dok opereš suđe,pogača je gotova."

Probao sam i uspeo. Umesto džaka sam koristio papir za pečenje,plotnu smederevca je zamenila ringla a u rerni se pekla pola sata. Uz malo soli,možete jako lepo dočekati goste.

[malaana]

Prava tema!

Mislim da je veoma vazan ako ne i najvazniji deo danasnjeg turizma upravo gastronomija.

Sto se rostilja tice, mislim da su amerikanci neprikosnoveni ali taj njihov barbecue je u stvari potpuno razlicit od naseg rostilja za koji bi oni pre rekli da je ''grill''. Sporo dimljenje mesa na niskim temperaturama je glavna odlika njihovog rostilja i zaista je prste da polizes.

Sto se nasih domacih proizvoda tice, steta je da se kod nas pravi tako malo domacih sireva.

To sto kajmak i generalno domace proizvode ne mozes kupiti dva puta indenticne je valjda i glavna poenta DOMACEG proizvoda koji nije fabricki standardizovan. Ono sto ja volim da uradim je da kupujem direktno u selu od jedne domacice/kuce pa je u tom slucaju uvek isto.

Da, turci imaju kajmak ali nije ni blizu naseg. Kajmak i jeste turska rec dok je srpska rec za taj proizvod skorup, i to i jeste razlicit proizvod.

Ono po cemu smo mi najpoznatiji je izmedju ostalog

i retko gde se pecenje sprema tako dobro , barem i priblizno kao kod nas

[Ssone]

Ono po cemu smo mi najpoznatiji je izmedju ostalog http://www.alo.rs/re...a-na-raznju.jpg

i retko gde se pecenje sprema tako dobro , barem i priblizno kao kod nas

Tu se slazem sa tobom!

[stojadin]

Gastronomski vodič kroz Galaksiju.

Nemojte slučajno da se zajebete i naručite suši. To je presna riba sa pirinčom i šargarepom uz dodatak nekih zelenih trava.

Od toga ne da se nećete najesti nego ćete, kada platite, ostati bez para da kupite nešto što bi Vam utolilo glad.

[malaana]

A sta bi susi drugo bio?

[WOB]

Ono po cemu smo mi najpoznatiji je izmedju ostalog

i retko gde se pecenje sprema tako dobro , barem i priblizno kao kod nas

Eno ih u drugom redu, i jagnje i jare.

Izmenjeno 28 jan 2015 (WOB)