Zapadni Krit 2012-putopis

[baki70]

Svaka čast za putopis, a posebno za fenomenalne fotografije.

[shumaca]

Обавезно и Гортис (Гортину). Имаћете причу о најстаријем сачуваном писаном законику на тлу Европе и то архаичним алфабетом од 18 слова + ту је и занимљив остатак цркве Св. Апостола Тита (контраверзно име за апостола ) и још пар ситница. Следеће године обавезно и Малију.

Malja i Iraklio su u ovogodišnjem planu, pošto planiram boravak na istočnoj obali, a Gortis i A.Triada ostaju za dogodine.

Svaka čast za putopis, a posebno za fenomenalne fotografije.

Hvala puno, Baki!

[shumaca]

7. DAN – Hanja i plaža u A.Apostoli

Dva člana ekipe su zatražila time-out, kako bi se oporavili od višednevnog napornog pešačenja i dogovorili smo se da ne mrdamo dalje od Hanje. Ionako bismo pre ili kasnije morali da odvojimo vreme za kupovinu poklona, tako da smo završili i taj deo posla, kupili svežu ribu (oradu i brancina) koju smo uveče okrenuli na roštilju i ostatak dana proveli na plaži A.Apostoli. To je bila jedina plaža sa zaprljanom vodom, za svih deset dana na Kritu.

Slede fotografije Hanje:

Izmenjeno 14 mar 2013 (shumaca)

[shumaca]

[shumaca]

Janisarijeva džamija, datira iz 1645. godine i predstavlja najstariji objekat na Kritu iz Otomanskog perioda. U njoj se danas organizuju brojne kulturne manifestacije:

I na kraju današnjeg posta, dolazimo do kategorije NAJ.

Najviši kaktusi koje smo ugledali u Hanji:

Najlepša stambena zgrada novijeg datuma - uživo izgleda kao da je reč o 3D modelu,a ne o izvedenom objektu. Majstori su im vrhunski, nigde nema fuša na fasadi:

I konačno, najružniji objekat kod koga ništa nema veze ni sa čim kao protiv-teža preslatkim objektima unutar uskih uličica starog jezgra grada:

[shumaca]

8. DAN – celodnevni boravak na plaži Kedrodasos

Ide se istim putem kao za plažu Elafonisi. Par usputnih slika, tunel i kanjon.

Jednom prilikom, dok smo čekali na semaforu ispred tunela, stiže Grk sa kamionetom, ali valjda mu je bilo teško da prihvati činjenicu da je DRUGI na semaforu, nego obiđe naš auto i stade pravo pred ulaz u tunel. Sad, jasno je meni da on zna kad semafor menja u zeleno, jer ću ja da pokrenem auto, ali kako može da zna da mu niko neće naići iz tunela?!?!?!? Nemaju strpljenja mrvu jednu, a realno ne postižu nikakvu uštedu u vremenu.

Neobičan manastir Chrysoskalitissas:

Postavlja se pitanje kako doći do plaže Kedrodasos. Pošteno rečeno, ne sećam se da li na glavnom putu stoji putokaz gde treba da se skrene (levo sa asfaltiranog puta silazi se na zemljani put). Znam da je meni GPS signalizirao na vreme. I to je sva pomoć koja može da se dobije i od njega, jer kad se siđe na zemljani put, dalje nema nikakve signalizacije koja bi mogla da pomogne u snalaženju, a ni put nije jasno profilisan, tako da nije ni mogao da bude unet u AutoDriveHellas mape. Mi smo nakon odvajanja sa glavnog puta išli pravo, a onda smo skrenuli desno ka staklenicima i čekali da naiđe živ čovek ne bismo li uspeli da dođemo do informacije. Na svu sreću, pojavila su se dvojica Grka (radnici iz staklenika) i pokazali nam kuda da idemo. Put je zemljan, sa oštrim kamenjem i treba voziti polako, u prvoj brzini. Dobra okolnost je što nije dug, procena je da nema više od 1 km nakon odvajanja sa glavnog puta. Kola sam ostavila na mestu gde počinju velike rupe/useci u zemljanom putu, jer nisam želela da rizikujem oštećenja na autu, a po povratku sam videla da su ostali turisti veći hazarderi od mene, jer su kola parkirali sigurno 300 m niže. Evo mesta improvizovanog parkinga:

Jaruga kojom se spuštamo ka plaži:

Već smo tu nadomak cilja:

I konačno, stižemo na meni omiljenu plažu na Kritu. Kedrodasos je potpuno lud spoj jasnih ostataka vulkanske prošlosti, kedrove šume i pustinjskog ambijenta. Idealna je za uživanje u svakom smislu, ima prirodne hladovine, voda je besprekorno čista, nema gužve i za razliku od Elafonisija koji je u neposrednom komšiluku i gde neprekidno duva vetar, ovde ga uopšte nema. Nađe se poneka grupica kampera, za njih je ovakva lokacija pravi raj.

[shumaca]

Pošto nismo znali šta nas očekuje, vukli smo suncobrane, ali za tim nema potrebe. Ima dovoljno stabala kedrova da svako može da pronađe hladovinu za sebe. Sa grana kedrova kaplje sveža smola, koja je fenomenalnog mirisa, pa ko ne želi da isfleka garderobu, treba da povede računa (ima dovoljno okolnih stena na koje mogu da se pokače stvari).

Ova oznaka koja se vidi na donjoj slici je obeležje za trasu E4 – European Long Distance Walking Path, pešačka ruta duž kičme Krita, za koju je iskusnim hajkerima potrebno sigurno 4.5-5 nedelja da bi je savladali. Kakav li je doživljaj kad se čovek nađe na vrh Lefke Ori, kakav li pogled puca na sever i jug!

Izmenjeno 15 mar 2013 (shumaca)

[shumaca]

Postoji jasna linija koja deli pustinjski beli pesak, od crnog vulkanskog, izgleda kao da je neko redovno održava Inače, u tom belom pesku žive prave pustinjske životinjice, sitne su i brzo se kreću. Taman kad jednu uhvatim krajičkom oka, ona je već uspela da pretrči i nađe novi zaklon. Neverovatan prirodni ambijent.

Severni deo plaže:

[maloprase]

Woooow!Kakve nestvarne fotografje!Svaka cast!Raspamecena sam

[shumaca]

9. DAN – poluostrvo Akrotiri: manastir Agia Triada, Sheitan Limani i Macherida

Kada sam razmišljala šta od plaža da uvrstim u obilazak poluostrva Akrotiri, pregledala sam gomilu slika na netu i one najpoznatije su mi delovale suviše obično. Bez konkurencije, izdvojile su se dve male divlje plaže: Sheitan Limani (Stefanou beach) i Macherida. Pošto je bila nedelja, pao je dogovor da prvo posetimo manastir Agia Triada, tu ostavimo muškog člana ekipe da prisustvuje liturgiji, a nas dve odemo do Sheitan Limani, u povratku oko 11:30 pokupimo trećeg člana i da svi zajedno ostatak dana provedemo na Macheridi.

Do Akrotirija smo došli autoputem Hanja-Retimno, pa pored luke Suda. Nije nam padalo na pamet da šibamo kroz Hanju, jer preko dana je u gradu totalni krkljanac sa saobraćajem i zbog toga svima preporučujem ovu rutu.

Manastir Agia Triada datira iz 17. veka i urađen je u venecijanskom stilu. Manastirski život je i danas aktivan, imaju petoricu monaha koji se bave proizvodnjom maslinovog ulja.

[shumaca]

[shumaca]

Nije baš uputno odmah nakon posete manastiru otići u luku koja se zove „đavolja“ , ali zbog nedostatka vremena, nije se moglo drugačije. Zastajemo na ovom mestu da bismo napravile panoramske fotografije. Vetar ludački duva, a da ne bi leteli crepovi, na krov se postavlja teško kamenje:

Put do Đavolje luke je asfaltiran. Bilo nam je čudno zbog čega je postavljena improvizovana kapija od mrežne armature, pa uvezana užadima. Zaustavljamo kola, sa druge strane kapije vidimo crkvu i sitniju četvoronožnu stoku i uz mnogo muke (jer ipak smo mi nejake žene), otvaramo kapiju i prolazimo dalje. Noge su mi se skratile na pola kad sam ugledala kakvim putem treba da se spustim do malog parkinga iznad plaže. Asfalt je bio besprekoran, međutim taj spust nakon crkve je u velikom nagibu, sa krivinama, gde nema ni pomena o zaštitnoj ogradi (odmah sam se setila Amerikanca sa Floride ), a odronjeno krupno kamenje koje leži po asfaltu upozorava nas šta može da se dogodi. Čovek prosto ne zna koje strane da se drži, ne sme prema litici zbog nedostatka ograde, a ne sme ni prema „brdu“ zbog potencijalnog odrona. Čini mi se da nikad sa toliko straha nisam silazila na neku plažu, ali kad sam već došla dotle, bilo mi je žao da odustanem. Hvala Bogu, sve je prošlo bezbolno. Pored našeg auta, na malom parkingu, nalazila se još jedna pandica i motor. Moja saputnica je, videvši na šta liči „staza“ koja vodi na samu plažu, odustala od silaska. Meni nije delovalo komplikovano, tako da sam obećala da ću se samo jednom okupati i kad se sušnem, vraćam se do kola pa idemo. Silazila sam u papučama što ne bih drugima preporučila, jer sam se u jednom trenutku isklizala i pala – ne bi bio nikakav problem da mi pri padu foto aparat nije kliznuo iz ruke i upao u crvenu prašinu.

Na plaži smo jedini gosti bili jedan grčki par, ronilac, živa patka i ja Voda je bila čista kao suza. Plaža je u senci sve do 11:30 h, tako da ko planira da boravi na njoj, bolje da ne dolazi suviše rano. Čak i da sam imala više vremena, ne verujem da bih se ovde zadržala više od 2-3 sata, jer čim ne vidim otvoreno more osećam se nekako klaustrofobično, a ovde klaustrofobiju dodatno pojačava ta fizička okruženost visokim stenama koje zbilja zaslužuju epitet „đavolje“.

Evo kako izgleda završetak staze za silazak na plažu:

Pogled na stazu za silazak odozdo:

I pored svega, ne može se poreći spektakularan izgled ove levkaste uvalice:

Ako mi je silazak kolima do malog parkinga uterao strah u kosti, povratak je bio mnogo gori, jer sam morala da idem prvom brzinom (Punto na LPG je totalno kilav na usponima) sve dok nisam izašla na ravno.

Sad mi je postala jasnija funkcija improvizovane kapije - iako nema nikakvog tekstualnog upozorenja, "obaveštava" turiste da dalji put nastavljaju na sopstvenu odgovornost.

Izmenjeno 16 mar 2013 (shumaca)

[shumaca]

Vraćamo se do Agia Triade i u kompletiranom sastavu produžavamo za Macheridu. Elafonisi smo interno zvali „veliki zenba“, a Macherida nam je postala „mali zenba“. Plaža je preslatka, minijaturna je sa kristalno čistom vodom, a pesak je najlepši od svih kritskih plaža na kojima smo bili. Jedina negativnost je što je plaža pretežno nudistička (bilo je možda 20% nas u kupaćim kostimima), ali je u svakom drugom pogledu savršena.

Tu smo proveli ostatak dana, a onda smo se uputili u selo Douliana – pročitala sam u jednom turističkom vodiču hvalospeve na račun jagnjetine se limunom koja se služi u taverni To Douliana u istoimenom selu, pa smo hteli da je isprobamo. Vožnja je trajala kao gladna godina i društvo je komentarisalo da klopa mora da bude mnogo dobra, da bi nadoknadila trud oko dolaska. Ispostavilo se da više nemaju taj specijalitet na meniju. Uzeli smo jagnjetinu koja je odavno prošla cvet mladosti (Grci izgleda poštuju pravila koja važe u EU da se ne kolju mlade životinje), tako da uopšte nismo bili oduševljeni i ne bih nikome preporučila cimanje oko dolaska čak ovamo.

[shumaca]

10. DAN – manastir Preveli, plaža Preveli, micro Amoudi i Amoudaki

Par slika ufotkanih na putu ka manastiru Preveli:

Manastir je izgrađen u 17. veku, pri čemu je crkva podignuta u 19. veku. Igumani manastira su imali aktivnu ulogu u otporu prema okupatoru - u 19. veku su organizovali prvu bunu protiv Turaka, a u II sv. ratu su pružali podršku savezničkoj vojsci, obezbeđivali smeštaj i hranu brojnim savezničkim vojnicima i organizovali njihov transport podmornicama. Najveći broj vojnika je bio iz Australije, Novog Zelanda i V.Britanije (što se može videti po pločama-zahvalnicama, jer su se mnogi od preživelih u znak zahvalnosti odužili manastiru novčanim prilozima ili kroz donatorstvo za dvorišne fontane itd..).

Ulaz u manastir se naplaćuje 2.5 evra.

Na fontani je ugraviran palindromski natpis: „Sperite sopstvene grehe, ne samo lice“.

[shumaca]

U sklopu manastirskog dvorišta nalazi se i muzej, a u crkvi, u staklenoj vitrini može se videti krst koji sadrži česticu Časnog Krsta.

Nakon što smo celivali ikone u crkvi, prilazi nam monah i pita odakle smo. Kroz razgovor, pitamo ga za krst sa česticom Časnog Krsta. Odmah je otišao do staklene vitrine, izvadio krst i dozvolio nam da ga celivamo. Posetioci katoličke veroispovesti su ostali uskraćeni za ovu privilegiju i samo su nas ispratili mrkim pogledima.