ZANIMLJIVI I NEOBICNI dogadjaji na putu

[Posejdonija]

Setila sam se još nečega. Prošle godine na pauzi kod motela Predejane, u redu za wc dve devojke se umalo nisu potukle. Ne znam detalje i šta se tačno desilo, uglavnom krenule da psuju jedna drugu i unose se u lice. Jedino koliko toliko artikulisano je bilo "nećeš ti preko reda!" i "ne, nećeš ti preko reda". 

[gogo23]

U jeee 

[iRule]

najcudnije mi je bilo hapsenje jednog crnog momka u avionu, ne znam da li je konzumirao neke droge ili sta u klozetu, ali stjuard ga je docepao kao specijalci na filmovima, zavrnuo ruke na ledja i sproveo do sedista odakle nije smeo da se pomeri do sletanja da bi cim smo sleteli uletela grupa policajaca, stavila mu lisice i odvela

eto, da znate da se ipak ne zezate sa pravilima ponasanja u toaletu

[vrtlarka]

Sa skoro svakog putovanja (iako ne idem na neke egzoticne destinacije) nosim neobicne i urnebesne dogodovstine, bez njih mi putovanje nije uspelo. Uzivam dok ih prepricavam kad se vratim drugarima uzivo, kao Ckalja put oko sveta ili  jos u busu preko vibera.

Ali kad njih pitam kako je bilo na moru odgovore samo-lepo ili plaza je bila takva i takva. Pa zar je moguce da se drugima ne desavaju te zanimljivosti ili ih jednostavno ne dozive tako intenzivno ili samo ne zele da pricaju.

Gde je to u grobnici, na kojoj strani?

[BiljanaK]

 

                      

[Tirkizna]

Kakva prica! Steta sto baki vise ne pise!

[Darko19994]

Vracamo se iz Grcke sa letovanja, autom, vidim da ponestaje polako goriva i da bi bilo dobro da sipam na kakvu takvu narednu pumpu, prva na koju sam naleteo bila je neka mala privatna. 
Sipaju oni gorivo, ulazim da platim kad neki keric krenuo na mene, ja sve kao nemoj nemoj, on dobio krila i ujede mene za levu nogu, raspizdim ga ja desnom u dupe, keric preko vrata ode u polje, momak koji je radio pojurio za kerom umesto meni da naplati, u tom momenu nista mi nije bilo jasno, ja ostavio pare i zapalio. 

[Darko19994]

U jednom periodu smo ja i jedan drugar skoro svakog vikenda izlazili po Makedoniji, zanimljiva situacija desava se na Mk granicnom prelazu, zena (policajac) posle uzimanja dokumenata pita kuda idemo, mi u isti glas objasnjavamo da idemo u provod u Mk.
Namesti zena osmeh, i pita da li koristimo drustvene mreze, daje nam ime i prezime svoje sestricne koja radi u nekoj diskoteci u Kumanovu, sve to sa namerom da joj se javimo ako smo zainteresovani za izlazak u Ku. Mi kao sto da ne, potrazimo devojku, javimo se i objasnimo situaciju, docekala nas ispred diskoteke, zaseli za sankom i eto jos jedne neplanirane avanture. 
 

[путујекараван]

Негде 1989 .год два ортака и ја путујемо у Венецију са југом 45 , додуше тек купљеним . Онако мало измучени од вожње крећемо у обилазак , наравно прво да видимо трг Светог  Марка . Пошто немамо појма где је забасамо у неке уличице , реко' дај да питамо неког . Опет нека мала улица оне зграде са обе стране нема никаквог видика , само један тип нам иде у сусрет .

 Носи акт ташну и наочаре са мало већом диоптријом и ми га зауставимо и на лошем енглеском га питамо за трг .  Човек пребледи поче на италијанском нешто да парла , спусти они актовку и диже руке увис .

Ови моји ортаци се гледају бело , после мале паузе ја им кажем : Овај бре мисли да ћемо да га опљачкамо ! 

Овај један мој ортак у Вијетнамци , други има неки зелени мантил , ја носим морнарску доламицу брада од неколико дана , кад смо га зауставили прошло му 40 дана .Ми смо одмакли и падамо од смеха он полако подиже ону актовку и журно оде низ уличицу .

 

 

 

 

 

 

[Simo]

Da se I ja upisem. Barselona, smestaj 4 nocenja negde u blizini Sagrade prema centru. Mali hostel u nekoj starijoj zgradi, kakvih je verovatno 90% smestaja tamo. Raspakovali se, avion imao lose gume pa let kasnio 3 sata dok nisu zamenili gumu al dobro, kolateralna steta. Soba sasvim OK, cista. Bacim pogled u cosak kraj kreveta a na podu neka bela vrecica svezana, podseca na one sto imaju neko lisce lavande ili nesto slicno pa kao osvezava prostoriju nekim mirisom, bar to mi palo na pamet, kao da sam tako nesto nekad imao.

Ujutru ustajemo I krecemo u celodnevni planirani obilazak grada. Po povratku u smestaj, soba ociscena, kreveti pospremljeni sve super a na mom krevetu ona bela vrecica, verovatno spremacica pomislila da mi ispalo pa stavila na krevet. Podizem I vidim da nije nikakva vrecica nego svezana carapa. Ja je bacim nazad u cosak gde sam je video prethodnog dana. Sledeci dan ujutro mi opet u celodnevni obilazak grada I kad se vratismo u sobu uvece carapa opet na mom krevetu. Ja je opet bacim na pod u onaj isti cosak I tako smo se spremacica I ja ta 4 dana dobacivali sa carapom, ona nikako da shvati da nije moja. Poslednji dan odlazimo do recepcije kad tu radi neka Bugarka. Ispricamo se mi, ona dosta pricljiva, obradovala se sto ima nekog iz njenog dela sveta. Pitamo je da li mozemo da ostavimo kofercice negde dok ne budemo krenuli na aerodrome da ne vucemo po gradu. Ona naravno kaze nema problema i pokaze nam ostavu gde da stavimo stvari. Nakon poludnevnog obilaska vracamo se u hostel da pokupimo kofere kad ceka ona nas i pita da li smo mozda zaboravili nesto vredno u sobi. Prvo se hvatamo za torbice da vidimo dokumenta i pare, tamo su, tu je i dete, ni njega nismo zaboravili. Rek'o desi nam se ponekad da zaboravimo punjac za telefon ako ostane utaknut u zid ali to i nije nesto vredno bez cega se ne moze. Ma kaze ona, nesto bas bas vredno. Ja reko, koliko je meni poznato sve sto je vredno to je kod nas. Kaze ona, sad cu doneti. i odlazi do ostave i vraca se noseci onu belu carapu. Ja se smejem. Pita ona jel' to nase, objasnim joj da nije nase i da je to bilo u cosku sobe jos kako smo mi dosli. Kaze ona, ajd otvori carapu. Ja otvaram a u njoj zlatni lancici i ko zna sta sve, al' zlato. Pita ona mene: "Jeste sigurni da nije vase ?" Reko, nije nase, rekao sam ti. "Znaci neces da nosis ?", rek'o ne. Kaze ona: "Pa dobro, mi cemo prijaviti ovo policiji pa oni neka dalje rade sa tim sta hoce".

I tako se mi pozdravimo sa Bugarkom, sta je posle bilo sa tim, pojma nemam. Da li su zvali, ili podelili ko zna. Posle razmisljam, Barcelona je bas poznata po dzeparosima pa je najverovatnije neko ko je bio pre nas u smestaju svoj "plen" podelio u carape I posakrivao po sobi za svaki slucaj ako im bane policija ili ako ih neko uhvati pa da budu sigurniji I verovatno su jedan deo plena zaboravili. Razmisljao sam I sta bi bilo da sam jos onaj prvi dan odvezao carapu I video zlato… verovatno bi mi to skakalo po mozgu svo vreme u Barseloni, no siguran sam da bi odneli na recepciju I prijavili, ili bacilli u neki kontener pa usrecili nekog siromaha sto pretura po kantama. Pa cak I da sam alav na zlato tesko da bi to I uneo u aerodrom. Najvaznije imati miran san.

[tatjanca]

Mart 11 2012 trg Sv Marka Venecija , mojoj cerki treci rodjendan , kupili mi u Lidlu mafine stavili svecice i krenuli da pevamo "Danas nam je divan dan"  , ljudi iz ex YU kojih je bilo tu  shvataju  sta je i krecu da pevaju sa nama , nakon pesme , aplauz .... Krtaka tisina i onda krece neko pa svi za njim "Happy Birthday to you...." I ceo trg peva , ori se , sad sam se najezila , divno je bilo  

A pre jedno 4 godine vracamo se sa kumovima iz Zrenjanina , stali kod "Trofeja" da popijemo nesto , nestade struje ... Mi popili pice u onako romanticnoj atmosferi i krecemo kuci , moj muz vozi , kumova devojka iza njega , kum do mog muza , ja iza njega ... I na prakingu na nas auto bukvalno nalece neki covek , mrak , kum spusta prozor (moj muz ga popreko gleda jel misli da je covek pijanica neka , blago se tetura ) Covek pita jel mogu sa vama do "Zute Dunje"?  Kum kaze : "Moze , ali samo zato sto te znamo ".... Mi svi u njega koga bre znamo ??? Kum kaze Srdjan Dragojevic !!! I tako u otvara vrata i pored mene seda Srdjan Dragojevic opusteno , razgovor kao da se 100 godina znamo , izadje covek .. Mi do Beograda u zbunu totalnom 

Sledeci put kad nadjem vremena pisem jos , mi an svakom putovanju duzem ili kracem imamo svakakve sitacije