Skadar - Tirana - Drač 2017 - putopis

[dimic_bata]

Namenjeno onima koji imaju nameru da posete ova tri grada, a ostalima samo informativno.. Putopis će biti dugačak, obrađen u jednoj temi a ne rascepkano, sa obiljem slika i texta da steknete što bolju predstavu o tome šta videh. Ako Vas ipak Albanija ne zanima, nemojte čitati dalje. Pa da krenemo polako.

Dakle, glavni cilj mog ovogodišnjeg letovanja u Crnoj Gori (Šušanj, Bar u Septembru) bio je dvodnevni turistički izlet u Albaniju. To je za nas bilo kao da smo istovremeno odradili sekciju  "gradovi Evrope". U glavi moje supruge, još dok smo proletos razmišljali o letovanju, rodila se ideja da bi smo iz Crne Gore mogli da skoknemo u ovu nama nepoznatu zemlju. Nepoznatu? U geografskom smislu da, međutim, s obzirom da smo oboje rođeni i živeli na Kosovu i Metohiji, mentalitet tamošnjih Šiptara (Albanaca) nam je dobro poznat pa smatramo da nam Albanija u etnološkom smislu nije nepoznata. Dakle, u pitanju je čista znatiželja, da vidimo kako to sve tamo izgleda. Raspitali smo se kod prijatelja iz Bara kako najbrže stići do Skadra i dobili sledeću informaciju: „Skadar je Baru bliži no Podgorica. Krenite magistralom prema Ulcinju, i kod saobraćajne table „Dobre vode“ pre tunela, čim ugledate kolovoz sa tri trake, skrenite oštro levo u brda. Posle par stotina metara prva ulica desno, i onda samo pravo do graničnog prelaza „Sukobin – Muriqan“.

I tako, polovinom Septembra 2017, sopstvenim kolima (BG tablice, međunarodna državna oznaka SRB), u ranim prepodnevnom časovima uputismo se ka Skadru. Navedena trasa puta kroz brda nije baš reprezentativna jer je put dosta uzan i ne može se voziti brže od 40 - 50 km/h, a i Sunce bije pravo u oči pa otežava vožnju.

Ipak, da napomenem, kraće je ovuda nego ići do Ulcinja, pa odatle ka albanskoj granici. Malo pre sela Vladimir se uključismo na širi magistralni put, i odatle smo brzo bili na graničnom prelazu. Sve ukupno, od Bara do granice pređosmo 35 km za 45 min lagane vožnje.

- put ka graničnom prelazu Sukobin Muriqan i Skadarsko jezero u daljini (slikano mobilnim telefonom)

Na graničnom prelazu tog jutra mi smo bili jedini putnici u smeru ka Albaniji, dok je suprotnom pravcu na izlazu bilo 20-tak vozila. Pasoši i saobraćna dozvola su jedina dokumenta koja sam dao graničnom policajcu. Zeleni karton (imao sam kod sebe) i međunarodnu vozačku dozvolu nisu tražili, ne trebaju za ulaz u AL. Na granici su u istoj kućici obe granične policije i carina, tako da se sve formalnosti vremenski brzo odrađuju.

DOLAZAK U SKADAR

Po ulasku u Albaniju, vožnju nastavljamo regionalnim putem koji nije previše širok. Kolovoz je grub (granulacija asfalta velika) pa gume automobila prave malo veću buku no inače. Pri prolasku kroz pogranična sela srećemo bicikliste i motoriste koji voze sredinom puta, a nije nemoguće da se, kao nama, zaustave nasred kolovoza da bi nakratko "proćaskali" sa komšijom. Saobraćajne policije do Skadra nije bilo, ali opreznija vožnja zbog saobraćajne bahatosti lokalaca nije na odmet.

- prilazni put Skadru

Ubrzo se pred nama  s desne strane pojavljuje veliki širok most preko reke Bojane. Prelazimo ga, i gledamo brdo ispred na čijem je vrhu tvrđava Skadar (albanski naziv Rozafa). Skrećemo levo i ulazimo u grad.

- most preko reke Bojane, ulaz u Skadar iz pravca Crne Gore

Reč dve o gradu: Istorija Skadra započinje još u četvrtom veku pre nove ere. U njemu je vladala čuvena ilirska kraljica Teuta, koja je gotovo ceo život provela u ratu sa Rimljanima. S početka srednjeg veka Skadar dolazi u ruke Vizantije, da bi ga kasnije u 7. veku nakratko preuzeli Srbi, pa Mlečani. Od 1479. pa sve do završetka Balkanskih ratova Skadar se nalazio u okviru Osmanlijskog carstva, da bi nakon toga ušao u sastav Albanije 1912 god.

Skadar je geografski na izuzetnoj lokaciji, okružen sa tri strane vodom. Leži u blizini mesta gde se reke Kiri i Drim ulivaju u reku Bojanu, a ova u obližnje Skadarsko jezero. Oko 20 km je udaljen od Jadranskog mora. U Skadru živi oko 100 000 stanovnika i četvrti je grad po veličini u zemlji. Vrlo je interesantan za brojne posetioce i ljubitelje istorije i legendi.

Po ulasku, na prvi pogled grad deluje skromno, pomalo prljavo, zapušteno. Semafora nema. Da, dobro ste pročitali, u Skadru nema niti jednog semafora. Možete misliti šta to znači za saobraćaj. Navigaciju sam podesio ka ulici rruga At Gjergj Fishta gde ću na obezbeđenom parkingu, pored franjvačke crkve, parkirati kola. (obeleženo plavim slovom P na mapi koju sam pravio za sebe, rruga na šiptarskom znači ulica)

- mapa centra Skadra by Bata D.

Vozeći gradskim ulicama ka ciljanom parkingu, prošli smo trgom Sheshi Papa Djon Pali II gde s desna vidimo katoličku katedralu Svetog Stefana. Ona je jedna od najvećih katoličkih bogomolja na Balkanskom poluostrvu. Njenom otvaranju nakon obnove 1991. godine prisustvovala je Majka Tereza. Izgleda vrlo impresivno. Okolina je čista, asfalt popločan krupnom kockom. Zastajem na trenutak, da je supruga zabeležim mobilnim.

 

- Katolička katedrala Sv. Stefana Skadar

- parking u ulici rruga At Gergj Fishta

Odatle smo za minut na parkingu (slika iznad). Cena je 1 evro za ceo dan, plaća se čuvaru na rampi koji je znao srpski jezik. Ostavljamo kola i krećemo u šetnju gradom.

U strogom centru grada smešten je glavni gradski trg koji se naziva Sheshi Demokracia (trg Demokratija). To je kružni tok omeđen zgradama novijeg datuma.

 

- Sheshi Demokracija (Trg Demokratije)

Sredinom dominira fontana u čijem je središtu nekakva “figura” cevastog oblika. Zgrada u senci desno na slici iznad, skrivena iza krošnje drveta je pozorište “Teatar Migjeni (srp.  Miđeni)”. Dobilo je ime po albanskom piscu i poeti pravoslavnog porekla Milošu Nikoliću (alb. Milosh Gjergj Nikolla) čiji je umetnički nadimak bio “Miđeni”. Živeo je samo 27 godina ali je ostavio dubok trag pišući prozu i kratke skečeve. Neka njegova dela štampana su u Gutenbergovom press centru u Tirani 1936. godine. Listajući tekstove o Skadru, naleteo sam na podatak da počeci pozorišta u ovom gradu dosežu do daleke 1879. god kada je i održana prva pozorišna predstava “Sin Hebreja” u dvorani Isusovačkog kolegijuma. Od tada u Skadru počinje da se razvija pozorišna umetnost. Što znači, Skadar je grad pozorišne umetnosti, ima tradiciju.

- poslovni prostor Western Union, trg Demokratija Skadar

- hotel Rozafa 4 * na obodu trga Demokracija

Sa glavnog trga, odlazimo u ulicu rruga Studenti (ulica studentska). Odmah na početku ulice je manji lep hotelčić čija je spoljna fasada urađena od crvenih cigli, to je hotel Red Bricks 4 *, rađen u engleskom fazonu. Ispod znaka Vodafone, je radio Skadar.

- hotel Red Bricks i radio Skadar

- htl Red Bricks okružen zelenilom

Na trotoaru, u blizini hotela vidim dosta bicikala koji se kao prevozno sredstvo veoma često koriste. Biciklisti u saobraćaju nisu preterano pažljivi i ako prođete kolima primetićete da im nedostaje saobrajne kulture jer znaju da voze sredinom kolovozne trake što svakako nije po propisima.

- bicikli na ulicama Skadra, ulica rruga Studenti

Centar grada je pun građevina novijeg datuma. Po izveštaju Svetske banke za 2016. god, Skadar zauzima visoko mesto na listi od 20 gradova južne Evrope u kojima se ulaže u industriju i biznis, pa je po broju projekata te godine bio ispred Beograda, Tirane i Sarajeva. Glavne delatnosti su prerada duvana i proizvodnja cigareta, konzervirane hrane i lakih alkoholnih pića, a u širem gradskom području je zastupljena i poljoprivredna proizvodnja. Industrija tekstila i odevnh predmeta ima takođe jak zamajac poslednjih par godina, pa nije čudo što građani Crne Gore iz pograničnog područja često posećuju Skadar radi kupovine hrane i jeftinije garderobe. Nezaobilazno Skadarsko jezero svakako predstavlja značajan turistički adut u deviznom prilivu. Međutim turističkih apartmana za izdavanje u domaćoj radinosti nema puno, više se iznajmljuju sobe i hoteli (airbnb & booking).

Naravno, nije sve u gradu novo i glamurozno. Neretko ćete videti i stare oronule kuće i zgradice, pa čak i konjsku balegu na sred kolovoza, što sve skupa dosta kvari opšti utisak o gradu. Kada smo dolazili ovamo, kroz centar je prošao čovek sa konjem i konjskim kolima na 2 točka. Dakle imate mix  lepog i ružnog, sve skupa čini neku osrednjost, to su mi prvi utisci o gradu.

Skadar je Univerzitetski centar severne Albanije. Sedište mu je u Studentskoj ulici, u beloj zgradi “Universiteti i Shkodres – Luigj Gurakuqi”. Univerzitet  nosi naziv po albanskom diplomati i pesniku koji se istakao u borbi za dobijanje nezavisnosti od Turaka početkom 20 veka.

Počeci ove visoko školske ustanove leže u Višoj pedagoškoj školi iz 1957. godine, da bi ona u periodu od 1970. do 1991. god prerasla u Univerzitet koji ima tesnu saradnju sa sličnim visoko školskim institucijama u Italiji i Austriji. Danas je skadarski Univerzitet jedna od najprestižnijih  obrazovnoh institucija u zemlji čija univerzitetska Biblioteka sadrži preko 250 000 knjiga. Preko puta zgrade Univerziteta nalazi se ultra moderni hotel EUROPA kategorije 5 zvezdica, adresa trg Sheshi Prilli 2.

- hotel Europa 5 *, i okolina

10 minutna šetnja i eto nas na kraju Studentske ulice gde je velikk kružni tok, na čijem severnom kraju je džamija novijeg datuma poznata kao Xhamia Paruce. Ime nosi po gradskom naselju u kom se nalazi – Paruce.

Ima dva minareta visine 40m, tri ulaza i tri manja salona koje koriste samo žene pri vršenju verskih obreda. U unutrašnjem dekoru džamije učestvovali su umetnici iz arapskog sveta, ali i italijanski majstori u radu s drvetom. Supruga nije bila raspoložena da uđemo unutra, pa odosmo dalje

Šetnju nastavljamo kroz park preko puta džamije. Na sredini su dve ogromne fontane, a po obodu istog su drvene klupice koje prosto mame da sednete. Tu smo iskoristili priliku da napravimo sličice za porodični album. Naravno nećete ih videti, al ambijent hoćete

Ove "kuglice" u parku deluju kao delovi očerupanog maslačka, he he he. Nisu naravno, al je asocijacija očigledna, bar meni.

- fontana "gleda" na htl Europa i džamiju Paruce

Park je kako vidite besprekorno čist. Lepo za oko, nigde papirića, pikavca, nema kake od domaćih životinja. Polako počinje da mi se dopada grad. U parku ima i starijeg sveta koji želi da uživa u jutarnjem Suncu, dok isto ne upeče. A za taj Septembarski vikend  bilo je najavljeno čak do 32 stepena. Ufff.

Vreme nam je teklo brzo. Posle 10 minutne pauze u parku, koju smo iskoristili da smlatimo unapred pripremljene sendviče sa njeguškom pršutom, okrećemo se nazad, u smeru ka parkingu gde smo ostavili kola. Ići ćemo rutom kroz ulice 13 Dhjetori (13 Decembar) - 28 Nentori (28 Novembar) – Kole Idromeno. Zašto sam odabrao baš tu rutu? Pa zato što ove uličice imaju starovremski šmek Skadra iz 18. i 19. veka. Predstavljaju glavnu pešačku zonu, karakteristične su arhitekture kojom dominira ulica Kolje Idromeno. U pešačkoj zoni skoro da nema saobraćaja, mada automobilima nije zabranjeno da prođu. Pa da vidimo kako sve to tamo izgleda.

 

Izmenjeno 26 Oct 2017 (dimic_bata)

[dimic_bata]

ŠETNJA STARIM GRADSKIM JEZGROM

Krećući se u navednom smeru, nailazimo na spomenik Hasan Riza Paši. Istorija kaže da je on bio otomonaski vojnik u 19 veku i jedan od  upravnika Skadra. Istakao se u borbama protiv srpske vojske u balkanskim ratovima, pa mu zbog tih “zasluga” spomenik zajednički dižu Albanija i Turska.

Ulazimo u ulicu 13 Dhjetori (Dhjetor – Decembar). Vidimo prelepu građevinu. To je Gradska kuća, Town Hall iliti zgradaSkupštine opštine Skadar.

Meni, onako na prvi pogled, zaličila je na gimnaziju u austrougarskom stilu gradnje iz 19. veka. Samo je još falilo da se na velikom belom prozoru  pojave profesori nemačkog jezika Kosta Vujić i prof. muzike Stevan Mokranjac sa svojim đacima, i doživljaj bi bio potpun. Šalu na stranu, pred sobom vidim skup spojenih zgadica, kremksto obojene,stilizovane fasade, sa lepim balkonom i velikim rešetkastim prozorima. Ispred zgrade je široka staza, popločana većim kockama i drvoredom koji sve to prati. Izgleda gospodstveno, zaista odiše nekom elegancijom. Iskreno,za opštinsku zgradu Skadra očekivaobih pre neki socijalistički nego austrougarski izgled, ali sam se očigledno prevario.

Balkon je lep pa smo se supruga i ja smo se naizmenično penjali i pravili fotke za porodični album. Pored Town Hall-a je zgrada TV Skadar (Teljevizioni i Shkodres).

Baštovan im je maštovit, nema mu se šta prigovoriti.

- bista Bertoldu Brehtu ispred gradske Skupštine

Na ćošku opštinske zgrade se  završava ulica 13 Decembra, a u produžetku je ul 28 Novembra. Takođe popločana, i skoro bez saobraćaja. Razgledamo.

Ova kuća na početku ulice , ko da je ostala zamrznuta iz vremena Osmanlija. Nekako se izgledom ne uklapa u okolinu, jer građevine u okollini imaju sređene fasade. Okrečene su, prilično “umivene” što bi se reklo. Bacam pogled niz ulicu. Vidim zgradice sa lepim stilskim fasadama karakterističnim za 18 i 19 vek.Stari Skadar je prava duša ovog grada, deo istorijskog nasleđa. Šetati ovuda,prijatan je osećaj.

Velika bela zgrada je moderni tržni centar Waikiki. Iza je hotel čiji je izgled takođe stilski.

Ima puno radnjica različite robe, kao i turističko ugostiteljskih objekata.

Sređeno tip top, uljudno. Užitak za oči pa i dušu ako hoćete. Ne viđaju se ovakve ulice baš svakog dana, bar ja nemam tu privilegiju. Bez previše prolaznika i gužve koračasmo lagano, mirnoća je vladala.U kafićima ima ponekog gosta, kafenišu, čitaju prave novine, a ne Internet izdanje.

Boje fasada, kako vidite, nisu previše napadne, ne deluju kao kičeraj, nego onako, tonirano sa ukusom. Možda sam suviše subjektivan? Ko zna, procenite sami ako ikad prošetate Skadrom. Dok ja “zevah” okolo, supruga mi je svo vreme bežala par desetina metara. Povremeno sam gledao koliko je daleko odmakla, ubrzavajući korak da je sustignem. Imam želju da fotoaparatom zabeležim ono što je meni lepo, jer, ko zna da li ću i kada  ponovo na ovu stranu. Moja lepša nije baš u tom fazonu. Ona bi da prođe brzinski, vidi i ide dalje.Treba biti umetnik i praviti balans interesa, želja. Teško, priznaćete?  Kad putujete sami, to je jedno, čim ste s nekim, pa i najbližim, to je onda sasvim druga priča.

Videvši ove dve devojke na balkonu kafića kako piju kafu, u nama se rodila želja da sednemo negde i ubacimo kofein u želudac. Pa i mi imamo dušu, zar ne? Jutarnju kafu još nismo popili a prepodne je već poodmaklo. Srećom lepih kafića ima koliko hoćete. Sedosmo u jedan od njih, Pizza Park, na kraju ulice 28 Novembra, pored spomenika patrioti Luigj Gurakuqiju.

Evo i cenovnika, koga zanima:

Konobari pričaju engleski i albanski. Kusur možete dobiti u evrima ili ljeku - nacionalnoj valuti, kako vam volja. (zvanični kurs Sep 2017: 1 EUR = 140 LEK)

Ambijent pizzerie Park. Prijatno je za kraću kaffe pauzu.

Polusatna pauza i nastavljamo dalje, ka glavnoj pešačkoj ulici rruga Kole Idromeno, koja je u građevinskom smislu uređena  slično kao ove kojima upravo prođoh.

Izmenjeno 26 Oct 2017 (dimic_bata)

[dimic_bata]

PEŠAČKA ZONA - DUŠA GRADA

Izlazeći iz kafića, presekli smo bulevar Teuta . S leva se opet vidi htl Rozafa.

Pešački prelaz vodi pravo ka spomeniku Majki Terezi. Ova albanska opatica prekrštenih ruku rođena u Skoplju ostavila je dubok trag u životu baveći se humanitarnim aktivnostima. Na nju su svi Albanci ponosni, bez obzira na veru kojoj pripadaju. Za svoj rad je dobila Nobelovu nagradu a u Skadru spomenik u centru.

Pravim par snimaka spomenika, i ulazimo u glavnu pešačku zonu Skadra, ul Kole Idromeno. Široka je, i takođe popločana. Tog dana se pripremala neka proslava pa je i jako koncertno ozvučenje bilo montirano, a albanska muzika se čula glasno. Ci mi ljim, ci mi ljim ....

Prođosmo pored ozvućenja. S desna nam je hotel Colosseo, ...

dok je preko puta hotela glavna gradska džamija  Ebu Beker, poznata još i pod imenom Xhamia e Madhe Al Zamili. Datira iz 18. veka a 1995. god je renovirana donacijama iz Saudijske Arabije. Na severu Albanije ona predstavlja jak centar u izučavanju i propovedanju islama i islamskih učenja. Posetioci (turisti) mogu ući, ali izuveni i  van vremena molitve.

Ebu Beker (Al Zamili) džamija

Do džamije se nalazi spomenik posvećen formiranju prvog partizanskog odreda u Skadru, kao simbola otpora italijnskom okupatoru u II sv ratu.

Kole Idromeno ulica je žila kucavica Skadra. Sve je tako slatko uređeno, tu su banke, hoteli, restorani, kafići, suvenirnice, zadržan je starinski izvorni izgled, a opet  nekako prilagođeno potrebama modernog turizma i ekonomije.

Početkom 18. veka, već od 1718 god u ovoj ulici su bila smeštena diplomatsko konzularna predstavništva nekih stranih zemalja. Skadar je tada bio pod Turcima ali je imao status pašaluka sa albanskom porodicom Bušati na vlasti.Zanatske aktivnosti su bile uveliko na vrhuncu, npr proizvodnja svile, oružja i predmeta od srebra. 19. vek je za ovaj grad bio vreme procvata. Preko 3500 trgovina, odeća, koža i duvan bili su glavna roba. Zamislite sebe kao diplomatu u ovakvom okruženju. Fina ideja, ja bih mogao, a Vi?. Frak, šešir na glavi, elegantni štap, dame sa kišobrančićima? Zvuči super. Ma maštam samo, bar to mogu, sigurno.. 

To je bilo nekad. Danas u Skadru imate 6 konzulata, oko 2500 radnji sa 80 zanimanja. Respekt.

Ako magnetiće želite da vidite bolje, kliknite na sliku ispod.

Ulica Kole Idromeno nije previše duga al je svakako ambijent nesvakidašnji. Prosto ne možete ostati ravnodušni. Nigde pikavca, otpalog lista s drveća ili bačenih papira, ma čisto ko u apoteci. Ubrzo stižemo do kraja pešačke zone. Tu već možete da vidite sasvim obične (socijalističke) zgrade i stare oronule kuće koje se uopšte ne uklapaju u prethodni ambijent.

Eto to Vam je Skadar. I staro i novo, i lepo i ružno, mix svačega.

U strogom centu grada je još jedna turistička znamenitost koju smo želeli da posetimo. U pitanju je Pravoslavna crkva. Do nje smo došli ulicom rruga Hasan Riza Pasha (paralelna je sa pešačkom Kole Idromeno), prošavši pored kuće gospodskog izgleda.

Pravoslavna crkva posvećena Sv Dimitriju u Skadru je urađena početkom 90-tih god 20. veka jer je stara bila srušena na vrhuncu ateističkog ludila 1967 godine, u vreme Envera Hodže. A tek ta srušena crkva je bila stara skoro 200 god. i izgrađena uz novčanu pomoć ruskog cara kome se lokalna pravoslavna zajednica obratila preko konzula u Skadru. Zarad verske tolerancije koja se poslednjih godina vrlo ističe u albanskom društvu, na ruševinama te stare napravljena je,uz pomoć države i donacijama vernika, ova nova koju vidite na slikama.

- Crkva Sv. Dimitrija u Skadru

Sveštena lica govore grčki, srpski i albanski, čuh svojim ušima. Na srpskom sam pitao da li smem da fotografišem unutra i dobio potvrdan odgovor. Sačekao sam da izađe grupa turista nakon upravo završenog verskog obreda kojemu su očigledno prisustvovali.

Unutrašnjost crkve deluje mi nekako “grčki”.

 

Izlazim van. Pravim par sličica za porodični album, i nastavljamo ka parkingu gde smo ostavili kola, iza hotela Colosseo a u pravcu franjevačke crkve.

- Franjevačka crkva u Skadru ispred koje smo parkirali kola.  Okuražen od malo pre dozvolom za slikanje, i ovde sam iskoristio priliku da fotkam unutrašnjost iste, ali uz  usmenu dozvolu lokalnog fratra.(konverzacija je išla na engleskom jeziku).

Odavde sedamo u kola i pravac tvrđava Rozafa, poznatoj turističkoj znamenitosti na obodu grada.

Izmenjeno 26 Oct 2017 (dimic_bata)

[dimic_bata]

TVRĐAVA ROZAFA - LEGENDA I ISTORIJSKO NASLEĐE

U srpskoj istoriji postoji legenda opevana u staroj epskoj pesmi "Zidanje Skadra". Vezana je za ovo utvrđenje i mladu Gojkovicu koja je svesno bila žrtvovana zarad bezbedne izgradnje istog, tako što je živa uzidana u nju, s tim da joj jedna sisa i rame ostanu pošteđeni zarad dojenja tek rođenog deteta. U albanskoj verziji legende, nesrećna žena se zvala Rozafa, pa otud i sadašnji naziv tvrđave. Kako god, ovo je danas mesto koje pohodi veliki broj turista. Da li oni veruju u legende ili ne? Da li mlade majke, koje imaju problem u dojenju dece dolaze ovamo po pomoć zato što misle da će im duh uzidane žene pomoći da prevaziđi probleme sa nedostatkom mleka za odojče? Ko to zna. Neka mistika vezana za ovo mesto svakako postoji, pa što to ne iskoristiti u svrhu promocije turizma, zar ne? Skadar to svakako zaslužuje.

Da bi smo došli do tvrđave Rozafa morali smo  se vratiti u smeru odakle smo došli u grad, znači prema mostu preko reke Bojane. Desetak minuta vožnje kroz gužvu, i ugledasmo je na brdu sa leve strane .

Kolima se može stići skoro do vrha. Postoji parking ispred ulaza, ali nije baš prevelikog kapaciteta tako da sam morao, kao na poligonu u autoškoli, da pravim egzibicije na malom prostoru ne bih li se uparkirao.

Staza vodi uzbrdo. Dok se penjem, usmeravam pogled u stranu. U daljini se vidi jedna mala džamija, poznata kao Olovna džamija Mehmed paše Bušatilija, alb. Xhamia e Plumbit. Izgrađena je 1773. godine i uvrštena je u spomenik kulture prve kategorije pod zaštitom države.

- Olovna džamija Mehmed paše Bušatilija

Ka vrhu je strmo i veeeeoma klizavo. Kamena podloga pešačke staze se cakli. Kad se penjete naviše nekako je lakse, ali kad treba da se siđe ka parkingu, eee trebaće vam ručna kočnica he he he. Preporuka:odaberite obuću koja se ne kliza, i nemojte ići u papučama, nije bezbedno za hodanje.

Ovde divokoza može bez problema da se pentra. Ja i supruga polako grabimo naviše, al kao elegantno popunjenim osobama nije nam baš lako. Puf, pufff…

Za par minuta smo na ulazu. Ulaznica košta 200 ljeka iliti 1,5 evra. Može se platiti u obe valute. Kupuje se kod čoveka na ulazu koji će Vam se obratit na albanskom, srpskom ili engleskom jeziku. Po glasovima oko mene vidim da ima turista iz Crne Gore, Hrvatske, Nemačke, Rusije… a i lokalaca naravno. Ulazimo.

I dalje je uzbrdica. Doduše, po ovoj neravnoj podlozi ne možete brzo da hodate i da hoćete , s toga smo se i mi lagano peli naviše.

Skadarska tvrđava stara je oko 2000 godina. Ovalnog je oblika i dužine 600 metara. Podeljena je u tri dvorišta. U njoj su se kroz istoriju, smenjivali raznorazni vladari, od  Rimljana, preko Venecijanaca pa do Turaka. Pojedini objekti su tako menjali namenu pa su recimo od spavaonica kod jednog vladara pretvarani u zatvorske prostorije kod drugog.

Na ulazu u tvrđavu Rozafa sačekaće Vas info tabla sa podacima šta se i gde nalazi na lokalitetu.  U prvom drvorištu mogu se videti uglavnom ruševine i ostaci dva mauzoleja i kuće iz 17. i 19. veka, spoljni zid iz 4 veka, kompleks sa venecijanskom kulom iz 15. veka Don Zhun. U drugom dvorištu je katedrala Svetog Stefana iz 13. veka koja je kasnije pretvorena u džamiju sultana  Mehmed Fatiha 16 – 19 vek, zatim srednjevekovne cisterne za vodu kao i otomanske zgrade i zatvori iz 16. i 17. veka i sl. U trećem dvorištu je Muzej istorije (ulaznica 2 evra), ali i kule i palate iz doba vladarske porodice Bušati 18 – 19 veka. Naravno cela priča o Skadarskoj tvrđavi je zabiberena legendom o izgradnji same tvrđave gde je radi sprečavanja urušavanja tvrđave žrtvovana žena najmlađeg od trojice braće graditelja i to njenim uzidavanjem na živo. Pritom je na  molbu nesrećne žene ostavljen neuzidannjen desni deo ramena i dojke da bi mogla da podoji tek rođenu bebu. Po srpskoj verziji ovo je bila mlada Gojkovica a po albanskoj Rozafa. Danas na to mesto dolaze mlade majke koje imaju problem sa mlekom i dojenjem. Kažu ljudi da ponekad curi mleko iz zidina na mestu gde je nesrećnica uzidana, a po naučnicima to je kalcijum iz ugradnih kamenih struktura koji izlazi kroz male rupice zida kad padne kiša

Sunce je već počelo da peče odozgo, a supruga je počela da se žali da joj kafa u pizzeriji Park nije baš prijala, i da je boli glava. Zbog toga smo odlučili da se na tvrđavi zadržimo kratko. Bacićemo pogled sa nje ka Skadru i Skadarskom jezeru 

- reka Bojana i njen tok ka cilju: Skadarskom jezeru

- zoom pogled na grad Skadar sa tvrđave Rozafa, i panorama

Tog dana imali smo sreće da šetajući tvrđavom naletimo na mladence, i naravno da sam iskoristio priliku da to ovekovečim, čisto za svoju kolekciju. Mesto je kako vidite inspirativno za venčanja, jer je ambijent neobičan. Prošle godine sam u Pragu  takođe uslikao mladence ispod astronomskog sata, a ove godine sam ih pre Skadra upecao  fotoaparatom u Porto Montenegru.  E baš me oće snajke he he he. Fino, fino.

Zavisno od perspektive, mogao sam da menjam i pozadinu mladenaca.  Eee, evo mi "konkurencije", tj ekipe snimatelja  koja je, ovde u stvari glavna, i usmerava mladence kako da poziraju.

Ako ne računam pogled sa zidina koji je stvarno wauu, unutrašnjost prva dva dvorišta delovaše mi siromašno, praznjikavo . Nekako je sve prilično urušeno, malo toga je sačuvano čitavo, to je neki moj utisak. Iskreno, tvrđava Stari Bar mi je mnogo lepša, ako smem da pravim komparacije. Ali to sam ja. Vi dođite ovde, vidite i donesite Vaš sud.

Grupa turista se vraćala ka parkingu, a mi smo produžili suprotno od njih, do trećeg dvorišta.

U njemu se može posetiti Muzej ili kupiti neki suvenir.

- Muzej i suvenirnica koja se svojim izgledom ne uklapa u ambijent, a i cene nisu baš povoljne

Odšetao sam do kraja dvorišta. Sa oboda tvrđave puca prelep pogled u daljinu, na reku Drim i njene vijugave meandre. Krivudava linija vodi oko ka albanskim planinama.

Pogled sa zidina na treće dvorište,:

Most preko reke Bojane se sa zidina trečeg dvorišta baš lepo vidi, prešli smo ga pri dolasku iz Crne Gore ovamo.

Dalje se ne može. Ok. Krenuli smo polako nazad i uskoro na istom mestu zatekli onaj mladenački par, još uvek su imali foto session. Ovaj put par je  bio u društvu deveruša koje su sve bile identično obučene. To originalno nije albanski običaj već je "uvoz" sa zapada.

Znate, sviđa mi se kad u kadru imam i ljude. Nekako daju živost (život) ambijentu, ulici, bez njih atmosfera nije adekvatno  dočarana. 

Mic po mic, polako smo privodili kraju našu posetu Skadru. Još par kadrova za kraj i odlazimo odavde.

- ostaci crkve Sv Stefana na liniji koja razdvaja drugo i treće dvorište Tvrđave

Kažu da tu negde postoji i podzemni prolaz koji povezuje ova dva dvorišta. Nisam želeo da ga tražim, Sunce je već bilo visoko na horizontu. Polako smo krenuli nizbrdo, nazad ka parkingu.

Čekao nas je put dug 100 km, prema Tirani, našem glavnom cilju u proputovanju kroz Albaniju.

Izmenjeno 26 Oct 2017 (dimic_bata)

[dimic_bata]

DOLAZAK U TIRANU I SMEŠTAJ

Nakon posete Skadru, krenuli smo ka glavnom gradu Albanije, Tirani. Put je dužine 100 km i prelazi se za 75 – 90 min u zavisnosti od gustine saobraćaja. Delom je u pitanju magistrala, a delom pravi auto put. Signalizacija i znakovi su sasvim po propisima modernih saobraćajnica. Sve je lepo obeleženo, na većim raskrsnicama imate ogromne info table i nećete zalutati. Policijskih patrola je bilo usput, tako da sam poštovao ograničenja brzine.

- široki magistralni put Skadar - Tirana, u izvanrednom je stanju

Prolazili smo mesta ravničarskim predelom. Prizori koji su se ređali nisu očaravajući ali generalno ne ostavljaju ni utisak bede. Duž puta njive su u priličnoj meri obrađene, nema mnogo zapuštenih. Manja naselja su sa prosečnom infrastrukturom i ponekim modernim objektom male privrede. Ima tu i tamo da se vidi nehigijena pored puta, ali daleko od toga da je to učestalo. Perionice kola su česte. Dosta je benzinskih pumpi, evro diesel je 162 lek/l a benzin 165 lek/l, kurs 1€ = 140 lek.

- autoput kao deo trase koji povezuje Skadar i Tiranu, kolovoz perfektan, kao avio pista

Pravo ko strela, prosto me vuče da opletem po gasu, opušten sam, nema tenzije. Znači, osećaj ko da smo u nekoj mini - Vojvodini, ali s tom razlikom što se u daljini, ka istoku, vide planine. Lep prizor, i kontrast ravnici.

Takva ravničarsko - planinska konfiguracija terena je početkom 20. veka bila jedan od glavnih faktora za odabir glavnog grada novoformirane države Albanije 1912 god. Naime prva prestonica nakon osamostaljenja je nakratko bio gradić Vore, pa zatim grad Drač od 1913 – 1920, ali je isti bio okružen morem što je umnogome otežavalo odbranu. S druge strane, Tirana je sa tri strane omeđena planinama, a otvorena samo sa zapada ka moru od kog je udaljena 30 km pa je lakše braniti je. Druga ključna stvar u odabiru prestonice je bila ta da se geografski Tirana nalazi u sredini zemlje, daleko od granice, pa potencijalni osvajač nema baš lak zadatak kad je u pitanju faktor rastojanje. Zbog navedenih bezbednosnoh razloga, Tirana je 1920. god postala glavni grad, što je i danas.

* * *

Lagano se približavamo periferiji grada. Kolovoz je dobar, sa 4 trake, po dve u oba smera, odvojene su pešačkim ostrvom i niskim ogradama. Levo i desno su dugački drvoredi sa niskim i kratko ošišanim palmama što je asocijacija na blizinu mora. Praktično prolazimo kroz industrijsku i biznis zonu sa mnoštvom velelepnih stakleno-betonskih zdanja ultra modernog tipa kao što su tržni centri, banke, predstavništva raznoraznih belosvetskih firmi,trgovine na malo i veliko. I tako je narednih 3 - 4 km.

A onda se trake sužavaju, kvalitet kolovoza se kvari. Dočekuju nas radovi na putu u oba smera, i nenormalna saobraćajna gužva, vozim 20 – 30 km/h.

- ulaz u grad, saobraćajne gužve su ogromne

Dosta je motociklista na putu. Gledam, na jednom od njih sedi devojka iza momka koji upravlja motorom. Ne idu brzo al joj obe noge vise prebačene preko zadnjeg levog točka. Kuca poruku na mobilnom i ne drži se nizašta. Ravnotežu održava balansiranjem položaja tela. Ja i supruga ne verujemo svojim očima. „Hrabrost ili ludost? Oj ćike (curo) jesi li čula za bezbednost u sabraćaju, saobraćajnu kulturu? “ – glasno prokomentarisah. Izgleda da pojedinci imaju problem sa tim, zato otvaram četvoro očiju dok vozim lagano kroz beskrajnu kolonu. Mada, naučen na česte saobraćajne gužve u Beogradu, vožnja kroz Tiranu me nije opterećivala previše jer i kod nas ima bahatih i bezobraznih učesnika u saobracaju. „Polako, strpljen spašen“ – ponavljah u sebi  narodnu poslovicu dok sam vozio ka cilju. A cilj je bio hotel „Livia“ koga smo našli i rezervisali na booking-u, i nalazi se u ulici rruga Qemal Stafa 47 što je praktično strogi centar grada. Dolazak na recepciju smo najavili između 13 i 14 časova.

* * *

Navigacija, podešena na short tj najkraću route-u, usmeravala nas je nekim sporednim ulicama kroz severni deo grada, pa smo u jednom momentu pomislili da smo promašili put. Mic po mic, uskim i ponegde radovima zagušenim i prašnjavim ulicama, načičkanim niskim stambenim zgradama  socijalističkog stila i automobilima parkiranim uz obe ivice kolovoza, stigosmo skoro na cilj u ulicu Qemal Stafa. Vidim znak jednosmerna je, i takođe prebukirana, što  parkiranim vozilima, što kolonom istih u pokretu sredinom kolovoza. Negde iza mene, nervozni vozač lego na sirenu, ko da mu se ruka zalepila za istu. Slobodnih parking mesta nema ni za lek. Na trotoarima gomila naroda među kojim bi hodanje sa putnim torbama i probijanje kroz masu bio bi pravi pravcati izazov. Stoje ili sede, i pričaju međusobom ko da su na pauzi. Okolinu čine zanatske radnje i prodavnice svakojake robe, privatne ordinacije, škola, par manjih hotela, al ne vidimo još uvek gde je naš hotel. Opšti haos na prvi pogled. Pešaci užurbano prelaze put istrčavanjem van pešačkog prelaza. Izgleda  da je to ovde uobičajena praksa. Tu polako shvatamo da je Tirana pretrpana, „nagužvana“, i da realno grad nema infrastrukturu za enormno veliki broj vozila i ljudi koji cirkuliše svakodnevno. Ko u mravinjak da smo upali.

U nekoj bočnoj ulici jedva nađoh prazno mesto da se uparkiram, pa krenusmo u potragu za hotelom. Malo smo se pomučili dok smo ga pronašli jer se moralo proći kroz pasaž neke zgrade. Prolazom kroz isti se dolazi do recepcije htl Livia gde nas je dočekao momak od nekih 30 god, i čistačica u zrelim godinama koja je sedela za stolom i pušila. Oboje su govorili engleski prilično dobro, i brzo smo odradili formalnosti u vezi prijave. Ja srećom znam i ponešto od tarzan - albanskog (nivo skroman, neke reči ostale u sećanju iz doba dok sam živeo u Prištini do 1999 god) pa sam i to koristio po potrebi. Dobismo ključ od sobe i rekoše da će uskoro doći neko da me odvede do obezbeđene podzemne parking garaže koja je bila uračunata pri rezervaciji smeštaja, cena 3 evra za 24 sata parkinga. Smešno jeftino zar ne?

Ubrzo se pred nama pojavio čovek od 60 tak godina. Prilično je ćopao, leva noga mu je bila vidno kraća. Pojma nije imao sa engleskim jezikom, i saznah da je on taj koji će mi pokazati gde je podzemna garaža. Krenusmo polako ka mestu gde sam privremeno ostavio kola. Probijajući se kroz masu naroda, pratio sam njegov laganiji ritam hoda. Upitao me u momentu odakle si druže: "Prej kujna je ti, shok?"  Rekoh: „Serbia, ne jemi prej Beogradit (Srbija, mi smo iz Beograda)“. Kad je čuo moj odgovor, za trenutak je zastao, odmerio me, a izraz lica mu je govorio da je blago zbunjen. Nije progovarao. Pauza, i iznenađujući pogled trajali su samo par sekundi, ali sam pretpostavio u čemu je kvaka. Verovatno se pitao u sebi otkuda tako „dobro“ govorim albanski, jer ga beograđani ne znaju, tačnije nemaju pojma. A i ja se zapitah istovremeno: „Da li je ćopavac možda provalio da sam Srbin sa KiM, pa otud znam njihov jezik?” - “Pa šta i ako jeste, kakve to ovde ima veze?“ Ubrzo, razbi se neprijatna tišina, usledilo je pitanje da li smo imali problema negde usput, bilo kakvih. Na moj negativan odgovor, ćopavac razvuče usne u blagi osmeh, bilo mu je drago zbog toga i pokaza rukom ispred sebe što je značilo da krenemo dalje. Reče mi, ako sam ga dobro shvatio, da smo prvi gosti iz Srbije u htl Livia, i da svejedno nije ni očekivao da igde imamo problem, pa nastavi na albanskom: “Ja sam pre svega čovek, ne bavim se politikom. Imam prijatelje pravoslavce, i ovde se možete osećati potpuno bezbedno, dobro došli ste.” Spomenu mi da poseduje riblji restoran od kog može skromno da živi, i pozvao me da svratimo ako budemo imali vremena. U čovekovim očima sam video iskrenost. Nekako sam mu verovao, iako ga prvi put u životu vidim. Šesto čulo, šta li je već? Onda je razgovornastavljen u opuštenijoj atmosferi, u smislu koliko ostajemo, šta možemo videti u gradu kao turisti, itd itd.

Za par minuta smo stigli do mog auta (bio je udaljen skoro 300m od željenog htl-a) i onda pravac podzemna garaža gde nas je već čekao čovek, pokazavši mi parking mesto. Javili su mu iz hotela da dolazimo. Uzeo sam putne torbe, i krenusmo ka smeštaju gde me je supruga čekala. Prošli smo nekim skraćenim putem, pored  uređenog prostora sa pokrivenim tezgama, i saznah da taj deo grada zovu “Bazar i Ri - novi Bazar”. To je u stvari moderna zelena pijaca gde je ponuda svežeg voća i povrća sasvim dobra. Cene ne stigoh da “snimim” al mi ćopavac reče da uopšte nije skupo čak ni za njih, kaže vrti se neka para i narod preživljava. Za 10 min eto nas u hotelu, supruga je sedela u bašti hotela, i četovala preko Viber-a sa decom na besplatnom wi fi-ju.

A smeštaj? Vrhunski, zaista. Jedan je od najboljih u kategoriji 3 * koji smo ja i supruga, putujući po gradovima Evrope imali do sada. Cena je bila 30 evra (noćenje i kontinentalni doručak za oboje, što znači 15 evra / osobi), plus 3 evra za 24h parking garažu kako već spomenuh ranije. Na svega 550 metara od centra Tirane, ovo je zaista povoljna ponuda koja se ne propušta, zar ne?

Evo izgleda sobe u hotelu Livia Tirana:

Za kategorrizaciju hotela smeštaj je delovao vrhunski, nemam šta prigovoriti.

Pošto je napolju još uvek bilo toplo, iskoristili smo vreme da se malo odmorimo od puta i vrućine koja nas je od jutra pratila. Smazasmo na brzinu picu za poneti koju sam usput kupio donoseći stvari iz kola u hotel. Dok je moja lepša polovina birala garderobu za šetnju koja je trebala da usledi, ja sam na tren bacio pogled kroz prozor, iz čiste znatiželje. Preko puta vidim nov hotel "Capital Bruci Tirana". A ispod mene stara, trošna kuća koja se ne vidi sa ulice zbog visoke ograde. “Kad ja dunem i vatru sunem, srušiću je” - pomislih u momentu. Pogled neodoljivo asocira na poznatu bajku o vuku i tri prasića.

Vizuelno, a i u građevinskom smislu ovaj prizor predstavlja prilično jak kontrast. (Pra)staro vs novo. "Extra" - pomislih, "kadar je super, daje trenutnu sliku grada". Klik. Kao i u Skadru, u Tirani takođe možete videti stare ružne, ali i nove velelepne objekte. Pravi  građevinski mix. Tirana je jedno veliko gradilište danas. Očigledno je tranzicija njenog fizičkog izgleda u toku, novi stambeni i poslovni objekti niču svakodnevno ko pečurke posle kiše. Para očigledno imaju.

Moja lepojka mi se na trenutak požalila da joj je hladno. “Kako bre hladno na +30 stepeni?” upitao sam je. Napolju Sunce ugrejalo ko u sred leta. Pretpostavio sam da je ipak u pitanju mali premor, ali je nju izgleda uhvatila blaža temperatura. Mada, bez toplomera u tom momentu nismo baš bili sigurni.  Pre podne u Skadru glavobolja, sad temperatura, krivo mi šta to snađe moju lepojku. Da li će je ometi u obilasku koji je trebao da usledi? Pade mi napamet da je to možda posledica kupanja u relativno hladnjikavoj morskoj vodi u Crnoj Gori, jer su prethodnih dana  kiša i vetar dominirali u Šušnju gde nam je inače bila baza. Ipak, imamo priručnu apoteka i nadamo se da će  lek  Brufen da reši problem. A onda konačno krenusmo u šetnju,  pobogu zato smo i došli, da vidimo grad.

Izmenjeno 26 Oct 2017 (dimic_bata)

[dimic_bata]

SKENDERBEGOV TRG - SRCE TIRANE

Za 5 min eto nas u centru. Gužva u saobraćaju je ogromna, prolaznika i turista puno. Vrlo je uredno, čisto, nigde nema đubreta. Zelenila puno. Čuje se nemački, ruski jezik. Kineza takođe ima u velikom broju, ali i policije koja preusmerava saobraćaj i pešake, ne dajući da se prođe direktno ka Skenderbeg trgu koji je centar Tirane i glavna turistička atrakcija. Po planu, on je naša polazna tačka za razgledanje grada. Prišao sam policajcu. Konverzacijom na engleskom sam dobio informaciju da se taj vikend održavao nekakav samit NATO pakta i da će centar grada biti potpuno blokiran u naredna dva dana. “Auhh” – pomislih. Blago razočarenje. Pade mi napamet kako sam 2016. god slično prošao u Pragu kada su dvorac Hradčani i muzeji u njemu bili zatvoreni zbog proslave 700 god nacije, pa osim spoljašnjosti ne videh unutrašnjost objekata. Pa zar opet sličan scenario da mi se desi?

- detalji iz centra Tirane, parkovi , zelenilo, široki bulevari

- Univerzitet

- spomen bista Ded Djo Ljulji, nacionalni heroj, istakao se protiv Turaka boreći se za nezavisnost

Prolazimo kroz neki park sa fontanom, pa pored zgrade Univerziteta (slike iznad). Bulevari široki, kroz njih reke automobila. Gledam pojedine zgrade čije su fasade obojene raznim, uglavno pastelnim bojama, dok je negde baš šareno.  Ovo je zasluga bivšeg 7-mo godišnjeg gradonačelnika Tirane i sadašnjeg predsednika Albanije, Edija Rame. Čovek je završio likovnu akademiju. Tim potezom je namerno želeo da razbije opšte sivilo fasada centra Tirane iz doba komunizma, jer su iste ostavljale prilično depresivan utisak. Nekome se njegova ideja i realizacija sviđa, nekome ne. U svakom slučaju, želja je opravdana. Svako normalan želi da njegov grad izgleda što lepše, jel tako? Doduše, lepota je u oku posmatrača, znači potpuno individualna kategorija.

Razgledamo okolinu. Probijajući se postepeno kroz gradsku vrevu, stižemo do severog dela Skenderbeg trga koji je najveći, i ujedno glavni trg Tirane - SRCE TIRANE. Ispred nas ogromno bure piva, veće nisam video u životu. Još kad bi po ovoj vrućini moglo da se malo proba, leglo bi mi na +32, ufff.. gut gut..

Shehi Skenderbeu - Skenderbegov trg je svoje ime dobio 1968. godine po albanskom srednjevekovnom plemiću i nacionalnom heroju zemlje čije je pravoslavno kršteno ime Đurađ Kastriot, alb. Gjergj Kastrioti, živeo je u 15-om veku.

- Sheshi Skenderbeu, iliti Skenderbegov trg

- statua Skenderbega

Sredinom trga dominira njegova statua na konju. Kao malog, Turci su ga oteli i odveli u Istambul gde je školovan za vojnika janjičara. Postao je dobar otomanski vojskovođa, i zbog vojničkih zasliga dobio je titlulu “Bey”.

Bey, iliti Beg, je društveno staležna titula, nešto nalik plemićkoj tituli “Ser” u Engleskom kraljevstvu, što znači vitez plemićke krvi. Međutim, Skenderbeg se iz patriotskih i političkih razloga okrenuo i posvetio život borbi protiv Turaka, pa ga Albanci zbog toga slave kao nacionalnog heroja.

Trg je ovalnog je oblika, dužine 600 m. Na severnom kraju je Nacionalni muzej istorije, a malo udesno Tirana Internacional Hotel u kome je Kongresni centar. Na istočnom kraju je Palata kulture koja u svom sastavu obuhvata Operu, Balet i Teatar. Tu su još i Etem bej džamija, Sahat kula, Muzej satova i tiranska gradska Skupština. Na jugu dominiraju zgrade državnih institucija. Ceo trg i okruženje projektovali su Florestano di Fausto i Armando Brasini, poznate italijanske arhitekte iz perioda Benita Musolinija. Početkom 20. veka uradili su plan grada Tirane, u neo-renesansnom stilu sa jasno izraženim ugaonim rešenjima centralnog gradskog trga, i zgradama u okruženju koje su imale fasade sa džinovskim elementima.

Da bih se lakše orijetisao, ja sam sebi (google maps + photoshop) napravio mapu. Evo kako ona zgleda:

- mapa strogog centra Tirane i znamenitosti

Par pasusa o znamenitostima.

Muzeu Historik Kombetar – Nacionalni muzej istorije otvoren je 28 Okt 1981. god, i najveći je muzej Albanije. Spoljna površina je 27000 m2 dok je za postavke predvidjeno 18000 m2. Iznad ulaza muzeja vidi se veliki mozaik pod naslovom “Albanci”,  koji prikazuje ličnosti drevne u moderne istorije u večitoj borbi za nezavisnost. Međutim Albanci ga ne vole, o tom mozaiku nemaju lepo mišljenje.

- Nacionalni muzej istorije

Muzej je unutra podeljen na sledeće paviljone: paviljon “Antika, paviljon “Srednji vek”, paviljon “Nacionalna renesansa”, paviljon “Nezavisnost””, paviljon Ikonografija”, paviljon “Antifašistički rat i nacionalno oslobađanje”, paviljon “Komunističkog terora”, i na kraju paviljon “Majka Tereza”.

Te Subote je bio zatvoren, šteta. Krenusmo dalje. No, puno dalje se nije moglo. Zaštitne trake na trgu sprečavale su pešake i turiste da uđu ka sredini trga, na ogroman popločan prostor. Ok, daj šta daš. Fotoaparatom sam beležio okolinu preko zaštitne trake, koliko se moglo.

- levo hotel Tirana, desno Palata kulture

Na trgu vidimo i Palatu kulture, duguljastu zgradu iz 1953. godine u kojoj zajedno rade Nacionalna Opera, Pozorište i Balet. ( Theatri Kombetar i Operas dhe Baletit - TKOB ).

U početnim godinama zdanje je funkcionisalo kao Akademija muzike i umetnosti da bi kasnije dolaskom baleta promenilo naziv .

Krajem prošle 2016. i početkom proleća 2017. godine, gradske vlasti Tirane su Skenderbegov trg  potpuno renovirale. Radovi su trajali 6 meseci. Zamenjen je celokupan pločnik, travnjaci. Kameni materijal za pločnik donosili su iz svih krajeva Albanije, čak i iz zemalja gde su Albanci dijaspora. Na taj način je svako ko obezbedi makar jedan kamen za trg postajao deo istorije. Ispod trga je po planu trebalo napraviti podzemnu garažu, a okolo posaditi dosta zelenila.

Fontane , u kojima slapovi vode izbijaju iz pločnika su takođe deo novog dekora. Nezavršena "šupljikava" zgrada koju vidite u pozadini fontane će biti poslovno-trgovinski toranj čija je uloga da udomi firme koje će biti nosioci budućih privrednih investicija u Albaniji. Dakle, postoji plan državnih vlasti usmeren na snažan ekonomski podstrek zemlje.

Skenderbegov trg je zamišljen kao trg široke namene, gde su predviđene i povremene sajamske izložbe hrane i poizvoda domaće radinosti lokalnog stanovništva.

- mlada nacija, to je važna karakteristika Albanije

Ono sto primećujem je da ima dosta mladog sveta. Ovo je definitivno zemlja mladih, gde procenat stanovništva do 26 god iznosi preko 60%, a od tog broja njih 70% je starosti do 18 god, bar tako kažu podaci po zvaničnom popisu 2011 god. Znate šta to znači za jednu naciju? Najjači adut za budućnost. Pravu demografsku eksploziju!  Albanaca u Albaniji trenutno ima oko 3 miliona, od kojih je po nekim procenama 2017. god blizu 1 milion naseljeno u Tirani i okolini, uglavnom iz ekonomskih razloga. Najviše se novca i inostranih  investicija ulaže u glavni grad pa svi hrle tamo. Dijaspora im još brojnija, kako kažu broji preko 4 miliona širom Evrope, Skandinavije  i Amerike.

Xhamia e Et'hem beut, Et'hem begova džamija na Skenderbeg trgu je jedina je od osam džamija iz 18. i 19. veka izgrađenih u Tirani, a očuvanih do danas. Nalazi se pored Sahat kule i počela se graditi u 18. Veku.

- Et'hem begova džamija, Muzej satova i Sahat Kula

Ideja se začela u glavi lokalnog vladara Sulejman paše, gradnju je započeo njegov sin Molla Beg, a 1819. godine ju je završio Hakhi Ethem Beg, unuk Sulejman-paše. Zato turistički vodiči u Tirani ovu džamiju, zbog perioda gradnje, predstavljaju kao tro-generacijsku. Džamija je zatvorena tokom komunističkog režima Envera Hodže u Albaniji. Nakon pada komunizma 1991. godine, ponovo je bila otvorena kao kuća obožavanja. Džamiju čine molitvena sala, trem koji je okružuje sa istoka i severa, i minaret. Na severnom delu džamije nalazi se ulaz u molitvenu salu, koja je kvadratnog oblika i izgrađena je u jedinstvenoj celini. Pokrivena je polusferičnom kupolom, bez prozora. Freske džamije prikazuju drveće, vodopade i mostove. Mrtva priroda je veoma retka u islamskoj umetnosti. Za turiste ulaz je dozvoljen, ali samo van vremena molitve. Khavaja ( verski starešina, hodža) vodi posetioce, gde im se  nudi prekrasna arhitektura ukrašena zidnim slikama prema orijentalnoj tradiciji. Džamija Ethem Beut je trenutno najveća islamska bogomolja u Tirani, dok se na lokaciji pored zgrade Parlamenta gradi mnogo veća koja će nakon završetka izgradnje preuzeti primat.

U verskom smislu, većinsko stanovništvo je muslimansko, oko 70%, 17 posto su katolici a ostatak je pravoslavno stanovništvo i ateisti.  Nisu toliko tvrdokorni kao radikalni muslimani jer je upotreba alkohola dozvoljena, a i ne mole se 5 puta na dan ko na Bliskom Istoku. Otkad su rasčistili sa komunističkim jednoumljem Envera Hodže krajem 80-tih godina 20. veka, vrlo su otvoreni prema zapadu i zapadnoj kulturi i vrednostima, što je primetno na svakom ćošku

Kulla e Oreve- Sahat kula je odmah pored džamije, datira iz 19 veka. Tokom osmanlijskog perioda na Balkanu, izgrađene su brojne kule koje su služile za informisanje ljudi  kako bi ovi znali kada treba da se mole, pa bi tad trgovci i zanatlije  zatvarali svoje radnje. Sahat kula u Tirani jedna je od njih.

- Sahat kula, a u pozadini je moderni hotel Plaza 5 *. Spoj starog i modernog

Njena kupola ima sličan arhitektonski stil kao što je Campanile St Mark u Veneciji. Visina je 35 metara i svojevremeno je bila najviša zgrada u Tirani. Pristup do vrha kule je dostupan besplatno i vodi preko 90 stepenika pa ko voli nek izvoli. Kula je prošla nekoliko renoviranja za potrebe turizma, danas je jedan od turističkih simbola Tirane.

Na zapadnom kraju trga je Državna banka Albanije.

Na jugoistočnom i jugozapadnom kraju Skenderbeg trga su  raspoređene zgrade državnih instutucija poput Ministarstva za rad, Direkcija pravosuđa, Ministarstvo finansija, MInistarstvo poljoprivrede, MUP Albanije itd itd.

- MUP Albanije

- Ministarstvo Finansija

Itajlinski majstori koji su projektovali Skenderbegov trg i pojedine zgrade na njemu su kako vidite znali svoj posao. Pastelne boje daju izgled koji mi se jako dopada.

Izmenjeno 27 Oct 2017 (dimic_bata)

[dimic_bata]

OBIČAJI ALBANACA I ZATVORENOST NACIJE

Pre nego nastavim sa opisom grada, reč dve o nekim stvarima koje većina vas ne zna, a koje smatram bitnim u razumevanju ovog naroda.

Obraz i čast porodice su kod Albanaca na visokoj ceni, i tu nema demokratije u smislu jednakosti članova kao kod nas, već je na delu hijerarhija članova porodice. Reč najstarijeg člana porodice se sluša i poštuje jer se on trudi da vodi brigu o celokupnoj  porodici. Patrijahalno ustrojstvo je usađeno i vuče korene još iz feudalnog doba i seoskih sredina gde su porodice bile organizovane u tzv FISOVE (grupe članova međusobno vezane krvnim srodstvom). Na čelu sela je bio kmet – starešina, mudrac čija reč je bila ZAKON za ostale u selu, niko nije smeo da protivureči. Ako bi ste danas otišli kod Albanca da Vas ugosti na selu, gosti i domaćini  bi seli oko niske sofre na jastuke na podu, skrštenih nogu. Sofra je nizak, okrugao sto. Žene bi ubrzo donele posluženje i odmah se povukle iz prostorije, nema mešanja polova. Cigarete se ne nude klasično, već ih domaćin, onako sedeći, izvadi iz kutije i bukvalno baci gostu pred noge. To je deo njihove vekovne tradicije i način gostoprimstva. U gradovima nije baš isto, malo je modernije ali je suština da se gost poštuje maximalno.

Što se finansija tiče, oni članovi porodice koji su inostranstvu, konstantno novčano pomažu roditelje  i ostatak uže porodice u matici. Zauzvrat, deo dobijene sume roditelji odvajaju da se kupi manja ili veća nekretnina za člana koji ih pomaže. Mislim da komentar nije potreban, vidite koliko su vezani međusobno i dokle to ide.

Ne libe se da rade i najteže, najprljavije poslove. Deca se sa 10 god starosti uključuju u trange frange način uličnog poslovanja i pijace. U trgovinskom biznisu sa Albancima možete biti sigurni da će dogovoreno biti ispoštovano, prevare su retkost. Kad vam pruže ruku to znači da je poslovni dogovor sklopljen. Ako daju BESU – reč koja čast znači, to im je kao da su dali svetu zakletvu da će ispuniti obećanje, makar išlo na njihovu štetu. Na sahrane idu samo muški, nema žena, nema hrane, samo cigarete i čaj. Međutim kad je veselje u pitanju (svadba) u novije doba po mladu dolaze sa svatovima i muzikom u “besnim” kolima, pa onda sledi lumperajka u restoranu. Taj običaj su usvojili od drugih naroda sa Balkana koji to već imaju u tradiciji. U seoskim sredinama nije čudo ako za mladu traže novac ili dosta zlata kojim je mladoženja kiti. Mlade Albanke muslimanske veroispovesti imaju i dan danas problem ako se udaju za nekog ko nije Albanac ili nije musliman, jer postoji verovatnoća da će je porodica odbaciti. Tu su baš zadrti. Kod njihovih hrišćana nije baš sve tako kruto, dosta su fleksibilniji i ne robuju toliko tradiciji. Mešoviti brakovi sa strancima su retkost. Generalno se retko razvode, sex pre braka nije poželjan. Žene se i udaju dok su u mlađim godinama pa je i natalitet veći od evropskog proseka. Međutim, sa dolaskom zapadne demokratije njihove žene prestaju ubrzano da budu samo proste mašine za rađanje, a i procenat bigamije drastično splašnjava, pa taj običaj polako nestaje. Itd, itd, mogu do sutra Vam pričam.

Po modernm shvatanjima to bi bio model društva koji odgovara vrlo konzervativnom zatvorenom tipu porodice, ali Albanci ne haju za to, teraju svoje.

Zašto sve ovo napisah?  Pa, da bi ste bar donekle razumeli njihovo društvo i način života. Za mnoge od Vas članove ovog Foruma, taj narod je bio i biće velika nepoznanica.  Za mene nije, odgovorno tvrdim. 30 godina suživota sa njihovim sunarodnicima je sasvim dovoljno da ih upoznam kakvi su kao nacija, njihove dobre ali i loše osobine.

Što se turizma tiče, tu ne bi trebalo da imata nikakvih problema, ponašajte se uobičajeno kao i bilo gde u inostranstvu, i nećete imati bukvalno nikakvih neprijatnosti. Albanci su vrlo uslužni i ljubazni.

Da će li Zapad pod čijim su patronatom poslednje 2 decenije uticati na promene nekih starih običaja i tradicije  u njihovom društvu, pokazaće vreme.

A sad, nazad u šetnju kroz Tiranu.

Izmenjeno 27 Oct 2017 (dimic_bata)

[dimic_bata]

ZNAMENITOSTI ŠIREG CENTRA GRADA

Jedna od znamenitosti Tirane je Pravoslavna crkva "Vaskrsenje Hrista", alb. Katedralja Ortodoxe “Ngalja e Krishtit”. To je bolje rečeno čitav kompleks sa višenamenskom funkcijom.

- Pravoslavna crkva "Vaskrsenje Hrista" , Tirana

Nalazi se jugozapadno od Skenderbeg trga. Treća je po veličini pravoslavna crkva u Evropi.  Završena je 2012. Godine, vidi se da je sve novo. Za arhitektonsku studiju spoljnjeg izgleda održano je međunarodno takmičenje 2002. godine, gde je pobednik bila firma “Papadatos Partnership" iz New Yorka. Sagrađena je na mestu stare katedralne crkve Tirane koja je uništena od strane ateističkog režima 1967. godine.

Spoljni izgled je vrlo futuristički, izgled joj je potpuno drugačiji od onog na šta sam navikao. Kupola je visoka 32,2 metara, a zvonik je dostigao 46-ti metar.

- buduća bussines kula se gradi naspram crkve

Kompleks obuhvata crkvu, tri kapele rođenja, zvonik, rezidenciju Svetog sinoda, kulturni centar i podzemnu biblioteku.

- ulaz u crkvenu biblioteku

Na istočnoj strani nalazi se mali muzej, predavačka dvorana, okruženje za bankete i prostor za izložbe i dečije aktivnosti.

- kulturni centar u okviru Pravoslavne crkve u Tirani

Ušao sam unutra i napravio par snimaka za uspomenu i dugo sećanje.

- unutrašnjost crkve "Vaskrsenje Hrista" - Tirana

Impresivno deluje bar što se tiče visine. U kom god ćošku da se nađete Isus vas gleda pravo u oči.  Zidovi su beli, sveže okrečeni. Unutrašnji dekor bez freski delovao mi  je na prvi pogled nekako "tanano", "siromašno. A možda me utisak vara, jer se u crkvenu umetnost uređenja unutrašnjosti zaista ne razumem pa ne bih dalje o tome. U svakom slučaju prostor je ogroman, vrlo rezonantan što je bitno, pa se glas sveštenika čuje savršeno i bez razglasa. Sve u svemu, lepo, svaka im čast na izgledu.

Supruga me za to vreme čekala vani. Nije baš bila raspoložena jer ju je temperatura polako slamala iako je popila lek.

* * * * *

Nastavljamo dalje sa šetnjom kroz grad. Zadovoljni smo onim do sada viđenim, iznad očekivanja je. Krećemo se uz bulevar Deshmorit e Kombit i s desne strane nailazimo na Omladinski park (alb.Rinia Park) u čijem je severo-istočnom delu Memoriali Pavarsise  - Memorijalni spomenik u čast nezavisnosti i slobode albanskog naroda.

-Memorijal "Nezavisnost"

Oblik spomenika je vrlo prost. Po ideji autora, donji i bočni delovi simbolizuju albansku zatvorenost prema svetu dok otvor ka nebu predstavlja konačno oslobađanje zemlje jednopartijskog ropstva.

Vreme je lepo, prijatno za šetnju. Klupice u parku ispunjene, retko ima slobodnog mesta.

- Rinia park (park "Mladost")

Nastavljamo da koračamo ka suprotnom, jugozapadnom delu omladinskog parka, gde se nalazi velelepno zdanje "Tajvansnki kompleks".

Taivani Complex iliti Taiwan Center je multifunkcionalni, rekreativno restoranski complex u parku Rinia. U zgradi je casino „Regensy”, zatim dobro opremljena kuglana i centar za istočnjačku masažu. Spolja dominira ogroman bazen sa fontanama i restoran barom, u kome je uživanje popiti pićence. Pogledajte.

Ja, kad vidim vodu (mislim na bazen, reku, jezero i sl), oduševim se jer me njena blizina opušta, relaksira. A koga i ne bi., realno zborim,. Doduše, nisam smeo da predložim ženi da skoknem časkom na Tajvansku masažu dok bi me ona čekala vani.  Kako je bila blago neraspoložena (opravdano), mislim da mi njena "masaža" nakon Tajvanske ne bi prijala nimalo he he he. Pre bi to bio Tajlandski boks u ženskoj poluteškoj kategoriji. Zezam se naravno. Jesam neozbiljan? Ne zamerite, prosto ne mogah da odolim.

Okolina komplexa izgleda sređenoi i čisto, nigde papirića il pikavca. Svak’ uživa na sebi svojstven način. Ovoliko naroda na ulicama nije samo odraz prenaseljenosti grada, već ima veze sa jednim običajem. Naime, u Tirani svakoga dana posle 17 h, kad vremenske prilike dozvoljavaju, ljudi izlaze van, u parkove i na trgove, i onda se međusobno druže i aktivno ćaskaju .

Druženje može da znači zajedničku šetnju ili sedenje u parku, kafani, kafiću, svejedno im je. To je tradicija, kao što Englezi piju čaj svakog dana u to vreme jer im to kraljica radi takođe. Prosečan Tiranac će to upražnjavati, ako ima vremena i želje. A očigledno im i jedno i drugo ne nedostaju. Zaista, manir za divljenje i poštovanje.

Da Vas pitam, radite li Vi slično u svom gradu? Imate li vremena i želje za svakodnevnim druženjem sa komšijom ili dragom osobom, rodbinom? Odgovor zadržite sa sebe.

Albanci u međusobnom druženju ne koriste mobilni telefon da bi na društvenim mrežama prekratili vreme. Zamislite, nema drndanja po telefonu i Internetu dok si s nekim u društvu. Deluju zadovoljno i rasterećeno, kao da međusobno prenose pozitivnu energiju. Posmatrajući ih, ta energija i opuštenost se prenela i na mene i suprugu, i to smo oboje istovremeno zaključili dok smo ih posmatrali ovog popodneva. Ne morate mi verovati, ali tako smo mi to tad doživeli, prenosim lična osećanja. Tiransko Sunce i opšta atmosfera grada su nam u tim momentima oboma prijali.

Pogledao sam svoju "turističku mapu" i video da nam je blizu Katolička katedrala posvećena sv Pavlu. Odosmo u tom pravcu  i ubrzo, eto nas ispred nje.

- Katolička katedrala Sv apostola Pavla, Tirana

Kisha Katolike e shen Palit - Katolička crkva sv. Apostola Pavla u Tirani sagrađena je krajem 2001. godine. Ona je jedna od najnovijih i najvećih katedrala u Tirani. Izgradjena je kombinacijom trouglastog i kruznog oblika sto predstavlja Trojstvo i Božju večnost. U dvoristu katedrale je statua majke Tereze (zaboravih da je uslikam) a statua apostola Pavla se nalazi na vrhu iznad ulaza.

- Apostol Pavle u "selfi" pozi

On je u pozi kao da slika samog sebe, tzv „selfi“ za društvene mreže. Da li je možda čovek bio ispred svog vremena pa predvideo mobilni telefon he he he?  Šalim se, naravno, ali asocijacija je očigledna. Nadam se samo da ovaj tekst neće čitati neko iz turističke organizacije Tirane, nema smisla.

U blizini katoličke katedrale, na par stotina metara je još jedna turistička znamenitost Tirane, Ura e Tabakeve iliti Tanerov most.

- Tanerov most iz doba Osmanlija

To je kameni pešački most iz otomanskog perioda, 18. vek,  koji je označavao kraj gradske zone Tirane. Predstavljao je važnu saobraćajnicu na putu sa zapada, preko Debra (današnja Makedonija) ka Istambulu. Lokalci sa istoka Albanije su ga koristili za dovoženje i prodaju stoke i stočarskih proizvoda, ali i razne vunene i platnene odeće, malih tepiha, ćilima, dakle trgovina svim i svačim je cvetala. Do 1930. god ispod ovog mosta je proticala gradska reka Lana - alb Lumi Lanë, koja nastaje od potoka sa istočnih planina. Vodostaj joj je bio 3,5 m pa je verovatno iz razloga sprečavanja poplava njen vodotok preusmeren u današnje betonsko koristo. Reka Lana sada protiče kroz centar Tirane deleći grad na dva dela. Obale su joj vezane sa dosta saobraćajno pešačkih mostova, koji nemaju nikakav spektakularan izgled al vrše funkciju što je najbitnije.

- reka Lana, Tirana

Prelazimo jedan od njih. Na drugoj obali reke Lane sačekuje me cvetni dekor na deblu drveta, a sve to u okviru malog parkića pored još jedne u nizu turističkih znamenitosti, tzv tiranske Piramide. Ima oblik kako joj ime kaže, ali nije tako visoka ni atraktivna kao one u Egiptu. O čemu se tu radi?

- tiranska "Piramida" 

Napravljena je nakon smrti Envera Hodže, krajem 80-tih godina 20 veka. Projektovana je po ideji njegove ćerke Vere i njenog muža arhitekte, Trebalo je da predstavlja svojevrstan spomenik posvećen liku i delu pomenutog komunističkog diktatora. Međutim ideja je doživela totalni fijasko. Stakla na tiranskoj Piramidi su polomljena a i unutrašnjost je prilično zapuštena. U jednom periodu taj prostor je korišćen za poslovne sastanke i seminare, a sada predstavlja ruglo, a deci i turistima služi da se pentraju do vrha i nazad. Ako niste čovek pauk, pri silasku sa vrna piramide preporuka je koristiti sve udove sa težištem tela što više pozadi, nalik majmunskom hodu jer strmina pri silasku nije baš zanemarljiva. “Neka hvala, ne bih da izigravam ni majmuna a ni spajdemena koji se vere po zgradama”, rekoh sam sebi.

Gradske vlasti i stanovnici Tirane Piramidi uopšte ne pridaju važnost i sada žele pošto poto da se ona sruši, da bi se na tom mestu izgradilo novo zdanje albanskog Parlamenta.

Ispred Piramide vidimo Zvono mira

Napravljeno je verovali ili ne od pretopljenh čaura koje su u Tirani bile ispaljene za vreme građanskih nemira 90-tih godina 20. veka koji su bili usmereni protiv jednopartijskog sistema, a za uvođenje prave demokratije i višepartijskog parlamentarizma. Čaure metaka su po ulicama Tirane skupljala deca. Zvono mira predstavlja obeležje koje ukazuje na te grozne događaje i kao da “moli” da se takve stvari više ne dese nikad.

Albanci nisu srećni zbog tog perioda njihove istorije i to ne skrivaju, ali i ne izbegavaju razgovor na tu temu. Sve će Vam objasniti, ako želite da slušate.

Izmenjeno 27 Oct 2017 (dimic_bata)

[dimic_bata]

MODERNA TIRANA I NASLEĐE PROŠLOSTI - POST BLLOK CHECK POINT, TRG MAJKE TEREZE

Uži deo grada kako videste je sasvim ok za trošenje vremena u šetnji. Ali i širi centar Tirane stvarno izgleda vrlo moderno, doterano. Bulevari veliki, široki i čisti, parkovi uređeni, ni traga bilo kakvoj prljavštini. Fasade umivene, sređene .

- Bulevardi Deshmoret e Kombit

- Kullat Binjake

U prilog tome vidimo dve kule bliznakinje, alb Kullat Binjake. Nisu visoke kao one u New Yorku, ali ipak morate malo da iskrivite vrat da bi ste im videli vrh. U pitanju je poslovni bussines kvart grada gde je smešten i veliki broj stranih firmi i ambasada evropskih zemalja. Među njima, tu iza kula je i ambasada Srbije, Slovenije, Švajcarske i još neke. Ceo kvart je deo naselja BLLOK.

Prolazimo pored zgrade Vlade (žućkasta zgrada na slici ispod) ii preko puta ulice je sledeća turistička tačka, tzv POSTBLLOK CHECK POINT.

- Zgrada Vlade

- Bulevardi Deshmoret e Kombit

Nju čine tri spomenika posvećena komunističkom razdoblju i to: Bunker, zatvorske Grede i deo Berlinskog zida. Sva tri obeležja su smeštena na obodu parka preko puta zgrade Vlade, tik do bulevara.

- deo Berlinskog zida danas je u Tirani

Išarana kamena „L“ ploča predstavlja deo originalnog Berlinskog zida, poklon nemačke vlade Tirani kao simbol rušenja vremena izolacije i završetka hladnog rata. U vreme 60 godišnje vladavine E Hodže Albanija je bila među najzatvorenijim zemljama Sveta. Stanovništvu su u jakoj propagandi na državnoj TV emitovani cenzurisani probrani dokumentarni filmovi koji prikazuju prosjake po američkim gradovima, pa je logično da je narod Albanije u jednom trenutkui pomislio da žive dobro. Iz zemlje se nije moglo izaći, ali ni ući. Blokada ljudi i informacija. Uticaja od spolja, osim onih koje je država servirala građanima, nije bilo.

- izgled bunkera za 4 osobe

Bunker koji vidite na slici je bio takođe u službi strahovlade. Ima izgled kao i preostalih 700 000 izgrađenih širom Albanije u doba komunizma. U njemu mogu da stanu 4 vojnika. Jačinu bunkera Enver Hodža je testirao tako što je ugurao arhitektu i graditelje i pucao u njih iz najmodernijeg ruskog artiljerijskog oružja koje su u to vreme imali. Ako bunker izdrži, preživeli dobijaju pohvale i mogu da nastave sa izgradnjom novih bunkera na drugoj lokaciji. Surovo, zar ne? Htedoh da udjem da se slikam, al je bilo puno vode, pa ipak nisam. U Tirani na nekoliko mesta u gradu imate slične bunkere. u jednom je čak montiran i nameštaj, indukcioni telefon, lampe i sl i to lokalci zovu BunkArt.

- simbol patnje političkih zatvorenika

Betonske zatvorske grede u obliku ćiriličnog slova „П“ koje takođe vidite na slikama su originalne, skupljane širom zatvorskih ćelija i kazamata u kojima je stradao ogroman broj protivnika politike režima velikog vođe. U zatvor se dospevalo ne samo ako ste opozicoar već i za najobičniju banalnost. Evo na primer priče jednog od turističkih vodiča: komšije izađu na pijacu i nehotično prokomentarišu kako je recimo krompir na pijaci loš. Ako ih slučajno čuju agenti Sigurimija (državna policija E Hodže), uhapsili bi obojicu i onda je sledilo neviđeno maltretiranje pitanjima nalik: „Šta je? Ne valja vam hrana? Država vas loše tretira nekvalitetnom pijacom pa pobunjuete narod? Sad ćete dobiti svoje... Itd itd. Represije države bi se onda proširile i na nevine članove širih porodica "buntovnika", iako ovi nisu krivi ni za šta i nemaju pojma šta su njihovi rođaci pričali. Zatvori su bili puni nevinog sveta.

Stao sam pod njih, i opipao ih obema rukama. Samim saznanjem šta predstavljaju, kroz telo mi prostruji blaga jeza, nemir. „Kako li je bilo tek ljudima koji su pod njima ostavili svoje kosti? Kakvu li su torturu i muke preživljavali?“ – prođe mi kroz glavu. Uhhh, neprijatan osećaj.

U vreme komunizma gušila se paralalno i svaka veroispovest, propagirao se i stanovništvu silom naturao ateizam. Proganjana su sveštena lica pa je za šest decenija, po podacima hrišćanskih zajednica, od 440 sveštenika u zatvorima preživelo samo njih 20-tak. Užas.

E Hodža je zemlju za 6 decenija vladavine bukvalno upropastio, unazadio. Odveo je u totalitarizam i izolaciju od koje se Albanci još uvek oporavljaju. Mada, kako videsmo ja i supruga uživo, oporavak im lepo ide, nema šta.

Međutim, da ne ispadne da ga je većina ljudi mrzela, postojala je i armija simpatizera partijskog vođe, tj čitave generacije ljudi koji su mu slepo verovali. Zvali su ih MELS. Šta znači MELS? To je skraćenica od reči Marks – Engels – Lenjin – Staljin. Biste pomenutih istorijskih ličnosti se danas mogu videti u dvorištu Galerije Umetnosti u centru Tirane, ulaznica se kupuje.

- Ismailj Qemalj, otac nacije

Na 100m od  postblok chek pointa je i bista Ismailj Qemaljiju, albanskom političaru i državnom funkcioneru u redovima Turaka s kraja 19. i početkom 20. veka. Borio se za ideje albanskog preporoda i odigrao je ključnu ulogu u deklarisanju albanske države i nezavisnosti 1912. godine, vodeći prvu prelaznu Vladu kao njen Predsednik. Zato ga još nazivaju i Ocem Nacije.   

Preko puta ( s druge strane ulice) je novoizgrađeni hotel Rogner 5 *

 

* * * * *

Uhh, preživeh istoriju. Možda će te pomisliti da je ovo nebitno, smaranje, ali to je Tirana, to je Albanija, turistički vodiči pričaju o ovim temama takođe. Nije ovo Pariz gde je sve (lažno) sjajno, super, extra, ludilo, provod. Istorija ovih prostora je takva kakva je. Njeni delovi su pretočeni u turističku ponudu grada i to je to.

Sledeća ciljna tačka naše šetnje je Trg majke Tereze, udaljen od Skenderbegovog trga 1,5 km u smeru sever - jug. Ova dva trga su međusobno vezana pomenutim širokim prostranim bulevarom sa 7 kolovoznih traka Bulevardi Deshmoret e Kombit.

Glavne znamenitosti Tirane su praktično skoncetrisane na tom potezu, raspoređene sa obe strane.

Nastavljamo koračanje širolkim trotoarom i nailazimo  na zgradu Predsedništva gde je trenutno smešten sadašnji Predsednik Albanije Edi Rama. Ograda mi smeta za čist snimak.

Da bacimo pogled unutar dvorišta. Eeee, lepše je.

- Rezidencija Predsednika Republike

Vidim stavili mi i crveni tepih? Oooh, kakva čast mojoj malenkosti, zadivljen sam. Faliminderit shokeve dhe shoqeve (alb. "Hvala drugovi i drugarice"). Ma jes, malo morgen tepih za mene.. Dobro, dobro,samo malo maštam, ne košta ništa. I više nisu "drugovi" nego "gospoda".

Da bih dobio čist snimak bez ograde, nisam ušao u dvorište, nego sam proturio fotoaparat između šipki i sa tri fotke spojene u fotošopu dobio panoramu koju vidite na slici iznad. . Žena me za to vreme gledala, kolutala očima., sigurno mislila u'apsiće me neko.

A preko puta Predsedništva je i Novi Kongresni Centar.

Utisak o svemu dotad viđenom je zaista pozitivan i uživo to još lepše izgleda. Ubrzo, stižemo do Trga Majke Tereze, 

Izmenjeno 27 Oct 2017 (dimic_bata)

[dimic_bata]

TRG MAJKE TEREZE

Radi lakšeg kretanja i orijentacije kroz ovaj a i prethodni deo grada, pogađate, sam sebi sam napravio i drugu mapu Tirane, i nalazim se na lokaciji oko br 28. Koristiće mi za još neke opise kasnije, a Vama da lakše ispratite moje kretanje.

Majka Tereza je rođena pod pravim imenom Agnesa Gongea Bojaxhiu u Skoplju 1910. godine, u albanskoj katoličkoj porodici. Preko 45 godina bavila se pomaganjem siromašnima. Osnovala je red Misionarke milosrđa koji danas ima ispostave u 120 država Sveta. 1979. god dobila je Nobelovu nagradu za životno delo u oblasti humanizma. Umrla je 1997. godine u Kalkuti.

Sheshi Nene Tereza - Trg majke Tereze je drugi po veličini od trgova u glavnom gradu. Projektovao ga je italijan Gerardo Bosio tokom italijanske okupacije Albanije u racionalističkom stilu.

Od 2015. godine,tokom leta, trg je noću zatvoren za saobraćaj i koristi se kao pešačka zona i plato za bicikliste.

U decembru 2016. godine ovde je prvi put organizovan božićni vašar.
Zgrade koje okružuju trg su Politehnički Univerzitet Tirane (južna strana trga), Nacionalni arheološki muzej (alb. Muzeu Arheologjike Kombetar) na istočnoj strani i Univerzitet umetnosti (alb Univeristeti i Arteve) na zapadnoj strani trga. Reč dve o njima.

- zgrada levo je Nacionalni muzej arheologije. Desno htl Šeraton 5 *

Muzeu Kombetar Arkeologjik Nacionalni arheološki muzej je prvi muzej otvoren nakon II sv rata, 1948. godine. U muzeju se nalaze izložbe iz praistorije i klasike, do srednjeg veka i modernog perioda. Prikazuju se više od 2000 predmeta, od drevnog nakita, rimskih statua, do ogromnih glinenih posuda pokrivenih školjkama koje su pronađene tokom mnogih arheoloških izleta u kojima je uključen i sam muzej. MKA je odgovoran kako za vođenje mnogih arheoloških ekspedicija u zemlji, tako i institucija nekoliko drugih muzeja u zemlji, uključujući Arheološki muzej u Draču. Muzej takođe sadrži veliku biblioteku od oko 7200 knjiga.

Iza muzeja se vidi velelepni hotel Šeraton 5 *. Znači, kome treba vrhunski smeštaj u Tirani, može ga naći.

Universiteti i Arteve Univerzitet umetnosti je državna institucija pod patronatom Ministarstva kulture. Osnovan je 1966 godine kao Visoki Institut umetnosti. Spojio je tri umetničke institucije: državni Konzervatorijum,Visoku školu prefinjene umetnosti i Visoku školu glume “Alexsander Moisiu” Pod jakim je uticajem ruske tradionalne škole klasične muzike kao i Ruskom školom baleta, što datira iz komunističke ere ove dve zemlje. Nalazi se na zapadnoj strani trga majke Tereze. Zgrada je duguljasta, sa kockastim prozorima. Ispred je bilo parkirano dosta turističkih autobusa i nisam mogao lepo da ukadriram zgradu, pa zato evo slike sa neta:

- Univerzitet umetnosti

Univerziteti Politeknik je deo državnog Univerziteta gde se izučavaju tehničke nauke.

- Politehnički Univerzitet

Na ovom trgu smo zastali desetak min, da bi se islikali međusobno. Posmatrali smo grupe turista koje su išle ka parkiranim autobusima, pretpostavljam da su završavali obilazak grada. Supruga nije želela dalje, temperatura je slomila potpuno i predložila je da odemo negde na predah i piće, a iskreno i ja sam već počeo da osećam premor. Od ranog jutra smo na nogama (gasu), kako god.

 

* * * *

 

Da smo kojim slučajm nastavili šetnju ka jugu (kako sam planirao za taj dan obilaska), iza trga majke Tereze nakon 20 - 30 min hoda bi smo ugledali Tiransko veštačko jezero, alb Liqeni Artificial i Tiranës.

Nešto poput beogradske Ade Ciganlije, samo što je jezero manje i obale nisu uređene.

Pored jezera je kako vidite na mapi ogroman gradski park sa stazama za šetnju i vožnju bicikala. U delu parka blizu trga majke Tereze je smeštena formacija Nacionalne Garde. Međutim, dosta nam je bilo za taj dan, pa smo krenuli nazad ka hotelu. Nećemo se vraćati baš istim putem, već kroz gradski kvart koga lokalci nazivaju BLLOK (obeležen na mapi jezera, ali i brojevima 24,  25 i  34  s početka ovog posta).

Hteli smo usput da kupimo i Skenderbeg konjak. Našli smo ga samo u jednoj radnji na trgu majke Tereze po ceni 10,5 €/l al supruga je pretpostavila ga ima u još nekoj radnji bliže hotelu, pa kao videćemo tamo. Greška. Ne kupismo ga. Kasnije u povratku nismo želeli da protraćimo vreme tražeći ga. Ahh, može i bez konjaka, uostalom ne pije ga niko u porodici pa i nije neka šteta.

Počinje da pada mrak. Sunce uskoro treba da zađe. Krećemo polako nazad. Kako grad izgleda noću, videće u sledećem postu.

Izmenjeno 27 Oct 2017 (dimic_bata)

[dimic_bata]

TIRANA NOĆU

U povratku ka hotelu skrenuli smo levo kod post blok chek point-a i ušli u naselje BLLOK.

Na raskrsnici pre skretanja , zanimljiv mi se učinio oblik semafora, pa sam ga uslikao. Kompletno menja boju kako se promeni svetlo, ko da je odrađen novogodišnjom kineskom rasvetom he he he.

A ko zna, možda se i oni unapred spremaju za novogodišnje turiste kao i mi u Beogradu pa već u Oktobru počinju sa kićenjem, ako ništa drugo ono bar semafora za početak.  

BLLOK je nekada bio elitni gradski kvart Tirane u kome je u velikoj kući živeo Enver Hodža a u okolini  pripadnici policije i vojske, dakle ISKLJUČIVO pripadnici državnog aparata i sile. Ostatku građanstva u ovaj deo grada bukvalno je bio zabranjen pristup. BLLOK – STOP je znak koji je postojao po obodima kvarta a po kome ovaj deo grada nosi nepopularan naziv. Moglo se ući samo uz specijalnu propusnicu.  Tu je komunistička elita uživala sve blagodeti zapadnjačkih kapitalističkih vrednosti, ali nisu bili voljni da to podele sa narodom. U tom periodu cela Albanija je imala oko 3000 registrovanih automobila. Pogađate ko ih je vozio. Eehhh, ništa nisu znali ti pametnjakovići, jel?

- kuća Envera Hodže u Tirani, za svoje vreme vrlo velika, sa bazenom u dvorištu. Radi lakše orijentacije kuća je preko puta KFC-a (vidi mapu na početku prethodnog posta, br 34)

Čak i danas, BLLOK je najelitniji je deo grada, zato što su tu ambasade, najskuplji restorani i kafići koji čine srž noćnog života Tirane.

- ovakvi lokali napram ružne zapuštene kuće E Hodže? Kažem Vam, ovo je grad kontrasta

Radnje sa najkvalitetnojm markiranom robom su ovde prisutne, kvadrat stana prati trendove. Kvart se prostire zapadno od „Kula Bliznakinja“, omeđen rekom Lanom na severu, i trgom majke Tereze na jugoistoku.

- kafići, restorani, radnji svega i svačega koliko volite

Da li Tirana ima pivnice? Naravno da ima. Pogodite ko ih pohodi? I lokalci i turisti, podjednako. Albanska piva “Birrë i Tiranës” i “Korçë” su sasvim ok. Ali pivnice me u tom momentu nisu zanimale, nisam u Pragu. Tražio sam jedan prelep restoran  - bar u koji sam želeo da odvedem suprugu da popijemo nešto. U pitanju je „Sky Tower“ restoran, koji se nalazi u Sky Hotelu na 16 spratu, nedaleko od kula bliznakinja, u ul. rruga Ibrahim Rugova.

Uđosmo unutra i pored recepcije krenusmo do lifta koji vodi na vrh. Sunce na zalasku, dan se bližio kraju. Svetla grada popaljena. Liftom brzo stižemo na vrh. Znate kakav pogled je odatle, sa 16. sprata?

- pogled sa "Sky Tower-a" na Tiranu

Iz ptičje perspektive sve izgleda neobično, lepo. Dobro, meni lepo, možda Vi ne volite ovakvu perspektivu, pa moj doživljaj uzmite s rezervom. Imam Tiranu na dlanu u 360 stepeni, mogu praviti fotke kakve drugi turisti nemaju. Jupiii. Nije bilo gužve, još je rano za izlaske lokalaca. Seli smo i čekali konobara da nam priđe. 

- Sky Tower restoran-bar na 16. spratu istoimenog hotela

Od konobara sam tražio pivo Tirana ali mi reče da trenutno nemaju pa sam uzeo Korçë. Mogu vam reći da ima baš dobar ukus. Ili sam ja bio pretereno umoran i žedan pa mi leglo, ko bi ga znao. Ako ste ljubitelj domaćeg alkoholnog pića tražite "Raki", to je kao naša rakija.

Supruga je uzela Coca colu i to nas je koštalo ukupno 4 evra. Nije skupo s obirom na ambijent, lokaciju i prelep noćni pogled na grad. Moja lepojka naravno nije imala pojma da ovako nešto postoji u Tirani, a ja sam u svojim očima ispao "faca" izvevši je u dobar lokal. Dok smo ispijali piće rezimirali smo utiske i viđeno, i konstatovali da nam se grad generalno dopao. Tirana nije ružna, daleko od toga, ima šta da se vidi i gde da se prošeta.

Pre odlaska odavde iskoristio sam priliku za još par noćnih fotki.

- Tirana by night, Bata D 2017

Strava. Postoji i manji deo restoran bara sa otvorenom terasom gde se jelo, i sa koje se pružao baš  spektakularan noćni pogled na Taiwan Centar i severni deo grada. Zarad dodatnih fotki, morao bih sa fotoaparatom da izadjem na tu terasu i verovatno smetam ljudima dok jedu. Bilo me sramota da to uradim tad, a sad mi je žao što ipak ne uradih. Elem, zadovljio sam se ubrzo noćnim kadrovima sa zemlje, i oni su sasvim ok. Pogotovu Tajvanski centar uveče izgleda fenomenalno, totalno drugi izgled nego po danu.

- Taiwan Centar, duga expozicija daje silky zamućen efekat vodenih mlazeva

- Taiwan Center, sa kraćom expozicijom zamrzavamo pokret pa su i kapljice vode vidljivije

Eto, malo experimentisanja sa fotografijom i izgledom vodenih mlazeva fontane oduzelo nam je delić vremena, ali moja lepojka to nije zamerila. A i da jeste, džabe je, isto joj se vata, he he he.

Uveče su ulice Tirane još življe no preko dana, mada sam ja birao scene i kadrove kad je gužva manja, koliko se moglo.  Širi centar osvetljen, pogotovu institucije oko Skenderbeg trga, lepo za oko.

- noćni trgovi u centru svetle ko da smo u Parizu? Mož biti, mož biti.

U povratku smo prošli pored Nacionalne Galerije umetnosti:

- Nacionalna Galerija umetnosti (Galjeria Kombetare e Arteve)

Galeria Kombetare e Arteve - Počeci rada ove institucije datiraju od 1946. god a zvanično je otvorena za javnost 1954. godine. Sadašnja kolekcija je sačinjena od oko 5000 umetnički radova gde je akcenat uglavnom na socijalističkoj eri. U njoj se rade i programi za edukaciju, sve je u vezi albanske umetnosti u kojoj učestvuju i manja deca.

Ispred galerije je bila montirana nekakva konstrukcija u obliku skele, to je rad nekog japanskog umetnika Fujimotoa i predstavlja modernu umetnost kroz izražavanje ličnog pogleda na svet. Kontrukcija je po shvatanju autora, kao oblak koji se šeta čas tamo čas amo, od grada do grada, koji onda redom postaju prestonice kulture za neku narednu godinu. Zato je autor ovu blesavu konstrukciju nazvao Cloud (engleski: oblak). Mislim, ne znam da li ste Vi poštovani čitaoče u ovom fazonu, ako jeste izvinte za ovo "blesava". Japanci i skele. Ko će ih razumeti? Zamislite kakvu bi umetnost smislili naši dunđeri Crnotravci i svojim skelama? Ma kakvi oblačići, to bi bilo more oblaka i tajfuna he he he.

Odavde smo se uputili ka modernom TC Toptani koji se nalazio u pešačkoj zoni ulice Murat Toptani. Morali smo da zadovoljimo i žensku potrebu za bar polusatnim prevrtanjem rafova sa garderobom, (ah, žene, žene), da se probere nešto za poklone deci.

Ova ulica je od skoro postala zona za pešake, poput beogradske "Knez Mihajlove" ili niške ulice "Pobede". I ona obiluje kafićima i radnjicama svakojake robe, sitnice i suveniri su uglavnom u pitanju. Na početku ulice nalazi se neko experimentalno Pozorište.

- pešačka ulica Murat Toptani i Pozorište na šetalištu

Evo još malo ambijenta iz ove oaze za pešake ucentru Tirane:

Kako vidite pojedini lokali su puni ko šibica, uglavnom je mlađa populacija. Ima ih ko mrava. 

Da li znate da Tirana ima tvrđavu? Ne znate, verovatno. U pitanju je Kaljaja Tirana poznata i kao Kaljaja e Justinijanit  (eng Justinian Fortress Wall – Tirana Castle). Ovo i nije utvrđenje u pravom smislu reči kao ono u Skadru recimo, već pre njegovi ostaci u vidu jednog jedinog zida visine 6m koji se proteže duž pešačke zone ulice Murat Toptani, odmah preko puta ulaza u TC Toptani.

-  ostaci nekadašnje gradske tvrđave

Tvrdjava potiče još iz Vizantijskog doba, starosti oko 1300 godina. Oko nje su se ukrštali glavni trgovački putevi istok-zapad i sever-jug i tako je nastalo naselje preteča Tirane. Utvrdjenje je imalo tri kule koje će po urbanističkom planu uskoro biti restaurirane kao deo ponude grada u turističke svrhe. Unutar nekadašnjih zidina utvrdjenja danas ima dosta restorana, hotela i kulturnih institucija. A nekada, u tursko doba, trgovačka zona se prostirala odavde do pešačkog Tanerovog mosta (Ura e Tabakeve, videli ste ga u jednom od prethodnih postova ), i tu je bila spoljna granica grada, tj dotle se Tirana praktično prostirala.

 Nedavno otkriveni zidni temelji bili su sastavni deo sadašnje pešačke ulice Murat Toptani. U blizini Parlamenta predstavljen je mozaik u čast 100 godišnjice albanske nezavisnosti koji u jednom ćošku ima oznake tiranske tvrđave. Tržni centar Toptani (ulaz) je bukvalno preko puta tiranske Tvrđave

Eto nas i u tržnom centru. Izbor robe je ogroman, sa cenama sličnim kao kod nas, tako da smo brzo odustali i izašli van, (uh, pu spas za sve nas), mislim se što da "vučemo" odavde nešto čega ima kod nas u Beogradu.

- TC Toptani, ultra moderni trgovinski centar sa futurističkim izgledom iznutra

Trgovinu smo  sveli na ulično traženje magneta za rodbinu i prijatelje, eto bar nešto da donesemo iz Albanije.

Izbor je pao na ovaj magnet.

Dok je supruga kupovala magnete ja sam u daljni preko puta TC Toptani video i uslikao jedan omanji beli spomenik. U stvari on i nije tako mali kad mu se priđe bliže. To je Kaplan Pasha Tomb – kaplan Pašino turbe, monumentalni spomenik grobnica.

- Kaplan pasha tomb

Deo je nekadašnjeg groblja koje je bilo u sastavu prve tiranske džamije (Sulejman pašina džamija) koja je uništena bombardovanjem u II sv ratu. Pre razaranja, komplex je imao 6 grobnica različitih dimenzija, a od svih njih preostala je samo Kaplan pašina. Datira iz 1817. godine, osmougaonog je oblika, sa stubovima visokim 4m. U istorijskom smislu predstavlja podsetnik na Otomanski period istorije Tirane, kada je Kaplan paša bio jedan od vladara. Njegovi posmrtni ostaci su nakon II sv rata eskumirani i prebačeni u Istambul ali je lokalitet obnovljen i deo je turističke ponude i istorijskog nasleđa Tirane.

Konačno, vidno umorni, vratismo se u hotel posle celodnevnog lutanja po albanskim gradovima. U kvartu gde je hotel bilo je neuobičajeno mirno, kao da smo daleko od centra. Samo je grupa gostiju u spoljnjem baru hotela Livia “narušavala” noćnu tišinu.

-  hotel Livia, ul Qemal Stafa 47, Tirana

- unutrašnjost hotela, fino sređeno, na svakom od tri sprata po 6-7 soba

Usledio je tuširanje pa zasluženi odmor. Surpuga zaspala ko bebica, a ja opružen na ogromnom krevetu, uz slani keks i pivo na Teljevizioni Sqiptar 2 gledao rok koncert neke albanske grupe. Svirka dobra, prostor negde vani, vesela publika i ambijent ko na mini Vembliju. Dakle, i na polju muzičke kulture vidi se snažan upliv zapada.

 

Utonuh i ja u san. Sutradan nas je čekala poseta glavnoj, najatraktivnijoj turističkoj atrakciji Tirane, koju sam predvideo planom razgledanja grada još dok smo bili kući.

U pitanju je žičara sa gondola - liftovima, dugačka bezmalo 5 kilometara! Poznata je po nazivu Dajti Express cable car ili kako je lokalci nazivaju TELEFERIK. Od hotela Livia  je udaljena 4,5 km, nalazi se u krajnjem istočnom delu grada. Do žičare možete doći i gradskim autobusom, taksijem ili sopstvenim prevozom, kako Vam volja. Kako je bilo tamo? Pročitaćete u sledećem postu. Do tad, laku Vam noć želim.

Izmenjeno 28 Oct 2017 (dimic_bata)

[dimic_bata]

DAJTI EXPRESS CABLE CAR - TIRANA

 

Ujutro je usledio doručak i oko 9h odjava iz hotela.

- htl Livia švedski sto za kontinentalni doručak, enterijer je kombinacija tradicionalnog i modernog

Ukucao sam u google maps na Internetu pojam Dajti Express i dobijenu lokaciju prebacio kao cilj u navigaciju (to je ogranak ulice rruga Toma Filipeu). Stigli smo tamo za 15-tak min, nije bilo gužve.

- tabla sa oznakom TELEFERIK

Vreme oblačno, ali bez kiše, vrlo prijatno za boravak u prirodi. Kola smo ostavili na besplatnom parkingu , i kupili povratne karte.Koštaju 800 ljeka tj 6 € po osobi, može se platiti u obe valute, po želji.

- biletarnica u prizemlju gde se kupuju karte za žičaru

Dajti Express žičara povezuje grad sa nacionalnim parkom izgrađenim na obližnjoj planini „Dajti“ čiji je najvišlji vrh na 1650m. Izgradila ju je neka poznata austrijska firma, specijalizovana za uređenje staza za ski sportove. Svečano je krenula sa radom 28 Jula 2005. god.  Dolaskom ovamo, moja ideja je bila da se ja i supruga provozamo, i uživamo u neobičnom pogledu na okolinu i grad.

- mapa nacionalnog parka "Dajti"

Na cilju, koji se nalazi na 1050m nadmorske visine,  izgrađen je turistički kompleks koji obuhvata hotel Belvedere, zabavni park za decu i odrasle, mini ergelu konja koji se mogu jahati, restoran sa terasom odakle puca fantastičan pogled na celu Tiranu, staze za šetanje ili vožnju bicikla, ski stazu, itd itd. Neki vid zabave ćete na ovoj planini sigurno pronaći.

Visinska razlika “start – cilj” nije zanemarljiva i odmah ću Vas upozoriti: ne dolazite ovamo ako imate strah od visine i zatvorenog prostora, naprosto nemojte sebe i saputnike dovoditi u neprijatnu situaciju. Ono što je najvažnije, znajte da je vožnja žičarom potpuno bezbedna. Da nije tako, gondolama se ne bi vozili roditelji sa decom svih uzrasta, žene u grupama, usamljeni parovi, čak i pojedinci. Broj kabina je sasvim dovoljan da opsluži posetioce nacionalnog parka, i u svakoj se može smestiti prosečna porodica, ili 4 - 6 osoba.

- start, mesto gde se ukrcavamo

- kabina gondole

Krećemo na vožnju. Odvajamo se od platforme za ukrcavanje,  počinje blagi uspon, grad ostaje za nama.

Da bi se došlo do vrha, potrebno je prevesti se gondolom preko dva brda, cilj je na trećem i ubedljivo najvišljem brdu do koga treba oko 20 min vožnje. Prosečna brzina gondole pri penjanju / spustu je 4,5 metara po sekundi, ili ako vam je lakše 16km/h. U povratku, spuštanje traje kraće, oko 15 - 17 min.

- Gde je cilj? Le leee, eno to je ona mala bela tačkica na trećem brdu, do tamo ima skoro 5km! (klik na sliku za jasniji prikaz)

Ispod nas vidim plići „ambis“, koji polako postaje sve veći, dublji.

- pogled na Tiranu iz orlovske perspektive (kabine žičare)

U nekom trenutku, primećujem da mojoj lepšoj nije baš sve potaman, često menja izraz lica. Kao da joj se pojavio trenutni strah, ali je nekako uspela da se umiri. Meni je bilo super, uživao sam u pogledu, koji ruku na srce nemam prilike da sebi priuštim svaki dan. Adrenalin je prisutan, ali onaj pozitivan. Ptičja perspektiva, ju huuu, osećam se lepo. Vrata kabine lepo dihtuju pa je unutra relativno mirno i tiho.

- vrata sa unutrašnje strane gondole

Ventilacija radi ali je ne osećate. Ima li vazduha? Ma ima, naravno. Samo se u pozadini čuje zvuk sistema koji pokreće žičaru. Zu-zu-zu-zu-zu-zu, zu-zu-zu-zu, nešto nalik tome. Kad se prelazi sa jednog stubnog nosača na drugi, kabina se blago zaljulja ali verujte mi, ništa strašno, to traje sekundu. Dobro, meni sve ovo nije delovalo tako strašno. Gledam suprugu, zatvorila oči, ne gleda, ne progovara, već samo povremeno ispušta uzdahe koji su mi ukazivali da joj opet nije dobro jer su iz njenih ustiju tiho izašle reči “Diši, diši. Smiri se”. Pokušah pričom da je malo opustim ali me zamolila da ništa ne govorim. Rukama je čvrsto stegla sedište, ne mrda se. U kabini muk, tišina. „Zu-zu-zu-zu-zu-zu“ čuje se samo to. Ok, shvatam neprijatnu situaciju, i ne pravim ni ja nagle pokrete da ne bih dodatno ljuljao i tako uznemirio moju preplašenu lepojku. Ubrzo stižemo na vrh. Ubrzo? Za moju lepšu to je bila čitava večnost.

- cilj na viisini 1050 m

- u pozadini je hotel Belvedere

- na vrhu hotela je restoran, mogu da zamislim pogled zimi, leti svejedno

Lagano smo iskoračili na tvrdo tlo i svež vazduh. Uzdah olakšanja izađe iz nje. Stvarno znisam znao da će se ovako uplašiti, rekavši mi da je za vreme vožnje pitala samu sebe: „ šta mi to treba u životu, ovo nije za mene, nisam se ni deci javila...srušićemo se… “. Iskreno, baš bilo mi je žao što sam je izložio stresu, ali sam istovremeno i bio ljut jer je bila upozorena o čemu se radi, ali očigledno tada nije uopšte obraćala pažnju na moje reči. Naime, u pripremi puta dok smo bili u Srbiji, na youtube-u sam joj pokazao kako sve to izgleda na licu mesta, ali ona očigledno nije skapirala o čemu se tu radi, čak me je blago ignorisala kad sam joj objašnjavao šta nas čeka. - „ Pa, mislila sam da to traje 5 min, kao na Kopaoniku gde sam se već vozila žičarom, bez straha.“ rekla mi je gore na cilju. Očigledno joj se taj gest i površan pristup analizi destinacije obio o glavu. Ipak, u krajnjoj liniji ne osuđujem je, nismo svi isti, a meni je ovo “pamet za drugi put”.

Šta je na vrhu? Pa lepa priroda i mogućnost da provedete prijatne trenutke.

- restoran "Dajti" kompletno izrađen od prirodnih materijala, sa balkonom odakle puca pogled na grad. Predložih ženi da tu sednemo, ali ona ne prihvati predlog.

Postoji ograda kojoj se može priči u uživati u onome što okolina nudi.

- Tirana na dlanu. Savršenstvo

Gondole samo zuje, narod se vozi, turisti sve to fotografišu.

 

- fijuuu, fijuuu, piči blago čiči

Dok sam u parku ja švrljao okolinom, supruga me je čekala na bezbednoj udaljenosti od ivice ambisa, psihički se pripremajući za povratak. Hoću reći, sela je neku klupicu u hladovini i kulirala. Gore smo proveli oko sat vremena, malo prošetali zajedno.

- hoćete da se oprobate u streljaštvu? Ma može

- Jahanje? Može i to, imate u ponudi male slatke ponije za decu.

Negde u okolini je od skoro napravljen i zabavni park za stariju decu i odrasle gde se  možete pentrati između drveća hodajući po nekim lijanama dok izigravate Tarzana. Nisam ga potražio.

Nakon provedenih sat vremena na cilju, usledio je spust nadole, ka startu.

- kabina se pomera prilično sporo, vrata su otvorena i čekaju da bukvalno ušetate unutra

Ovaj put nije bilo problema jer joj je Bensedin tableta odradila svoje. Ja sam pri spustu uživao u pogledu, slikao, snimao, dakle koristio priliku da digitalno zabeležim nesvakidašnje prizore. Meni je bilo lepo u tim momentima a i supruga se konačno malo opustila i uživala koliko joj je bilo do toga.

- klik, klik...

 

 

Kako vidite, uspon nije zanemarljiv.

-Mama patka i mali pačići uživaju u jezercetu

- fijuuu ... fijuuuuu ...

- porodično uživanje

Osećaj? Extra, Ovo treba doživeti.

Ogrebotine na slikama potiču od spoljašnjeg stakla gondole, ali to svakako ne umanjuje efekat prikaza. 

15 minutna vožnje i na polaznoj tački smo, olakšanje za oboje. Krenusmo polako ka parkingu, svak sa svojim trenutnim osećajem. To je po planu bilo sve od razgledanja Tirane, bar za ovaj put.  Sve u svemu, Dajti Express je bio neobično nesvakidašnje iskustvo. Pamtićemo ga dok smo živi, ja kao nešto pozitivno, a supruga pravo da vam kažem ne znam. Kada sa ove distance pričamo o tom događaju, ona se samo smeška tako da verujem da joj je ipak na kraju opšti utisak pozitivan. Cilj putovanja između ostalog je kakva takva zabava i provod koji se pamti po nečemu. Opšti utisak o gradu je dobar, ima šta da se vidi. Ostalo je još par lokaliteta koje sam potencijalno želeo da obiđem, ali je moja lepša navaljivala da se u Crnu Goru vratimo po danu. Ok, nema problema, poštujem njenu želju.

To naravno nije bio kraj naše posete Albaniji. Sa Dajti planine, navigaciju podešavam ka sledećoj lokaciji, sledećem gradu koji je bio na listi “za videti”. Pravac Drač, ka obali mora. Ali da bi otišao tamo, morao sam prethodno da se iskobeljam iz Tirane koja je u širem centru bila “pod opsadom” zbog NATO samita koji se tih dana održavao. Gužva, polako ću da vozim, to nam je.

- jel ono "šuma" na vrhu zgrade u centru?  Zevajući gore umalo ne videh da me budala u kabrioletu "isekla"

- Moderni tržni centar RING, Sheshi Zogu I ( na trgu kralja Zogua Prvog, 4 sprata, podzemna garaža)

- nove moderne saobraćajnice

- industrijska & bussiness zona na izlazu (ulazu) grada

- Dvorac? Iskreno nemam pojma da li je al izgleda vrh!

* * * *

Tirana, baj baj, Drač spremi se, stižemoooo....

 

   

Izmenjeno 28 Oct 2017 (dimic_bata)

[dimic_bata]

DRAČ 2017

Za nepun sat, vozeći 35 km odličnim auto putem iz pravca Tirane, ušli smo u Drač. 

Albanski naziv grada je Durrës, to je primorski grad u centralnom delu Albanije, najveća je luka i drugi je po veličini, pa sa okolinom broji blizu 200 000 žitelja.

1926. godine doživeo je snažan zemljotres kada je dosta toga uništeno pa iznova renovirano. Grad ima bogato kulturno istorijsko nasleđe čiji je mali deo do danas ostao sačuvan u centru grada, zapadno od luke Port Durrës.

Trajektima je vezan za Italiju (Bari, Ancona). Turizam je takođe u snažnom usponu, na periferiji grada imate dosta novih hotela više i visoke kategorije. Poslednjih godina povećava se broj turista, kako sa juga Srbije koji ovamo dolaze autoputem Priština - Tirana, tako i iz ostalih balkanskih država,ali i Rusije, Nemačke, Turske.

U pripremi puta, gledajući google mapu, znao sam gde ću naći besplatan parking. U pitanju je ogroman prostor iza restorana Pizza i Splendid preko puta Venecijanske kule (na google maps to je kružni tok gde se spajaju ulice rruga Egnatia i rruga Taulantia)  

- iza ove dve visoke zgrade i pizzerije imate besplatan parking, na turist. mapi lokacija kod br 1

- besplatan parking

 Ja sam i za Drač sebi pripremio mapu. Odatle su sve glavne atrakcije lako dostupne.

- Tourist map of Drac by Bata

Ovde je vreme bilo lepo za razliku od oblačnog jutra u Tirani, zvezda baš dobro upekla. Podne je prošlo. Pada brzinski dogovor šta ćemo obići i krećemo u kratku šetnju.

Prvo na šta nailazimo je pomenuta Venecijanska kula – alb. Kulla Veneciane iz 15 veka. Predstavlja deo velkog vizantijskog utvrđenja koje je tu izgrađeno još u 5 veku od strane Imperatora Anastasiusa, a koje su Mlečani dodatno opasali kulama nakon osvajanja Drača.

- Venecijanska kula u Draču iz 15. veka, iza nje Fly Tower 20.vek.   staro & novo na malom prostoru

Prečnika je 9m a visine 9,6m. Zidovi su debeli preko 3m. Unutrašnjim stepenicama stiže se na vrh - terasu gde je sada lep restoran kafić.

- terasa Venecijanske kule

Ispred Venecijanske kule je spomenik Mujo Ulqinaku, posvećen albanskom junaku koji se u samom početku II svetskog rata borio protiv Italijanske okupacije, i poginuo braneći Drač 1939 god.

- narodni heroj Mujo Ulqinaku

Nastavljamo ulicom rruga Anastas Durrsaku (ime dobila po spomenutom Imperatoru). Na njenoj desnoj strani su ostaci srednjevekovnih gradskih zidina - alb. Muri Rrethues koje su pripadaleTvrđavi Drač - alb. Kalaja e Durrësit, koje je u svoje vreme bilo najjače utvrđenje na Jadranu.

- srednjevekovne zidine za odbranu grada

Prvo naselje ovde su formirali antički Grci 627 god pne i nazvali ga Epidamnos. Rimljani (koji su mu 229 pne promenili naziv u Dirakium) pa Vizantija su vladali do 10 veka kada je nakratko Drač pripao bugarskom carstvu. A onda dolazi pod vlast Napulja i Venecije sve do 15 veka. Sledećih skoro 5 vekova vladaju Osmanlije. Pred kraj 19 veka grad je imao 130 pravoslavnih porodica, dok su većinu činili brojniji muslimani i delom katolici. 

Posle balkanskih ratova vlast su vrlo kratko držali Srbi kada je oformljen Drački Okrug koji je bio sastavljen iz 4 sreza: Drač, Lježa, Eljbasan i Tirana. Aprila 1913. god Srbi se povlače i Drač postaje deo nezavisne Albanije i njen glavni grad, sve do 1920. god kada je prestonica postala Tirana.

Duž zidina imate par skulptura i bisti posvećenih značajnim ličnostima novije istorije.

Preko puta jedne od bisti  je zdanje albanskog Koledža Drač – albanian Colege Durres. To je privatni Univerzitet  na kome se nastava drži na engleskom jeziku. Među nastavnim osobljem ima stranaca.

- privatni koledž u Draču

Spoljni izgled je fascinantan, progrčki, deluje moderno a ima antički šmek. Dopada mi se. Fasada je svetlije kremkaste boje, sa 6 ogromnih stubova u Korintskom stilu čija visina dostiže skoro 20 m.

Slovni natpis je dužine 10 m, sve urezano u mermer na vrhu. Deo ulaznih stpenica, kao i unutrašnji pod delimično su dekorisani geometrijskim mermernim pločama raznih boja.

Nastavljamo dalje. U blizini je neobično ofarbana zgrada šarenih terasa.  

Kič ili umetnost, ne znam, procenite sami. Ili su neuspešno probali da kopiraju Bečki kvart poznat kod turista kao “šarene zgrade” , ko je bio tamo zna o čemu je reč.

Za desetak minuta, bez žurbe,razgledajući okolinu stižemo do vrha ulice. Na desnoj strani vidimo prolaz kroz stare gradske zidine, a koji dalje ulicom rruga Kalase vodi pored jednog od najvećih Rimskih amfiteatara na Balkanu – Amfiteatrii Durrësit.

- prolaz koji vodi ka rimskom Amfiteatru

- Rimski Amfiteatar

Rimski Amfiteatar datira iz 2 veka, znači da je starosti preko 1800 godina (stariji od srednjevekovnih zidina na koje se naslanja). Izgrađen je u doba Imperatora Trajana. Spoljni prečnik je iznosio 136 m, visina je bila 20 m. Arena (borilište) je dužine 60 m i na tribinama je moglo stati između 15 i 20 hiljada gledalaca koji su posmatrali borbe gladijatora. Glavni ulaz je bio na severnoj strani, izlaz na južnoj. Istočne tribine su bile na dva nivoa, sa dekorativnim ukrasnim stubovima i lukovima iznad prozora spoljnjeg zida koji je “gledao” na centar grada.

Gladijatorske borbe su prestale krajem 5 veka, kada je u delu arene izgrađena mala crkva čija je unutrašnjost oslikana freskama i velikim muralom, sve posvećeno svetom mučeniku Stefanu Dračkom.

- ulica rruga Kalase okružuje Amfiteatar, i vodi ka centru

 

* * * *

Centar grada je već blizu, od Rimskog amfiteatra udaljen samo par stotina metara. Suprugi rekoh da ćemo samo dotle da prošetamo i onda ćemo polako nazad.

Za 5 min eto nas na glavnom gradskom Trgu Slobode – alb.Sheshi Liria. Kompletno je popločan pa liči na pešačku zonu, ali je saobraćaj vozilima ipak dozvoljen.

- Trg Slobode Drač, crvena zgrada je Town Hall

Izgled podloge me vrlo podseća na glavnu pedestrian štraftu starog Skadra gde sam prošao dan ranije (vidi postove s početka putopisa). Na južnom kraju trga nalazi se bordo obojena zgrada Skupštine Opštine – Town Hall dok je  na severnom kraju Palata kulture u čijem sastavu radi pozorište Teatri Aleksander Moisiu, koje je sa radom zvanično počelo 11. Januara 1953. godine.

- Teatar A. Moisiu

- Sheshi Liria Durres

Trg zaista izgleda prelepo, baš primorski. Centralni deo mu je okružen palmama što me uvek podseti da sam na moru a to u meni izaziva pozitvne emocije. Ko ne voli da je na moru? Leto, Sunce, moja draga pored mene. Pa šta mi treba više u tom momentu? U stvari moja draga i nije bukvalno pored mene, uhvatila je debeo lad na trgu, kaže ne prija joj vrućina. Ok, neka je.

Zapadni kraj trga krasi Velika gradska džamija -  Xhamia e Fatihut. Čini deo kulturnog nasleđa Drača. Izgrađena je daleke 1503. godine i posvećena otomanskom Sultanu Mehmedu Fatihu Osvajaču. I ona je, kao i sve ostale bogomolje za vreme komunizma bila zatvorena. Sa radom je ponovo počela 1973 godine ali prvo kao objekat kulture. U međuvremenu, došlo je do rekonstrukcije minareta koji se zbog neodržavanja skoro urušio.

- zapadni deo Trga Slobode

- Xhamia e Fatihut

Trgom Slobode dominira velika fontana, sa vodom zeleno-žućkaste boje. Nisam odmah skapirao u čemu je fora u vezi boje, ali kad sam video decu da voze bicikle kroz fontanu, bilo mi je jasno da je plitka, i verovatno puna mulja.

Tišina je vladala, a nju je narušavao jedino zvik vodenih slapova fontane ili poneki retki automobil. Nedelja je, (pre)vruće je, nema mnogo ljudi na ulici. Odjednom, sa gradske džamije tj zvučnika na minaretu začu se snimljen, prodoran glas muftije. Peva na arapskom, a glasnoća para uši.

Ko da sam u Teheranu. Vreme je za molitvu? Ili se vršio neki obred? Pojma nemam. Trajalo je kratko, možda minut, pa glas sa zvučnika utihnu. Uh koje olakšanje za uši. Zavlada nirvana.

Ok rekoh sebi, još par snimaka i brišem odavde. Fontana kao objekat u prvom planu daje lepu sliku gradskog pejzaža.

Iza pozorišta Aleksander Moisiu, bukvalno na 2 – 3 min hoda vide se ostaci Rimskog Foruma i Rimskih kupatila, ulica rruga M. Varoshi.

- ostaci Foruma i rimskih kupatila (slika s neta)

Lokalitet je blizu, ali ipak ne odosmo u tom pravcu, iako sam generalno imao u planu (tako blizu a tako daleko). Odlučio sam da ne maltretiram moju lepoticu, ipak se nije baš najbolje osećala, a i već je dovoljno “stresa” doživela sa mnom ovog prepodneva na Tiranskoj žičari, he he he. Što sam bezobrazan, “ubiće” me ako ovo pročita. Krenuli smo da se vraćamo ka moru tj parkingu. Želeli smo i kraći predah, kojom prilikom je moja lepša izrazila želju da probamo negde sladoled, da se rashladi. Ok, ajmo da tražimo gde ga ima, ulicom Bulevardi Epidamn.

 

Izmenjeno 30 Oct 2017 (dimic_bata)

[dimic_bata]

ŠETALIŠTE DO MORA

-  Bulevardi Epidamn i detalj sa ulaznih vrata neke kuće

- crtež na drvenim ulaznim vratima

Dva momka su sedela u kafiću na ulici. Prišao sam i pitao da li govore engleski. Još nisu odgovorili a iz mojih usta već izlete sledeće pitanje, al ovaj put na albanskom: - “Ku eshte akullore i mire?” što u prevodu znači “Gde je (ima) dobar sladoled?”. Momci se zbuniše pa nasmejaše (ne znajući verovatno, na kom pre jeziku da mi odgovore) i pokazaše mi rukom na obližnji lokal “Mimoza”. Pojedini stolovi su prekriveni suncobranima, ukrašeni malim ikebanama.  Skromno i svedeno.

Supruga priđe frižideru i obrati se na engleskom. A prodavačica razume engleski isto ko ja kineski,znači pojma nema. No dobro, sporazumesmo se nekako rukama, nogama, mimika. A sladoded? Božanski nam je leg’o na vrućini, verujte mi. Ukusan, a jeftin. Kugla 40 evro centi, velika. “Ma daj sestro, sipaj, samo da se rashladimo” – pomislih dok je ubacivala kugle u plastičnu šoljicu.

Uzeli smo dve potpuno različite kombinacije sladoled kugli, čisto da probamo od svakog ukusa po malo. Mljac, mljac.

Iskreno, nisam znao da u Draču može da se proba odličan sladoled. Sada znam.I preporučujem, ako se kojim slučajemnađete tamo.

Platili račun, krenusmo dalje da tražimo suvenire ali ih nije bilo puno. Ponuda slaba, samo u dve radnje. Okolo gledam, prelepe kuće u italijanskom (venecijanskom) stilu gradnje.

A ja sam od 2013. godine zaljubljen u Italiju jer sam imao prilike da vidim kako ta zemlja izgleda. I ovde palme niz / uz ulicu,  sve su orezane ali malo previše, bar za moj ukus. Bilo bi možda lepše da se razlistaju i ulicom naprave prijatnu hladovinu. Al, ko mene pita.

Skoro smo na polaznoj tački odakle krenusmo u šetnju.Dok smo dolazili u Drač, primetio sam pravoslavnu crkvu blizu gradske luke,  tj na 200 m od Venecijanske kule.Ajd da prođem pored nje. Sam, jer supruga osta da me čeka u ladovini.

Smetalo mi ovo granje pa priđoh bliže.

Nije velika al fino izgleda, nova. Liči mi pomalo na onu iz Skadra,nekako grčki, a možda me utisak vara. Posvećena je apostolu Pavlu i mučeniku Astiju dračkom.

Hrišćanstvo u Albaniji generalno ima duboke korene. U rimsko doba1. - 8. veka, ove teritorije su bileu verskoj nadležnosti rimskog Episkopa. Raskolom hrišćanske crkve 1054. god stanovništvo se podelilo na katolički sever i pravoslavni centar i jug. Pravoslavci iz centralnog dela su verski pridodati istoku tj Konstantinopolju, a krajnji jug grčkoj crkvi sa lokalnim sedištem u Ohridu. Tokom 18. veka, zbog siromaštva pravoslavne crkve, neobrazovanog sveštenstva i nedostatka liturgija na albanskom jeziku, slabila je vera kod pravoslavaca. Tada uticaj islama postaje dominantan i logično, veći deo stanovništva transformacijom prelazi u Muhamedansku veru.

Ne treba puno da shvatite da ovi krajevi imaju bogatu istoriju. Da budem iskren, nisam ovako zamišljao Drač i ako smem da primetim, u odnosu na Skadar deluje mi za nijansu lepše. Mada, ovu konstataciju uzmite sa rezervom, jer je u pitanju subjektivno mišljenje. Morate lično da posetite oba grada i donesete sud koji Vam se više sviđa. Građevinski stilovi su i ovde izmešani, možda su u blagom neskladu, moje laičko mišljenje. Imate kuću staru 100 god i do nje super moderan oblakoder. Vidi se jak uticaj Zapada. Jedan od njih je Fly Tower, na obali mora, tik iza Venecijanske kule.

- staro vs novo, ko u Skadru i Tirani

- Fly Tower

Fly Tower je dobio naziv po vinskom restoran - baru na vrhu. Mogu samo da zamislim kakav je odatle pogled noću, na luku i grad kad mu se popale svetla, Istorija stara vekovima, ukombinovana sa modernim arhitektonskim stilom, i sve “začinjeno ”toplinom boja zalaska Sunca. Ma divota, zar ne? Tu bih pravio fotke za uramljivanje na zid. Pošto ne noćimo u Draču, fotke "za na zid" ostaće samo pusta želja.

Prelazimo ulicu, ka moru i šetlištu. Saobraćaj gust, nema semafora još uvek jer je ovaj deo grada u rekonstrukciji.

Desnom stranom ulice dominiraju visoke zgrade, deo budućeg stambeno poslovnog prostora. Deluje američki,  “Poroci Miamija, al verzija na Jadranu”. “Nick Sloter, tropska vrelina.” – ma svašta mi kao asocijacija pade napamet. Mada, pod snažnim uticajem SAD poslednjih godina, možda će u skorijoj budućnosti zaličiti na neki jenkijevski grad , ko zna, to bi trebalo videti za 10 - 15 godina.

- Turist biro Drač

Eto nas pored mora, na dugačkom širokom šetalištu.

- šetalište pored mora

I ovde ima dosta palmi, staze za šetnju. Kraj sezone je, pa nema previše naroda al se vide rekviziti za dečju zabavu. Moja lepojka je otišla ka parkingu, smorila je vrućina. Ćekaće me u kolima,  dok ja još malo prozujim okolinom.

Vidim, ima spomen bisti. Partizani i Rimljani, sve na jednom mestu.

Kolko istorije na malom prostoru. Lepo, sadržajno.  Na drugom kraju,u daljini nalazi se restoran koji zalazi u more. Lokalcima poznato kao Pista e Re (Nova pista). Deluje moćno, futuristički. Napisah u daljini, a u stvari nema više od 700 – 800 m od moje pozicije. Ali ipak ne krećem u tom smeru, izgubiću dodatno vreme a lepša me čeka u kolima.

- pista e Re

S moje leve strane ogroman kruzer.

Kadrovi sa plaže ukazuju da ovaj deo grada nije baš uređen za turizam i kupanje. Deluje prilično zapušteno, neodržavano, i mogu reći da sam prilično neprijatno iznenađen da ovo nije sređeno.

- plaža na šetalištu deluje malo haotično i zapušteno, zar ne?

Ali, treba reći da lepe uređene plaže i hoteli za turiste nisu ovde. To je par kilometara van grada, gde je pretpostavljammnogo sređenije jer ima hotela i sa 5 *.

Dosta je. Polako pakujem fotoaparat u torbu i krećem ka parkingu. Generalno, znam da  Drač ima još što šta u ponudi, a mi ne stigosmo da obiđemo. Na primer Muzej arheologije na šetalištu, koji sadrži kolekcije predmeta od antičke Grčke do danas. Pa Kraljevsku kuću - rezidenciju kralja Ahmeta Zogua Prvog. Nalazi se 1,5 km na brdu iznad šetališta tj parkinga gde ostavih kola. Tu vilu kralj Zogu je dobio na poklon od svog naroda a posle II svetskog rata korišćena je kao državnička rezidencija koja je ugostila mnoge poznate lidere sveta poput Henrija Kisindžera. Pogled sa terase vile na ceo grad i šetalište do mora bi mogao biti fantazija (video sam youtube kako izgleda). U nemirima 97 godine potpuno je iznutra polupana i to tako stoji i danas. Šteta.

* * * *

Eto drugari, time se naše putešestvije po Albaniji privelo kraju. U Draču smo proveli samo dva i po sata ali je bilo sasvim ok za prvi put. Zadovoljili smo znatiželju. Sedamo u kola i pravac Crna Gora i grad Bar. Sa autoputa smo se isključili kod prve putokazne table “SHKODER”, i tako sasvim slučajno (nenamerno) prošli nekom drugom deonicom puta u odnosu na onu pri dolasku dan ranije. Navigacija se takođe "slagala" sa izborom rute. Pejzaž  je bio isti ko u dolasku, ravničarski, ali na putu bez saobrajne gužve. Suuuper. Na 30 tak km pre Skadra ukljičili smo se na glavnu magistralu od prethodnog dana.

Mogu vam reći da su putevi kroz Albaniju stvarno odlični. Uradili su ih za medalju, nemam zamerki, svaka im čast. Info table, prilazni putevi, isključenja / uključenja, ma sve moderno i po propisima.

Usledilo je  jednosatno zadržavanje na granici Muriqan Sukobin i onda, ubrzo, Bar je bio na vidiku.

GP Muriqan Sukobin

- panorama Bara sa puta u brdu koji vodi ka i iz Albanije

* * * *

Šta reći na kraju?

Sve u svemu, zanimljivo iskustvo. Dok ovo pišem, neprijatno iskustvo sa temperaturom i strahom na žičari smo već zaboravili, mislim da ne ispadne kako je sve bilo extra, super.Ali sve je za ljude. 

Ja kao turista ne idem nigde vani bez plana, tako je bilo i sada. To što smo videli za dva dana  (pređenih 360 km tamo i nazad, ukupni troškovi 85 evra) nema šarm  Budimpešte, Rima, Praga da bi nas očaralo  lepotom kojoj bi se uskoro vratili, a nismo to ni očekivali. Ali daleko od toga da je bilo loše. Naprotiv. Od sva tri grada Tirana mi je ostavila najbolji, najprijatniji utisak, stvarno prerasta u modernu metropolu, gradilišta koliko hoćete, vri ko u košnici. Prilično je čista, čak i na periferiji što me prijatno iznenadilo (mislim na delove naselja kuda sam se ja kretao, a možda u drugim kvartovima nije sve tako). Jedino ne znam kako će rešiti problem prenaseljenosti grada i saobraćajnih gužvi. Teško verovatno, biće tu problema sigurno.

Drač se takođe izgrađuje višespratnicama razne namene, pogotovu deo oko mora i luke i zbog toga mi deluje "moćnije" od Skadra. U njemu kao i Skadru ima ponegde prljavštine, ali nije strašno jer tamo gde se turisti kreću sasvim je pristojno sređeno. Pa uostalom pokazah Vam na slikama, mada to ipak najbolje da proverite lično, možda ispadne drugačije.

Očito je da sva tri grada doživljaju duboku transformaciju, težeći ka boljem izgledu i standardu ljudi, i verovatno je to slika cele zemlje. Narod Albanije je  dosta napaćen i trebaće im vreme da čvrsto stanu na noge. Međutim, i na ovom nivou razvijenosti, u Albaniji možete kao turista dobiti satisfakciju i pristojan provod čak iako (ni)ste zahtevni. Dosta novih  tržnih centara, izletišta, muzeja, odmarališta i hotela nudi  kvalitetne usluge, kako u gradu tako i na moru. Za prosečnog turistu može biti krucijalno to što je sve relativno JEFTINO u odnosu na zemlje okruženja i Albanci znalački to koriste, otvaraju se prema drugim zemljama. Vrlo su sposobni da uče od drugih naroda i imaju želju za napretkom ali tradiciju poštuju iznad svega, to se prosto oseća u vazduhu. Turistima je ta njihova tradicija lepo predstavljena u gradiću Kruje na 20km od Tirane. Kamene staze, male zanatske radnje i domaća radinost, ko da ste se vratili 200 - 300 godina unazad. U dva dana nisam mogao i tamo da stignem, bili bi previše opterećujuće i svelo se na jurnjavu. Za biznis i trgovinu su rođeni, ljubaznost prema gostu je na visokom nivou, za vanpansionske troškove ne treba vam bogastvo. To bi trebalo za početak da bude dovoljno da razmislite o ovoj zemlji kao turističkoj odrednici koja polako prestaje da bude egzotika. Za 10 - 15 godina verujem da će  biti još atraktivnija no što je sad.

Da rezimiram,  za Tiranu je potrebno izdvojiti minimum dva dana ako hoćete suštinski da je vidite , a ako u plan uvrstite još neki grad onda će trebati koji dan više. To je moje gledište. Turističke agencije iz Crne Gore dovode turiste ovamo na celodnevni izlet Skadar - Tirana (7h-19h), ali mi se njihov program ne sviđa jer pola vremena provedete u vožnji busom i granici, dva sata Skadar, tri sata Tirana a to je po meni premalo, nedovoljno. Zbog toga smo ja i supruga sve odradili u sopstvenoj režiji.

Ako me u daljoj budućnosti put opet nanese na ovu stranu,  ponoviću sve još jedared, što da ne?

Do neke nove destinacije, veliki pozdrav putnicima namernicima. Hvala na ukazanom strpljenju da završim putopis, nadam da se ćete naći nešto korisno i zanimljivo od turističkih informacija, kao što ih ja nalazim koristeći iskustva ljudi sa ovog Foruma. Putujte, pišite šta ste videli i doživeli, lepo je i svrishodno. 

 

F  U  N  D  - T H E   E N D  -  K  R  A  J

 

Kao dodatak evo Vam mape Skadra, Tirane i Drača, možda Vam koriste.

Skadar mapa centra:

 

Tirana parkinzi po gradu i znamenitosti centra grada:

 

Drač mapa centra sa "mojim" parkingom:

 

Izmenjeno 30 Oct 2017 (dimic_bata)

[Teogonija]

@dimic_bata je sve  opisao vrlo jasno i detaljno, nakon ovog teksta nije potrebno dalje istrazivati po netu. 

Mali dodatak vise u slikama...mi smo u Albaniju usli iz pravca Podgorice, do granicnog prelaza Bozaj ima oko desetak km. Granica je na obali jezera i trenutno su radovi na rekonstrukciji u  toku, dzombe, prasina i mehanizacija...ipak nema duzeg zadrzavanja. Albanski carinici lepi ko upisani, ko da su ih za gardu birali, ja takve ne videh nigde po ulicama Draca i Skadra 

U Skadru smo se kratko zadrzali tek da bi  obisli tvrdjavu Rozafa, cena nepromenjena 200 leka. 

Dzombe opasne po clanke, stvarno uglacano i klizavo ko nigde do sada, dobre cipele sam imala al verujte doslo mi da se izujem pa krenem bosa

 

Al pogled lep odozgo, sve lepse izgleda sa visine

 

 

 

Kod  odvajanja sa glavnog puta ka tvrdjavi, na obali reke je bar restoran Freskia, vidi se na slici u donjem delu ovo cetvrtasto  zuto. Ima odlicnu terasu iznad Bojane tj. reke  Buna kako je tamo zovu. Preporuka za pogled, kafu, muzicku pozadinu i hladovinu pre ili posle obilaska tvrdjave.

Sa druga strane tvrdjave na obali Drima je jos jedan prijatan bar restoran Shqiponja,  bas velika basta u zelenilu sa nekoliko sekcija, ima i zanimacija za klince. Brza usluga, ladovina, prijatno u cvecu  pored vode

Nema sanse da se ne nadje, tacno ispod velikih   slova na brdu

uleteo mi  i ovaj snimac smetac u kadar 

Gore na tvrdjavi guzva, stranci razni, domaci, decije ekskurzije i sl. Gomila naroda, al cisto, idu stalno i skupljaju djubre posle ovih klinaca 

 

 

 

 

@dimic_bata nadam se da ti ne kvarim temu