Putopis: Tragom Grofa Drakule

[Sladjana Maric]

Na put ka Rumuniji uputili smo se iz Beograda u organizaciji turističke agencije „Karpati“ iz Novog Sada.Za ovu agenciju dobila sam samo reči hvale.Čula sam da je to jedina agencija kod nas, koja je specijalizovana za organizaciju putovanja po Rumuniji.Na ovom putovanju i jesu dokazali da su izuzetni.

Vodič je bio jedan stariji gospodin pun informacija, anegdota i humora.Ni jednog trenutka nisam osetila dosadu.Koristio je svaki slobodan trenutak,kako u toku vožnje, tako i na samim odredištima da nam ispriča nešto o istoriji Rumunije,običajima rumunskog naroda. Dosta nam je pričao o Vladu Cepešu,zvanim Drakula, anegdote vezane za njegov život i vladavinu.

Nakon ulaska u Rumuniju počela je da pada sitna kišica koja nas je pratila do Temišvara, (Timişoara),u koji smo stigli u toku večeri.Našli smo jedinu menjačnicu koja je bila otvorena i razmenili nešto para kako bismo se osvežili u nekom od kafića.Tada je još uvek zvanična valuta bila Lei iako su Rumuni već bili u EU,sada, iskreno, neznam koja je.Malo smo prošetali po izuzetno lepom trgu.Trg je bio okićen i lepo uređen jer, ovo je bilo vreme Vaskrsa.Kišica je i dalje rominjala, ali nam nije smetala da uživamo u opuštenij šetnji.

Temišvar je najveći i najznačajniji grad Banata i zapadnog dela Rumunije i glavni grad okruga Timiš.m U periodu austrijske vladavine grad dobija fizionomiju srednjoevropskog grada (i epitet „mali Beč“).Najveći je i najznačajniji grad Banata i zapadnog dela Rumunije i glavni grad okruga Timiš (Timiş).

Nastavljamo put ka unutrašnjosti.Vremenom je prestala i kiša da pada a mi smo tonuli u san.U srcu gradića Sigišoare (Sighişoara) su nas probudili topli zraci sunca koji su se probijali kroz prozor autobusa.Ovo je najočuvaniji srednjovekovni grad Rumunije, u kojem je, 1431.godine rođen kontroverzni vlaški vladar Vlad Cepeš (Vlad Ţepeş),poznatiji kao Drakula (Dracula). Obilazimo Istorijski muzej i sobu za mučenje.Razgledamo vrlo atraktivno staro gradsko jezgro Sigišoare,koje se nalazi na listi svetske kulturne baštine UNESKO-a.

Sigišoara se nalazi u srcu Transilvanije, u okrugu Mureš (Mureş) u dolini reke Trnava Mare (Târnava Mare, „Velika Trnava“). Srednjevekovno jezgro grada, izgrađeno na jednom brežuljku, predstavlja pravi biser saske arhitekture i svrstano je u svetsku kulturnu baštinu UNESKO-a. Simbol grada jeste kula sa satom, podignuta 1556. god. U kojoj, od 1899.god. postoji interesantan istorijski muzej. Ostali arhitektonski znacajni objekti jesu: Drakulina rodna kuća i kuća sa jelenom (sagrađene u renesansnom stilu, u XV veku), Venecijanska kuća(građevina iz XVI veka, obnovljena u stilu venecijanske gotike); dominikanska crkva (gotika; XIII vek); Kula kovača, Kula čizmara (sa elementima baroka), Kula krojača; pokrivene stepenice (sagrađene u XVII veku), koje vode do najvišeg dela grada, gde se nalaze škola, crkva (Biserica din Deal, „crkva na brdu“; gotsko zdanje iz XIV veka, podignuto na temeljima starije romaničke kapele), Kula užara i ostaci Kule zlatara. Zbog svog kulturno-istorijskog značaja, Sigišoara nosi epitet „perla Transilvanije“.

Put nastavlamo ka Brašovu (Braşov).

Ovaj je grad centar jugoistočne Transilvanije (Erdelj) i glavni je grad istoimenog okruga

i jedan od najlepših gradova uRumuniji. U Srednjem veku Brašov je bio važan trgovački centar. Uticaj Sasa ogleda se u arhitekturi središnjeg dela grada. Najveća znamenitost grada jeste Crna crkva (Biserica Neagră) iz XV veka, najveća gotska crkva između Beča i Carigrada (crkva nosi sadašnje ime od 1689. godine, kada je, u vreme rata između Austrije i Turske, stradala u velikom požaru). Interesantni objekti jesu i Kapija Ekaterina (Poarta Ecaterina; 1559. god.), kuća Hiršer (1545. god.) i stara gradska većnica (1420. god.), sagrađene u renesansnom stilu (od kojih je ova poslednja zadržala elemente gotike) te Crna- i Bela kula iz XV veka, ostaci odbrambenog sistema grada.

Sunce je počelo da zalazi, a mi kroz karpatski predeo stižemo u Sinaju (Sinaia). Sinaja je jedan od najpoznatijih turističkih centara Rumunije, Smeštena je u izvanrednom prirodnom ambijentu, u podnožju planinske skupine Bućeđi (Bucegi) u Južnim Karpatima, na nadmorskoj visini između 800 i 1000 m. Zbog prirodnog ambijenta i interesantne arhitekture, Sinaju često nazivaju „perla Karpata“. Mesto je poznato kao zimski turistički centar Rumunije.

Hotel je izuzetno lep i dobro opremljen.Sobe konforne,sa TV-om,klimom i mini barom.Osoblje vrlo ljubazno.Sobarice svakog jutra obilaze sobe,menjaju peškire i ostale rkvizite u toaletu.Nešto od toga i ne koristimo,već uzimamo za uspomenu (luksuzno upakovane mini sapune,kutijice sa koncem i iglom i par dugmadi...sve sa oznakom hotela).Vrlo simpatično,ujedno vrlo korisno a lepa uspomena.

Večeru sam uveličali izvođaci lokalnog ansabla. Bilo je to jedno lepo i nezaboravno veče.

Za sledeći dan smo imali organizovan obilazak dvorca Bran (Castelul Bran). Zamak su, u XIII veku, podigli vitezovi Tevtonskog reda, na jednoj nepristupačnoj steni u samom podnožju Južnih Karpata. Zamak se u dokumentima prvi put pominje 1377. godine, kao posed grada Brašova. Pod sam kraj XIV veka, 1395. godine, Sigismund Luksemburški (nemački car i mađarski kralj) daruje zamak vlaškom vojvodi Mirči, značajnom pripadniku dinastije Basarab, prve vlaške vladarske dinastije. Unuk vojvode Mirče, čuveni Vlad Cepeš Drakula, bio je u ovom zamku zatvoren 1462. godine, nakon što ga je zarobio mađarski kralj Matija Korvin. Mnogo vekova kasnije, 1920. godine, zamak je poklonjen Ferdinandu i Mariji, drugom rumunskom kraljevskom paru (roditeljima Marije, kraljice Jugoslavije). Zamak, u čijoj arhitekturi preovladava gotika, preuređen je po nalogu same rumunske kraljice Marije (prema projektu češkog arhitekte Karela Limana). Nakon smrti kralja i kraljice, zamak je nasledila Ileana, jedna od njihovih kćeri. Dolaskom komunista na vlast, 1947. godine, poslednji rumunski kralj Mihaj bio je primoran da napustu Rumuniju, a zamak je pripao državi. Deset godina kasnije pretvoren je u muzej. Maja 2006. godine zamak Bran pripao je Dominiku Habzburškom, sinu princeze Ileane.

U povratku obilazimo manastir Sinaja koji se nalazi nedaleko od našeg hotela. podignut je 1695. godine i zadužbina je Mihaja Kantakuzina (Mihai Cantacuzino), tadašnjeg vrhovnog vojnog zapovednika Vlaške (ime manastira potiče od svete gore Sinaj, na kojoj je njen ktitor bio na hodočašću). Sredinom XIX veka oko manastira je počelo da niče i naselje Sinaja. U tom periodu, 1846. godine, manastir je proširen, dogradnjom nove, veće manastirske crkve. Manastir Sinaja je muški manastir.

Veče provodimo u šetnji,kupovini suvenira,predahom uz rumunsko nacionalno pivo Ursus(medved).Na ulicama se mogu videti samo turisti iz mnogih krajeva sveta,lokalnog stanovništva kao i da nema.Svi su u svojim kućama,kao što rekoh na početku ovog teksta, Vaskrs je.

Sledeći dan koristimo za obilazak dvoraca Pelišor i Peleš. Sunčano je i vrlo prijatno.

Prvi je manji i po lepoti mnogo zaostaje za drugim.

Dvorac Peleš (Castelul Peleş) u Sinaji bio je letnja rezidencija prvog rumunskog kraljevskog para, Karola I Hoencolerna (Carol I Hohenzollern) i njegove supruge Elizabete. Gradnja dvorca počela je 1875. godine i trajala je osam godina. Projektanti dvorca bili su arhitekti Vilhelm Doderer (Wilhelm Doderer) i Johanes Šulc (Johannes Schultz). Nakon što je dvorac završen, 1883. godine, rodila se ideja da se dvorac rekonstruiše i proširi. Projekat druge faze izgradnje dvorca poveren je češkom arhitekti Karelu Limanu, koji je izradio i projekat manjeg dvorca, dvorca Pelišor, koji je pripadao drugom rumunskom kraljevskom paru, Ferdinandu i Mariji. Dvorac Peleš završen je 1914. godine (građen je, dakle, 39 godina). Sagrađen je u stilu gornjonemačke neorenesanse, sa uplivima mnogih drugih stilova. Dvorac Peleš mnogi smatraju najlepšim dvorcem Evrope. Inače, Peleš je bio najmoderniji dvorac Evrope (električna energija, centralno grejanje, lift, centralni sistem za usisavanje prašine itd.)

Dan kao u bajci.

Ujutru se odjavljujemo na recepciji hotela i put nastavljamo ka ostrvu Snagov koje se nalazi na istoimenom jezeru manastiru oko 40 km severno od Bukurešta..Plovidba brodićem po jezeru je bila zaista slikovita. Šuma kraj jezera je ozelenila.Budilo se proleće. Manastir je podignut krajem XIV ili početkom XV veka. Naknadno je Vlad Cepeš Drakula sagradio zidine oko manastira, u kojem je inače bio državni trezor. Od nekadašnjeg kompleksa ostali su još crkva, zvonik i ostaci ćelija. U manastirskoj crkvi, ispod jednog kamena, sahranjen je sâm Drakula. Tu su ga sahranili njegovi malobrojni preživeli prijatelji, nakon što je on ubijen u zaveri, krajem 1476. godine.

Putujemo ka našoj poslednjoj destinaciji, Bukureštu (Bucureşti),glavnom gradu Rumunije, koji nosi epitet „mali Pariz“. Sledi razgledanje grada: Trijumfalna kapija, Palata Parlamenta (po zapremini, druga građevina sveta)… Šetamo najužim centrom grada, u kojem se nalaze Rumunski ateneum, bivšaKraljevska palata (danas Muzej umetnosti), Kraljevska zadužbina (danas Centralna univerzitetskabiblioteka), zdanje Senata, crkva Kreculesku (Cretzulescu) itd. Odlazimo i u posetu Patrijaršiji.

Sve u svemu,može se reći da me je ovo putovanje obogatilo za još dosta lepih priča,predela,saznanja.Rumunija nije zemlja kakvom smo je nekada poznavali.Ovaj put sam je doživela na jedan izuzetno lep način.Putovanje slično ovom preporučujem od srca svima.Verujte,bićete prijatno iznenađeni i ni u jednom tenutku nećete zažaliti.Ljudima koji su ovom zemljom putovali savetujem da je posete ponovo,onima koji nisu,neka krenu za početak ovom turom koju popularno nazivaju- „Tragom Grofa Drakule“.

Izmenjeno 13 Nov 2010 (Sladjana Maksimovic)

[DraganV]

Bas lepo, samo da su slike malcice vece.

[andrej26]

Sjajan putopis, vec mi se ide. Koliko sam razumeo i iz nekih ranijih opisa Rumunije zakljucujem da ono sto treba obici je ono sto jer ovde opisano. Da li ima jos nekih stvari koje treba videti u Rumuniji ?

[Atina11]

Interesantan putopis,zanimljiva destinacija.Prelepi zamkovi,kao iz bajke...

[pefkari]

Lep opis putovanja! Ova destinacija me odavno privlaci i verujem da cu je posetiti. Priznajem da moja davna secanja na Rumuniju nisu bas pozitivna, ali to su bile rane '80.

Zamkovi su divni ili je tako sto ja volim te gradjevine...da li sam propustila, koliko dana traje ova tura?

Izmenjeno 13 Nov 2010 (pefkari)

[ljerka]

Zanimljive i malo poznate informacije, sa destinacije koja se ne obilazi cesto.

Da li se moze obici za vikend?

[hmmm]

I ja da se potpisem - interesantan i zanimljiv opis putovanja. Nikada nisam mnogo razmisljala o ovoj destinaciji, ali je sada definitivno na mojoj 'listi' (koja postaje sve duza i duza :-P). Takodje, uglavnom ne volim da putujem u reziji bilo koje agencije, ali mi deluje da je organizacija i iskustvo ovog putovanja bogatije uz agenciju.

Hvala na informacijama i slikama!

p.s. Dragane, ako kliknes na sliku otvori se u punoj velicini .

[Sladjana Maric]

Bas lepo, samo da su slike malcice vece.

Hvala.Ni ja neznam zasto su male,format koji sam ubacila je veći.Sledeći put,nadam se biće bolje. :)

[Sladjana Maric]

Sjajan putopis, vec mi se ide. Koliko sam razumeo i iz nekih ranijih opisa Rumunije zakljucujem da ono sto treba obici je ono sto jer ovde opisano. Da li ima jos nekih stvari koje treba videti u Rumuniji ?

Hvala.Ima,nisam bila ali sam čula.Banja Herkulana,banja Sovata,zamak Hunjadi Janoša tj.Sibinjanin Janka-za ovaj zamak sam čula da je vrlo lep.Delta Dunava.Rudnik soli Prajd...

[Sladjana Maric]

Interesantan putopis,zanimljiva destinacija.Prelepi zamkovi,kao iz bajke...

Hvala! :)

[Sladjana Maric]

Zamkovi su divni ili je tako sto ja volim te gradjevine...da li sam propustila, koliko dana traje ova tura?

Tura je trajala 5 dana, tj. 3 noćenja.

Izmenjeno 17 Jan 2011 (DraganV)
skracen citat

[Sladjana Maric]

Zanimljive i malo poznate informacije, sa destinacije koja se ne obilazi cesto.

Da li se moze obici za vikend?

Ljerka,ako si mislila na individualno putovanje,ako pođeš u petak ujutru,mislim da možeš sve da obiđeš.Prvi dan bi bio obilazak Temišvara,Sigišoare i Brašova.Drugi dan, manastir Sinaja,dvorci Peleš i Pelišor (sve je vrlo blizu-pešaka na sva tri mesta za par sati pa odlazak u dvorac Bran.Treći dan, jezero i ostrvo Snagov,Bukurešt i povratak,verovatno kasno noću ili u rano jutro.

Srdačan pozdrav!

[Sladjana Maric]

I ja da se potpisem - interesantan i zanimljiv opis putovanja. Nikada nisam mnogo razmisljala o ovoj destinaciji, ali je sada definitivno na mojoj 'listi' (koja postaje sve duza i duza ).

Hvala.Nemojte ovo izostaviti sa svoje liste putovanja.Vredno je obilaska.Uverićete se u to.

Izmenjeno 17 Jan 2011 (DraganV)
skracen citat

[ljerka]

Ljerka,ako si mislila na individualno putovanje,

Drugacije vise i ne razmisljam da putujem

[Cvrča]

Odličan putopis Slađo! I ja sam u više navrata razmišljala o ovoj turi...ali nikako da je i realizujem.

Kaži mi da li je naporna tura i da li ste u tim gradovima imali slobodnog vremena?