Poljski Saint Tropez

Poljski Saint Tropez

 

 

              Jedna od retkih zemalja, gde kad palis na sever mislis more, plodovi mora, odbojka na plazi. Da, to je hladna I zelena mama Poljska. I pored najveceg broja prelepih jezera u EU, i predivnih Tatri na jugu,slavenska braca imaju I Balticku Rivijeru. Ko bi reko ? Uplatiti letnji turisticki aranzaman na moru u Poljskoj bi trebalo da bude  isto kao da si uplatio golf kurs na Tibetu, ili skijanje na Kubi.

Posle udobnog putovanja crvenim  poljskim busem koji se bas i tako zvanicno naziva, stigli smo u “Balticki Amsterdam” (Gdansk). Inace “Polski Bus”  je bolje opremljen nego nas bivsi Jat. A najveci trik, karte se kupuju samo online i to cak za 1 evro .  Kao sto je Holandjanin u Beogradu  otvorio biznis i unapredio bicklisticki transport, tako je neki Skot isto uradio sa autobusima po celoj Poljskoj .

Pa samom izlasku iz busa, stari grad sa crvenim katedralama I gradjevinama  stoji ti ispred nosa. Nazalost preskacem ovog puta Gdansk tako sto prelazim ulicu i hvatam vozic za “Perlu Baltika”.

Posle samo 20 minuta, dolazim u Sopot. Zeleznicka stanica restauirana I izgleda na fazon divljeg zapada. Samo umesto kauboja, prelepa, jos uvek zenstvena poljakinja mi na perfektnom engleskom objasnila kako da stignem do mog hotela.

To je bio uskrasnji vikend. I ako katolicizam ovde dobrom brzinom opada, ipak uskrs vecina poljaka  provode krugu porodice sa kobasicama I barenim jajama u glavnoj ulozi na stolu.

Zbog toga Sopot je bio poluprazan. Sto je meni dao prostora da ga iskusim na istinski nacin.

 

      

                   Kad sam prvi put cuo za Sopot ili na nemacki Zoppot, zvucalo mi na ime neke vulkanizerske radnje. Ko bi drugi nego Francuz za vreme silnih ratova, imao strpljena da kreaira nekakve  turisticke rezorte van Francuske  kako bi uzivao u dobrom vinu i siru .

 1823 Jean Georg Haffner Francuski oficir pod vodjstvom Napoleona, provalio da ovo mesto koje se prostire  na beloj kristalnoj sitnoj „karibski stil“  10 km-skoj plazi moze da bude povrsina za  elegantne vile, parkice, lekovita kupatila, cak  I drveno pristaniste. U to vrem niko  nije  ni slutio da ce  Monsier (Mr.) Haffner stvoriti  buduci „Poljski San Tropez“ . Sopot od tada postao igraliste  za bogate Balticke Nemce, Skandinavce, Poljake I Ruse. Osim ploce sa njegovim imenom danas stoji I predivan hotel Haffner koji nosi poseban sarm. 

 

 

Par poznatih ljudi se rodilo ovde. Jedan od njih je Leh  Kacinsk,i bivsi predsenik Poljske  koji je tragicno izgubio zivot u avionskoj nesreci  sa celim drzavnim vrhom 2010 . A drugi  je  gospodin Klaus Kinski, deklarovan nemacki glumac.  To je bio buljavi cudak.  Jedan  od retkih glumaca koji je glumio „pacijenta“ i u privatnom zivotu . Kombinacja Cristophera Walkena, Gary Oldmana  I Drakule sa nemackim akcentom.

Stotinak metara od stanice, ulazim u glavnu ulicu Sopota. Monte Casino naziv ulice totalno je Italija. Ponovo vezano za istoriju. Ovog puta  je bio drugi svetski rat. Poljske puske su tada pucketale sa saveznicima  protiv svaba cak u  dalekoj italiji, jer su Im ovde komsije svabe „oduzele dozvolu da nose“.

 

      

Predivna ulica  puna kafea, restorana, galerija i ulicnih dzidza dzadzi napravljenih od poznatog Baltickog clibara. Spustajuci se padinom poznati poljski sokak me polako uliva na plazu sa koje te pozdravlja hladnjikav balticki povetarac.

Hotel koji nosi naziv glavne ulice je bila moja finalana destinacija. Mala verzija nase Moskve na Terazijama. Bacilli smo stvari na krevet I paljba napolje.

Odmah po desnoj strani hotela se proteze najduzi  drveni  Molo ili  Pier ( pristaniste) u EU. Mounsier (Mr) Heffner ga zapoceo  1827 sa 163 m a danasnji EU fondovi su ga skockali I renovirali. Ovog puta se proteze nesto vise od pola km. Duge drvene klupice sa svih strana pune turista  i galebova koji uzivaju u suncu. Imas stvarno osecaj ko da si nekoj palubi broda.

 

 

Posto je uskrs  porodicno vreme po plazi su se setale samo familije  I to sve tri generacije zajedno  sto je veoma tipicno ovde.  Posto sam i ja poljski zet, to porodicno razgibavanje na vazduhu mi je bilo  veoma poznato.

Skidamo patike ja i moj naslednik, i  pravac u plicak. Po Baltiku ladno labudi se baskare kao da tu pripadaju . Posle  2km lagane setnje po divljoj plazi nailazimo na belu drvenu kucu „New York Hampton  Beach House „fazon.

 

 

“Bar Przystan”  je bio pun pogodak. Opusten riblji restoran na 20 m od mora.

Bez ikakvih konobara,  klasicna samo usluga. Riblji specijaliteti za barom se prodaju na kantar.Specijalitet kuce riblji corba. Meni je vise oko bilo gladno za parcat  pusenog lososa I ananasa naslagane na stapic ( raznjici fazon). Sto bi mi rekli red lososa red ananasa. Drugi stapic ista dekoracija samo pusena heringa protiv sljive. Cena 100g = 1€. Ukus pusene ribe mi bio poznat gore dole, Ali puseno voce sa slankastim smekom je vrh vrhova!!!

Sa tim “prateci tecni vokal” je bilo  „Pszeniczniak“ (  poljske belo psenicno pivo) 2€. Koje moze da stoji rame uz  rame sa nemackim psenicnim pivom.

 

 

 

 

Inace ko sto je Irak pun sa naftom, tako je I Baltik sa heringom jednom od najzdravih riba na svetu.

          Kako je vreme prolazilo, tako su gosti vise bili opusteniji. Inace Poljaci su fazon  posle jedne ture pica  progovore jednu recenicu, posle druge dve, posle trece tri i itd. I na kraju se raspricaju sa tobom extra.

Kako je dan odmicao I sunce zalazilo. Stari dobri Baltik pocinje da pokazuje pravo svoje lice.  Uvece temperatura je pala za 10C. Ipak na uskrs moze da bude ladno i kod nas a kamoli ovde.

Posle dugog napornog dana vecer sam proveo u Monte Cassino Ali ne ulici nego hotelu gledajuci Noleta na TV-u, dok  mog malog Mima (sina) je zabavljalo ljubazno osoblje hotela na recepciji. Ipak starije baterije se trose brze.

               Drugi Dan uskrsa, ista prica isti glumci, samo jos toplije. „Herbatka I Ciasto“ ( caj I kolac) se narucuje ovde ko “Mala sa mlekom i novine “ kod nas. Crni caj i “Sernik” (klasican poljski cheesecake) su bili u pitanju. Morao sam da ih ispostujem. Sto se tice peciva, na prvi pogled izgledaju super, ali bilo sta da probas naicices na dobru dozu secera.

Tacno preko puta hotela se nalazio nas kafic u nekoj „istripovanoj krivoj kuci”

„Krzywy Domek“ je u prvih  20 najcudnih gradjevina u svetu, a najslikanini objekat u Poljskoj.  Sagradjena 2004. Kad je gledas imas osecaj sva je izvrnuta kao da si napusio pola kile“ Kanadske Mare“.

 

 

Kacim se na iznajmljeni bicikl koje mozes da rentas na svakom cosku. Pola evra je sat. Tog dana hteo sam da potrosim sto vise energije, kako bi napravio mesta za sledecu gastro destinaciju, jer ipak mama Poljska ima kaloricnu reputaciju.Ovog puta je bilo kombinacija franususke palate, koji nosi celu poljsku istoriju zasadjen u pesku na samoj obali Baltika .

Ko sto je za Havanu  hotel Nacional, tako je za Sopot  Grand Hotel.

 

 

Sagradjen 1927 pod imenom Kasino Hotel. U periodu izmedju 2 svetska rata hotel je doziveo  najveci procvat. Politicari, biznismeni, kneginje, zlatne kocije, rulet, black jack i udri do rane rane zore.

Kako polako Nemci ulaze sa tenkovima u Poljsku, tako i uskoro poznati hotel je ocekivao  “VIP” gosta. Da, Adolf Hitler je imao sobu pogledom na Baltik.

Krajem drugog svetskog rata, ovog puta sa istoka “Bacuske” ( Rusi) ulaze isto sa tenkovima. Cepaju poljsku zastavu na pola. Sa belom stranom ciste cipele a dok crvena viori na vrhu hotela. U tom periodu taj predivan hotel je bio transformisan u vojnu bolnicu.

Nakon toga posle nekog vremena, hotel se vraca na stare noge sa novim imenom “The Grand Hotel”.  Jedan od najluksuznijih apartmana se zove Charles de Gaulle koji je bio takodje jedan od gostiju. Danas Grand je “pod kisobranom” velikog franuskog lanca luksuznih hotela Sofitel.

Predivna ogradjena basta  deli hotel od plaze.  U kojoj  do dan danas mozes da slusas uzivo klasicnu muziku. To je bila  jutranja oaza za goste kao sto su bili Fidela Castro a posle I Putin.

 

 

100€ za noc je prilicno dobra cena u odnosu na kalibar ovog hotela.

Restoran  Art Deco koji se nalazi na samom lobiju sa pogledom na Baltik, je baziran na poljskim produktima sa francuskom filozofijom.

Dali ste ikada pomisli da ce Poljska  biti novom zvezdom severno evropske kuhinje . Da , i to veoma uskoro ce parirati Skandinavcima.Kada sam dosao prvi put u Poljsku ja sam se istripovao da je kuhinja ovde komunisticki siva, sa beskrajnim brojem piroski i kobasica na stolu sa kupusom napravljen na 100 nacina!

     Hladno krvno lepa konobarica Ewa mi preporucuje „klasik“marinovane Balticke Heringe nakvasene  domacim lanenim uljem sa barenim krompirom dobrom dozom sveze mirodjije. Japanska delikatna prezentcija. Inace mirodjija I laneno ulje  ti dodje ovde ko bosiljak I maslinovo ulje  na mediteranu. Uz to korpica tradiconalnog crnog punozrnastog razanog hleba.

 

 

Ipak ne smemo da zaboravimo da se vodka rodila ovde, i zato samo narucio mali uzorke Wybrowe, Zubrowke I Chopin-a. Kad ih izvadis iz zamrzivaca, cure kao med. A jos sa heringama idu kec na jedanest! 

Posle beloglavog orla na zastavi  i bizona na pivskoj flasi koje su im nacionalne zivotinje, guska im na trecem mestu. To je bilo moje glavno jelo!

Peceni gusciji batak  sa kruskom kuvanom u vinu I barenom „kasza gryczana“ (heljda) preliveno sa laganim sosom od guscije masti I soka od kruske. Nisam ni znao da heljda da moze da bude tako ukusna.

 

 

Vece sam zavrsio u Le Baru koji je u nastavaku  restorana. Klasican lounge iz 60tih. „Namestaj Djordjevic“ fazon, poljski Luj Amstrong za klavirom “ radi Frederica Chopin-a“ dok diskretno filmovi Carli Caplina se  pustaju na visokom plafonu bez zvuka!.Okruzen  nostalgicnim crno belim  fotografijama velikih ljudi koji su  boravili ovde, narucujem jos jednu turu vodka „uzoraka“ i krecem da vezbam moj poljski sa gostima……