Prevoz do Bugarske

[Boki2]

Intersuje me kako da stignem do Burgasa, bez placanja aranzmana?

Zvao sam nekoliko agencija i niko ne zeli da vrsi samo prevoz bez placanja

preko njih hotelskog smestaja.

Ako neko zna prevoznike molim da mi posalje telefon, u obzir dolazi i

Kombi prevoz.

Vec je bilo donekle slicno pitanje, prevoz vozom do Bugarskog primorja,

i kolko tu ima presedanja a i voz cesto kasni.

[Rayrope]

Ako imas drustvo voz je zakon,za_ _bancija kako ti volja a mozes i da spavas i upoznajes jako inetresantne ljude sala na stranu ja sam bio vozom jednom i lepo iskustvo,a busom koliko se ja secam idu skoro svi vlasotincani,oni su postali drugi auto prevoznik u srbiji :P imaju dosta buseva i voze,zeznucu se za imena ali ima neki raisen i simplon ako se dobro secam...pa ti vidi..a ima i novosadjana samo nema teorije da se setim,mada mislim da cak i Lasta vozi a i Nisexpres,raspitaj se malo po gugletu naci ces siguran sam... Lep provod zelim.

[macura]

Putovanje za Bugarsku je pocelo u 7 sati navece 25. jula 2012. godine. Putnicka agencija Montesol je organizovala letovanje na moru u mestima Suncev Breg, Sozopol, Primorsko i Kiten (pored sopstvenih putnika bilo je i iz nekih drugih turistickih agencija). Autobus je bio solidan, na sprat, mesta dovoljno, klima je radila. Polazak je bio iz Beograda sa Sava Centra. U autobusu je omladine, roditelja sa manjom i vecom decom, starijih ljudi. Vodja puta je bila Maja (zaboravio sam prezime, mislim da je svakako pisalo na njenoj identifikaciji).

Autoputem ka Nisu smo klizili, stali dva-tri puta. Uskoro posle Nisa je prestao autoput i isli smo magistralnim putem kroz noc. Oko pola 12 negde u Sicevackoj klisuri ili malo iza nje nas autobus je prelazio most i cuo se jak udarac od kojih su se svi putnici trgli. Autobus je usporio ali nastavio da ide jos desetak minuta i onda na jednom vecem prosirenju pored puta stao. Kad smo izasli imalo se sta i videti: levi retovizor onaj veliki autobuski je otkinut a deo prozor sa te strane do vozaca je slomoljen. Uskoro je stigao drugi ucesnik u 'cesanju': autobus sa grckim oznakama i vozacem Rumunom koji je znao donekle srpski jezik. Malo kasnije eto i nase policije. Dva sata je trebalo da se vozaci dogovore i potpisu evropski izvestaj o saobracajnoj nezgodi. No nas putnike je vise zanimalo kada cemo dalje. Sa ovim autobusom se nije moglo dalje pa smo pitali vodica kada ce doci neki drugi. Kaze (oko ponoci): "Doci ce autobus iz Leskovca za dva sata". Ipak autobus je dosao posle 5 sati, a vozaci kazu da su ih probudili onda kada je vodic kazala da treba vec da budu sa nama u putu. Vreme do svanuca smo cekali u kafani Smajli pred samom srpsko-bugarskom granicom.

Zamenski autobus je bio losiji od prvog, dolazio je iz sela Zaguzana u Leskovcu. Ipak srecno sto je i to proslo, krenulo smo dalje. Posle sat vremena cekanja na granicama i kontrolama, presli smo u Bugarsku, pa odmah stali na benzinskoj pumpi. Kada smo krenuli dalje, vecina putnika je od umora pospala pa nije videla prvu od vise gresaka u putu na bugarsko primorje. Umesto da se skrene na autoput ka Plovdivu na jug, krenulo se autoputem ka severu. Taj krak autoputa se brzo zavrsio i uskoro smo isli magistralnim i regionalnim putevima ka Varni, koja se nalazi na severnom delu primorja a mi smo trebali da idemo na juznu. Vozaci i vodic su jednom (mozda dva puta) zaustavljali autobus i pitali kuda da idu. Primetili smo da ne gledaju u kartu, mada neki putnici kazu da su je videli ili su je mozda kasnije kupili na nekoj benzinskoj pumpi na kojima smo stajali da se odmaramo. Otprilike u to vreme postaje vruce u autobusu jer klima radi jako lose. Svima je od toga bilo lose i svi su bili nervozni.

Polako su svi shvatali da se vozimo pogresnim putem i da vozaci sa vodicem ne znaju kako da nas u normalno vreme dovedu do mora. Odmori od 15 minuta (kako vodic svima najavi preko razglasa) su se pretvarali u 45 minuta. Vodic je na nase primedbe i pitanja odgovarala utesno "ne bojte se - sticemo na vreme" i sl. Vredjala je nasu inteligenciju, ipak niko nije verovao da se to nama dogadja, mislimo smo da ce tako i biti. Trezveniji su videli da samo do Varne ima 300km losim i opterecenim putevima a tek onda krece putovanje sa severnog primorja na juzno. Jedan decak je ima navigaciju na mobilnom i pokazivao je koliko smo daleko od pravog puta. Roditelji su tesili svoju decu, najmanje je bilo od 4 godine.

Posle duzeg vecanja, dogovaranja i razgovora sa lokalnim osoblje neke benzinske stanice kod grada Velikog Trnova vozaci/vodic su odlucili da napuste rutu ka Varni i preseku na jug preko planine Balkan da bi izbili na pravu putanju. Vodic Maja se javno kladila da cemo za do 3 sata stici u Burgas. Putovali smo jos gorim putevima nego dosad, kroz pustare i poluraspadnuta naselja. Put je jedno vreme vodio kroz sumu, pa smo se popeli na visoravan. Jednom smo naisli na put sa kockom (kaldrmom). Svi su postali nervozni, narocito kada je autobus dvaputa u razmaku od pola sata skretao suprotno od putokaza ka Burgasu. Umesto da u 3 sata budemo u Burgasu mi smo u to vreme izasli na novu deonicu autoputa kod Zagore. Komentari Maje na nase jadikovke su bile 'Ma nije to nista' i 'Uskoro stizemo'.

Negde pred izlazak na primorje se desilo u nesto na glavnom putu ka Burgasu tako da su nas preusmerili kroz naselja i seoskim putevima. Medjutim ne samo nas vec i sva druga vozila. Kolone su bile ogromne, put uzak, sporo kretanje. Pri tome klima i uopste luftanje u autobusu nije dobro radilo. Kada smo se vratili na glavni put i dosli u Burgas, opet smo morali da cekamo da dodje autobus koji ce deo putnika odvesti u Suncev Breg. Najzad putnici u Kiten su u pola 6 stigli na recepciju hotela. Vodic Maja nas je utesila 'ionako ne bi mogli uci ranije u sobe'. Taj dan letovanja je propao, bili smo mrtvi umorni i iznervirani, nista od kupanja i plaze.

Da naglasim povratak je bio dobar, osim sto smo u Burgasu u po primanju putnika cekali pola sata da vozac smiluje i rasporedi nas drugacije jer Maja nije mogla 'zbog toga sto je autobus drugacije konfiguracije.'

Ako je cesanje autobusa sa retrovizorima bila neocekivana saobracajna nezgoda (a mozda i nije jer je nas autobus jurio kroz mrkli mrak izmedju 80 i 100km/h uskim putevima), zasto smo cekali 5 sati drugi autobus iako nam je obecan za 2 sata? Zasto su pogresili skretanje na obilaznici oko Sofije? Zasto se nisu odmah vratili kada su uocili gresku (vracanje za 50km ne bi bilo katastrofalno kao sto se kasnije ispostavilo)? Zasto nas je vodic tesio 'da je to stari put za more'? Zasto smo stajali skoro sat vremena po najjacem suncu na benzinskoj pumpi gde ima samo da se kupi voda i grickalice? Zasto smo se vozili preko planine Balkan? Zasto je vodic obecavao da cemo doci za 3 sata a mi smo dosli za 6 sati na odrediste? Zasto nisu imali GPS navigaciju, da nije mozda skupa ili se tesko koristi? Zasto smo cekali drugi autobus da dodje u Burgas kod Metro da preuzme neke putnike, zar nemaju mobilne telefone i zar ne znaju koliko treba vremena od jednog do drugog mesta udaljenosti ~50km? Zasto nije napravljen novi raspored sedenja na povratku u Srbiji? Na kraju, zasto je vodic uvek objasnjavala situaciju debilnim 'ne-brinite' izjavama?

Na slici je karta Bugarske sa ucrtanim putevima od Sofije do Burgasa. Plavom bojom je oznacen uobicajeni, najkraci i najbrzi put, dok je sa sivom oznacen put Montesol autobusa 26. avgusta 2012. godine. Upitnici su postavljeni tamo gde se ne zna kud smo tacno isli, ali je put sigurno bio vise cik-cak nego kao na karti, sto ce reci da smo na pogresnom putu izgubili oko 4 sati vremena vise nego na plavom putu koji je vecinom autoput. Rezultat: putovali smo ukupno 9 sati vise i tako izgubili jedan dan letovanja.

[Bugar]

... Posle duzeg vecanja, dogovaranja i razgovora sa lokalnim osoblje neke benzinske stanice kod grada Velikog Trnova vozaci/vodic su odlucili da napuste rutu ka Varni i preseku na jug preko planine Balkan da bi izbili na pravu putanju. Vodic Maja se javno kladila da cemo za do 3 sata stici u Burgas. Putovali smo jos gorim putevima nego dosad, kroz pustare i poluraspadnuta naselja. Put je jedno vreme vodio kroz sumu, pa smo se popeli na visoravan. Jednom smo naisli na put sa kockom (kaldrmom). Svi su postali nervozni...

Ово је шокантно! Видим на мапи, да сте путовали кроз један планински пролаз без асфалта, недовршени планински пролаз између градова Елена и Тврдица (Твърдишки проход на бугарском језику)... Ово је била невероватна грешка, јер неколико километара западно постоје две планински путеви који су у веома добром стању, Шипка и Хаинбоаз. Слике вашег пута и њена два алтернатива:

Елена-Тврдица (нема асфалта око највишој тачки!):

http://www.skyscrape...656&postcount=3

Шипка:

http://www.skyscrape...3&postcount=212

http://www.skyscrape...4&postcount=213

http://www.skyscrape...1&postcount=214

Хаинбоаз:

Izmenjeno 12 Sep 2012 (Bugar)

[putnik123]

Cao! Da li neko može da mi navede par autobuskih prevoznika do Nesebra (ili do nekog obližnjeg mesta) koji idu malo češće! Dolazi u obzir i kombi prevoz,a da nije mnogo skup! Gledala sam u par turističkih agencija koje voze na svakih 5 dana i uglavnom na datume koji mi ne odgovaraju! Takodje bih volela da saznam kako bih vozom mogla da stignem do tamo,gde je najlakse da presedam itd ! Hvala unapred

[koldar]

Iz Sofije imaš desetak polazaka dnevno za Nesebar busom i nekih 6-7 polazaka do Burgasa vozom. Suština je samo stići do Sofije, a i tu možeš birati da li ćeš vozom ili autobusom.

[beachgirl92]

Ljudi nasla sam na netu da iz Nisa svaki dan u 4h i 16h imaju basevi do Sofije po ceni od 10-15e..Jel zna neko dal to i dalje vazi i dal se moze karta kupiti na stanici 20min pre polaska?:)

[Tasha0]

Sa autobuske stanice u Nisu svakog dana polaze autobusi za Sofiju, ujutru i uvece, karta je 1350 dinara i moze samo u jednom pravcu da se kupi. Mozete krenuti i iz Beograda, karta je oko 4700 povratna, preseda se u Nisu. Iz Sofije ima autobus do Nesebra ili gde vec ides, a voz do Burgasa pa iz Burgasa autobu.

• Jeftinija je varijanta vozom iz Beograda ali je putovanje mnogo duze