Utisci iz Washington DC-a

[Florida_RS]

Pozdrav svima. Novi sam na forumu kao registrovani korisnik, ali vec neko vrijeme pratim (i uzivam) sta se ovde desava. Protekla 4 dana sam bio u Washington Dc-u. pa cu malo opisati svoj boravak u tom gradu.

Drug i ja smo sasvim slucajno dosli na ideju da odemo do DC-a i to zbog utakmice izmedju Manchester Uniteda i Barcelone. To je bio nas razlog odlasku, ali smo znali da u tom gradu ima svasta za vidjeti. Kupili smo aranzman online u sta su bile uracunate avionske karte i hotel. Sto je zanimljivo, hotel je bio u sastavu nekog univerziteta za gluve ali je bio relativno blizu centra grada (nekih 10-tak minuta). Moj drug nesto nije bio odusevljen hotelom, a meni je bio sasvim dobar da ne kazem odlican. Nisam imao nikakvih zamjerki osim sto se dorucak placa odvojeno i kosta oko $15. Prije odlaska u Washington DC-a smo odlucili da ne iznajmljujemo auto radi problema nalaska parkinga jer smo culi da je relativno velika guzva u saobracaju. Po gradu nas je vozao satl od hotela koji nas je kupio ili ispred hotela ili bilo gdje smo ga mi pozvali da dodje po nas. U medjuvremenu je dosao jos jedan drug iz New Yorka koji se vratio u nedelju popodne, pa je proveo 3 dana sa nama.

Za 4 dana smo stigli obici US Capitol, Library of Congress, The White House, Washington Monument, Lincoln Monument, WW II Memorial, Korean War Memorial, sve muzeje u tom dijelu grada, Union Station, centar grada, Chinatown i otisli na Fedex Field stadion da gledamo fudbal. Na mene je najjaci utisak ostavila zgrada the Library of Congress i muzeji. Ta biblioteka je najveca na svijetu sa kolekcijom od 32 miliona knjiga. U biblioteci se moze vidjeti Gutenbergova biblija koja se smatra najstarijom stapmanom kjnigom na svijetu i deklaracija Americke nezavisnosti. Jedino sto mi se nije bas svidjelo u toj biblioteci je da kad se popnes na drugi sprat da gledas biblioteku sprat nize, zabranjeno je slikanje. Uprkos toga, drug i ja smo morali opaliti po jednu sliku plus jos po jos jednu od Gutenbergove biblije koja je isto zabranjena za slikanje .

Muzeji su isto dobri i mi smo obisli National Museum of Natural History, National Museum of American History, Holocaust Memorial Museum, National Museum of the American Indian i Smithsonian National Air and Space Museum. Od svih ovih muzeja meni se najvise svidio 1. a i 2. je isto tako dobar. Muzej o Indijancima nije bas nesto zanimljiv jer su unutra uglavnom slike i fotografije americkih i juznoamerickih Indijanaca. Ima i nesto njihovih eksponata, ali nema puno sacuvanih stvari iz recimo 1700-tih i 1800-tih. Sto je zanimljivo, a ja nisam znao, je da se ulaz u sve i jedan od ovih muzeja ne placa!? Pored ovih muzeja smo otisli i u International Spy Museum koji se nalazi 5 minuta hoda od ovih drugih muzeja i za njega se ulaz placa. Meni se svidio taj muzej jer ja licno volim spijuniranje i te stvari ali svi eksponati su bas prastari. Vecina stvari je iz dba hladnog rata kad su se Sovjeti i Ameri "tajno" ubijali.

Od lokacija koje nismo obisli su zgrada Pentagona, Vientam War Memorial i nismo stigli otici u druge dijelove grada kao sto su Duponte i Adams Morgan. Sve ove lokacije i nisu bili nas prvobitni izbor obilazaka tako da i ne zalim sto navedene nismo stigli vidjeti. Da je bilo vise vremena sigurno bi i na ta mjesta otisli. U gradu ima mnogo crnaca (preko 50%) i azijata, a tu su i hijade turista od kojih se vecina srece po gradu bas na tom potezu od US Congress-a do Lincolm Memoriala. Preko puta naseg hotela se nalazio crnacki kraj i preporucili su nam da tamo ne idemo noci jer mozemo biti opljackani?! Jedino sto bi ja drugacije uradio vezano za ovaj put u DC je da smo hotel nasli blize centru grada pa da ne moramo koristiti taxi i prethodno navedeni hotelski satl. Crnac koji nas je vozao satlom je stvarno bio ljubazan, izlazio nam je u susret i dao nam je korisne informacije u vezi obilaska grada. Svakome bih preporucio odlazak u Washington DC jer stvarno ima sta vidjeti. Po meni bi minimum ostanka bio 3 dana jer najmanje toliko vremena treba da se vide ta najznacanija mjesta. Pozdrav svima.

[Lula]

Pozdrav svima i evo i mojih prvih DC utisaka.

Nakon što sam oko 17h sletela na Dulles i prošla sve kontrole, za šta mi je trebalo neverovatnih par minuta jer nije bilo gužve, a i niko me nije ni pogledao na izlazu, napolju me je dočekala strahovita omorina. Ovakvu omorinu doživela sam još samo u Sharm el Sheiku. Iako sam što zbog 11-časovnog leta, što zbog velike vrućine koja me je dočekala, bila prilično komirana, nisam mogla da odolim da ne posetim centar grada koji je vrveo od ljudi koji na ulicama slave najveći USA praznik Dan nezavisnosti. Tako sam tog svog prvog dana u DC-ju, imala priliku da šetam gradom oslobođenom od saobraćajne gužve, prisustvujem raskošnom vatrometu iznad Washington Monumenta i posmatram zanos hiljade Amerikanaca koji me je podsetio na naš zanos jugoslovenstvom. Sledeći dan provela sam posećujući njihove nacionle spomenike: veličanstveni WW II Memorijal, Linkolnov Memorijal, Memorijal posvećen koreanskom ratu, onaj posvećen Martinu Luteru Kingu (ovaj memorijal je novijeg datuma), zatim Ruzveltu, Džefersonu. Nakon Džefersona bila sam mrtva umorna (jer iako se svi ovi spomenici nalaze na istom potezu, razdaljine su prilično velike, a i sunce je pržilo), pa sam tu prekinula obilaženje. Ove memorijale vredi videti, iako se pomalo graniče sa kičom, jer daju odličan uvid u američku istoriju i američki duh i super su uvertira za otkrivanje i razmevanje USA. Veličanstvena (iako kratka) istorija, puno nacionalne simbolike i mnooogo asocijacija na bivšu Jugoslaviju, nekako su me rastužile, jer sam pomislila da se ovo ne može sve dobro završiti. Bela kuća me se dojmila svojom skromnošću i delovalo mi je kao da je potpuno pristupačna (osim sasvim neupadljivih snajperista na krovu), ali da biste je posetili i iznutra morate da čekate mesecima na dozvolu.

Ono što mi se u Vašingtonu dopada jeste što je ulaz u ove memorijale, pa i većinu muzeja besplatan i niko vas nigde ne zaustavlja i ne ograničava. No, ovo su ipak prvi utisci...

[Lula]

Ako želite za jedan dan da obiđete sve važnije vašingtonske memorijale i spomenike, uključujući i Belu kuću, možete pokušati putanju koju sam i ja sledila (ups, nestade struje na trenutak, kanda će nevreme) i koju sam opisala u ovom blog postu. Muzeji su posebna priča i za njih vam treba više dana, jer ima šta da se vidi, a dobro vam dođu kao predah od šetnje u sparnim danima kakvi su trenutno u DC-ju. O tome ću verovatno posebno pisati.

Ako ste malo duže u DC-ju trebali ste da odete i do Georgetown-a starog gradića (koji je deo Vašingtona) u kome se nalazi velelepni katolički univerzitet.

[zdrale77]

washington dc poput novog rima, gradjevine, memorijalni centri i savrseni d ane kazem perfektni smisonian muzeji, ukupno 14, po meni najbolji prirodnjacki muzej, muzej istorije indijanaca i aerospace muzje. biblioteka kongresa sa svojom turom od 10h perfektna, zdanje koje prikazuje bogatu istoriju sveta i USA. Senat takodje, memorialni centri linkoln i jeferson, bela kuca, obelisk izuzetno zanimljiv za koji se dugo ceka karta, ali je pogled savrsen, an sve strane obelezeno sa izlobom na vrhu kupole. travnata povrsina izmedju obeliska kod bele kuce i senat perfektna,koja iako je centar slzi za zabavu turiste i lokalce da mogu da se opuste, idu na piknik, bave se sportom americki fudbal, odbojka, joging, uvek ima i neki protest ispred senata, bele kuce.

impresionirale su me pokrtne kombi kucice sa brzom hranom kao i hot dog koji je blago receno vrhunski sa gatorade odlican.

za kupovinu posotji veliki broj mesta, shopping centara i lanaca prodavnica. meni je nekako bio najblizi onaj koji se nalazi blizu metro stancie pentagon, cene su mngo povojnije bar tada bile nego u evropi, npr. fotoaparat canon duplo jeftiniji nego kod nas. takodje metroom pored alexandrie doposlednje stanice stize se u maleno mesto springfield koje ima veliki trzni centar gde su cene vis enego povoljne.

mtro odlicno funkcionise, tada u avgustu je bilo bas bas mnogo sparno i veliak vlaznost vazduh. reka potomak veoma zanimljiva poput naseg dunava , te neke velicine, protice i krzo alexandriu gde sam bio smesten. alexandria koja pripda virdziniji, mnogo lep mali gradic sa onim strinski m kucama u holadnskom stilu gradnje na toj istocnoj obali. naravnouvek mozete sresti ljude nase gore list.

nazalost niej bilo vremena za nesto vise obilazaka u blizni vasingtona.

[Lula]

Pa, dosta ste obišli. Kada ste već spomenuli američku istoriju, jedan od odličnih načina da je još bolje doživite jeste i poseta groblju Arlington (tamo je i Kenedijev grob, i grob mnogih američ. predsednika, ali i običnih vojnika, npr. i onih poginulih u Vijetnamu), kao i tura brodom rekom Potomak do planine Vernon i rodne kuće Džordža Vašingtona - ovo je zaista doživljaj i prilika da vidite i Pentagon s reke.

[Zoran S]

Vašington…

Izlaskom iz autobusa penjem se i izlazim ispred velike bele kamene zgrade nalik na zdanje parlamenta u Rimu. Svanulo je i grad se već probudio u svoj svojoj lepoti jedne svetske metropole. Sunce je već uveliko obasjalo jednu od najpoznatijih zgrada Vašingtona. Rusel zgrada je najstarija zgrada senata, primer lepe arhitektonske umetnosti. Zatim Kapitol SAD-a, zdanje sa okruglom kupolom na brdu sa koga se vidi obelisk i veliki deo grada. Muzej Indjanaca u kome se nalaze mnogobrojni eksponati iz prošlosti kao i iz sadašnjosti indijanske kulture i indijanskog života. Vazduhoplovno svemirski muzej sa najvećom zbirkom letilica na svetu poređanih hronološkim redom. Muzej poseduje centar za istraživanje istorije, nauke i tehnologije vazduhoplovstva i svemirskih letova. Takođe možete ”dodirnuti mesec” kako kažu Amerikanci, ustvari ćete dotaći kamen sa meseca. Prirodnjački muzej sa velikim brojem eksponata iz različitih oblasti. Napomenuću stalnu postavku muzeja iz doba kada su celom zemljom šetali dinosaurusi, zatim kamenje i druge geološke iskopine, evolucija čoveka…

Na izlasku iz muzeja me je po dogovoru čekao kum Sipa. Josipović Saša ili kako ga od malena zovemo, Sipa, mi je školski drug. Nakon srdačnog prijatnog pozdrava smo nastavili obilazak Vašingtona, sa tim što mi je on sada bio vodič.

Bela kuća je zvanična rezidencija i glavno radno mesto predsednika. Izgradnja je počela 1792. godine, bez neke formalne ceremonije. Veliki deo poslova je izvršen od strane imigranata koji još nisu imali državljanstvo. Finansijski nedostatci kao i manjak radne snage su prinudili izvo|ače da promene raniji plan gradnje koji je bio pet vuta veći od objekta koji danas poznajemo. Zdanje je završeno i bilo spremno za useljenje 1800-te godine dok današnji naziv ”Bela kuća” dobija 1811-te godine. Izgled ove predsedničke palate se nalazi i na poleđini novčanice od 20 dolara.

”Vašington spomenik” je obelisk, izgra|en u znak sećanja na prvog Američkog predsednika, Džordža Vašingtona. Izgrađen je od mermera i sa svojom visinom od 170 metara, najviši je obelisk na svetu. Izgradnja je počela 1848 godine ali zbog nedostatka sredstava kao i ameri~kog gra|anskog rata, završen je 1884-te godine, čak 30 godina nakon smrti arhitekte Roberta Milsa. Zbog odložene izgradnje, vidi se čak i razlika u boji mermera. Prva trećina spomenika je nešto tamnije boje.

Obilaskom još nekolicine značajnijih objekata u gradu, kao i odlaskom u Starbak kafe (Najvećim svetskim lancem prodavnica kafe), završili smo razgledanje grada.

Deo mog putopisa

[Lula]

Svima onim koji su posetili DC i koje je koliko toliko zainteresovala američka istorija (a u Washingtonu su se sigurno, zahvaljujući brojnim muzejima i memorijalima susreli sa njom), preporučujem izlet u Filadelfiju koja se nalazi u državi Pensilvanija i svega je 3 sata vožnje busom iz glavnog grada. Vašington se u mnogo čemu ugledao na Filadelfiju koja je bila prvi glavni grad SAD, koja je prva imala široke bulevare i u kojoj je potpisana Deklaracija o nezavisnosti, sašivena prva američka zastava itd. Osim prelepo uređenog centra, vredi videti i istorijsku četvrt u kojoj su sačuvane građevine iz 17. i 18. veka, Ben Frenklin most, pa i čuvene Rokijeve stepenice sa kojih se pruža veličansven pogled na grad.

Moje putovanje i lični doživljaj Filadelfije, opisala sam ovde i nastavak ovde.