Put U Italiju za vreme blokade

[znlubica]

Godine 1995. u Srbiji je bio potpun "mrak". Zemlja je bila u blokadi, teško se živelo, a otputovati u inostranstvo bilo je skoro nemoguće.

Zahvaljujući mojoj drugarici, moja deca i ja smo uspeli da se priključimo jednoj školskoj ekskurziji, koja je putovala u Italiju na Bijenale savremene umetnosti u Veneciji

Ćerka je tada imala 12, a sin 11 godina. Ja sam imala njih i 800 tadašnjih nemačkih maraka ušteđevine. Kada sam platila troškove putovanja ostalo nam je 350 DM za provod u Italiji.

Izložba je za decu bila interesantna, bilo je puno umetničkih instalacija i oni su prosto leteli od jedne do druge. Ali....

Aranžmanom je bio predviđen samo doručak, trebalo je da nas troje ručamo i večeramo 5 dana, izlozi su mamili i decu i mene, a mi smo imali malo novca. Dugo sam razmišljala kako da objasnim svojoj deci da moramo biti vrlo, vrlo štedljivi. Oni su već tada bili razumni i znam da bi bez pogovora prihvatili da se ponašaju u skladu sa našim skromnim budžetom, ali nisam želela da to putovanje upamte po uskraćivanju.

Primetila sam da je pizza koja se prodaje na ulici, dosta jeftina i onda sam im predložila:

" Sad imamo priliku da vidimo znamenitosti Italije o kojima smo samo čitali, a između ostalog i da probamo mnogo vrsta pizze, kojih kod nas nema. Hajde da probamo što više vrsta!"

Oduševljeno su prihvatili predlog kao izazov.Obilazili su spomenike Venecije i Verone sa elanom, a onda kao mali istraživači pronalazili nove i nove vrste pizze. Svaka nova vrsta je bila mala pobeda. Uspeli smo, od ušteđenog novca da kupimo i patike marke Converse, naravno na sniženju, i jednu vazu od muranskog stakla.

Po završetku putovanja, oboje su sijali od zadovoljstva. Bili su jedni od retkih koji su putovali u inostranstvo u to vreme, videli jednu lepu izložbu, obišli spomenike sa fotografija u njihovoj Umetničkoj čitanci, probali više od 10 različitih vrsta pizze i još dobili Converse patike, koje su kod nas bile skupe, i nama običnim ljudima uglavnom nedostupne.

Kasnije su , i ćerka i sin, puno putovali, ali moja ćerka još uvek tvrdi da joj je to putovanje najlepše u životu.

Po čemu bi putovanje bilo zapamćeno da sam im rekla da nemamo puno novca, da moramo da jedemo jeftinu hranu, da ne možemo ništa od stvari u izlogu da kupimo, zaključite sami.

Naravno, pizzu nismo jeli naredne 2 godine, ali smo svo troje i danas zahvalni mojoj drugarici što nam je omogućila ovo putovanje.

[vladarr]

Podsećate nas na ono što bi smo svi rado da zaboravimo, a ne bi smo smeli. Hvala na lepoj priči koja budi setu, gorčinu i tugu jer svi mi koji smo pokušavali da živimo kao normalan svet u to vreme nosimo neke svoje,sličnepriče.

Evo šta je po meni najtužnije: ove godine sam sa svojom suprugom i decom imao dva kraća izleta po Evropi. Uprkos svom mom trudu i odricanju ta putovanja i dalje veoma liče na Vašu priču!

[Ultralamb]

Svaka cast sto ste se dosetili da ukazete na znacaj jednog takvog putovanja. Cestitam vam na odluci da svojoj deci svim raspolozivim sredstvima ucinite taj put lepim. U suprotnom, to bi bila gorka uspomena.

Ja sam leta 1995. godine prvi put letovao u inostranstvu, na Mikonosu! Bio sam stariji tinejdzer, i taj kontakt sa ljudima sa svih kontinenata je imao utacaja na kreiranje slike o okruzenju. Nista vise nije bilo kao pre.

[beogradjani]

a ima ljudi koji ni do dana danasnjeg ne mogu da odu tamo,pa cak ni u toj varijanti..vrlo zalosno.

da se i dalje jede pica po ulici,a ne ruca po restoranima-isto je.kupuje se kineski skart,a ne italijanska roba-razlika.

da je rim jednako lep,lep je,ako ne i lepsi.

al opet,mnogi to nece videti.iako je 2011.a ne 1995.

[Phillippe]

Tera na razmisljanje prica...

ali, sto se toga tice...hrane i novca

bilo gde da sam isao

uvek sam odvajao

sto kazemo

od usta da bih nesto posetio/video

ili kupio neki suvenir

dakle, bolje preskociti veceru

ili i rucak

i kupiti samo neko voce ili u nuzdi

hamburger u Meku (to je najjeftinije - 1 evro otprilike)

ali imati 10 evra vise za neki muzej...

[MINJA011]

Не мислим да има пуно разлике у путовањима 1995. и данас. Чак мислим да велика већина народа сада има мање средстава за путовање него тада. Погледајте сада (када нема виза) има ли гужви на границама - сем у сезони. Веома често ми се дешава да дођем на празну границу.