Atina-opšta tema

[Guest Gost_elleni]

Atika je oblast u grckoj u kojoj su drevni Atinjani razvili i odnegovali filozofiju i demokratiju.Na ovom malom kutku zemaljske kugle,vitalnost Grka dosla je do izrazaja na svim kreativnim poljima,a svojom besmrtnom i velicanstvenom Atickom civilizacijom,svojim nacinom razmisljanja,doprineli su sveobuhvatnoj transformaciji coveka sa zapada, izmenivsi u potpunosti njegov pogled na svet.

Ova oblast,koju su prvi nastanili Pelazgi,u 4. milenijumu p.n.e., a kasnijeJonjani,ima veoma jake korene u proslosti,tako da ne postoji ni jedan pedalj zemlje na kojoj se ne mogu naci tragovi ljudske aktivnosti vekovima unazad.Pojedina mesta i svojim imenom podsecaju na istoriju:Maraton,Eleusina,Brauron,Amfiareijon,Ramnos,Sunion,kao i sama Atina,stvorena pre vise prohujalih vekova,slave uspomenu na Anticku Grcku,sireci snazan uticaj,koji se oseca na mnogo vecem prostoru nego sto su teritorije sa kojih je potekao.

Na ovaj, svakako zasluzeno poznati deo Grcke,nikako ne zivi samo u proslosti.Pored svojih predivnih predela,bogate istorije i plavog mora,raspolaze i razvijenim turistickim kapacitetima,prvoklasnim hotelima,apartmanskim naseljima i sportskim terenima.Vecina ovih prelepih znamenitosti i istorijkih mesta Atike,izvrsnim putevima je,izAtine jako dostupna.

Malobrojne padine Atike,maksimalno su iskoriscene i obradjene,i na njima se gaji vinova loza,voce i povrce,dok stabla crnih maslina rastu po celoj teritoriji.Takodje,Atika je najindusrijalizovaniji deo Grcke, i smatra se sedistem industrije u zemlji.Reke Ilisos i KKKKifisos teku kroz ovaj pikoreskni deo Grcke.Iako nisu velike,obe reke su povezane sa dalekom prosloscu Atike.

Aticka obala bila je poznata po svojoj ljepoti,od najstarijih vremena.Geografski,ova oblast formira poluostrvo u obliku trougla,na cijem se vrhu nalazi poznati hram na rtu Sunion.

ATINA:

Grcka pocinje i razvija se ,u ovom , i oko ovog grada,jedne od najstarijih prestonica Zapadnog sveta.Obuhvata udubljenje na zapadnoj obali Atike ,sa planinama Egelea,Parnita(Parnes),Pendeli i Imitos sa triju strana i zalivom Ssaronikos sa cetvrte strane, i formira jedan naizgled jedinstven grad sa svojom lukom,Pirejom, i ostalim prigratskim naseljima.Celokupna oblast ima oko tri miliona stanovnika.Novi,savremeni deo Atine,koji je jos uvek un ekspanziji,velikim delom je zapocet i izgradjen u posljednih cetrdesetak godina. Grad se prosiruje izgradnjom visokospratnica koje su dospele do zelenih predgradja,okolnih brda ,kao i do zapadne obaleAtike.Bilo kojim pravcem da se krene postoje znamenitosti koje vredi pogledati:cisto more,uzvisene nezno oblikovane planine,neizbrisivi tragovi drevne proslosti,kao i sve blagodeti savremenog drustva 20.veka.

Atinu su prvo nastanili Pelazgi ,pre nekih 6000 godina, a kasnije Jonjani,koji su izgradili Akropolj na visokoj litici,tom prirodnom utvrdjenju ,ili Gornji Grad,sto njegovo ime i znaci na grckom jeziku.Tokom svog razvoja , grad je posvecen goginji mudrosti,Atini Svoj prvi uspon grad dozivljava za vreme Mikenskog perioda(1600-1100 godine p.n.e.).Na kraju 6. veka p.n.e.tiranija(vladavina kralja)je odbacena,a demokratski nacin vladavine,koji je usledio,doveo je do tekovina koje su bez presedana u istoriji covecanstva.U 5.veku p.n.e.-"zlatnom dobu"Atine-pod Periklovim prosvetljenim vodjstvom,Atina dozivljava vrhunski razvoj na polju kulture i trgovine, i razvoja vojnih snaga.Zavreme helenistickog i vizantijskog perioda , Atina postaje drugorazredni grad .Nakon oslobadjanja Grcke od turske okupacije,1834.godine,Atina je proglasena glavnim gradom Grcke.

AKROPOLJ:

Svako ,i sve u Atini,u neraskidivoj je vezi sa Akropoljem,156m visokom liticom od krecnjaka,koja krunise grad. Jasno vidljivi iz bilo kojeg dela Atine,savrseno uravnotezeni i bljestavo beli stubovi Partenona,ponosno se uzdizu naspram plavog neba u pozadini,kao besmrtni simbol ljudskog duha i genijalnosti.Arheoloska iskopavanja koja su izvedena na padinama i ravnim terenima Akropoljskog uzvisenja,dokazala su da je ova velika isveta litica prvi put nastanjena u neolitskom peridu ,pre nekih 6000 godina.Prvo Pelasgi,a zatim i Jonjani,nastanili su se po pecinama,uglavnom duz severne strane.Ukoliko bi osetili opasnost, spas bi potrazili na visim delovima litice.Prirodni nagib litice privlacio je plemena koja su se smenjivala,nastanjujuci njene padine,a tokom vekova,mala naselja su se prosirivala i na susedne oblasti oko brda Pniks,Agore i Keramikosa.Nicim ometano doseljavanje,do sredine 6.veka p.n.e.,doprinelo je prosirivanju grad.

Atina se prosirila do padina Likavitosa i planine Imitos. Prvihramovi od kamena ,koji su zamenili hramove od drveta,izgradjeni su pocetkom 6.veka p.n.e.Partenon je bio posvecen boginji Atini. Neke iz skulptura iz njegovih odaja smestene su u Akropoljskom muzeju.Zavreme Persijskih ratova Akropolj je bio opljackan(480-479. godinep.n.e.).Velicanstveni spomenici koji se danas na ovim prostorima mogu videti, datiraju iz "zlatnog" Periklovog perioda kada su obnovljeni ,oko 460-429. godine p.n.e.Od tog doba,i tokom celog srednjeg veka ,Akropolj je ostao skoro netaknut.Mnogobrojni osvajaci izvrsili su dodatna utvrdjivanjas,ukrasavanja i izmene na Akropolju.429 . godine n.e.hramovi su pretvoreni u hriscanske pravoslavne crkve,a kasnije pod turskom okupacijom,Partenon je pretvoren u dzamiju. Zavreme opsade Atine ,od strane Mlecana1687. godine,neke od gradjevina su delimicno bile ostecene topovskim djuladima i vatrom koja je dva dana besnela .

PARTENON

Partenon ,nestvaran u svojoj jednostavnosti oblika ,gradjevina koja je poznata sirom sveta po svojoj arhitektonskoj lepoti i harmoniji, je hram koji je posvecen devici (grcki parthena znaci devica ) Atini.Sagradjen je od Pendelijskog mermera u dorskom stilu na istom mestu gde su se prethodno nalazila dva staruja hrama. Izgradnja hrama trajala je 15 godina (447-432 godine p.n.e. )

HRAM BOGINJE NIKE

Delikatna i graciozna gradjevina sa desne strane propileja (monumentalnog ulaza Akropolja), je mali hram posvecen boginji Atini Nike, koji je poznat i kao hram "Pobednice bez krila" ,izgradjen u 5. veku p.n.e. , u cast pobede Grka nad Persijancima .Na frizu hrama isklesane su scene iz tih bitki . Ovim malim hramom Atinjani su odali postu svojoj zastitnici Atini Nike, prikazavsi je bez krila,tako da ne moze odleteti daleko od Atine.

EREHTEJON

Erehteijon je karakteristican zbog svojih dostojanstvenih i velicanstvenih Karijatida,skulptura mladih svestenica ,koje svojim glavama pridrzavaju svod hrama.Erehteijon je bio hram posvecen mitskom kralju-heroju Eretheju (koji je kasnije poistovecen sa Posejdonom) .Atinjani pripovedaju da su se na tom mestu sukobili Atina i Posejdon, oko toga ko ce biti zastitnik Atine.Pobedu je odnela Atina ,ucinivsi gradu vecu uslugu,jer je omogucila da iz stene nikne dragoceno maslinovo drvo,koje je poklonila svom gradu.

MUZEJ NA AKROPOLJU

Muzej je smesten na jugoistocnom uglu Akropolja, i u njemu se cuvaju arheoloski eksponati po hronologiji svog nastanka ,pocevsi od Arhajskog (800-600 .godine p.n.e.)preko Klasicnog (500-400. godine p.n.e. ) i Helenistickog (300. godine p.n.e. ) do Rimskog perioda. Medju mnogobrojnim drugim istaknutim umetnickim delima koja su smestena u 9 prostorija muzeja, tu se nalaze skulpture i reljefi sa skulptura, koji pripadaju frizevima, pedimentima i metopama , Partenona ,Erehtijona Ihrama Atine Nike. Takodje se moze videti i zbirka " Kora " (sest statua mladih devojaka sa karakteristicnim arhajdkim osmehom na licu ) .

U prostoriji broj 2 izlozen je cuveni " Moshoforos " , statua coveka koji nosi mladunce na svojim ramenima .Eksponat je veoma istaknuto delo ,na kome se uocava izuzetnost kompozicije i plasticnost oblika ,

Prostorija broj 5 cuva figure " Gigan tomahije "sa svoda hrama ,odnosno reljefe iz borbe Giganta, sa starog Atinskog hrama,koji je izgradio Pisistrat.Vise dela takozvanog " hladnog (strogog ) stila " izlozeno je u prostoriji sa brojem 4,izmedju kojih se nalazi i skulpuralni reljef " Zamisljene Atine " koja izgleda obuzeta svojim mislima dok naslanja glavu na svoje koplje. Najkarakteristicnije delo koje pripada ovom takozvanom " hladnom "stilu ,svakako je " Kritski decak " i " plavi decak" koji je tako nazvan zbog svoje plave kose .

U prostoriji 4 je vecinaaa statua " Kora " ,medju kojima i " Peplos Kori " ,tako nazvana po opasanoj dorskoj mantiji (peplosu) ,koji nosi preko hitona. Ova statua je poznata koliko po svom izrazu, toliko i po svojim originalnim bojama.

DIONISIJEV AMFITEATAR

Amfiteatar u kome su se po prvi put izvodile drame grckih dramskih pisaca (Eshila, Sofokla, Euripida, Aristofana, Meandra ...).Nalazi se na podnozju Akropolja, prema jugu ,odmah do " Dionisijevog svetilista " .Prvobitno su se u amfiteatru nalaziladrvena sedista koja su kasnije zamenjena kamenim oko 342-326. godine p.n.e., otprilike u istom stanju u kakvom ih mozemo vidjeti i danas. Amfiteatar je mogao da primi oko 20000 posetilaca smestenih u 78 redova sedista. Prvi red je imao 67 mermernih prestola ,koji su bili rezervisani za visoke zvanicnike ( svestenike, znacajne gradjane i ugledne licnosti ).

Orkestru, otvoreni polukruxni deo izmedju podijuma i publike , renovirali su Rimljani . U ovom amfiteatru organizovali su gladijatorske borbe i simulacije pomorskih bitaka.

ODEON HERODA ATICKOG

Ovo pozoriste u podnozju Akropolja sagradio je u 2. veku n.e. Herod Aticki u znak secanja na svoju zenu Pegilu .Sagradjen je u obliku tipicnog drecnog rimskog pozorista sa danasnjim kapacitetom od oko 5000 gledalaca .Sedista su renovirana izmedju 1950-1961. godine. U pocetku pozoriste je bilo korisceno za izvodjenje muzickih i dramskih predstava ,kao i za raznovrsna takmicenja. Danas predstavlja jedno od najvaznijih pozorista Atinskog letnjeg festivala ,na kome se izvode koncerti ,recitali, muzicke i dramske predstave.

ATINSKI MUZEJI:

Najvazniji muzeji u Atini su Nacionalni Arheoloski, Vizantijski i Benaki muzej. Pored njih su poznati Akropoljski Muzej, Nacionalni i istorijski muzej, muzej Grcke narodne umetnosti, Nacionalna umetnicka galerija, Pozorisni muzej, Geoloski,Paleontoloski muzej i mnogi drugi.

NACIONALNI ARHEOLOSKI MUZEJI

Nesumnjivo je jedan od najvaznijih muzeja, koji svetu predstavlja staru Grcku. Jedinstvena je u celom svetu , njegova kolekcija iz Mikenskog perioda (zlatni nakit, drago kamenje) , zbirka Kikladske umetnosti (statuete i idoli) , poznata zbirka Arhajske umetnosti (poznata statua mladog coveka nazvanog " Kuroi " i raznovrsna grncarija ) ,kao i nedavno otkrivene izvanredne freske i drugi eksponati iz Tere (Santorini ).Bogata kolekcija vaza pokriva perid od 4. veka n.e. Postoji takodje i Epigrafska zbirka kaja sadrzi nekih 300 000 antickih novcica.

VIZANTIJSKI MUZEJI

Smesten je u gradjevini koja je nekad predstavljala gospodsku kucu, Florentinske arhitekture , izgradjene 1848. godine.U njemu su izlozeni predmeti Vizantijske umetnosti kao i predmeti koji se upotrebljavaju u crkvama ,ukljucujuci i druga umetnicka dela iz Vizantije ,postvizantijske skulpture, slike , sitne rukotvorine , ikone i freske. Veliki deo izlozenih eksponata potice iz crkvi ,koje su nekada krasile Atinu i njenu okolinu.

BENAKI MUZEJI

Osnovao ga je 1930. godine Antoan Benaki. Smesten je u zgradi iz neoklasicistickog perioda, i sadrzi bogatu i veoma zanimljivu zbirku iz Anticke Grcke , Vizantijske umetnosti , nakita, eksponate sa Orijenta, mnogobrojne predmete od kineskog porcelana, od Neolitskog perioda pa do 18. veka n.e. Pored toga izlozene su i rukotvorine od tekstila, vezene rukorvorine, tepisi , oruzje iz grckog rata za nezavisnost ,i nakit Koptskih, Muslimanskih i Turrskih umetnika.

Zapadno od Akropolja nalazi se AREOPAG ,malo,stenovito brdo, na kome se sastajao najstariji Atinski savet. Nanesto nizem brdu, PNIKSU, sasdtajala se generalna skupstina. Najvise brdo, od nizih brda u okolini, koje gleda na Akropolj, krunisano je monumentalnim mermernim kompleksom,Filopaposom, koji datira iz 2. veka n.e.

Graciozni i grandiozni stubovi hrama ZEUSA OLIMPIJSKOG, nalaze se istocno od Akropolja . Izgradnja hrama zapoceta je pod Pisistratom 530. godine p.n.e., ali nije dovrsena do Rimskog perioda pod Hadrijanom 129. godine n.e. HADRIJANOV LUK koji je smesten u blizini hrama Olimpijskog Zeusa, podignut je u rimskom periodu , da oznaci granicu izmedju " hadrijanovog grada" i "Tesejevog grada ",kako saopstava zapis koji se nalazi iznad vitkih stubova.

Medju ostalim znamenitostima u okviru Akropolja , impresivna je osmougaona kula sa zapisima i figurama koje prikazuju bogove vetrova. Izgradjena je u 1. veku kao hidraulicni casovnik, upotpunjen suncanim casovnikom i vetrokazom, ovaj spomenik je poznat kao KULA VETROVA.

SPOMENIK LISIKRATU je mala mermerna gradjevina iz 4. veka ,na trgu na kome je boravio i Lord Bajron prilikom svoje prve posete Atini . Ovaj skladni kruzni spomenik podigao je Atinjanin Lisikrat, pobednik horskog takmicenja organizovanoga u Dionisijevom teatru .

PLAKA:

Plaka je za Atinu ono sto je Skadarlija za Beograd , isto sto i Latinska cetvrt , ili jos bolje Monmatr, za Pariz. Za Atinjane ,P laka je cetvrt u kojoj borave bogovi.

Smestena je u podnozju brda ,Akropolja, i od najstarijih vremena bila je centar Atine.

Na svakom koraku, u svakom pasazu, iza svakog ugla, posetioca ocekuje neko novo iznenadjenje : crkve, ostaci proslosti , zgrade iz neoklasicizma, Fresacke kuce, u koje je udahnut intenzivni zivot moderne Atine, odnosno Plake.

Plaka je jedistvena, odise koloritom. Krase je mnogobrojne taverne, nocni klubovi, kafanice , trgovi , drvoredi , monumentalni stubovi, crkve , turisti, verglasi. Radnje ,kojih ima na svakom koraku, ne mogu se ni prebrojati, a u njima se mogu naci , kao suveniri, rucno tkani tepisi, bunde, nakit i predmeti od zlata i srebra, jednom recju ovo je kvart umetnika.

LIKAVITASOVO BRDO:

Na vrhu brda u obliku kupe , nalazi se crkva Svetog Djordja . Do vrha Likavitosa moze se stici pesice ili zicarom . Pogled koji se sa tog mesta pruza , svakako je vredan napora da se do njega stigne .

Neke od gradjevina iz 19. veka , osmislili su Bavarski arhitekti za vreme vladavine kralja otona. Najpoznatija od tih zdanja su Stadim, zgrada Grcke Akademije , zgrada Univerziteta i zgrada nacionalne biblioteke.

TRG SINTAGMA:

Trg sintagma je srce moderne AAtine . Oko njega su smesteni moderni hoteli, poslovne zgrade ... Zgrada Parlamenta ( nekadasnja Kraljevska Palata ) i spomenik Neznanom junaku nalaze se iza trga.

ATINSKI STADION:

Atinski Stadion je kompletno renoviran 1896. godine , za prve savremene Olimpijske igre. Nalazi se na mestu na kome se nalazio stari stadin, koji je bio izgradjen 330. godine p.n.e. Moze da primi 60 000 ljudi.

HRAM HEFESTIONA:

Ovaj hram je poznatiji ,mada greskom , kao TESEIJON , a inace je najcuvaniji od svih grckih hramova.

[vladarr]

Da li je neko bio u ovom zabavnom parku:http://www.allou.gr/main.html .Interesuje me kako doci do njega,do koliko sati je uvece otvoren i kakve su cene.

Grci uobicajeno imaju problema sa engleskom verzijom sajta pa ne mogu bas da se snadjem.

Ja sam pre par godina prosao pored njega,nalazi se otprilike na izlazu iz grada u pravcu Soluna ,sa desne strane ali bi mi trebali precizniji podaci.

Obecao sam sinu voznju na pravom rollercosteru a ni meni nije svejedno.

[Dragi]

Čao, ja sam bio prošlog leta i mogu ti reći da vredi svratiti

Što se tiče rollercoastera, nemaju veliki :( , ali definitivno ima spravica za podizanje adrenalina - i to podeljene prema g ubrzanju kojom te bacakaju: 6g, 5g, 4g...

Rade do ponoći, i postoji nekoliko tipova dnevnih propusnica.

Cena za onaj koji obuhvata sve bitne vožnje je 15€, i za neke naprave broj vožnji je neograničen u toku dana, ako iko izdrži

Jako je zanimljivo što postoji poseban deo za decu, sa gotovo istim napravama ali umanjenim!

Od preporuka, tu su 6g kugla, airdiving (nalik treningu za padobrance), i ringišpil ali na skoro 70m visine! Zamisli one korpice na lančićima, kao na vašarskom kirbaju, ali na toj visini!

 

Inače, od skora u Atini radi i akva park Copa Copana, takođe ga vredi posetiti.

[Pdeedy]

Da dodam i ja neku preporuku na ovu temu .... ne znam odakle da pocnem... hmmm

Mesta koja ne treba propustiti u Atini su pre svega kompleks Akropolis, Agora, Tisio i brdo iznad Tisia gde se nalazi opservatorijum. Ova mesta su sve jedna pored drugog tako da ne možeš a da ih ne nadeš.

Preko puta Tisia je i Keramikos (zanimljivo mesto) a malo dalje, kada se pođe Pireus ulicom, nailazi se na Gazi o kome cu ti nešto kasnije pisati. Ovo su sve arheološka mesta i lepo ih je obici, cene za Akropolis, Agoru i Keramikos ne znam jer sam ja imao besplatnu propusnicu. Pitaj prodavce karata mislim da se za ovaj kompleks kupuje samo jedna karta, tako da nemoj da baciš kartu dok ne obideš sva ova mesta :kez: .

Ne znam gde ceš tacno odsesti ali moja preporuka ti je da ti startna tacka za obilaske bude Omonija trg, to je sam centar Atine mada kako izgleda i nije neki centar. Pazi se džeparoša u celoj Atini a narocito u ovom delu grada. Od Omonije kreni ulicom Athinas prema Monastirakiu i vec posle dva bloka nailaziš na City Hall a preko puta nje se nalazi mali trg sa fontanom i mnogo golubova :o pa bi mogla da zastaneš na ovom mestu i da se slikaš sa golubićima .

Kreneš dalje i dva bloka odavde nailaziš na pijacu (kažu najbolju) gde možeš da kupiš svežu robu od voća i povrća, mesa, ribe pa do droge :lol: . Nisam ja kupovao ovo zadnje ali su nam nudili, odnosno mojoj drugarici koja je htela da kupi samo zelene masline a prodavac joj nonšalantno ponudio i drogu .

Nastaviš dalje istom ulicom i posle par minuta nailaziš na Monastiraki i ugledaćeš ponos Atine Akropolis (mada se on vidi i sa Omonije). Ako uđeš u pešačku zonu i kreneš desno put te vodi do Tisio koji je možda lepši noću, pa bi ti preporučio da zasedneš u neki kafić sa pogledom na osvetljeni Akropolis i uživaš. Ako sa Monastirakia kreneš levo ulaziš u deo grada koji se zove Plaka možda i najlepši deo Atine. Imaš milion prodavnica sa suvenirima i raznim stvarčicama i naravno puno taverni. Plaku treba obići i preko dana ali je još lepše obići je noću a i nema boljeg mesta za večeru.

Ulica koja povezuje Monastiraki i Sintagmu je Ermou i to je Atinska Knez Mihajlova pa nije loše i nju da obiđeš, još ako voliš šoping .

E stigli smo i do Sintagma trga, mesta gde paradiraju nadaleko poznati (i pomalo smešni) Evzoni. Naravno da ne treba propustiti čuvenu smenu straže kao ni šetnju kroz nacionalni park, koji se nalazi odmah pored zgrade parlamenta. Prođi kroz ceo park i naćićeš predsedničku palatu koju čuvaju opet Evzoni pa ako te ne mrzi možeš i ovde da vidiš njihovu smenu.

Na kraju parka nalazi se Zapion a preko puta je još jedno veoma značajno mesto Panatinaiko stadion (dont miss). A da u blizini je i Zevsov hram.

Još jedno mesto koje nikako ne treba zaobilaziti je i brdo Likavitos (neko ga je već spomenuo). Ima dosta puteva koji vode do ovog mesta ali bilo kojim putem da kreneš stići ćeš jer sam ja svaki put išao nekim drugim putem i nema šanse da zalutaš. Inače dva mesta koja ti u Atini mogu poslužiti kao orjentir su Akropolis i Likavitos. Na ovo brdo je najbolje popeti se jedno sat vremena (možda i više) pre sumraka da bi se videla Atina po danu, mada je još lepši pogled kada padne noć a sva svetla se upale. Tada Atina sija punim sjajem a prizor je ...uh. Na Likavitosu se nalazi i jedna crkvica i restoran.

Vraćamo se na početnu tačku Omonia i krećemo ulicom 28. Oktovriou-Patission (to je u suprotnom smeru od ulice Athinas). Posle par blokova (6-7 bloka) nailazi se na Univerzitet a nakon tog kompleksa je zgrada Nacionalnog muzeja. Ili ako ti je lakše muzej se nalazi u blizii metro stanice Victoria (zelena linija metroa). Za obilazak muzeja ti je potrebno nekoliko sati ako hoćeš baš sve da vidiš. Ulaz je mislim bio oko 7eur ali nisam siguran jer sam ja imao besplatan ulaz .

Ako kreneš dalje istom ulicom dva bloka posle muzeja se nalazi park a tu su smeštene i dve autobuske stanice o kojima ću ti malo kasnije pisati.

Kažu da je najbolje mesto za ispijanje kafe deo grada Kolonaki koji se nalazi između Sintagme i Likavitosa.

Gazi u blizini metro stanice Votakinos (plava linija) je mesto koje vredi obići noću jer se tu kriju mnogobrojni klubovi i kafići, preporučujem klub Socialista .

Inače Atina ima veoma dobar javni prevoz(metro, trole, tramvaj i autobusi) a nisu ni skupi. Kad sam ja bio pre dve god karta, koja važi 90min i sa kojom se možeš voziti i u metrou i u tramvajima i trolama i autobusima, je koštala 80 centi.

Ima još milion zanimljivih mesta u Atini, ja ih za dva meseca nisam sve obišao, ali otkrićeš ih i ti sama.

Toliko što se tiče samih mesta u Atini, mogu ja još da pišem ali i ovako je tekst nepregledan pa ostatak sledi u sledećoj poruci.

Izmenjeno 5 jun 2010 (Pdeedy)

[Nikola S.]

Sjajno.

Samo da napomenem budućim putnicima

A da u blizini je i Zevsov hram.

Radi se o nekoliko uspravnih i nekoliko oborenih stubova.

Da se ljudi ne vrte pored njih i pitaju: GDE je hram velikog (najvećeg!) Zeusa?!

Izmenjeno 5 jun 2010 (Nikola S.)

[Pdeedy]

Da nastavim:

Plaže u Atini i nisu baš najlepše, bar one na kojima sam ja bio. Postoje slobodne plaže a i one na kojima se naplaćuje ulaz a i cene su različite. Možeš na više načina da stigneš do obale a možda najbrži (onaj koji sam ja koristio) je zelenom linijom metroa Kifissa- Piraeus do predzadnje stanice Neo Faliro odakle počinje jedna linija tramvaja koji ide uz obalu sve do Voule odnosno zadnja stanica je Kolimvitirio. Naravno možeš da produžiš do Pireus luke i ujedno se raspitaš za obilaske nekih ostrva ferijem. Nije loše obići ostrva Egina i Angistri koja su blizu Atine. Evi ti jedan link za ferije pa pogledaj malo možda nađeš nešto zanimljivo http://www.athensguide.com/greek-island-ferry-schedules/index.htm

Kao što sam rekao tramvaj prolazi pored obale pa možeš da siđeš na bilo koju stanicu i da pronađeš plažu koja ti odgovara, mada moja ti je preporuka da preskočiš Atinske plaže i odeš do Glifade, Voule ili Vouliagmeni. Ako ideš do Vouliagmeni, koje važi za jedno od prestižnih mesta na Atikiu, pazi tramvaj ide samo do Voule a odatle moraš da uhvatiš neki autobus. Autobuska stanica u Vouli je na nekih 50ak metara od zadnje stanice tramvaja i na svakoj stanici piše koji broj autobusa ide do koje stanice.

Druga linija tramvaja polazi od Sintagme i spaja se sa prvom između stanica Batis i Edem, mada je lepše (ali i malo duže) da ideš ovom linijom koja ide pored obale. U Glifadi i Vouli se nalaze mnogobrojni noćni klubovi pa ti preporučujem da ih ne zaobiđeš.

Još jedno odlično mesto za brčkanje i uživanje je Varkiza koja se nalazi u blizini Vouliagmenia na putu za Sounion. Kad smo već kod Souniona, po meni najlepše mesto na Atikiu, ovo mesto obavezno treba posetiti. Do njega voze autobusi koji polaze sa stanice blizu nacionalnog muzeja, pored parka (napomenuo sam ti u prvoj poruci) a vožnja traje oko 2 sata i prolazi se pored obale koja je neverovatno lepa. Sva ova mesta od Glifade do Souniona su malo dalje od Atine ali su po meni vrednija posete od plaža u samoj Atini koje mogu biti dosta prljave i pune ljudi.

A sad malo više o mom najomiljenijem mestu Sounion

Ovo je najjužnija tačka poluostrva Atiki, mesto u kome se nalazi Posejdonov hram i prelepi mali zaliv sa lepom plažom i još lepšim pogledom. Sam hram, koji se nalazi na vrhu stene i sa koga se pruža neverovatan pogled a kažu da je posle Santorinija ovo mesto najbolje za posmatranje zalaska sunca, je rušen više puta i prvi hram je bio sačinjen od drveta. Uostalom naćiće se neki ljubazan domaćin da vam ispriča priču vezanu za ovo mesto. Ja sam ovde dolazio često, čak sam i par puta dovodio prijatelje da im pokažem ovo mesto. Karta od Atine koliko se sećam je bila oko 5eur ali ja sam imao i za prevoz popust tako da tačnu cenu ne znam. Autobusi polaze na svakih sat vremena a evo ti još par linkova u vezi polazaka:

http://www.athensguide.com/practicalinfo/suburbanbuses.htm

http://www.athensguide.com/practicalinfo/busschedulesA.htm

http://www.athensguide.com/practicalinfo/publictransport.htm

http://www.athensguide.com/schedules/terminals.html

I još jednom da ti preporučim Sounion, jeste da je malo dalje ali isplati se.

Toliko od mene za sad, nadam se da sam bio od neke koristi. Ako te još nešto interesuje pitaj.

Pozz

Izmenjeno 5 jun 2010 (Pdeedy)

[baki70]

Pdeedy je naveo gotovo sve glavne znamenitost Atine, ali evo i ja da nešto napomenem. Likabet koji se mnogim ljudima baš dopada, mene nije nešto posebno oduševio. Jeste lep pogled i to je to. Do vrha možeš i nekom vrstom uspinjače za 6 eura. Kafeterija na vrhu je bezobrazno skupa, mislim da je kapućino 5 eura. Ulaz za akropolj je 12 eura i važi za još 5 lokaliteta: rimska agora, grčka agora, Kerameikos, Hram Zevsa olimpijskog (jeste par stubova, ali moćnih), Muzej Akropolja. U samom gradu postoji i lokalitet Hadrijanove biblioteke, zatim brdo Filopapos, Lisikratov spomenik itd. U samom centru grada postoji desetak vizantijskih crkava, od kojih bi izdvojio Malu Mitropoliju. Ona je krcata antičkim spolijama, tj delovima antičkih spomenika. Neke od tih spolija su prerađivane da bi bile u duhu hrišćanstva. Što se tiče muzeja, osim Nacionalnog i Muzeja Akropolja (oba su vrhunska) spomenuo bi i Vizantijski muzej, Muzej Kiklada i Benaki muzej. Van centra grada ima par manastira, od kojih je najčuveniji Dafne. Ovaj manastir je na uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Glavna atrakcija Dafna su ćuveni fantastični mozaici u crkvi. Na žalost oni su nedostupni javnosti, jer se restauriraju pošto su žestoko oštećeni u zemljotresu 1999 god. Manastir može da se obiđe spolja, kao i minijaturna postvka, a puštaju i neki film o tim mozaicima. Sve u svemu nema bog zna šta da se vidi, pa za sada ne preporučujem obilazak Dafne. U predgrađu Atine nalazi se i lokalitet Eleusina, koji se meni dopao. Na Atici se nalaze i lkoaliteti Maraton, Ramnunt, Braurona. Ramnunt je po meni baš truba, dok su Maraton i Brauron đene đene. U Maratonu se nalazi tumul u kome su sahranjene 192 atinska ratnika i mali ali zanimljiv muzejčić. Na samom jugu Atike na rtu Sunion nalazi se čuveni posejdonov hram. Eto to bi otprilike bilo to što sam ja obilazio po Atici. Ja ti preporučujem da od tih arheoloških lokaliteta, obiđeš prvo ono što ima da se vidi u samoj Atini, mislim da će ti biti dovoljno, ukoliko nisi zaljubljenik u istoriju i arheologiju.

 

Pozdrav

[Nikola S.]

Likabet koji se mnogim ljudima baš dopada, mene nije nešto posebno oduševio.

Ja se izvinjavam na cepidlačenju, ali...

Gledajte da pred Grcima kažete "Likavitos" (ovde mi fali znanje iz akcentologije da stručno objasnim gde je naglasak...) pošto su brdo TURCI zvali Likabet.

[Coxy]

 

Hm, pa nije bas da su ga Turci tako zvali, tj. mozda jesu i oni pa to stvara neprijatnu asocijaciju, a u stvari su ga i sami Grci tako zvali, nekada davno, kada je izgovor (i citanje) bio drugaciji. Naglasak je, inace, na poslednjem slogu, LikavitOs (Λυκαβηττός)

[petronije2]

Krajem prošlog septembra bejah u Atini, pa evo nekih ličnih zapažanja...

 

Rezervisao sam Minoa Athens hotel preko bookinga i tri noći sa doručkom u dvokrevetnoj sobi je bilo 102 evra. Hotel je na 2 minuta od Metaxurgio metro stanice, a nekih 20ak minuta hoda od Sintagme. Toliko otprlike treba i do Plake. Hotel je sasvim pristojan, ima wi-fi na svakom spratu, doručak je solidan, a odlučio sam se za njega zbog privatne garaže gde smo ostavili auto po ceni od 10 evra na dan.

Kroz grad smo se uglavnom kretali pešaka, a do Pireja smo išli metroom, a vratili se gradskim autobusom. Cena metro karte je bila 1,4 e, a autobuske 0,7e. Na karti i na engleskom piše za koje se vrste prevoza može koristiti.

Obišli smo najznačajnije lokalitete. Kad sam planirao posetu Atini, izabrao sam vikend kad se obeležava svetski dan kulturnog nasleđa, pa je i ulaz na Akropolj bio besplatan. Inače je cena 12 e (http://odysseus.cult...jsp?obj_id=2384). Na linku se može naći informacija za koje sve lokalitete važi karta, kao i radna vremena lokaliteta. Vredan posete je i muzej Akropolja sa mnoštvom eksponata i originalnim karijatidama, a cena ulaznice je 5 e.

Za preporuku je i poseta Likabetu sa kog se pruža predivan pogled na Atinu pogotovo u zalazak sunca . Doduše, bude poveća gužva, ali vredi. Do tamo smo došli pešaka, a na netu piše da postoji i funicular, ali ga ne videh (cena bi trebalo da je 6e).

Poslednjeg dana, pre polaska kući, posetili smo i Sunion (6e). Na putu do tamo ima plažica gde su se ljudi kupali, mada nisam obratio preveliku pažnju na kvalitet plaža.

 

@putnici namernici i alex, ako imate još nekih pitanja, rado ću pomoći koliko mogu.

 

Obično ne volim da se vraćam u gradove koje sam posetio, ali me je Atina nekako osvojila (uz Amsterdam i Roterdam ). Kako ću i ove godine kasnije na odmor, nije isključeno da ponovim Peloponez i obavezno Atinu, ali ovaj put bez žurbe i klasične turističke jurnjave da se vidi što više za ono malo vremena koje se ima... Raspisah se...

[bokijoki]

Hahaha...i mi smo isto bili pocetkom Septembra u istom hotelu a po svemu sudeci i u istoj garazi smo ostavili auto...iskreno nemam sta da dodam na petronijeva zapazanja za hotel, pristojan za te pare, mislim da smo cak isto platitli, jer smo i mi ostali 3 noci, cak mislim da smo platili isto u evro.

Ono sto je meni bilo malo, onako, "neprijanto" je albanska okolina hotela, tacnije sve prodavnice, turisticke agencije su albanske, i imaju ture koje voze za Albaniju...cak imaju i svoju mini autobusku stanicu, pa im autobusi krecu odatle za Albaniju. Ja se nesto ne secam da po Beogradu ima agencija koje drze strani drzavljani, recimo Crnogorci, Bosanci, Hrvati i da autobusi ka tim zemljama krecu iz turistickih agencija. Malo mi je to bilo cudno, ali sam se posle dan navikao na to.

Inace hotel prosecan i za te pare, pruza tacno onoliko koliko i kosta. Samo da napomenem da smo mi imali sobu koja je okrenuta ka ulici. Ako su vam otvorena balkonska vrata, osecaj je kao da spavate na sred ulice, ali bukvalno. Ali verovatno da ponovo dolazim u Atinu, zbog jeftinog a pristojnog smestaja, mislim da bi moj izbor ponovo bio taj hotel, ako bi bio po toj ceni.

Kad smo dolazili, na trgu koji se nalazi neposredno pored hotela, neki protest, strajkuju radnici gradske cistoce i sad dolazimo kolima, prilazimo hotelu, vodi nas navigacija, medjutim kako malo pridjem hotelu pandur nas usmeri u neku drugu ulicu i nikako da pridjemo hotelu, i tako mi kruzimo, upekla vrucina, mi vec u kolima par sati, i ja stanem da pitam pandura, on pocne da galami na mene sto sam stao tu, jer ne smem da zadrzavam saobracaj, i objasnim mu ja da idemo u hotel da moramo da prodjemo, i jedva nas pusti da dodjemo do hotela, tacnije do garaze...kola nismo ni pomerali 3 dana...

Malo mi je i za kola bilo cudno...privatna garaza, verovatno albanska...vidim ima dosta kola koja se parkiraju, jer je garaza na nekoliko spratova i kola po spratovima razvoze nekim velikim teretnim liftom...e sad mi se vracamo sa letovanja, pun auto stvari, mi spakovali jedna manji kofer za Atinu i stavili ga na vrh gepeka, pa tako ostale stvari i ne vadimo...ja ostavljam auto, i on mi trazi kljuc da mu ostavim jer smo zagradili neki auto kad samo ga parkirali...i sta cu ja ostavim kljuc...malo mi je bilo frka, otkud znam, ne znam kome ostavljam auto, u autu stvari...mogao je da rovi po stvarima da uzme sta mu treba, ili da skine nesto sa auta, ko ce ga znati...na kraju se ispostavilo da sam dzabe paranoisao, sve je bilo tu...cena je bila 10e... :hahaha:

[petronije2]

Ahahahaha, kao da si mene opisao kad mi je onaj čikica tražio ključ . Naravno, sve je bilo u redu. Sa terase gledah koje su sve mašine ulazile i izlazile iz garaže. Ova moja im definitvno nije bila zanimljiva .

I da, dobro si dopunio opis hotela osećajem spavanja na ulici .

[zeljkobg]

Upravo dođoh iz Atine. Evo svežih podataka:

-cena karte za 1 vožnju (autobus, trolejbus, tramvaj) 1,20 e

-cena karte za 90 minuta (svi vidovi prevoza, uključujući i metro osim linija za aerodrom i Saronidu) 1,40 e

-cena dnevne karte (svi vidovi prevoza, uključujući i metro osim linija za aerodrom i Saronidu) 4 e

-cena nedeljne karte (svi vidovi prevoza, uključujući i metro osim linija za aerodrom i Saronidu) 14 e

-cena mesečne karte (autobus, trolejbus, tramvaj) 20 e

-cena mesečne karte (svi vidovi prevoza, uključujući i metro osim linija za aerodrom i Saronidu) 45 e

Za izdavanje pretplatne karte (mesečna, vadi se jednom pa se kupuje markica) potreban je pasoš na uvid i 1 fotografija. Izdavanje pretplatne karte je besplatno. Fotografisanje za dokumenta kod fotografa je uglavnom 10 e.

Što se prevoza do Atine tiče, koristio sam Siamos turs. Poslovnica im je blizu Glavne železničke stanice u Beogradu. Povratna karta (Bg-Ath-Bg) košta 75 e ako je povratak u roku od 30 dana od odlaska, ako se ostaje duže povratna karta je 95 e. Put u jednom smeru traje oko 18 časova.

[scalington]

Krenuli smo iz Kikinde u 5.30h ujutru. U 20h smo stigli do Stilide. Prespavali smo u kampu Interchange. Kamp je lepo uređen i čist, ima kuhinju, market i restoran, ali nema frižider. Kad smo hteli da se istuširamo toplom(!) vodom naišli smo na automate. Na recepciji smo dobili po jedan žeton koji doduše traje 10min, ali sve u svemu to je bilo neprijatno iznenađenje. Kamp ima plažu sa crnim peskom, ali se nismo kupali jer smo žurili u Atinu gde smo imali rezervisan hotel. I da, iako je bio 4 avgust i dan je bio vreo, veče je bilo veoma sveže.

U Atini smo rezervisali hotel Nafsika. Četiri noćenja u dvokrevetnoj sobi za 110EU. Auto put je skup. Platili smo od Evzonija, preko Atine do Korinta oko 30EU. Iako sam proučio kako da stignem do hotela na Gugl mapi(nemamo navigaciju), nisam uspeo da nađem Leof Ateniu, nego smo stigli do obale. Ali ja sam bio dvaput u Atini autom. Skrenuli smo prema Glifadi pa onda Avenijom Sigru skroz do Olimpejona, i zatim do Omonije i odatle do Metaksurgija, gde se u jednoj boćnoj ulici nalazi hotel Nafsika. Hotelom smo bili zadovoljni, nalazi se u centru, blizu metro stanice, a sa balkona smo imali pogled na Akropolj. Pošto hotel nije imao parking, ostavio sam auto u garaži preko puta za 10EU dnevno. Soba je imala klimu, kupatilo sa toileterijama, televizor SAT i frižider. Kad smo se raskomotili, pošto je bilo popodne, krenuli smo u šetnju. Otišli smo do Omonije i krenuli u šoping. Posle smo uveče prošetali do Monastirakija.

Sledeći dan, obilazak. Iako smo bili smešteni u centru rešili smo da idemo metroom. Jedna karta staje 1,4EU. Ako se vozi više puta u toku dana bolje je uzeti dnevnu kartu za 4EU što smo mi i uradili. I prva stanica Akropolj. Uzimamo zbirnu kartu za 12EU koja obuhvata Akropolj, Agore, Muzej Akropolja, Hadrijanovu biblioteku, Olimpejon i Kerameikos.

Akropolj, pun turista kao i obično, Partenon, većim delom, okovan skelama. Ali lepo se vide Propileji i Erehtejon. I, naravno divan pogled na Atinu.Nastavljamo ka Grčkoj Agori.Muzej, lepo uređen sa lepom i obimnom zbirkom. Tezejon, ograđen. Kad sa bio tu 1982. popeo sam se na trem. Izlazimo sa Agore na Tezejon izlazu i šetamo ulicama Monastirakija. Posle kafe i odmora stižemo do Hdrtijanove biblioteke. Divni stubovi od zelenkastog mermera, Čipolino, a zatim na Rimsku agru koju umalo da propustimo. Radi do 15h, a bilo je 14.30h. Ipak odlučujemo da požurimo, jer je raspored jako gust i ako se nešto propusti sledi pomeranje sutradan. Izuzetno lepa Kula vetrova.

Posle poodnevbnog odmora, Monastiraki i Ermu(Hermesova) ulica, Atinska Knez Mihajlova. U avgustu su popusti, tako da može da se nađe dosta stvari po povoljnim cenama. Na kraju Ermu, Sintagma, noću. Skupština i Evzoni i obavezno slikanje. Na kraju, povratak metroom u hotel.

Sutradan Muzej Akropolja. Izuzetna građevina sa jako lepo i savremeno koncipiranim zbirkama. Makete Akropolja kroz istoriju, stakleni pod sa pogledom na iskopane kuće i ulice, Kore i naravno, Karijatide. Kad sam bio poslednji put na Akropolju muzej je bio gore, mali, ukopan u stenu. Ovo je izuzetan napredak. Rekostruisani su kompletni frizovi i zabati. Metope i skulpture koje nisu u Atini zamenjene su gipsanim kopijama. Posle muzeja, preko Plake krećemo do Olimpejona Veličanstveni stubovi. Pogled na Akropolj. Zatim Hadrijanov slavoluk i prelazimo iz Hadrjanovog grada ponovo u Tezejev. Lizikratov spomenik. Posle šetnje Plakom i girosa kupujemo razglednice i naravno, popodne Ermu. Neodoljiva privlačnost šopinga.

Uveče smo se odlučili za Plaku. Kafa ispod Akropolja i šetnja strmimi i uskim uličicama. Reastorani, nekad poznati kod nas po razbijanju tanjira.

Trećeg, poslednjeg dana u Atini krećemo u Arheološki muzej. Recepcionar nam je preporučio da prošetamo pošto nije daleko. Idemio ulicom Marni do muzeja. Plaćamo ulaz 8EU. Jako dobra postavka. Kurosi Kore i nadgrobni reljefi. Sfinge, skulpture, bronzane i mermerne. Antikitira brodolom. U potopljenom antičkom brodu kod ostrva Antikitire nađeno je mnogo umetničkih predmeta koji su sada izloženi u muzeju, među njima i mehanički kalendar. U vreme naše posete muzeju bila je organizovana i posebna izložba predmeta iz neke privatne zbirke. 

Bili su izloženi eksponati iz sarog Egipta i zbirka bronze iz Mikenskog i klasičnog perioda. Posle muzeja na redu je Kerameikos, staro Atinsko groblje, kod Dipilon gradske kapije odakle je kretala verska procesija koja je prikazana na unutrašnjem frizu Partenona. Vozimo se metroom i posle šetnje po vrelom danu dosta teško nalazimo Kerameikos, pošto nema putokaza. Groblje je interesantno i ima mali lep muzej u kome su izloženi najlepši nadgrobni spomenici i keramika, ali utisak kvari velika vrućina. Iako smo planirali da obiđemo i Muzej Kikladske umetnosti, usled neplaniranog zadržavanja u arheološkom muzeju, nismo stigli. To ostaje za neki drugi put. Uveče, Monastiraki.

Sutradan napuštamo hotel i krećemo Sigru avenijom do Glifade i preko Vule i Vuljagmenija idemo do Sunija. Tu se nalazi Posejdonov hram, na steni sa koje je po predanju kralj Egej skočio u more kad je ugledao Tezejev brod sa crnim jedrima. Po njemu se more zove Egejsko. Posle Sunija ponovo prolazimo kroz Atinu i krećemo na Peloponez. Fotografije sa ovog putovanja možete pogledati u foto turi "Atina 2013".

[zora2904]

Odličan opis, koristiću ga sigurno za obilazak kad na leto budem u Atini:)