Ostrvo ASTIPALEJA - skriveni, daleki egejski dragulj -Ilustrovani putopis

[nspace]

Ostrvo Astipaleja - skriveni, daleki egejski dragulj - ILUSTROVANI PUTOPIS

 

Astipaleja (Astypalaia),  daleko ostrvo u sred egejskog mora, 18 x 13 km sirine uzduz i poreko, na pola puta izmedju kikladskog arhipelaga i Dodekaneza, ovaj leptir, u cijem obliku je ostrvo, pamti vekovnu istoriju. 

 

Naseljavano od pre nove ere, antickog i rimskog doba, vizantijskog carstva, venecijanske i otomanske vladavine, italijanske uprave, pa do konacnog prisajedinjanja sa ostalim ostrvima Dodekaneza ostaje sastavni deo Grcke. Koji god bili razlozi (strateski, i drugi) kroz dugu istoriju, za naseljavanjem ovog parceta zemlje u sred nepreglednog mora, cvrsto verujem da su ljudi oduvek morali biti i bar jednim delom hedonisti u svojoj zelji da se nastane na isturenom ovalnom brdu, sa pogledom na plavetnilo i brdovite pejzaze sa uvalama, odakle je pocela izgradnja ljudskih naseobina gde ponosno stoji bela Chora sa venecijanskim zamkom na samom vrhu.  

I ovog leta, u potrazi za grckim ostrvom koje nije previse "izvikano", prebukirano  turistima i izgradjeno modernim hotelima, fokus je pao na Astipaleju. Nalazi se u jugoistocnom Egeju, ispod Amorgosa, istocno od Santorinija, najisturenije je ostrvo Dodekaneza iako stilom podseca na tipicno Kikladsko ostrvo od cijeg je arhipelaga podjednako udaljena koliko i od njoj najblizeg dodekanskog ostrva Kosa. Pripreme su pocele vec ranim pocetkom leta, ali je putovanje i ovoga puta planirano za septembar koji je po meni najbolji period za letovanje, zbog manje guzve i nizih cena svakako. Ovoga puta smestaj je pronadjem direktno na grckom sajtu sa oglasima i direktnim kontaktom sa vlasnikom uz brz i lak dogovor. Putovanje do Atine avionom, a zatim, kao i za gotovo sva ostvra Egeja, ferijem iz Pireja. U septembru su vec proredjene brodske linije, (3-4 broda nedeljno) ali su se polazak i povratak fino uklopili sa terminom smestaja i polascima iz i za Beograd iz Atine - Pireja. Na Astipaleji postoji i mali lokalni aerodrom, tako da je moguce par puta nedeljno doci i avionom iz Atine letom od sat i po vremena, ali je brod i jeftiniji i meni mnogo zanimljiviji. Brod Bue star "Naxos" vozi liniju iz Pireja do Astipaleje zaustavljajuci se usput na Parosu, Naxosu, Donusi, Amorgosu.

 

 

Put traje dugo, oko 10 sati. Meni putovanje brodom uvek prestavlja zadovoljstvo, tako da mi ni ovih 10 sati nije bilo previse naporno. Brod je velik, prostran, udoban i stabilan. Polazak je bio u popodnevnim satima, i do kasnih vecernjih sati boravak na palubi je bio prijatan.

 

 

Posle Parosa i Naxosa, brod se poprilicno ispraznio tako da, iako je naravno kupljenja najjeftinija karta za deck, nije bio problem smestiti se se kasnije unutra u neko slobodno udobno avionsko sediste i odremati koju partiju.

 

 

Na Astipaleju brod stize oko 3h nocu. Dolazak broda na ostrvo je uskracen pogledom na grad, jer je od pre nekoliko godina pristaniste za velike brodove umesto u luci u glavnom mestu Pera Gialos prebaceno na suprotnu stranu ostrva u novu luku Agios Andreas, koja je prakricno u pustari gde nema nicega, sem mola za pristanak brodova i lucke zgradice sa cekaonicom. Udaljenost od glavnog mesta je nekih 6 km i podrazumeva se da ce vas docekati vlasnici smestaja sa prevozom do grada. U gluvo vreme kad pristize i odlazi brod saobraca i mini bus od luke do grada i obrnuto. Gostoljubiv vlasnik smestaja, docekao nas je u luci u 3 nocu. Posle kratke voznje, nakon jedne od krivina kojima vijuga put uz more ukazuje se osvetljena hora na brdu i mestasce dole uz more.

 

 

Malo lucko mesto uz more Pera Gialos i Chora na brdu su spojeni kao jedno mesto, a spustanjem odmah iza brda na kome je Chora se nalazi mesto Livadi. Kao glavna karakteristika u ponudi smestaja je pogled na Castro (Chora i zamak na vrhu) i more. S obzirom da se celo mesto Pera Galos panoramski spusta od Chore dole do mora, vecina smestaja ima takav pogled, pa tako i nas sto nas je veoma radovalo. Umorni od puta, posle 3 nocu, usli smo u studio i odmah otvorili vrata od terase i smesta bili ocarani pogledom. Kada smo ustali ujutro izasli ujutro na terasu, nismo prestali da se divimo. Pera Galos je sarmantno malo lucko mesto sa molom, barkama, malom promenadom sa par kafica, tavernama, prodavnicama.

 

 

 

 

Tu je i mala gradska plaza sa pogledom na Horu i sa prirodnim hladom koja moze biti zgodna za neko jutarnje kupanje kada vas mrzi da se mrdate dalje.

 

 

Iznad se nadvija ovalni breg, kao posut belim secerom - fasinantna Hora, nacickane bele kucice u prstenastim krugovima do vrha, a kao slag na torti, da daju "final touch" celom prizoru, na samom vrhu nalaze se zidine venecijanskog zamka (iz XV veka) iz koje izviruju plave kupole dve crkve. Iako jos plaze nismo ni videli, ovim smo bili prezadovoljnii ceo prizor je odmah nadmasio sva ocekivanja i opravdao sav put dotle.

 

...

Kako je ostrvo u formi leptira, na levom "krilu" - levoj strani ostrva se nalazi Hora, Pera Galos i Livadi, kao i novi port pre suzenja od tek nekih stotinak metara sirine kuda put vodi na na desnu stranu ostrva, gde se nalazi aerodrom i jos jedno malo mesto Analipsi sa Maltezana plazom i to je gotovo sve sto se tice naseljenih delova. Postoji jos par minijaturnih naseobina u udaljenim uvalama sa tek par kucica kao i bezbroj rastrkanih belih crkvica po padinama, uvalama i vrhovima brda. Celo ostrvo ima tek nekih 13 km asfaltiranog puta koji krece od Maltezene sa jedne strane i zavrsava se malo posle Livadija sa druga strane. Svi ostali putevi po ostrvu su zemljani, kameni.
Preko puta ostrva, nasuprot Pera Galosa, ne previse udaljeno, vidi se par manjih nenaseljenih ostrva od kojih su dva posebna atrakcija: Koutsomiti i Kounoupi zbog prelepih plaza sa tirkiznom bojom mora do kojih se moze otici na celodnevnu turu brodicem. Zeleli smo da obidjemo sto vise.

Poceli smo od Hore. Do Hore se iz luke Pera Galos moze stici mnogobrojnim stepenicama ukoliko imate kondicije, ili blazim usponom kolskim putem koji se penje oko uvale.

 

 

Na pocetku ulaska u Horu, 8 vetrenjaca stoje postrojene u redu, a pored njih taverne i zanatske prodavnice.

 

 

...

[nspace]

Ulazimo dublje u lavirint isprepletanih uskih ulicica, prolaza, stepenica, skrivenih ususkanih dvorisa, prelepih drvenih balkona tradicionalnih kuca, crkvica...

 

 

 

Stepenik po stepenik sve smo vislje, pozdravljamo macke koje lencare na zidovima i penjemo se prema tvrdjavi. Na svakom cosku izmedju dve bele kucice probija se pogled dole prema zalivu ili otvorenom moru.

 

 

 

 

 

U samom jezgru Hore nema kafica, lokala, tiho je, ima lokalnih zitelja i po koja skoro renovirana kuca pretvorena u studio za rentiranje. Kuce i po koji  ekskluzivni studiji na obodu brda imaju prelep pogled sa visine pun kontrasta belih zidova i morskog plavetnila koji ravnopravno moze da parira onom poznatom sa Santorinija.

 

 

 

 

 

 

 

Od gore sagledavamo ostrvo i uocavamo uvale i plaze koje ce nam biti sledeci cilj.

...

 

 

Na samom vrhu Hore unutar zidina zamka (Astypalaia Castro) nalaze se dve crkve.

 

Pejzazi celog ostrva geografski su tipicni kikladski - vecinom je golo i suvo, a u septembru zlatno zuto od sasusenog grmlja i niskog rastinja. Nedostatak sume i vegetacije ima tu prednost jer nema granica pogledu.

Mesto Livadi, dole, s druge strane Hore je retka plodna i zelena zaravan i tu se nalazi najpopularnija prostrana, uredjena plaza sa studijima za iznajmljivanje u pozadini.

 

Ova plaza je kao i vecina na ostrvu sljunkovita, posto je uvucena u uvali i u danima kad je vetrovito, na njoj je najmirnije.

 

 

Sama plaza nije losa, sasvim prosecna, ima prirodnog hlada od drvoreda malih cetinara kao i na vecini ostalih plaza na ostrvu, prelepi pogled na Horu kao i sve plaze sa te strane zaliva, ali posto ja nisam ljubitelj plaza na kojima iza mene sede ljudi po kaficima iz kojih se cuje muzika dok iza prolaze kola i motori (bez obzira sto u septembru nema bas mnogo posetilaca), ovo je bilo odrediste samo u danima kada je vetar  bio ustalasao more na drugim mestima.

Sutradan smo krenuli brodicem na izlet na plaze ostrva Koutsomiti i Kounoupi.

 

Ovo je must see na Astipaleji. Imali smo srece posto je tog dana bilo mirno more i dobili smo i gratis posetu i kupanje u jos jednoj skrivenoj laguni.  Skrivene lagune i plaze sa toplom vodim tirkizno plave boje ciste i providne kao u bazenu.

 

 

Koutsomiti:

 

 

Kounoupi, dve plaze u laguni spojene pescano-sljunkovitim sprudom:

 

 

Kada dodjete na Aatipaleju i ugledate horu, plaze ostaju u drugom planu, ali ostrvo ima svakako i njih da ponudi. Plaze, doduse, na samom ostrvu nisu onako spektakularne kao neke plaze u jonskim grckim ostrvima sa azurnom bojom mora i sitnim belim peskom, ali ako se potrudite svakako mozete naci neku koja ce vam se dopasti.

Imali smo utisak kao da je ostrvo turisticki pocelo da se razvija tek nedavno s obzirom na broj novih apartmana i puteva koji tek treba da se izgrade. Na ostrvu ima 4-5 renta car agencija (auto se moze dobiti za 20e dnevno u septembru, motor za 10-15e) sto je u suprotnosti sa brojem asfaltnih puteva na ostrvu. Nepisano je pravilo da su uvek najlepse plaze i manje pristupacne. U principu one i nisu uopste toliko daleko i do njih se vecinom moze stici kolima, ali su putevi kao sto sam rekao, zemljani i kameni i morate da pazite pri voznji da ne napravite ostecena na iznajmljenim kolima. Bez obzira, i ti putevi su obelezeni i svuda postoje znakovi kuda da vozite da bi stigli do svake plaze.

 

...

 

Izmenjeno 28 sep 2015 (nspace)

[nspace]

Posto Astipaleja zna cesto da iznanadi  vetrom, koji je uglavnom duvao sa zapadne, suprotne strane ostrva, tada je najbolje ici na plaze koje su na istocnoj (donjoj) strani ostrva ili koje su okrenute suprotno od vetra ili se nalaze uvucene u uvali. Nakon plaze u Livadiju, asfaltni put se proteze jos malo i stize se do raskrsnice odakle nastavlaju zemljani putevi za tri plaze koje ne treba propustiti: Agios Konstantinos, Vatses i Kaminakia.

 

Agios Konstantinos plaza:

Veoma slikovita plaza sa crkvicom na brdu, tavernom sa nekoliko lezaljki, sljunkovita, sa prirodnim hladom, sa pogledom na Horu preko puta, cesto vetrovita posto nije uvucena u uvalu.

 

Vatses plaza:

Veoma prostrana plaza na kojoj postoji mali tropski beach bar sa nekoliko lezaljki, sitnim sljunkom-peskom, sa velikom stenom koja se spusta u more, a iza koje mozete i doplivati do druge manje, divlje sljunkovite plaze.

 

Kaminakia plaza:

Meni najlepsa, mirna i tiha sa posebnom relax atmosferom. Veoma slikovito izgleda sa visokom strmom stenom sa strane, lepog prirodnog hlada od malih cetinara, sitan sljunak-pesak, lepa boja vode. Posto je plaza usecena dublje u zakrivljenoj uvali, kada vetar duva iz pravca mora tu je pretezno mirno i bez talasa. Mozete i doplivati do jos dve mini plazice koje se nalaze sa leve strane uvale i vide se tak kada zaplivate malo dalje od obale. Malo uvucena iza plaze postoji jedna taverna.

 

Sve ove tri plaze su minimalno organizovane, sto znaci da iza u pozadini ima jedna taverna ili beach bar i nekoliko razbacanih lezaljki na veoma prostranim plazama. Sljuncane su sa sitnim sljunkom, negde skoro peskom i sve imaju lepog hlada sa mnogo mini cetinara koji rastu na samoj plazi. U periodu u kom smo bili (od 10. septembra) na svakoj od njih nije bilo vise od 10-15 ljudi. Vozeci ruralnim putevima kroz goloti do plaze, susrecete se sa jos jednim brojnim stanovnicima ostrva, a to su koze. Ima ih svuda, cujete kako klepecu njihova zvona i vidite ih kako vire sa najstrmlje litice.

 

 

 

Predeli kojima se vozimo do Kaminikie su jako cudni, pojedini delovi ostrva su od crvenog kamena i zemlje, sve  vuce na braon tonove, kao da ste negde u Avganistanu, totalna pustara.

....

Sledeceg dana smo se uputili na desno krilo ostrva, prosli kroz mestasce Analipsi i Maltezana plazu, koja jeste prostrana, pescana, sa drvoredima, ali nije nesto po mom ukusu, jer se kao i livadi nalazi u mesti sa apartmanima iza nje i putem koji prolazi pored plaze, tako da smo ipak produzili dalje.

Pored aerodroma zemljani put vodi do puste  pescane plaze Xrysi Amos (zlatni pesak). Relativno kratka ruta, ok put i stize se do uvale od pescanih stena gde je njihovom erozijom nastala mala plaza sitnog zlatnog peska. Boje su prelepe. Bez obzira na vetar ne mozemo da odolimo i kupamo se. Ovde nema nikakvog hlada.

 

 

 

...

Nastavljamo dalje kroz puste predele koji u ovom delu vozeci prema gornjem delu ostrva - severno-zapadnoj obali podsecaju na dalmatinske, beli kameni krsevi, zidici od kamenja i nisko cetinarsko rastinje. Duva jak vetar, vidmo plaze dole koje zapljuskuju talasi i bela morska pena, plaze deluju da su od veceg sljunka i kamenja, putevi su losi da bi se spustali do plaza, tako da smo se divili krajolicima ali bez kupanja.

 

 

 

 

 

 

U povratku prema levom krilu ostrva, penjemo se na najvisi put koji vodi do jedne usamljene vetrenjace nauporot Hori kako bi okinuli koju fotku.

 

 

 

 

 

Pogled je fenomenalan,  vidi se celo ostrvo, vetar siba, vetrenjaca da je u funkciji mlela bi 100 na sat.

...

 

Posto je vetar i dalje duvao iz pravca severozapada, od kupanja na severozapadnim plazama nista, reseni da vidimo sve dokle je moguce stici, obisli smo i veliku uvalu Panormos sa izrazitom losim putem prilikom spustanja do nje. Kao da ste na kraju sveta. Jedini trag civilizacije je minijaturna bela crkvica na zaravnini uvale koju zapljuskuju talasi. Uvala izgleda lepo sa atmosferom totalne izolovanosti od sveta, ali to nije bas plaza za kupanje zbog grubog kamenja, krupnog sljunka i ustalasalog mora.

 

 

 

 

Posle ispucanih slika, i visesatne voznje po dzombama, vracamo se popodne na Livadi,  pristajemo na cari civilizacije i lezaljke na plazi sa hladim frapeom i kupanjem u mirnom moru.

 

 

Posle napornog dana, vracamo se u nas studio u Pera Galosu, gde iako smo uplatili samo smestaj bez hrane na stolu nas ceka puna tepsija domacih kolaca koje nam je gazdarica ispekla. Efharisto!

....

 

Izmenjeno 25 sep 2015 (nspace)

[nspace]

Ostale dane za koje smo imali iznajmljeni auto iskoristili smo voznjom i boravkom na vec overenim i proverenim plazama Kaminakia i Vatses. Vracanjem sa bilo koje od plaza nazad u Pera Galos prolazi se pored Hore i gotovo iz svakog dela ostrva kojim vijuga put dominira brdo na kojem je Hora i bajkovit prizor prosto privlaci pogled i objektiv kamere, a da ne dosadi, imate utisak da ste usli u razglednicu.

 

 

Tacno naspram brda sa kog se izdize Hora penje se jos jedno na kom su izgradjeni ekskluzivni studiji sa najspektakularnijim pogledom. Deluje kao da iz aviona gledate na grad koji me podseca na kakvu filmsku scenografiju belog grada Minas Tirit u Gondoru iz Gospodara Prstena. Definitivno, jedan od najslikovitijih prizora na kojima sam bio.

 

........

 

Sto se tice nekih prakticnih i servisnih informacija, Astipalija ima sve sto je potrebno za zivot ljudi na ostrvu pa tako i turista. Stanovnika ima oko 1300, vecinom Grci letuju tamo, postoji skola, hitna pomoc, banka, Carefor express mini supermarket, bankomat, rent-a-car, pumpa, posta. Temperatura vode u septembru prijatna za kupanje. Temperatura na ostrvu u septembru konstantno 27-30 stepeni. Cena trajekta Pireus-Astypalea, Blue Star ferry, ako se karta kupi mesec dana ranije online (special economy discount) - 30 evra / povratna 60e. Cene na ostrvu su pristojne, takoreci normalne: crna kafa 1e, espreso 1.5e, fredo 2e, pivo 0.5l 2e, giros -suvlaki (ima samo na dva mesta na ostrvu) 2e - 2.2e.  I u marketu cene normalne. Voda za pice paket 6x1.5 litara 1.5 e.
O Grcima, domacinima i svim ostalim ziteljima ostrva samo reci hvale na izuzetnoj jubaznosti, predusretljivosti i gostoprimljivosti.
Po mom misljenju, ostrvo je idealno za one koji vole da istrazuju, ali je za to rentiranje vozila neophodno jer zbog konfiguracije terena odlazak peske do lepih plaza Kaminakia, Vatses i ostalih bio bi preveliki napor, a velika steta je ne obici ih. Za one koji vole mir savrseno je u septembru. Dok se asfaltni putevi do ostalih plaza jos ne izgrade, ipak moze biti pogodno i za konformiste koji mogu da uzivaju u nezaboravnom pogledu na grad i pristupacnoj, prostranoj uredjenoj plazi Livadija.

Kako je sama Hora i ostrvo magnet za fotografisanje, do nekog ponovnog susreta sa ostrvom, ostaje brdo napravljenih fotografija da podsecaju na ovo magicno mesto.

 

 

Ukoro ce biti postavljena i foto tura sa jos fotografija.

 

Izmenjeno 27 sep 2015 (nspace)

[Teogonija]

Malo ali jako interesantno ostrvo, hvala za divne fotografije, lep i koristan opis. Cekam MFT. 

[Sladja]

Pravi odmor.

Mozda moze ovde jos koja slika dok se ne srede foto ture. Ove do sada su fenomenalne!

[nspace]

Postavljena je foto tura.

[ZekaZmaj]

koliko vidim plaze su vise sa sljunkom nego sto ima pescanih ?

bas sam pre neki dan gledao ovo ostrvo i razmisljao sta i kako  ...

 

[nspace]

Da, plaze su vecinom sljuncane. Na plazama Kaminakia i Vatses sljunak pri ulazu u more prelazi u sitan sljunak skoro pesak. Pesacna plaza je udaljena pusta plaza Xrysi Ammos, kao i plaze u zalivu Maltezana.

[smotanko]

Divno ostvo ,jos bolje napisan putopis...polako se prave planovi za sledece leto

[Dragan]

Nspace, mnogo mi je drago da si realizovao svoj plan za Astipaliju i da ste koliko vidim imali nesto vise srece sa vetrom u odnosu na nas ............

Odlazak na Kucomiti i Kunupi definitvno predstavlja highlights sto se tice plaza na ovom delu Egeja.

Uz Kaminakiju i Vatses, ali i meni dragu Tsanakiu to je najbolje sto Astipaleja moze da ponudi za kupanje. Onda druga strana ostrva prema Maltezani, definitvno nema neke plaze za preporuku.

I naravno Hora je posebna prica, po meni jedna od tri najlepse u Grckoj (uz onu na Folegandrosu, Skirosu, pa i Amorgosu). Jos jednom, sve pohvale za putopis.

[nspace]

E, hvala:)
Jeste plaza Tzanakia isto lepa, sa pogledom na Horu, stalno smo prolazili iznad nje pri odlasku na druge plaze, ali s obzirom da se ona deklarise kao nudisticka, a ja nisam nudist, uvek je bilo bar par ljudi tamo i nismo hteli da im remetimo uzivanje, a plaza je mala.

Drago mi je i ako sam uspeo da osvezim secanja sa tvog putovanja na ovo ostrvo. Pri planiranju putovanja pomogao je i tvoj raniji putopis s ovog ostrva koji je maltene bio i jedini zapis o Astipaleji od strane nekoga sa ovih nasih prostora koji sam mogao naci na internetu, kao sto sam i siguran da smo u vreme boravka tamo bili jedini gosti iz Srbije na ostrvu. Oni kojima je cilj miran i relaksirajuci odmor neka se slobodno upute da istraze ovakve destinacije koje nisu toliko poznate i u ponudi agencija, posto zaista nije prevelise komplikovano doci tamo ukoliko vam ne smeta malo duzi put brodom. Direktne linije iz Pireja postoje, a npr. cena trajekta do Astipaleje je bila niza nego do Milosa ili nekih drugih ostrva koja su upola blize Pireju.

 

Izmenjeno 26 sep 2015 (nspace)

[mikap]

Odličan putopis.

Drago mi je što si nam predstavio jedno predivno ostrvo, manje poznato našim turistima. Čitajući tvoj putopis i gledajući fotke, ostrvo definitivno zaslužuje da se obidje.

 

[Ultramarin]

Divno!
Pohvale za putopis i fotografije.
Za mene je ovo ostrvo otkriće, a baš onako, taman, nekomercijalizovano i pusto.
Divno, još jednom. Hvala.

[misajank]

bravo