Pohod na Sporade - putopis

[jelenap.]

Centralna ostrva Sporada, sva osim udaljenog Skirosa su ove godine bila predmet mog interesovanja. Prevashodno zato sam do njih mogla stići relativno brzo, što je pored činjenice da na Skopelosu i Alonisosu nema mnogo turista u drugoj polovini juna i početku meseca jula, bio glavni razlog zašto baš ova tri ostrva osvojiti  upravo sada. Takođe, nadala sam se da će nas vremenske prilike poslužiti, uzdajući se da će vrućine biti podnošljive jer tek predstoji prava sezona, da neće biti dobro poznatog vetra, a na kišu nisam ni pomišljala. Ispostavilo se da sam bila u krivu, čudeći se svaki dan i nadajući se svakog jutra gledajući kroz prozor da će se oblaci razići, da neki dan neće padati kiša, da neko veče neće duvati vetar. Često sam se u tih 20 dana zapitala koji je mesec i da li sam ja to Mediteran odabrala...

Plan puta je bio sledeći:

Za Skijatos odvojiti 5 dana, na Skopelosu provesti 7 dana, a za Alonisos je u prvi mah bilo rezervisano 5 dana, ali zbog trajekta koji prevozi i automobile sa Alonisosa za Volos i koji ne plovi ponedeljkom, produžili smo boravak za još jedan dan. Dakle, na Alonisosu smo proveli 6 dana. Put smo započeli 18. juna, a vratili smo se 7. jula.

PEŠČANI SKIJATOS

Ukrcali smo se na Proteus. Plovimo ka Skijatosu. Sa leve strane zaliva se pruža Pelion. Razgledamo njegovu zapadnu stranu.

Stižemo do Trulosa i nakon što smo raspakovali stvari odlučujemo da obiđemo i samu plažu u mestu. Ova plaža je po meni jedna od boljih na tom južnom potezu. Ručali smo u taverni na samoj plaži koja nosi istoimeni naziv. Hrana prosečna, ne bih je preporučivala.

Veče smo proveli u gradu, šetajući Papadijamantis ulicom i poluostrvcetom Bourtzi. Za jun, čini mi se, gužva je bila veća, pogotovo ako se osvrnem na sledeća dva ostrva na kojima nije bilo turista. Svakako sam bila pripremljena za ovakvo stanje, znajući da je Skijatos malo ostrvo koje se brzo popuni, pa sam se u skladu sa tim i uklopila u ambijent. Moj utisak je da je gradić lepši po sporednim uličicama, a posebno kada se krene stepenicama ka crkvi Agios Nikolaos odakle se pruža pogled na krovove Skijatosa, luku i poluostrvce Bourtzi.

Ustajemo rano, otvaramo terasu, napolju oblaci paraju nebo, hladno je, ne zna se da li će kiša ili će vetar. Krećemo ka severnoj strani i usput nam je manastir Panagia Kounistra.

Gledajući slike severnijih plaža, dopala mi se Mikros Aselinos. Na prilaznom putu se nazire i Megalos Aselinos. Nastavljamo ka prvobitnom cilju. Spuštamo se kozjom stazom pešaka ka plaži i kada se pojavila na vidiku, odlučujemo da prekinemo spust do dole, jer se u plićaku kovitla prljavština naneta talasima. Samo jedan mali deo je bio prividno čist gde bi eventualno moglo da se nesmetano uđe u vodu. Sa te tačke do koje smo mi došli, ne mogu tačno precizirati da li je u pitanju bila morska trava ili zaista prljavština, ali svakako plaža nije bila vredna spusta.

Nastavljamo dalje dobro utabanim širokim neasfaltiranim putem, onakvim kakvi su uglavnom svi putevi sa te divljije strane ostrva. Kada bi ih asfaltirali, napravili bi pravi pogodak i verovatno rasteretili gužve na južnim plažama. Sa brda puca pogled na Ligariu i u daljini Kehriu.

Zanimljivije nam deluje Kehria, pa krećemo ka njoj. Kada smo stigli nedaleko od plaže, konstatujem da plaža nije to što sam ranije na fotografijama videla, pa se vraćamo ka gradu i pokušavamo da nađemo uvalu Plakes. U suštini trebalo bi da tu postoje tri uvale i zaista ih toliko i ima, ali se samo do jedne može sići kopnenim putem. Na njoj se nalazi oronula napuštena taverna i nije bilo posetilaca. Plaža je mala i uglavnom je koriste lokalci za usputno kupanje.

Sa parkinga gde smo parkirali auto se spušta na plažu između Megali Ammos i Plakas koju lokalci zovu Agios Konstantinos.

Ovde smo se takođe zadržali kratko i nakon toga odlazimo u sam grad na ručak. Biramo put ka plaži Xanemos koji vodi pored obale i tavernu Akrogiali. Hrana je dobra, mogla bih je preporučiti. Od svih taverni ova je bila popunjena, pa verovatno i ta posećenost govori o samom kvalitetu. Mi smo se bar vodili tom konstatacijom.

Nakon ručka odlazimo do Vromolimnos plaže, koja je simpatična, opet urbana (ili možda da ipak prestanem sa ovakvim opisom južnih plaža jer su sve takve ) sa celom infrastrukturom. Kupamo se, voda nije topla, meni ne smeta, ali definitivno nije za bebe i malu decu.

Za kraj ovog dana ostavljamo Kukunaries, više iz razloga da vidimo idu li odavde brodići na Lalariju, bez obaveznog celodnevnog krstarenja. Ne pronalazimo takvu informaciju, osim da voze do grada Skijatosa, pa odlučujemo da probamo da se okupamo. Vetar već jače duva, voda je hladna, buć - jedno kupanje i vraćamo se u smeštaj.

[jelenap.]

Ustajemo polu rano, opet je oblačno, probija sunce. Krećemo do još jednog  manastira na ostrvu a to je Evangelistria. Manastir je veći i lepo je uređen. U crkvenoj vinariji, odnosno prodavnici kupujemo belo vino, koje smo sačuvali za večernju degustaciju na terasi sa komšijama. Obično mi se grčka vina neodoljivo dopadaju, jako su pitka sa umerenom mirisnom notom, ali ne i ovo, a pogotovo ne za cenu od 8 EUR. Imalo je šmek na bačvu u kojoj je stajalo.

Produžavamo ka Kastru, sa namerom da siđemo do plaže, pa potom obiđemo i ruševine grada tvrđave. Zemljani put do Kastra je samo u prvom delu relativno pohaban, toliko da se većina uplaši za opšte stanje automobila, pa parkira na samom početku tog puta i onda nekoliko km pešači po dobrom i uskom kaldrmastom putu. Nedaleko od Kastra ima dva parkinga, prvi kod male kantine i drugi, nekoliko stotina metara niže odakle počinju stepenice do plaže, kao i staza do Kastra. Do plaže ima najviše 10-ak minuta pešaka, kozjom stazom koja počinje nakon tih prvih nekoliko stepenika. Nazad koji minut više iz razumljivih razloga.  Spustili smo se na plažu gde je pristao izletnički brod. Kada je brod napustio plažu, pored nas, jedva je ostalo 3 čoveka, ako uračunamo i konobara iz bara sa plaže. U tom momentu od viđenih plaža, ova mi je zauzela No1.

Nakon odmora vraćamo se ka kolima i ja odlazim u obilazak Kastra. Selo je za moj ukus, jedna od zanimljivijih lokacija na ostrvu. Odavde se perfektno vide Lalarija i Kastro plaža, kao i nedostupne plaže podno litice sa suprotne strane sela.

 

[jelenap.]

Vraćamo se u grad, prolazeći pored taverne Platanos i odlučujemo da jedan od sledeća dva dana svratimo ovde na ručak, a sutrašnje vreme (ili bolje rečeno nevreme) će nam svesrdno pomoći u ovoj zamisli. Pravimo šetnju do Souvlaki strike restorana brze hrane, gde smo proćaskali sa gazdaricom koja je poreklom iz Srbije. Porcija girosa je bila dobra i velika. Mogu preporučiti. Gledamo nebo, ne piše se dobro... Nakon par kapi kiše, krećemo nazad ka autu i dok čekamo prolom oblaka, obilazimo kuću Aleksandrosa Papadijamantisa, pa se penjemo ka taverni Sofia’s family pored koje vodi put do crkvice Agios Nikolaos odakle se pruža pogled na Bourtzi, luku i Skijatos.

Kiša je pala i nastavila da radi ono što joj je posao celu noć, a ni jutro nije poštedela.

Ustali smo očekujući bar neki tračak sunca. Ništa. Smrklo se i lije. Optimistički krenusmo do Carrefour-a, u nadi da će u međuvremenu kiša prestati. Kako nam prognoze nisu bile dobre, vratismo se u apartman i sačekasmo da kiša stane, što se konačno desilo tek posle 14h. Izgleda za kupanje nije bilo, pa krećemo do taverni Platanos i Panorama na ručak. Stadosmo na vidikovac da „škljocnemo“ Agia Paraskevi.

Od dve taverne sa tim famoznim pogledom na grad Skijatos mi biramo Platanos. Da li je bila greška ili ne... složili smo se da nikada neefektnije nismo potrošili preko 40 EUR na neuspeli ručak. Prva mana je bila što su svi posetioci ostrva krenuli sa istom idejom do ovih taverni (jer kupanja nije moglo biti). Druga greška je bila, što smo uopšte prihvatili da sednemo na sam ulaz restorana, odakle se nije mogao videti ni susedni sto, a kamoli grad Skijatos, zbog kog smo uzgred i došli. Ručak smo čekali bez preterivanja 45 min, a cene za ono šta nude su im previsoke (verovatno da bi otplatili pogled ). Tu smo već dobrano izgubili dragoceno vreme, pogotovo ako se osvrnemo na činjenicu da smo imali još jedan dan za obilazak Skijatosa, koji treba ukombinovati sa vremenom, koje nam nikako nije išlo na ruku.

Optimistički krećemo do manastira Agios Haralambos koji bi trebao da se nalazi u blizini. Kada smo videli put, okrećemo kola i uputismo se ka poluostrvu Kanapitsa. Zastasmo da napravimo pauzu na istoimenoj plaži, ali ipak odlučismo da probamo naći put do Koutsouri plaže. Ono šta smo uspeli da uradimo, je samo da napravimo krug po poluostrvu po neasfaltiranom zemljanom putu, razgledajući prirodu i horizont. Ja ne videh nikakvu oznaku za plažu, a sad kad malo bolje razmislim, ko zna kako bi izgledao spust kozjom stazom do plaže po blatu koje je imalo izgleda da se napravi nakon prethodne oluje.

Nakon vožnje silazimo ponovo do plaže u Trulosu (ne zato što je najbolja, već zato što je najbliža smeštaju u slučaju ponovnog pljuska ) i u dukserici, trenerci i patikama u sred leta, pokušavamo da bar udahnemo malo morskog vazduha, ako već ništa drugo.

Veče smo proveli sedeći na terasi umotani u ćebe, koje nam je devojka koja održava smeštaj „gratis“ svesrdno donela.

Sviće još jedno jutro na Skijatosu, ujedno i naše poslednje pre polaska na Skopelos. Prva plaža koju danas posećujemo je Banana, preskačući uporno Ambelakiju i ostavljajući je za kasnije, ne znajući da na kraju za nju nećemo imati vremena. Na Banani je bila lepa voda, uz blage talaščiće. Posle svih prijala nam je ova plaža. Prošetala sam malo da napravim pokoju fotografiju, pa tako i dođoh do dela za nudiste. Definitivno je tamo bilo više ljudi, nego na susednoj „običnoj“ Banani.

Ručali smo u taverni Sklithri, koja se nalazi na plaži Nostos i koja je zanimljivog ambijenta. Nije bilo gužve, ali je hrana bila podosta skupa. Možda zato što se deklarišu kao riblja taverna, a zna se da su morski plodovi i riba skuplji od standardnih tradicionalnih ili netradicionalnih jela. Ono što mogu ovde preporučiti su marinirane sardele pečene na roštilju. Probali smo i punjene lignje fetom i paradajzom (to je lokalni specijalitet na Sporadima), ali nisu opravdale očekivanja. Za moj ukus, rešija uz preteran šmek gareži.

 

[jelenap.]

Posle ručka krećemo ka severnoj obali, neasfaltiranim putem i odlučujemo da siđemo do plaže Agistros. Pre nje na levoj strani se smestila plaža Elias. Jedna duga peščana plaža, koja nije zavredila našu pažnju.

Agistros je za moj ukus najlepša plaža na Skijatosu i najviše mi je legla (ograđujem se na plaže koje sam videla i posetila). Nekim ludim čudom, voda je bila toplija, bistra, skoro me je podsetila na plažu Platia Amos sa Kefalonije gde sam nesumnjivo videla najbistriju vodu ikada.

U povratku smo fascinirani izgledom plaže Krifi Amos sa prilaznog puta, stali i optimistički krenuli da se spuštamo do obale, ali smo izbliza shvatili da je ovo još jedna plaža u nizu sa gomilom trave u plićaku. Od spusta se odustalo, vratili smo se na put ka Agia Eleni. Do parkinga smo stigli, videli da je plaža na dohvat ruke odmah do puta i odlučili da je za danas pustolovine dosta. Trebalo je odmoriti i spremiti se za put ka Skopelosu.

Kada smo po drugi put u toku ovog letovanja spakovali kofere, pozdravili smo se sa našim dragim komšijama i krenuli ka gradu. Imamo dovoljno vremena da odemo do plaže Xanemo i na prilaznom putu pokušamo uloviti neko avio sletanje. Ili uzletanje.

Ipak odlučujemo da to bude sletanje. Gomila ljudi čeka isto. Tik uz samu pistu, nalazi se parking sa kafeom. Kada masa izađe iz kafea znate da se bliži dolazak aviona. Oni sigurno imaju dojavu.

Uf, šta da vam kažem... mnogo čudan osećaj... znate da ne možete ništa uraditi, imate osećaj da će vas avion definitivno pokupiti, jer leti po mojoj slobodnoj proceni 10m iznad vaše glave. Mahinalno, svi skoče u stranu ili čučnu iako ih ta radnja ne bi spasila ako bi nešto krenulo naopako...

Sačekali smo i poletanje, koje je takođe zanimljivo, jer vam silina motora ne dozvoljava da stojite u mestu. Mogla bih se složiti da mi je ovo sletanje aviona nadoknadilo neophodnu dozu adrenalina koju nisam imala prilike da dobijem u prethodnih 5 dana.

PUT

Do Skijatosa smo putovali Anesovim Proteusom, koji je isplovio u 8h. Karte u jednom smeru smo platili 90,60 EUR. Nismo kupovali odmah i povratne karte kako bi dobili popust od 50%, jer smo menjali prevoznike, a mislim da ne bi bilo ni moguće, jer nismo putovali direktno sa Skijatosa natrag, već smo pravili kružnu turu. Plovidba je trajala malo duže od 2,5h.

SMEŠTAJ

Smeštaj Paraschos studios u Trulosu sam rezervisala preko booking.com i cena po noćenju je bila 25 EUR. U pitanju je studio za dve osobe. Prostran je sa velikom terasom, nameštaj je stariji, ali ima sve neophodne stvari za pristojan boravak. Čistoća je na nivou, što je bilo dovoljno da zaključimo: Odličan odnos cena - kvalitet.

JOŠ NEŠTO

Na izlete nismo išli. Niti su nam vremenske prilike bile naklonjene, niti smo bili u prilici da ceo dan provedemo na brodu, osim u slučaju iznajmljivanja sopstvenog čamca što smo na Alonisosu i učinili.

ZAKLJUČAK

Gledajući fotografije Skijatosa (a ja se uvek pre odlaska na bilo koje odredište dobro pripremim  ) znala sam da ovo ostrvo neće na mene ostaviti utisak posle koga bih mu se vraćala. Razlog je jednostavan, a on leži u činjenici da ne volim duge klasične uređene peščane plaže, sa infrastrukturom, kao ni gužvu na plažama i gradu, brojne smeštajne kapacitete, raznolike taverne na svakom koraku, prodavnice i markete razne robe načičkane jedne do drugih koje čine da priroda ostrva nestane u moru šarenila. Da ne bude zabune, polu netaknuta priroda se može naći na severozapadnom i severnom delu ostrva, kao i unutrašnjosti ostrva, ali glavni utisak ostavlja južna urbana strana, kojom ujedno i prolazi ta čuvena magistrala duž koje se ređaju peščane plaže, sve nalik jedna drugoj, silni smeštajni objekti i već pomenute prodavnice kao i rent a car agencije. Skijatos sam odabrala isključivo jer nam je „uz put“ i zato što bi gre’ota bilo propustiti još jedno grčko ostrvo koje zasigurno ne bih poželela za jedinu opciju kao godišnji odmor. Zaključak nakon svega sledi: Svakako smo našli neke delove ostrva koji su zadovoljili naše ukuse, uživala sam u pohodu na Kastro, kupanju na Agistrosu, kao i obilasku lepih manastira.

 

[jelenap.]

SMARAGDNI SKOPELOS

Putujemo ka ostrvu, Skopelosu. Nakon pola sata iskrcavamo se u Glosi. Tačnije luka i samo mesto nose naziv Loutraki. Odatle vozimo ka gradu Skopelosu da se smestimo u naš smeštaj. I ovaj dan je šućmurast, pa odlučujemo da odemo do Stafilosa, budući da je ova plaža jedna od bližih. Već pri prvom kontaktu sa ostrvom, njegovom prirodom, putevima, plažama, vidi se velika razlika u odnosu na Skijatos. O da, ovo je ono što smo čekali... 

Plaža Stafilos je simpatična, iznad se nalazi taverna, a na plažu se stiže kamenim stepenicama.

Za danas je dosta, odlazimo u apartman da uživamo u našem divnom pogledu na rt Tripiti i plažu Glifoneri.

Jutro je sa sobom donelo sunce, što nam nije bio garant da će do kraja dana ono i ostati. Nakon šetnje po gradu Skopelosu krećemo ka plaži Perivolu.

Raduje nas što je velika većina puteva asfaltirana. Plaža iako udaljena, savršeno je dostupna. I savršeno simpatična. Kada smo stigli, bili smo sami na plaži, posle se stanje malo promenilo, ali tek toliko da je došlo nekoliko parova.

Sledeća plaža na koju smo svratili je Hondrogiorgi, gde je more besnelo i plaža se načisto u toj igri izgubila.

Odlučili smo da krenemo ka Glosi, vraćajući se neasfaltiranim putem do plaže Perivolo. Do Pethameni nismo mogli ovom prilikom. U povratku ka Glosi stali smo kod crkvice Agios Taxiarchon, koju Grci zovu manastirom, ali nema govora o tome da upravo crkvica to i jeste. Nekada na ovoj lokaciji jeste bio manastir sa dosta monaha, a sada je napušten. Crkva je podignuta tokom 17. veka i ispred ulaza se nalazi kosturnica koja je sačuvana do dan danas.

U Glosi odlazimo do Agnanti taverne, sačekavši malo da se sto na terasi oslobodi, kako bismo uživali u tom „preporučenom“ pogledu. Cene u taverni su jače u odnosu na neke druge, pa nas je i ovde ručak izašao preko 40 EUR. Hrana osrednja, kao i porcije.

Malo smo prošetali po Glosi i razmatrali da li posetiti Folklorni muzej, ali su nas stepenice i vrućina ipak odvratili od te ideje.

Kada smo već na toj strani ostrva, odlučili smo da se potpuno realno nameće odluka da odemo do crkve i plaže Agios Ioannis. Prvo odlazimo do plaže, idući malo nizbrdo, pa uzbrdo, te ponovo nizbrdo kamenim stepenicama. Situacija slična kao i na prethodnoj plaži, tek nekoliko ljudi. Odavde se pruža pogled na stenu sa crkvom Agios Ioannis koja je naročito postala poznata kao lokacija gde su snimane scene filma Mamma mia. Nakon odmora, dremke i kupanja odlazimo na uspon do vrha stene.  Između crkve i plaže na samom parkingu postoji kantina u kojoj se može okrepiti, kao i pazariti neki suvenir usko vezan za ovu lokaciju.

Ustajemo rano. Celu noć smo slušali kako vetar fijuče kroz drvene žaluzine na našoj terasi. Otvaramo vrata... opet vetar... navikli smo. Oblačimo dugačke rukave i krećemo do manastira Agios Riginos.

Odlazimo na plažu Milia. More se razbuktalo i napravilo mlečno plavu boju vode. Na plaži nema nikoga... da... dobro ste pročitali... nema nikoga na dugoj, lepoj Miliji.

Krećemo do Panormosa da proverimo da li u zalivu besni vetar. Produžavamo do plaže Linarakia, koja je u nastavku Panormosa. Ovde je voda mirna, ali vetar se ne stišava. Pored nas par ljudi, našli spas od vetra na istom mestu u isto vreme.

Okupasmo se i krenusmo za Agnontas. Smestismo se na plažu u senku drveta, ispred taverne Agnontas. Sačekasmo sto u prvom redu do linije mora. Neodoljivo me Agnontas podseća na Trpejca, jedno od omiljenih mi sela ne samo na Ohridskom jezeru, nego i šire. Uživamo, baš, onako odistinski... dobro lokalno belo vino, odlična hrana i lagana grčka melodija.

Nakon dobrog odmora, krećemo do plaže Limnonari, koja se nalazi nedaleko od Agnontasa. Plaža je simpatična, voda je bila mirna, neko je dremao, neko čitao knjigu, a neko okolo škljocao foto aparatom... Sve dok nas nisu pojurile ose, pa je čak neko završio i sa ubodom.  Šalu na stranu, na Skopelosu ima dosta osa, na većini plaža, pa čak i po tavernama kada osete hranu. Bar ih je bilo u periodu kada smo mi bili. Ne bih da nekoga plašim, naravno da se može funkcionisati nesmetano, ne idu ose u rojevima i napadaju ljude, ali ih generalno ima, zuje unaokolo.

Veče je za divno čudo prijatno, pa odlučujemo da prošetamo po starom delu Skopelosa i obiđemo tvrđavu. Parkirali smo na ulasku u tvrđavu sa gornje strane i spustili se uskim uličicama do luke i šetališta. Napravili „krug“ pa se preko tvrđave vratili na početno mesto. Mogu vam kazati da mi se grad Skopelos dopao, posebno deo koji vodi do vrha tvrđave, kao i poprečne uske uličice. Veoma je živopisan i posebno zanimljiv za fotografisanje taj put sa nekoliko crkvica, počevši od luke i crkve Panagitsa tou Pirgou, pa preko crkvica Agios Nikolaos i Evangelistria, da bi konačno došli do crkve Agios Atanasios. Na vrhu tvrđave se nalazi taverna Anatoli, gde smo imali nameru svraćati, ali nam se vreme ipak nije uklopilo. Takođe, jedan od najlepših pogleda na krovove Skopelosa je baš sa tvrđave. Sledeći je sa prilaznog puta koji vodi do brda na kome se nalaze manastiri. A najlepši pogled na plažu Glifoneri je sa naše terase...

 

[jelenap.]

Da li bi vam bilo čudno, kada bih vam rekla, da je osvanuo još jedan kišni dan? Verujte, nama je loše vreme postalo rutina. S mirom smo sačekali da kiša stane i oko 15h krenuli ka manastirskom brdu. Prvo smo se dovezli do manastira Metamorphosi tou Sotiros. Pretpostavljala sam da imaju dvokratno radno vreme i tako i bi. U manastir nismo uspeli da uđemo, a na tabli ispred kapije je stajalo obaveštenje: Radno vreme 8-13h. Drugi deo se nije video, pa smo pretpostavili da počinju sa radom posle 17h.

Nastavljamo putem ka manastirima Agia Varvara i Timios Prodromos koji se nalaze veoma blizu jedan drugog. Pre nego što smo stigli, napravili smo kratku pauzu na vidikovcu odakle se Skopelos i manastir Evangelismos vide kao na dlanu.

Manastir Agia Varvara je utvrđen i ništa osim zidina nismo mogli da vidimo, jer je i on bio zatvoren. Manastir Timios Prodromos smo obišli i on je nekim čudom bio otvoren. U pitanju je ženski manastir gde su nam monahinje ispričale kratku priču o samom zdanju i freski koja se tu nalazi.

Planirali smo i manastir Taxiarchon, ali kad videh da se do njega dobrim delom ide pešaka, odustasmo.

U povratku smo obišli i manastir Evangelismos, gde nas je jedna baka monahinja provela kroz dvorište i crkvu.

Budući da smo se vratili u sam grad, odlučili smo da tu i ručamo, pa smo se parkirali na kraju luke u blizini taverne Kyratso’s kitchen koju smo pikirali neki dan ranije. Konobar nas je uveo u kuhinju i pokazao nam jela koja su trenutno izašla iz peći. Izabrali smo pečeni svinjski but i porcija je bila preogromna i preukusna. I ovaj ručak nas je izašao preko 40 EUR, ali nam sada nije bilo ni u jednom momentu žao. Uživali smo uz lagane zvuke rembetiko muzike koju su izvodila dva muzičara.

Izgleda za plažu nije bilo, pa odlazimo do apartmana.

Sunce se vratilo na horizont, pa i mi krećemo put plaže Kastani.

Kada je plaža počela da se puni masom, prešli smo na Armenopetru. Put do ove plaže je uzak zemljani, ali nije loš i nama se učinilo da nije ni težak. Plaža je interesantna. Na plaži smo sreli porodicu iz Srbije, pa nas je gđa upozorila da su malopre videli meduze. Malo smo slikali, malo kupali, odmarali pa krenuli.

U Panormosu u taverni Rigas smo ručali. Hrana prosečna, vino dobro.

Sledeća je na redu Milia. Svratismo i do nje, a ovog puta je na njoj bilo posetilaca. U pitanju je jedna lepa duga plaža.

Za danas je dosta, vraćamo se u apartman da predviđamo sutrašnju vremensku prognozu.

Ustajemo i palimo auto. Ups, problem sa servom. Pre puta smo uradili reparaciju letve volana, ali čini mi se da nešto nije odrađeno kako treba. Inače, grčki majstori naprosto obožavaju moj auto. Ja se ne sećam niti jednog odmora da moj auto nije poželeo da obiđe neki grči servis. Aleksandar, dečko koji izdaje apartmane gde smo bili smešteni nas je uputio u servis koji se nalazi nakon Carrefour-a, sa iste strane puta. Majstor je samo dosuo malo ulja za servo, pokazao nam da ono curi i naplatio 10 EUR. Za sada problem rešen, u Srbiji ćemo na reklamaciju.

Opet smo malo šetali po gradu, kako bi kupili karte za brod do Alonisosa.

Nakon toga krećemo do Stafilosa, pa preko plaže pešaka i do Velanio. Vreme je opet promenjivo. Malo sunce, malo oblaci.

Odlazimo u Agnontas na ručak u istu tavernu kao i pre nekoliko dana. Ručak opet odličan. Ambijent kao kod kuće.

U blizini se nalazi rt Amarandos, do koga se dolazi neasfaltiranim putem. Ovde se nalaze tri drvceta iz filma Mamma mia. Prošetah do njih i okolo njih kako bi uživala u divnoj, ali zaista divnoj prirodi. Dan je pri kraju, pa odlazimo da se pripremimo za spavanje i sutrašnji poslednji dan na Skopelosu.

 

[jelenap.]

Ako ste očekivali da ću vam reći, sunce je visoko na nebu... ipak ćete morati sačekati poslednja dva do tri dana Alonisosa. Za sada samo mogu reći... ustajemo... oblaci su visoko na nebu... baš se smrklo, čeka se kiša. Da ne bismo sedeli u apartmanu, a i da bih uspela da vidim i Hovolo plažu, jer imamo samo još današnji dan ipak krećemo put Neo Klime i odlučujemo da do nje dođemo staro novim putem kroz srce ostrva. Put vodi kroz šumu, nov asfalt je taze urađen, pravi magistralni put, ali dosta vijugav i sa usponima gde se uglavnom vozi u drugoj ili trećoj brzini. Tačnije sve zavisi od jačine automobila, ali naša „dvesta šestica“ nije baš mogla lako da savlada ove uspone. Napomenula bih da oznake za skretanje na ovaj put iz pravca Glose nema, ali iz pravca Skopelosa ona postoji. Ne baš logično, ali dobro. Do kraja sezone, možda se i sete da stave znak u suprotnom smeru. Postoji određena oznaka od neka, čini mi se, četiri slova, koja verovatno znači da je u pitanju neka prečica ili skraćen put ili nov put ili nešto tako slično...

Stižemo do parkinga odakle se kreće na Hovolo. Uz par kapi kiše, krećem do plaže. Po ranijim iščitavanjima utisaka, verovala sam da je put težak, ali meni sada nije uopšte tako izgledao. Jednostavno se celom dužinom ide plažom, da bi se došlo do dela koji je najširi i koji pretpostavljam i predstavlja centralni deo Hovola. Ima nekih delova gde se zagazi u vodu koja nije dublja od kolena, samo da bi se zaobišao deo stene koji „štrči“. Kada se popne na poslednju stenu u nizu mogu se videti plaže Megalo Pefko i Ftelia do kojih se dolazi isključivo vodom.

Još su nam ostale plaže hotela Andrines, pa parkiramo na putu ispred hotela i kroz kompleks se spuštamo do plažice koja ne pripada hotelu, ali se do nje dolazi tim putem. Bili smo sami na plaži i uživali.

Prošetala sam i do jedne od plaža hotela, kao i do crkvice iznad. Konstatujem da su uvalice veoma zanimljive.

Sreda je, naš brod za Alonisos polazi u 12:30h. Imamo dovoljno vremena da obiđemo muzej Vakratsa. Radno vreme je od 10-20h, ponedeljkom ne rade. U kući se nalazi zanimljiva i bogata kolekcija predmeta iz 18. veka porodice Vakratsa koja je sadržala pet članova, oca, majku i tri kćerke.  Neki dan ranije smo probali obići i Folklorni muzej, ali on u ovom periodu nije bio otvoren.

Odlazimo još do trga Platanos da s nogu pojedemo giros i polako se spremamo za ukrcavanje na trajekt za Alonisos.

PUT

Do Skopelosa, tačnije Glose smo kao i do Skijatosa putovali kompanijom Anes, a cena karata je bila 18 EUR. Planiran polazak je bio u 13:45h. Brod plovi nešto malo duže od pola sata.

SMEŠTAJ

Smeštaj smo rezervisali preko sajta booking.com i u pitanju je Sea view studios, koji drži Aleksandar sa svojom porodicom. Majka se brine oko čistoće smeštaja, za koju imam samo reči hvale. Gospođa nije stajala. Imala sam utisak da ni ne spava, već samo održava objekat. Otac je pekar, a Aleksandar do 14h radi u pekari, a nakon toga se brine o turistima. Mogla bih reći, jedna vredna grčka porodica.  Sam smeštaj je pristojan. Nameštaj je starijeg datuma, ali kao što sam već napomenula sve je veoma čisto i uredno. Najveća prednost smeštaja je definitivno „pogled sa terase od milion dolara“. Znate ono, kada tražite neku tavernu sa fascinantnim pogledom na pučinu, kako biste uživali uz vino i dobru hranu. E nama potraga nije trebala, imali smo ovakav užitak svako veče. Cena je bila 20 EUR noćenje, a slobodno mogu konstatovati da samo pogled vredi toliko.  Aleksandrov otac nam je jedno jutro doneo smokve iz njihovog dvorišta i domaća jaja od koki koje oni uzgajaju.

JOŠ NEŠTO

Malo ću se osvrnuti na hranu i proizvode koje smo kupili. S obzirom da je Skopelos poznat po pčelarstvu i proizvodnji meda potrudili smo se da pronađemo med, ali ovaj posao nije išao baš lako. Očekivala sam da ću u nekom selu ili pak u gradu moći da kupim med od borovih iglica, jer ga je Skopelos prepun, ali sam samo u radnji Lemonis pronašla jedan i cena za pola kg je bila 6 EUR. Naknadno smo još kilogram meda kupili u Carrefour-u po ceni od 5 EUR. Jedan od dana kada nije bilo lepo vreme smo probali da dođemo do sela gde je na karti označeno da se bave pčelarstvom i stočarstvom i moram priznati da jesam videla tablu na kojoj je pisalo „domaći med“, feta sir i slično, ali zbog lošijeg zemljanog puta nismo nastavili do samog sela.  

Giros smo probali na trgu Platanos, taverna To Magkali i cena je bila od 2,60 do 3,20 EUR zavisi od veličine, izbora mesa i „pite“ u koju ga pakuju. Prosek, moram priznati.

Takođe u radnji Ambrosia sam probala kolač od šljiva sa vanilom, ali nije bio onako domaći kako sam ja očekivala.

Skopelosku pitu od sira možete probati u većini taverni, posebno u glavnom gradu, ali cene koje sam ja videla (ako me pamćenje dobro služi od 6-8 EUR) smatram da zaista nisu adekvatne za ono što nude. Zato, moj predlog, kupite ovu pitu u bilo kojoj pekari za cenu od 2-3 EUR i pojedite je kao doručak na nekoj lepoj plaži. Mi smo je probali u pekari Kohyli koja se nalazi na početku šetališta u luci, odmah na uglu ulice koja ide do trga Platanos, pored agencije koja prodaje brodske karte za Hellenic seaways kompaniju i preko puta izlaza sa glavnog parkinga. Ova pekara je baš prometna, pa smatram i da proizvodi nisu bajati.

Sladoled smo probali u iznad pomenutoj pekari i mogu reći da je odličan. Kugle su velike, sasvim su dve dovoljne, čak i za sladoledaroše kakav sam ja. Cena kugle je 1,70 EUR. Probali smo još jedan sladoled, na samom početku stepenica koje vode do trga Platanos, gde piše italijanski sladoled, cena za kuglu je 1,5 EUR, ali je definitivno prvi na ovoj listi i pobedio.

Od većih marketa postoji Carrefour, više puta je pisano da se nalazi na putu za Stafilos, kao i marketi lanca Proton, kojih ima samom gradu. Kada se od luke krene ka kružnom putu, na polovini sa leve strane se nalazi veća prodavnica voća i povrća.

Na izlete nismo išli, prevashodno jer smo putovali i na Alonisos, pa nam obilazak Marina parka sa Skopelosa zaista nije bio neophodan. Takođe, većinom sve (Mamma mia lokacije) što nude u turama za krstarenja smo videli, pa nije bilo potrebe da dodatno gubimo i vreme i novac na krstarenja.

Čamac smo planirali da iznajmimo, ali nam se ni pronalaženje agencije za iznajmljivanje, kao ni vremenske prilike nisu pogodile. Ono što sam zapazila jeste da se na kraju luke nalazi agencija gde bi možda bilo moguće iznajmiti čamac, kao i na plaži Milia što sam videla na flajeru koji sam negde usput pokupila. Oh da, zaboravih i Panormos, sad se setih da sam na karti videla ucrtanu oznaku da se i u uvali Panormosa na dva mesta može iznajmiti čamac.   

 I još jedna informacija: Na gradskoj plaži onoj koja vodi ka manastirskom brdu je na moje veliko iznenađenje bilo baš dosta kupača. Da li zbog lošeg vremena ljudi nisu hteli da odlaze na neke udaljenije plaže ili su to uglavnom bili turisti iz smeštaja preko puta plaže, ostalo mi je samo da nagađam. Takođe, u toj liniji sa plažom se nalaze i neke agencije koje prave izlete oko ostrva ili do Marina parka, pa ako neko želi može se i tu informisati. Michalis tours ima organizovane dnevne ture busom po plažama i manastirima. Možete uzeti njihov flajer gde su navedene cene i rute, kao i satnica.

Plažu Sarres smo videli iz trajekta, putujući ka Alonisosu i delovala je divlje i lepo, nedostupno, baš onako kako ja volim, sa visokim stenama u zaleđu.

Što se tiče stanja sa gorivom na ostrvu, poslednjih par dana su sve pumpe bile zatvorene i goriva nije bilo. Do tada je stanje bilo redovno i sipali smo na Shell-ovoj pumpi koja se nalazi u Glosi na skretanju za Agios Ioannis plažu i crkvu. Tu je ujedno gorivo bilo za koji cent jeftinije u odnosu na Eko i Aniv pumpe u gradu Skopelosu.

ZAKLJUČAK

Da rezimiramo. Skopleos  je dovoljno urban, a opet potpuno prirodan. Volim taj šmek Grčke, a Skopelos ga ima. Prva asocijacija na Skopelos je – svetlucavo plavo. Neodoljivo mi se dopala ta smaragdna svetlucava boja vode. Podsetila me je na Folegandros.

 

[jelenap.]

ZELENA OAZA ALONISOSA

Iskrcavamo se na Alonisosu i prvo što nam je bilo za činiti jeste natočiti gorivo na pumpi u Patitiriju, dovoljno za vožnju po ostrvu i povratak do makedonske granice. Srećom pa na Alonisosu ima jako malo turista i nisu stigli da isprazne sve rezerve.

Kada smo obavili proceduru oko smeštaja, odlazimo na plažu Milia. Jedna veoma lepa uvala, sa jakom zeleno plavom bojom vode. Nedaleko od obale su usidreni poneka jahta i poneki čamac. Oni znaju šta valja. Na plaži se nalazi samo jedan bar i nekoliko posetilaca. Za danas dosta od nas, punimo baterije za sutradan.

Mogu vam reći da je današnji dan bio sunčan. Voda još uvek nije bila najtoplija, ali je stanje počelo da se poboljšava. Vozeći glavnom magistralom odlučujemo da skrenemo ka zapadu i spustimo se do Tsoukalie. Put do nje nije asfaltiran. Na plaži nije bilo nikoga, osim par ležaljki, neravnomerno raspoređenih. Imali smo utisak da je plaža u nekoj fazi rekonstrukcije. Nije izgledala čisto, kao ni sama voda, a bilo je i talasa. Vetar se dobro razduvao sa te zapadne strane. I okolina vetrenjače nije bila uređena, ograda srušena, na sve strane tragovi radova. Nije nam se nimalo dopala.

Odlučujemo da se vratimo na glavni put i odemo na plažu Agios Dimitrios. Ona je bar siguran izbor. Prvo smo napravili mali izlet produživši neasfaltiranim putem ka plaži Kaliva Stamatiou. Odavde se pruža zaista lep pogled na Agios Dimitrios kao i pomenutu plažu. Ima nekoliko luksuznih privatnih kuća i to je sve. Do plaže Kalivia Stamatiou ne može da se spusti, jer su vlasnici vile podigli ogradu i onemogućili pristup.

Vraćamo se do dela puta koji je asfaltiran, a to je do skretanja za Agios Dimitrios i spuštamo se do plaže. Voda je čista, lepa, toplija. Na plaži postoje ležaljke i suncobrani, a set je bio 5 EUR.

Od Agios Dimitrios plaže, pa do sela Steni Vala koje nam je bilo sledeće odredište, postoji malešno selo Kalamakia, koje osim jedne hvaljene i reklamirane taverne Ta Kalamakia, kao i lokalne ribarske luke nema šta mnogo da ponudi.

Stižemo u Steni Valu. Samo mesto ima jako malu i usku plažu, ali susedna uvala, odmah do, ima veću plažu imena Glyfa. Do nje se jesmo spustili, ali ne i zadržali.

Ipak nam je selo bilo zanimljivije. Ono ima čudan šmek mondenskog mesta. Mnogo jahti, jedrilica i svakojakih čamaca je usidreno u luci. Uz šetalište se nalazi nekoliko taverni, kafea i dve prodavnice. Biramo tavernu Monragio i ovaj put su punjene lignje bile za nijansu bolje nego na Skijatosu. Sardele standardno dobre, ali nigde kao u Agnontasu.

Novi je dan, a on sa sobom nosi neke nove plaže i neke stare oblake uz povremene sunčane intervale. Kako smo tokom jučerašnjeg dana sa prilaznog puta bacili pogled na uvale, izgledalo nam je da je plaža Tzortzi Gialos pravi izbor. Međutim, osećaj ume i da zavara. Kada smo se spustili do obale, to nije bilo to. Jedna uska šljunčana plaža, ali totalno bezlična.

Opet smo se odlučili za „siguricu“ i odlazimo na crvenu Kokinokastro plažu. Ona nam se dopala. Ovde postoji parking iznad plaže, staza do iste i mali bar sa suncobranima i ležaljkama.

Vraćamo se u Patitiri na ručak. Po preporuci domaćina Myriam studia gde smo bili smešteni, odlazimo u poslednju tavernu na obali koja gleda na plažu To Akrogiali i bivamo zadovoljni hranom, kao i vinom kojim je otac gazde Myriam studia želeo da nas počasti. Kasnije smo razmatrali opciju da su oni vlasnici i taverne, mada ne mogu sa sigurnošću to i tvrditi.

Votsi se nalazi na par km od Patitirija i odlučujemo da se spustimo do plaže, do koje se stiže levim putem na T raskrnici u samom mestu. Iznad plaže se nalazi taverna koja nije radila, bar ne kada smo mi došli. Plaža je malena i izgleda zanimljivo, ali nam je pogled bio usmeren na kamenolom preko puta, pa nas je i buka koju je pravio kran podstakla da napustimo plažu ubrzo.

Veče poklanjamo Hori, koja je nesumnjivo najlepše mesto na Alonisosu, malena, ali tako lepo ušuškana u svojoj minijaturnosti.

 

[jelenap.]

Dobro jutro! Oblačno jutro. Bez trunke sunca. Krećemo ka Hori da obiđemo plaže podno nje. Prva na putu je Gialia. Za ovu sezonu se definitivno još uvek sprema. Vide se tragovi mašina koje su proširivale put. On je veoma širok, neasfaltiran, nasut tucanikom, pa utaban. Spust nije trajao dugo. Plaža je simpatična, čak i lepa, ali je utisak kvario tucanik koji su nabacali na prilazu. Vetrenjača smeštena na ovoj plaži je bila u boljem stanju nego ona sa plaže Tsoukalia.

Još jedna obližnja plaža je Megalos Mourtias. Do nje vodi na pojedinim delovima uži asfaltni put. Sa svake strane obale postoji po jedna taverna. Ima suncobrana i ležaljki, kao i poneki smeštajni objekat. Sa desne strane plaže se nalazi i malešni mol.

Vraćamo se ka Patitiri, pa produžavamo do mesta Rousoum Yalos, koje je neposredno odmah do Patitirija. Selo ima gradsku plažu, par taverni iznad, prodavnicu i malo pristanište.

Još jedna plaža koja je u blizini je i Marpunta. Tačnije, Marpunta je kompleks koji pored smeštajnih jedinica obuhvata i podosta propratnih sadržaja. Ovde se nalazi letnja pozornica, razni tereni: za mali fudbal, basket, tenis, boćanje, streljaštvo, igralište za decu, taverna, bar sa bazenom, dve plaže i bus koji je povezan sa gradom. Jednom rečju, kompleks je grad za sebe i koliko sam mogla primetiti, Marpunta predstavlja najluksuzniji smeštaj na Alonisosu.

Na večeru smo otišli do Hore i smestili se na isturenu terasu taverne Kastro. Ta terasa je podeljena na dve taverne, koje se i nalaze jedna naspram druge, a druga taverna je Kyra Nina. Za nijansu mi je bolje izgladala Kyra Nina, ali nismo na vreme shvatili da su to dve različite taverne. U svakom slučaju, večera je bila prosečna, dok je pogled izvadio situaciju. Preko puta te terase se nalazi Tradicionalna kuća, tačnije muzej, ali nam je gazda taverne rekao da se otvara tek polovinom jula.

Konačno smo dočekali jedan ceo sunčan dan. Iskoristili smo ga da ponovo posetimo Miliu, kao jednu od plaža koja je nama najviše legla.

Spustili smo se i do plaže Chrisi Milia, koja nosi sličan naziv kao njena komšinica, ali nije ni približno lepa kao Milia. U pitanju je jedna uska peščana plaža, sa koje smo se u momentu pokupili i nastavili sa daljim istraživanjem.

Na zapadnoj strani smo pokušali da pronađemo nedostupne plaže Agios Anargiri, gde se na obodu nalazi i istoimena crkvica, ali je put do tamo neasfaltiran, izuzetno uzak, dosta strm na delovima i ponegde pohaban. Takav je i put do plaže Megali Ammos, pa zbog te konfiguracije zemljišta nismo na kraju otišli ni do Agalou Laka plaže, iako smo imali nameru. Sve ove plaže su na fotografijama izgledale jako lepo, odakle i želja da ih vidim uživo, ali je taj teren veoma nedostupan, iako na moje opšte čuđenje ima dosta vila koje su izgrađene gotovo na samim plažama ili u toj nedođiji. Čak smo videli da se još vikendica gradi. Do Megali Ammos definitivno nema puta tik do same plaže, već se mora kroz grmlje spustiti, a do Agios Anargiri nismo ni stigli, jer smo se zbog auta i mogućnosti zaglavljivanja vratili u Patitiri.

U Patitiriju biramo tavernu u samom centru, preko puta agencije za kupovinu karata i odlučujemo da probamo oradu na žaru. Porcija nije skupa, 12 EUR, a riba je bila više nego odlična. Naspram taverne se nalazi mol gde se može iznajmiti čamac, što smo mi i uradili konačno, nakon gotovo 20 dana potrage na drugim ostrvima. Rezervisali smo za sutradan od 9h.

I današnji dan obećava, sunce je visoko na nebu, nema oblaka i mi krećemo da preuzmemo naš čamac. Dobili smo instrukcije da ne idemo na zapadni deo zbog vetra, već da obiđemo istočnu obalu i ostrvo Peristera. Prvo vozimo do malog zaliva Peristere. Plaža je u maslinjaku, voda zelenkasta, gotovo da se masline oslikavaju u vodi. Mir i tišina.

Ponovo smo „u sedlu“ i plovimo ka plaži Fiser Kokinokastro. Sa desne strane čamca se pojavio delfin. Malo nas je pratio i preskakao sa jedne strane čamca na drugu. Mi smo imali sopstvenu turu do Marina parka.   Uplovljavamo lagano u Fiser Kokinokastro. Na plaži se nalazi privatna kuća. Plaža je divna, i preuzima prvo mesto. Do nje se ne može stići pešaka, jer je napravljen celom dužinom zid koji oivičava imanje. Ne znam koliko je ovo zakonski ispravno, ali nije na meni da o tome razmatram. Jedino mogu reći, da je velika šteta onemogućiti prilaz do ovako lepe plaže. Odatle se pešaka može stići do uvale Katerina Vala, a u daljini se vidi i Tzortzi Gialos.

Kada smo ogladneli odlučujemo da se iskrcamo na plaži Leftos Gialos, koja važi za najpopularniju plažu Alonisosa. Nije joj ovaj epitet pripao uzalud. Ona to zaista jeste i predstavlja još jednu uređenu plažu, sa tavernama i svojim „krem“ posetiocima. Ovde pristaju i turistički brodići koji plove sa Skijatosa i Skopelosa, a ima i dosta usidrenih jahti. Mi smo usidrili našeg Nireusa, popili dobro vino i završili ručak. Hrana dobra, porcije veće.

Punih stomaka se ukrcavamo na našu lađu i krećemo ka plažama Spartines. U pitanju su tri jako lepe plaže, od kojih je desna najlepša sa tirkiznom bojom vode. Do srednje se, rekla bih može i kopnenim putem, nekim kozjim stazama, jer mi ne deluje mnogo udaljeno od glavnog puta, ali do ostale dve može se samo plovilom. Ove plaže dolaze na listu „naj“ sa Alonisosa.

Odlučujemo da ipak krenemo ka istočnim plažama, ako nam uslovi budu dozvoljavali. I zaista je „rentadžija“ bio u pravu... na istoku duva vetar. Provozali smo se do plaže Mikros Mourtias, do koje se može i kopnenim putem, neasfaltiranim putem iz Hore. Redom smo prolazili već viđene plaže, osim Vithisme koja je nudistička plaža, manje lepa nego plaže koje je okružuju, do koje se takođe može doći kopnom, zemljanim putem, pa stazom preko Marpunte.

Na ovom potezu ima nekoliko neimenovanih uvalica, tek toliko velikih da prime par ljudi, ali neodoljivo šarmantnih, da smo se usidrili na jednoj od njih i čekali da sunce započne spust ka pučini, pa polako krenuli do Patitirija da vratimo Nireusa i zaključimo naše letovanje.

Opšte informacije koje mogu nekome značiti: Čamac smo iznajmili u Patitiriju u luci kod „agencije“ Sea escapes. Postoji još jedan iznajmljivač, ali njega nikada nije bilo na radnom mestu, osim flajera i vizit karti. Njegov naziv je Dimitris place. Cena za manji čamac (4-5 ljudi) je 60 EUR od 9-18h. Plus gorivo. Nas je 16 litara izašlo oko 30 EUR. Nije potrebna dozvola za upravljanje čamcima, a ugovor se potpisuje pre polaska. U čamcu postoji suncobran, frižider, dobijete mapu i naravno pojaseve za spasavanje. Svaki čamac ima ugrađen sistem za praćenje, u slučaju nepredviđenih situacija.

Još nam je ostalo toliko vremena da obiđemo muzej Alonisosa, koji se sastoji od tri sprata i u njemu se nalaze bogate zbirke predmeta. Muzej obuvata Istorijski muzej, Muzej narodne umetnosti, Muzej pirata i Muzej kamera. Pored toga bila je izložena i galerija slika izvesnog umetnika kome nisam zapamtila ime, a na poslednjem spratu se nalazi kafe. Sa terase muzeja se pruža pogled na luku Patitirija. Ulaz je 4 EUR, a radno vreme od 10-20h. Muzej se nalazi na kraju obale sa desne strane kada se prođu sve taverne i stepenicama popne do njega.

Odlazimo u apartman zadovoljni i čekamo jutro da se pozdravimo sa Alonisosom.

PUT

Do Alonisosa smo putovali Hellenic-ovim brodom Express Skiathos. Cena karata je bila 16 EUR. Brod je isplovio u 12:30h. Vreme putovanja je bilo nešto malo duže od 30 minuta. Ka Volosu smo krenuli u 6:30h, cena karata je bila 103 EUR, putovali smo Anesovim Proteusom i putovanje je bilo malo duže od 5 sati. Brod je pravio stop na Skopelosu i Skijatosu.

SMEŠTAJ

Preko booking-a sam rezervisala Myriam studios i bili smo baš zadovoljni. Studio je veoma lepo uređen, u grčkom stilu, pastelnih boja. Naša soba gledala je na maslinjak. Sobe koje imaju pogled na more su prostranije od soba koje gledaju na vrt. Domaćini su bili ljubazni, uz sugestije šta bi trebalo videti na ostrvu. Po dolasku dobili smo mapu. Cena za noćenje je bila 25 EUR. Nalazi se u Patitiriju, na samom skretanju za put za Horu.

JOŠ NEŠTO

Na Alonisosu nema marketa tipa Lidl-a ili Carrefour-a, već postoje manji marketi, kao i dva veća. U pitanju je lanac Proton marketa, od kojih je veći i bolje snabdeven market koji se nalazi preko puta vatrogasne stanice, veće pekare i parkinga. Napomenula bih da im je radno vreme dvokratno i ono je od 8-14 i 17-22h. Takođe, manji Proton se nalazi kada se krene 200 m uz ulicu. I on radi dvokratno.

Prodavnica sa voćem se nalazi u istoj ulici, nekoliko metara niže, takođe radi dvokratno, a ako odluče da im se tog dana ne dolazi na posao, radnja će ostati zatvorena, a kupci će ostati iznenađeni tolikom komocijom. Kao što se nama desilo. Ako vam ipak treba voće, tu je još jedan market, na kom je označeno da prodaje voće, preko puta parkinga, pa se tu možete snabdeti.

Pekara ima nekoliko, od kojih su najveće već pomenuta pekara pored vatrogasaca, kao i još jedna nekoliko desetina metara iznad nje, takođe u istoj ulici. Na moje iznenađenje pekare su u 6h ujutru bile otvorene.

Sladoled smo probali u Hori, na samom ulazu u pešačku zonu, sa leve strane ulice i bio je jako dobar.

Giros za poneti smo jeli dva puta i teško se može naći. Uglavnom počinju da ga peku tek u popodnevnim satima. Dakle, ako vam treba ranije, nećete se usrećiti.

Servis za automobile (zlu ne trebalo) imate na putu kada srenete ka mestu Votsi.

Ribarnicu možete naći pored većeg Protona, kao i apoteku koja se nalazi nekoliko lokala uz istu ulicu.

U Patitiriju postoje dve pumpe, Eko i ako me pamćenje dobro služi Aniv. Cena dizel goriva je bila uglavnom oko 1,40 EUR, a bezolovnog oko 1,80 EUR.

U jednoj od glavnih ulica, onoj koja vodi od luke ka Votsi i plažama se nalazi banka, jedina na ostrvu, kao i bankomat. Napomenula bih da smo plaćali karticom u tavernama i mestima gde je to moglo. Ali isto tako, nisu navikli na ovaj vid plaćanja i videlo se da im se keš daleko više dopada. U agenciji koja prodaje brodske karte smo hteli platiti karticom, ali nam je devojka za pultom saopštila da karte ne možemo kupiti na taj način!? Nakon mog insistiranja i njenog telefonskog razgovora sa vlasnikom, ipak smo uspeli da izvršimo transakciju karticom. Dakle, može, ali im se neće...

U luci u Patitiriju možete naći oglasne table sa ponudom izleta. Četvrtkom i petkom imaju turu gde obilaze zelenu pećinu kod Votsi plaže, odlaze do ostrva Peristera, pa potom prave pauzu u Steni Vali. Kreću u 10:30, a vraćaju se u 17:30h. Cena nije naznačena, a kako nismo bili zainteresovani, nisam ni pitala za istu. Utorkom, četvrtkom i subotom je organizovana tura Marina park. Kreće se u 10:00, prvi stop je na plaži Agios Dimitrios, potom se obilazi plava pećina, zatim se odlazi do Kyra Panagie, ruča se na brodu, pa kupa na plaži Agios Petros na Kyra Panagiji. Ako bude vremena pristaje se u Steni Vali i vraća se u luku u 18:30h.

Bus saobraća do određenih plaža. Ono što sam videla jeste da voze do plaže Agios Dimitrios, kao i do Steni Vale.

Gerakas plažu na samom severoistoku nismo posetili, jer nam nije bila interesantna toliko da bismo vozili na sam kraj ostrva.    

Manastira na ostrvu nema, osim par crkvica.    

Patitiri mi se nije dopao, isuviše je običan i bezličan, sve se nalazi u dve ulice kroz koje prolazi i saobraćaj. Odmah tu je i luka.

Ali zato, Alonisos mi se dopao, veoma. Neverovatno je koliko nije posećen, ali istovremeno mi je baš to prijalo. Na plažama je bilo tek po nekoliko ljudi. I to čak na onim poznatijim. Ono šta mogu reći, jeste da je prva asocijacija na Alonisos – zeleno. Sve je zeleno i borovi i voda. Ima i plave boje da ne brinete, ali preovlađuje ta zelena boja.

Upoređujući sva tri ostrva poređaću ih onako kako su prirasla mom srcu i reći ću samo ovo:

Skopelos – svetlucavo plavo

Alonisos – zeleno

Skijatos - peščano

[Звезда је живот]

jelenap. SVAKA ČAST

Sutra na poslu, kartu Skopelosa i čitaj tvoj putopis, i obeležavaj, ovde jela +, ovde loš sladoled - i tako dalje.

[beogradjani]

kakvi fantasticni opisi,koliko podataka,kako sve pamtite,nazive..cudo jedno..prelepe slike,sta reci,uzivala sam...

[maloprase]

Jelena, sjajno, kao sto smo i navikli. Svaka cast!

[komisura]

Divno, divno, nedostajale su mi tvoje avanture!  Slike su božanstvene kao i uvek, a sad ću još jednom natenane sve lepo da "gustiram". 

[Biljana 2302]

Jelena,

Prelepo si ovo odradila - sve pohvale imaš i od mene. 

[Teogonija]

Vreme promenljivo,  al vi se niste dali.  E to je prava strast  za putovanjem. Energije i akcije ni ovde nije nedostajalo, a fotografije su tek posebna prica. Ona maca ispod crvenih tubica, pa manastirske trbusaste flase, paukova mreza, napusten sesir...ma sve su dobre. Pokazna vezba kako treba slikati morske predele, a mi da gledamo i ucimo. Vidim za kratko vreme se nanizala srculenca, bice ih ovde gomila... Hvala, divno je

Ronila sam jednom na onoj plazi pored aerodroma i prestravila  se kada je sljunak poceo odjednom da podrhtava po morskom dnu . Izron je bio munjevit, to je samo preletao  avion. Ne znam dal mi je bilo grdje  u tih par sekundi ispod ili iznad morske povrsine. 

Izmenjeno 19 jul 2015 (Teogonija)