Stara planina, opšta tema

[Teogonija]

@Ciriricka juce i ja bila na Babinom zubu, ali ne videh na zalost  te borovnice .  Divne su ti fotografije!  

Gondola radi svaki dan do 15 h.

Izmenjeno 29 jul 2020 (Teogonija)

[Ciriricka]

Hvala 

Super što su pustili gondolu u redovan saobraćaj! 

[Milos76]

Dobih preporuku da je najbolje za smeštaj izabrati Pirot, kao bazu za obilazak Stare planine i okolnih blagodeti koje su manje više navedene u prethodnim postovima, šta mislite? Još nešto, da li ima neko kupalište, jezerce na tom potezu, ne znam za Zavojsko jezero? Koliko je dana optimalno da se sve obiđe u laganom ritmu? 

[nlazic2000]

Biti na Staru Planinu, a ne popeti se na Midžor, znači da užitak nikako nije potpun. Lepi su i vodopadi i rečice i klisure i vegetacija .... ali Midžor je Midžor, 2169m nadmorske visine, najviši vrh Srbije (centralne). Bili smo u junu, ali zbog kiše i lošeg vremena nismo bili u mogućnosti da se popnemo, te smo u avgustu morali ponovo da probamo.

Obično se polazi od hotela Babin Zub, u početku kroz šumu

ali šuma brzo prestaje, i uglavnom se hoda po putu kroz livade i cveće.

Put od hotela do Midžra je dug oko 8km. Čim se izađe iz šume, posle hotela i kada se prođe kafić Plaža, počinje malo jači uspon, dug nešto više od 1km.

traje otprilike do spomenika (vidi se na slici iznad). Ukoliko niste baš sportski tip i u izuzetnoj kondiciji, moj savet je polaka uz dosta pauza preći tu deonicu, da se ne bi previše umorili,

Kada se jednom prođe ovaj uspon, put do pred sam vrh je dosta lagan, bez velikih uspona i padova:

Na znam da li su svi koji su bili na Midžor videli, ili je ovo izuzetak, ali prizori divljih konja su jedna od stvari koja ostaju u trajnom sećanju. Ovde je celo krdo bilo što na paši, što na pojenju

a još veće iznenađenje, kada na slici gde su trbali da budu samo konji, primetiš da si slučajno uslikao i pticu grabljivicu (verovatno orao) u lovu (dole desno)

Pred sam kraj (piše na tabli 200m, ali se meni čini da ima više), počinje finalni jak uspon. Na samom vrhu, ako imate sreće i bude vedro, verovatno ćete videti mnogo toga, ali ako se budete popeli, kao i mi, kada je vrh u oblacima, imaćete samo zadovoljstvo da ste osvojili najvišu kotu Srbije. Po meni je i to dovoljno, jer se i na putu do vrha mnogo toga zanimljivog da videti.

Generalno, ne bih preporučio ovaj put deci mlađoj od 10 godina, veoma je dug, mestimično i naporan i pitanje je kako će se ponašati.

Vreme koje je nama bilo potrebno od hotela do Midžora i nazad, uz odmor na vrhu od oko 15min je oko 4.5h.

Ono što bi obavezno trebalo poneti je kišna kabanica, jer je put baš dug i može neočekivano da padne prilično jaka kiša.

Baš zbog čestih kiša i klizavog terena, moj savet je da spuštanje ne ide mnogo brže od penjanja, zbog mogućnosti klizanja i pada (na žalost, opet sam empirijski došao do toga)

 

 

Izmenjeno 10 avg 2020 (nlazic2000)

[iva_89x]

Na Staroj planini smo boravili u periodu od 3-10.7. Ovo je bio naš prvi susret sa ovom prelepom planinom, pa je za prvi put sam plan uključivao uglavnom poznatije lokalitete, dok smo one manje poznate ostavili za sledeću posetu Staroj planini koje će sigurno biti. 

Smeštaj smo rezervisali u "Seoskoj kući" u selu Balta Berilovac koje se nalazi na putu ka selu Crni vrh i Babinom zubu. Prelepo seosko domaćinstvo, sa preljubaznim domaćinima, Vesnom i Nenadom Jorgić, koji su nam baš prirasli srcu. Sama kuća se sastoji od dnevne sobe sa kuhinjom i prelepe trpezarije (videćete na snimku i fotografijama), dve spavaće sobe i kupatila. Na tavanu je takođe uređen prostor sa još tri kreveta, ali realno sama kuća je idealna za 4-5 osoba (sobe su dvokrevetne, ali u dnevnoj imaju dva kauča na razvlačenje). Higijena je na izuzetno visokom nivou, a gomila detalja je činila ambijent i više nego prijatnim. Ono što je najlepše je što se kuća nalazi na malom uzvišenju a ispod šume, pa je temperatura izuzetno prijatna a vazduh osvežavajući. 

Ovako je naša kuća izgledala uveče :

Nakon što smo se smestili i ručali, odlučili smo da poslepodne iskoristimo tako što ćemo obići vodopad Bigar. Bigar je udaljen cca 12 km od našeg smeštaja i nalazi se na magistralnom putu koji vodi ka Pirotu. Sam vodopad je izuzetno pristupačan - nalazi se odmah pored puta i poprilično je uređen, tj. ima nekoliko letnjikovaca. Visok je 35 metara i nama se veoma dopao. Prosto neverovatno da je nešto ovako toliko pristupačno.

Drugi dan na Staroj planini nam je bio laganiji. Krenuli smo u pravcu sela Temska, posetili istoimeni manastir a zatim krenuli u potragu za liticom iznad HE Temska, poznatijom kao vidikovac Tumba.

Manastir Temska je manji manastir, jako lepo uređen, pun cveća. Inače je poznat po melemima za različite kožne bolesti.

Sledeća stanica nam je vodopad Bukovački Do. I on je izuzetno pristupačan, nalazi se uz sam put, a do njega se stiže kada se od manastira Temska krene ka selu Topli Do. Manji je od vodopada Bigar, ali je onako ušuškan u zelenilo isto lep. 

Kako vidikovac Tumba nismo uspeli da pronađemo (kasnije smo saznali kuda se može doći do njega ali i da je to izuzetno zahtevan uspon), odlučujemo da se okrenemo i odemo na Kozji vidikovac sa koga se Zavojsko jezero vidi u punom sjaju. 

Međutim... Neiskusno smo pratili google mape, koje su nas odvele sa suprotne strane, praktično ispod vidikovca, ali sa strane sa koje se ne može popeti do njega. Kasnije smo saznali da je preporuka da se nikako ne prate google mape kada se ide na Kozji kamen jer nije lepo ubeleženo kuda se ide. I tako Kozji kamen ostaje za neki drugi dan a mi se spuštamo do Zavojskog jezera.

Na Zavojskom jezeru je bilo kupača i kampera, mi smo samo prošetali i krenuli nazad jer nam je bilo vreme za kasni ručak. 

Trećeg dana boravka na Staroj planini je svanulo sunčano i vedro jutro.

Međutim, dok smo mi doručkovali i spremili se, navukli se oblaci. Plan nam je bio da idemo na Babin zub i stvarno smo krenuli gore, međutim spustila se tolika magla da smo se vratili u niže predele. Odlučujemo da odemo u Topli Do i eventualno vidimo Piljske vodopade. Delovalo je da na toj strani neće kiša.

Vozimo se opet prelepim kanjonom Temštice, koji još nazivaju i "Mali Kolorado". Stvarno izgleda nestvarno. I posle duže vožnje stižemo u selo Topli Do - selo gde je vreme stalo. Na ulazu u selo prvo što nas dočekuje je:

Ti divni ljudi ne odustaju od odbrane svog životnog prostora i ja im se divim zbog toga.

Selo Topli Do je jedno od najautentičnijih sela u Srbiji - smatra se da su kuće stare preko 100 godina. Imali smo utisak kao da smo na kraju sveta, a kako je u selu nažalost ostalo svega 20ak stanovnika, ostavlja utisak izuzetnog siromaštva. Kažu da je ovo nekada bilo izuzetno razvijeno i bogato selo. Proizvodio se i izvozio kačkavalj, gajile ovce i sl. Inače selo je polazna tačka za obilazak skrivenih i nepristupačnih, ali možda i najlepših vodopada Stare planine. Neki od čuvenih toplodolskih vodopada su Piljski, Čunguljski, Koprenski veo... Mi smo planirali da obiđemo Piljski kao najbliži (nalazi se na 4 km od sela), međutim sprečila nas je kiša koja je krenula da pada. Ipak smo morali da se vratimo u smeštaj. Po samom dolasku je krenula provala oblaka, tako da smo doneli dobru odluku.

Nakon što je kiša padala gotovo čitavo popodne, sutradan je osvanuo delimično sunčan dan (bilo je i nešto oblaka ali su delovali bezopasno). Odlučujemo da je to idealno za uspon na Babin zub koji je na 20ak km od naše kuće, pa i ako krene kiša možemo brzo da se vratimo.

Sam uspon nije preterano težak. Kola se parkiraju ispod samog Babinog zuba. Sa leve strane ima vidikovac, doduše obrastao u travu ali može da mu se priđe, dok se desno kreće ka Babinom zubu. Mi smo se peli nekih 20-30 min. Kažem nije dugačka staza, samo je strma pa zbog toga uspon malo duže traje. Pogled odozgo fantastičan. Vrh Babin zub visok je 1.758 m.

Posle podne smo iskoristili za šetnju po našem kraju i selu Balta Berilovac. Svuda je prelepa priroda, ali nažalost zatičemo dosta napuštenih kuća i zaraslih imanja. Ja se iskreno nadam da će ovaj kraj živnuti i da će se posle svega ovoga ljudi više interesovati za selo i prirodu.

Tipična staroplaninska kuća sa lukovima:

Konačno nam je osvanulo potpuno vedro jutro i odlučujemo da ovaj dan iskoristimo za obilazak pirotske strane, koja nam i nije toliko blizu. Moram da napomenem da su putevi na Staroj planini dobri, ali ih ima malo. Tako npr. do pirotske strane vodi samo jedan put, nekako skroz okolo. Ima nekoliko makadamskih puteva kojima može da se prepreči i skrati vožnja, ali su oni takvog kvaliteta da tuda mogu proći samo terenci. Bilo bi dobro da se u budućnosti samo malo poboljša infrastruktura. 

Dakle, prva stanica za danas je selo Slavinja i Slavinjsko grlo, odnosno rosomački lonnci. Priroda na pirotskoj strani nekako totalno drugačija, možda nam se za nijansu više svidela.

Vozimo do sela Slavinja, gde se parkiramo i krećemo peške do kako oni kažu Grla, nama poznatijeg kao Rosomački lonci. Do njih vodi pešačka staza duga oko 1-1,5 km. Sve je ravno tako da je pristupačno, a usput nas prate i ovakvi predeli:

Rosomački lonci su zapravo kanjon reke Rosomač, u kome se nalazi više proširenja sa virovima koji podsećaju na kotlove/lonce. Posebnu čar daju zapravo neobične stene koje ga okružuju.

Sledeća stanica je vodopad Tupavica, najslikaniji vodopad Stare planine. Do njega se stiže iz sela Dojkinci. Do sela je dobar asfaltni put, ali se u samom selu odvaja na makadam i njim vozi nekoliko km. Ljudi koji su smešteni u Dojkincima često do vodopada idu i peške. Vodopad je uređen, ima nekoliko klupica i na njemu je bilo ljudi, što ukazuje na njegovu popularnost. Nije preterano visok, tek oko 15 m, ali kaskade koje pravi su prelepe. Mi smo imali sreće što je prethodnih dana bilo kiše, pa je vodopad imao dosta vode.

Poslednja stanica za današnji dan je vidikovac Kozji kamen. Sada smo došli pravim putem.  Od mesta gde se parkiraju kola, ima nekih 3,5-4 km pešačenja uz nešto uspona. Nije skroz lagano, ali nije ni strašno. Uglavnom su to ovakvi predeli:

Vidikovac je uređen, što je za pohvalu jer nije baš u civilizaciji, a pogled sa njega je predivan;

Poslednji dan boravka na Staroj planini idemo na uspon na Midžor, najviši vrh Srbije. Uspon je dugačak 8 km u jednom pravcu, a za to vreme se prelazi 650 m nadmorske visine. Polazna tačka je planinarski dom Babin zub. Sam uspon nam nije mnogo teško pao. Na samom početku ima veći uspon i na samom kraju, sve između je manje više "ravno", tj. bez jačih uspona, a lepote koje vas prate su rečima neopisive. Uspeli smo da sretnemo i krdo divljih konja, što je mene posebno oduševilo, ali im nismo bliže prilazili jer su imali i mlade pa nismo bili sigurni koliko su druželjubivi. 

Na samom vrhu (Midžor 2.169 m) dočekali su nas oblaci pa pogleda nije bilo :

Kako su se oblaci brzo kretali, ugrabili smo par minuta pogleda na Bugarsku:

Na vrhu smo se zadržali 20ak minuta, da je bilo vedrije sigurno bismo i duže uživali. U povratku smo skretali sa staze u potrazi za još prelepih pogleda...

Sve ukupno, naš uspon na Midžor trajao je cca 3 h (uspon i povratak uz nekoliko skretanja sa staze i odmorom na samom vrhu). Na kraju sedamo u restoran "Plaža" sa prelepim pogledom na zasluženo osveženje. 

Sve u svemu, to je naš boravak na ovoj prelepoj i divljoj planini, a više detalja možete videti na video klipu:

 

 

 

 

 

 

Izmenjeno 12 avg 2020 (iva_89x)

[VERANDA]

@iva_89x Neverovatno lep izvestaj i fotografije uz poklon video.

Čime slikaš?

[putnik srećko]

 

Sve ukupno, naš uspon na Midžor trajao je cca 3 h (uspon i povratak uz nekoliko skretanja sa staze i odmorom na samom vrhu). 

Prvo i najvažnije!

Sve pohvale za izveštaj, a posebno za sličke i video.  

Drugo.

Mislim da je malo tri sata za 16 km, pogotovo što ste skretali sa staze i što je trebalo vremena da se naprave predivne sličke.

I da se ogradim. Vreme je ok ako ste bar pojedine deonice trčali.

Ovo ne pišem da bih bio „antiprotivan“ , već da oni koji bi da penju Midžor, ne steknu pogrešnu sliku o vremenu koje je potrebno za uspon.

[Pawtraveller]

@iva_89x Svaka cast, hvala na divnom izvestaju!

[Teogonija]

@iva_89x na visini zadatka kao i uvek, mnogo volim tvoje izvestaje, fotografije i naravno poslastica snimak na kraju. Uvek prepoznatljiva i verna svom stilu, samo napred  hvala sto delis utiske sa nama, pravo si osvezenje. Sve je manje i manje kvalitetnih postova, na zalost. 

Mi se iz tih krajeva vratili pre nedelju dana. Izmedju ostalog savladali smo Midzor posle kog nam je Kozji kamen bio pesmica

Sto se tice tog uspona na Midzor a kad vec pricamo o trajanju moram da kazem da smo nas dvoje stigli do gore za 3,5 sata. Ja sam vec u sestoj deceniji zivota (auuuuu) godine i nisu vazne medjutim kondicija mi je u minusu, nikad gora u zivotu, sedela zimus, sedela u ovo doba Kovida...zaduvam se do prvog sprata, ali bukvalno. Tako da ako sam ja mogla do gore onda moze svako! I mislim da u tom stanju otromboljenih misica mojih 3,5 sata na gore do vrha je uspeh. A na dole smo 2,5 sata lagano...

Nije ni bitno za koliko vremena se prodje  gore dole, lepo je da se istraje, narocito  kad ti je dusa u nosu i mislis da ne mere dalje...a onih zadnjih 100 metara uspona me dotuklo. Pogled, socna trava, beli oblaci i onoliko poljskog cveca svuda usput...milina jedna. 

Zato ne propustajte Midzor, isplanirajte i ceo dan ako treba, lagano, brzo, kako je kome volja i mogucnost...probajte necete se pokajati bez obzira  kolikogod da imate viska kilograma, pusacka pluca i statijaznam kakve izgovore.

[iva_89x]

@putnik srećko i @Teogonija sad sam tek skontala da sam umesto 5 h, upisala 3 h  slučajna greška, a koliko vidim sada ne mogu da promenim tekst  

Dakle, do Midžora i nazad uz skretanje sa puta i odmor na vrhu, trebalo nam je 5 h, što je inače dosta manje nego što smo očekivali. Mislili smo da će nam trebati bar 3-3,5 h u jednom pravcu.

 

@iva_89x na visini zadatka kao i uvek, mnogo volim tvoje izvestaje, fotografije i naravno poslastica snimak na kraju. Uvek prepoznatljiva i verna svom stilu, samo napred  hvala sto delis utiske sa nama, pravo si osvezenje. Sve je manje i manje kvalitetnih postova, na zalost. 

 

Hvala    Nažalost u pravu si - sve je manje kvalitetnih postova i putopisa koji su me pre nekoliko godina privukli na ovaj forum... Ali opet tu smo da se trudimo da ga obogatimo i da drugima omogućimo da prikupe informacije za pojedine destinacije i da ih podstaknemo da na njih otputuju. 

[iva_89x]

 

@iva_89x Neverovatno lep izvestaj i fotografije uz poklon video.

Čime slikaš?

@VERANDA hvala 

Fotografije su pravljene telefonom (u pitanju je iphone XS koji sam i kupila najviše zbog korektnih fotografija), dok smo snimke pravili, deo gopro kamericom, deo isto telefonom.

[Helass]

Da li bi neko ko poznaje Staru, mogao da mi napise koje su sve lokacije dostupne onima koji nisu raspoloženi za duža pešačenja i da su polazne tačke dostupne običnim vozilom, ne terencem?