NEA MICHANIONA

[besttim]

Nea Mihaniona (ako se tako izgovara), malo mesto koje se nalazi između mesta Epanomi i Ag.Triada. Interesuju me utisci i zapažanja forumaša. Da li je nekada neko bio smešten tamo, gde ste bili smešteni, agencijski ili privatni smeštaj (neka preporuka), koji period godine, kakve su cene, kakva je klima (vetar, talasi...), kakva je plaža, samo mesto, marketi, meštani, neka fotografija... Kakva je autobuska veza sa Solunom, da li ima organizovanog prevoza do Kosmosa i Ikee? Čisto da se ne patim autom do Soluna i tražim parking. Ako smo tamo, šta je vredno još obići? Nekako, svake godine, pre pravog odmora volimo da postimo neko manje i ne tako atraktivno mesto, a ovo nam se učinilo ok zbog blizine Soluna.

Hvala

[moskvic]

Autobus 72, koliko se secam, ali ipak Vi to proverite.

Pozdrav!

[Prasnjavi]

Да, и ја знам да има аутобус који вози баш до IKEA, тј. окретнице испред исте. И, да, број је 72. Број 71 иде до главне жељезничке станице у Солуну и пролази кроз Егнатију и, вјероватно, и он стаје код IKEA.

Од осталих ствари, био сам у "MASOUTIS" у Михањони, "LIDL" је између Агиа Триаде и Неа Керасије (село између АТ и Михањоне; тај градски аутобус стаје испред "LIDL-"a), одличан гирос у већ поменутој Неа Кирасији (са десне, не са лијеве стране центра НК кад се иде из АТ ка НМ).

Нисам се никада купао у НМ него смо само пролазили ка Епаномију и Потамос плажи.

[besttim]

Prašnjavi, vi ste bili smešteni u Nea Mihanioni? Ima li bar neka upotrebljiva plaža tamo i na kom je delu?

Izmenjeno 22 jul 2013 (besttim)

[Prasnjavi]

Не, нисам био тамо смјештен. Били смо једне године у Агиа Триади а једне године у Епаномију. Епаноми има фамозну пјешчане плаже Потамос, Рецику...У АТ је исто ОК за купање. Ми док смо боравили у Солуну, често смо се купали у АТ јер нам је била најближа. Моја пок. мама је чак са друштвом путовала градским аутобусом на плажу у АТ. Знам да је аутобус кретао са Аристотеловог трга и ишао директно за АТ.

Кад смо били у АТ, у хотелу, ишли смо у овај LIDL између Агиа Триаде и Неа Керасије и у (мислим да је био) "Маринопулис" на уласку у НК са лијеве стране.

Супруга је имала неких стомачних проблема па смо ишли у дом здравља у НМ. Сви су били фантастично љубазни и нису нам ништа наплатили иако су супрузи дали неки витамински коктел и плус неки лијек. Супруга је тада дојила малену.

Једна историјска

Кад сам био мали, на шеталишту у НМ сам први пут појео уштипке са медом и од тада увијек уштипке једем тако. Сјећам се дебелог лика на шеталишту, над огромним казаном пуним уља, како из шаке испушта лукумадес у уље, савршено округао и сваки исти.

Какав си смјештај нашла тамо? Тамо Срби не иду!

[besttim]

A, ne, nismo mislili da ceo odmor provedemo u Nea Mihanioni. Svake godine idemo na nekoliko dana pre pravog odmora u neko manje mesto, a pošto to pada u vreme njihovog velikog praznika u avgustu, cene smeštaja su veće, pa zato tražimo ta manja i jeftinija. Slučajno smo videli ovaj smeštaj za 4 osobe, cena je 25e, tokom cele sezone www.bluemoonthessaloniki.com pa mi se cena učinila ok, smeštaj nije neki. A, tu je i blizina Soluna, da posetu i kupovinu obavimo na početku i da ne dolazimo u toku odmora sa Sitonije. Pokretni smo, ali bi makar prvi dan malo odmorili u samom mestu. Želja nam je i da vidimo taj potopljeni brod na onoj plaži kod Epanomija. Jedne godine probali, ali smo izgleda izabrali pogrešnu stranu(strana koja gleda na Solun) kolima nismo mogli dugo (počinjao je pesak), za pešaka bilo dugo, pusto i nekako jezivo, na kraju ostali tu da pecamo (a,upecali nismo ništa), a ni brod nismo videli. Ali smo tu videli, Bože sačuvaj, koliko obuće na obali, kao posle brodoloma kad voda izbaci,debele slojeve trave prekrivene peskom (pa kad se zgazi preko, noge upadaju), kornjače...

Dakle, da se vratim na NM,postoji li bar neka upotrebljiva plaža, pošto na sajtu vidimo samo marinu sa brodovima? Koliko je mesto, može li se peške sa jednog kraja na drugi(šetnja) ili do plaže, šta obići još? Pozdrav

PS. Što Srbi tamo ne idu?

Izmenjeno 23 jul 2013 (besttim)

[Prasnjavi]

До брода и плаже ("Фанари") дефинитивно не можеш колима. И ми смо ишли пјешке.

A, имаш још слика.

Најближе што смо долазили колима, али прије 20 година, је ова црквица (објекат изнад ознаке "А" на овој мапи). Тада смо долазили на плажу кроз ту "пустињу" али се сада не бих усудио јер сам заборавио пут.

Зашто не иду Срби тамо? Ми смо ове године, кад су слике урађене, били двије ноћи у Епаномију (Рецика) па 10 дана у Метаморфозију, и кад смо рекли једном Грку да поново идемо у Епаноми, он нас је питао имамо ли кога тамо. На мој негативан одговор он је рекао: "Па, Срби не иду тамо". Ни у Епаномију, ни у НМ, нема тезги са гардеробом, сувенира, разних мамипара...

Што се тиче плаже у НМ, мислим да је дефинитивно немаш тамо. Цијелом дужином је кеј, отприлике као у Солуну. То је и главно шеталиште са рестроранима и кафићима на обали. Мјесто је повелико. Не знам гдје сте били до сада у Грчкој да бих ти упоредио.

Пошто кажеш да сте покретни (као и ми ), ја бих вам савјетовао да одете у НМ. Ако ништа друго, ради новог искуства. Плаже нису далеко.

[besttim]

Prašnjavi, gledam ove tvoje slike i razmišljam, i u trenutku se setim. Na temi Epanomi, stoji datum tvog izveštaja - jul 2009. Onda pogledam kada smo mi bili, avgust 2009! I složim kockice. Znaš li zašto mi je poznato? Kad obilazimo neki nepoznat kraj, uvek čitamo iskustva i opise forumaša (ili pitamo,i nikad se ne pokajemo), pa smo poželeli da vidimo taj nasukani brod, rt i sudar struja (iz tvog opisa)... Verovali smo, da je razlog što nismo stigli do kraja, pogrešan izbor strane za dolazak (što definitivno jeste, jer smo kola ostavili na početku, pa išli peške nešto baš puno). Nađem našu sliku i uporedim sa tvojom mapom, pa mi smo skoro bili došli do cilja, jer se na našoj slici vidi crkvica u daljini (ako je to ta), ali smo mi dotle išli sve peške. Predali smo se jer je utisak bio da ima još puno, a treba se i vratiti. Ipak izlet nije propao, proveli smo se lepo, pecali smo, skupili puno lepih školjkica, sipinih kosti, gazili po debelom tepihu od trave, čudili se velikom broju nasukane obuće, igrali se sa malom kornjačom (koja je za malo bila odnešena odatle, da nije izvršila fiziološku potrebu i tako se spasila). Sve u svemu bilo je to nešto skroz drugačije i hvala ti na tome. Ti si bio inicijator. Možda jednog dana i vidimo ovo uživo:

https://lh6.googleus...1%25CC%2581.jpg

https://lh4.googleus...4/dsc06426b.jpg

https://lh5.googleus...8/dsc06427b.jpg

[Prasnjavi]

Штета што сте се предали :(

Јесте, то је та црква, тј. једини објекат у околини. Неких деведесетих, на самом врху рта је био један тропски бар, било је много људи, музика је пичила да се чула до Солун. Послије су га, не знам зашто, склонили и та плажа је скроз замрла.

Ова слика је из '97.

Ако сте примјетили, поред брода су мреже и ту гаје шкољке, што имплицира да је вода савршено чиста.

Ја сам возио ауто док сам мислио да се нећу заглавити. Кад сам осјетио да Дачија не би баш издржала дубљи пијесак, стао сам и наставили смо пјешке. Ја сам знао колико је далеко па нисам имао проблем.

[micula]

22.08.2013. Pre nekoliko dana vratili samo se iz Nea Michanione.Gradic je lep,Ima predivnu crkvu u centru.Miran,skoro da nema turista.Uglavnom su tu Grci,podseca na vikend naselje,puno penzionera,dece.Preko dana nigde nikoga,uvece malo zivne.Giros je do 18h tesko naci,ima veliku samposlugu u centru,jednu vecu u blizini i Lidl na izlasku iz grada.Rade do 21h,sem subotom do 20h,a nedeljom od 10 do 18h.U centru je imali drakstor,par trafika,prodavnica odece i sl.nema suvenira .Nema plaze u samom gradu.Na oko dva,tri pa do desetak km od grada ima nekoliko plaza.Prvu smo posetili uredjenu plazu Loca bar,pice,kafa 3 eura ,tako se plati lezaljka,suncobran,cista je ,bilo je vetrovito,more plitko. Druga plaza Rivijera bar je zanimljiva jer je okrenuta na dve strane pa se moze skloniti od vetra ,more ok dubine,cista,pice,kafa 3 eura(najgora kafa frape kako je oni zovu koju sam ikad probala) To je plaza pored ergele.U blizini grada je i nekoliko napustenih,oronulih kampova koji imaju plaze na kojima nema lezaljki i suncobrana,pica,ali su lepe i mirne.Meni je najprijatnije bilo na Fanari plazi,ona je peskovita,nema lezaljki,suncibrana,pica i toaleta,ali je bozanstveno mirno.Do nje se stize dugim tvrdim zemljanim putem.Zimi je ta plaza prekrivena vodom.Postoji jedna mala crkvica,dalje od nje ne bi trebalo ici kolima ,ako nemate terenac.Odseli smo u Bloo moom apar.koje smo platili 29 eura noc,za taj novac vise nago ok.Osrednje cisto,domacini divni. Sve u svemu zadovoljni smo!Savet ponesite lezaljke,suncobrane i strpljenje za pronalazenje plaza i imacete lep i jeftin odmor.

[Tripco]

.Nema plaze u samom gradu.

Kako to? A onaj plažuljak desno od doka (gledajući ka moru)?

Nekad je tamo postojala sasvim pristojna i organizovana plaža sa sve tuševima, kabinama za presvlačenje, telefonskim govornicama i neizbežnom kantinom. Istina, to beše tokom osamdesetih, kad sam tamo letovao ukupno 8 puta.

Ponovljeno letovanje je bilo 95. i plaže je bila tu ali nešto smanjenom obimu jer je dograđena luka.

2009, sam bio u blizini, pa rekoh da svratim i ošacujem situaciju, ali je mesto otprilike 3x veće no osamdesetih, prilično sređenije, ali turizam je, izgleda, skroz zamro. I, koliko mi se čini, i dalje je postojala plaža. Ili se možda varam?

[besttim]

Evo, došli na red i utisci sa letovanja. Vratili smo se pre 19 dana, tj. putovali smo famoznog 30.avgusta. Povratak sa Sitonije je bio vrlo naporan, put koji obično pređemo za 7-8 sati, sada je trajao čitavih 16!!! Dotukle su nas gužve na granicama, putarinama,Turci po autoputu...Ali, sve je to sada prošlo, pričamo samo o lepim i neobičnim utiscima sa letovanja.

Jedno od tih neobičnih je i prva poseta Nea Mihanioni, mestu koje pripada Solunskoj regiji. Da ponovim, već smo imali rezervisano na Sitoniji, termin je bio preciziran, a tu smo tu želeli nekoliko dana pre glavnog odmora. Na žalost, nismo uspeli u tome, ali smo upornošću dobili samo jedan dan, 15. avgust. Taj dan je kod njih veliki verski praznik (naša Velika Gospojina) i dan koji provode sa svojim najbližima. Solun je bio „prazan“, svi su nekud otišli, prodavnice nisu radile.

Za taj jedan dan obišli smo Ag. Trijadu (tu smo se osvežili,“najavili“moru naš boravak, prošetali, videli taj zatvoren kamp), Agelohori, Mihanjonu, a prošli smo i kroz Epanomi. Vidi se da su to mesta koja su nekada bila jaka, a sada se kriza oseća na svakom ćošku. Na više mesta su postavljene solarne ploče (nekad postavljene) za za proizvodnju električne energije, što ukazuje da imaju dosta sunčanih sati i da im je to bilo isplativo. Ali sada, meštani kao da su digli ruke od svega. Dosta neobrađenih parcela, neodnešenog i rasutog smeća...

Agelohori, plaža ispod rta na kom je svetionik. U tom delu zaista nema puno turista, većina su Grci. Prašnjavi nas je upozorio da tu nema Srba, pa smo bili iznenađeni kada nas je tu, na plaži, zaustavio auto francuskih tablica, iz kog se pomolilo ozareno lice čoveka koji nas je pozdravio na srpskom. Čovek je bio sa Dorćola koji je poslom bio u Solunu i taj dan želeo da provede na plaži. Sama plaža nama nije delovala privlačno, voda mutnjikava sa puno trave u plićaku i na obali, pesak nije čišćen, dosta plastičnog smeća, i ostataka kutija od stiropora, rasparene obuće kao posle brodoloma... Ipak smo malo zagazili oko kamenog bedema marine, gde smo ulovili lepu i veliku školjku-puža.

Nea Mihaniona je u toku tog dana bila pusta. Morali smo da čekamo da naiđe slučajni prolaznik da bi nas uputio na traženu adresu smeštaja. Svi su bili u svojim stanovima (terasama), baštama i u prazničnom raspoloženju provodili praznik sa najbližima. Uveče su izmileli na ulice, a radili su samo restorani, kafići i ulični prodavci. Restorani su smešteni na litici iznad strme obale sa predivnim pogledom na luku, more, brodove, zalazak sunca. Dujaspasa i dalje prave lokumadese na ulici, nepogrešivom lakoćom ispuštajući loptice iste veličine. Koliko god da se čovek trudi, golim okom nije moguće da se „ulovi“proces, a liči na - testo u stisnutoj pesnici, a palcem druge ruke iskidano i ubačeno u ulje kao kad se deli špil karata. Specijalnost za ove poslastice su verovatno doneli sa sobom još davnih godina prošlog veka, kada su se kao izbeglice naselili iz Male Azije. Pokušali smo da doznamo i malo njihove istorije: Grci sa obala Mramornog mora (kao i Mihanjonci sa poluostrva Kizikinis-turski naziv Belkis) su vekovima bili na udaru persijskog, arapskog carstva, a zadnji je bio grčko-turski rat 1914-1922. Taj genocid koji su Grci doživeli odneo je prema podacima blizu milion ljudskih života u progonima, pokoljima, marševima smrti pod komandom Kemala Ataturka. Ugovorom iz Lozane 1923. omogućena je obavezna razmena stanovništva. Kažu da je iz istoimenog mesta iz Male Azije (koga sada Turci zovu Çakilköy) deo izbeglica prešao u Kavalu, a deo se naselio tu, i po gradu u kom su živeli dali ime Mihaniona (sa dodatkom onog Nea). Sa sobom su sakrivenu u stvarima poneli ono najsvetije, Svetu i Čudotvornu ikonu Bogorodice. U njenu čast je na temeljima stare crkve, podignute odmah po njihovom naseljavanju, 1984.sagrađena nova crkva (dužine 35m, širine 22m, sa kupolom od 26,5m,koja može da primi 4000 ljudi). Mi smo imali tu čast da za ovaj jedan dan, baš na praznik prisustvujemo službi i da se poklonimo ikoni. Svake godine je festival posvećen Bororodici Mihaniotisi između 17.avgusta i 25.avgusta (a, glavna proslava je, koliko smo shvatili 22. i 23. Avgusta). Litije idu kroz grad noseći ikonu. Hiljade vernika iz regiona i iz svih krajeva Grčke dolaze da odaju počast i da se poklone zaštinici Mihaniotisi moleći za izlečenje jer po verovanju poseduje isceljiteljsku moć.

U Mihanioni je veliko preduzeće za proizvodnju i promet ribe Zisis Bros, drugi najveći poslovni centar tog tipa u Gr, a sam grad je najveća ribarska luka severne Grčke, sa najvećim brojem brodića za ribarenje po glavi stanovnika. Tu radi nekoliko stotina Egipćana, koji su tu po sporazumu između Grčke i Egipta. Pored Mihanione je solana, kad prođete pored, vidi se ogromno brdo soli.

Kada se spustite stepenicama prema doku, sa leve strane nailazite na još jednu crkvu. Desno od doka je mala plaža, ali kao i kod Agelohorija, prljava, puna trave,neprivlačna...

Još uvek sređujemo utiske o mestu, regionu. Ponavljam,puno neobrađene zemlje, plodovi obrađene - propadaju, a gomile smeća svuda. Da li je ovo posledica krize, spajanja N.Mihanione, N. Kearasije i još jednog mesta u jednu opštinu, to znaju oni, ali imam utisak da od turizma ne mogu da žive. Naš utisak da to nije mesto za duži odmor, pogotovu ako neko voli da se stacionira i da se ne pokreće. Mada, smeštaj u Mihanioni je sasvim ok za druge vrste odmora, zbog blizine i dobrom linijom prema Solunu i čestim autobuskim prevozom. U samom gradu ima dosta „zaštićenih“ pasa lutalica, kao da ih gaje na ulici,naravno bezopasnih. Za cene u prodavnicama nemamo informaciju, nisu radile.

Sutradan smo krenuli put Sitonije, preko Epanomija. Ugledali smo plantaže nepoznate biljke. Naravno, stali smo da pogledamo, jednu biljku odneli za uspomenu (znam šta ste pomislili!). Bila je to plantaža pamuka, sa belom gužvicom na mestu nekadašnjeg cveta.

Preporučene plaže u okolini (na oko par kilometara), ovoga puta nismo mogli da obiđemo, jer smo bili „kratki“ sa vremenom. Ostaje da organizujemo malo duži boravak neke od narednih godina i da upotpunimo sliku. Odmor nije samo u plažama, ima ga i u nečem drugom....

PS. Još da dodam, da nikada nismo tako opušteno i čvrsto spavali na odmoru, kao tu noć u Mihanioni...

Izmenjeno 19 sep 2013 (besttim)

[dujaspasa]

Besttim,odlična priča!

Taj deo Grčke je pre dvadeset godina bio pun naših turista. U kampu Ag. Trias niste mogli da nadjete mesto, a u Mihanioni je šetalište bilo puno. Oni su živeli dobro zahvaljujući našim turistima, a sad, pošto mi nemamo baš puno, nemaju ni oni taj deo prihoda.

Jel ste probali lokumades? Ti okrugli se lako prave, ali oni sa rupicom u sredini mi nisu jasni. Mi ih često pravimo! :rolleyes:

[ivan-bgd]

Moja supruga je provodila letovanja dok je bila devojčica u Ag.triadi i Nea Mihanioniu....od nje sam prvi put čuo za ta mesta.Sa radošću se seća tih vremena...:)Kampovala sa roditeljima i rodbinom...

[VandaL]

Posle mnogo godina sad u avgustu sam bila u Agiji i Mihanjoni i bila sam u šoku kako je pusto i zapušteno.Taj kraj je osamdesetih bio krcat turistima sa puno zabave a sad je sve pusto.Tužno...