Tasos - putopisi, opisi, fotografije, video snimci...

[mirarbi]

Jelo i Bato, odličan putopis.

Interesuje me kako ste se snalazili za parkiranje u Limenariji u blizini vašeg smeštaja?

Ne bi bilo loše da taj recept za piletinu sa krem sosom i pečurkama okačite ovde, jer će interesovanja biti. Uostalom, taj specijalitet služe u svim tasoskim restoranima, pa i nije off-topic-ovanje.

[jelenabata]

Jelo i Bato, odličan putopis.

Interesuje me kako ste se snalazili za parkiranje u Limenariji u blizini vašeg smeštaja?

1. Važi za Asterias, gde smo mi odseli, i Chrissa studia: Skreneš odmah pored Maliatosa (preko puta Speedy) malo na gore, pa usko malo na levo, pa još uže malo na dole do kanala - zavrneš levo uz kanal, pa opet levo - i tu isped Chrissa studia ili odmah do Asteriasa (sa zadnje strane). Kad ideš dalje, samo produži i tu si na džadi, koja polazi od Ralitze do glavne džade.

Evo dokaz (slikano sa naše terase baš ispred Chrissi)

[jelenabata]

Ne bi bilo loše da taj recept za piletinu sa krem sosom i pečurkama okačite ovde, jer će interesovanja biti. Uostalom, taj specijalitet služe u svim tasoskim restoranima, pa i nije off-topic-ovanje.

Uzmeš pileće grudi, narežeš na trake preseka 2x2 cm otprilike (lakše se kasnije sprema) ZNAČI UZDUŽ, NE SITNIŠ PREVIŠE - rekao sam trake! Utrljaš ili namažeš senf i pustiš da malo odstoji. VRLO VAŽNO - NE SOLITI UOPŠTE!!! Otvoriš kesicu krem supe sa pečurkama i naspeš u plitak tanjir. Meso uvaljaš u tu smesu (od supe) pa ga baciš na ulje u, prethodno, dobro zagrejan tiganj (ili neku sličnu posudu) - samo da se zapeče sa svih strana (tzv. zatvaranje pora). Kada se obradi svako parče ubaci sve u posudu i dodaj pečurke (sirove, ili iz konzerve) i dodaj malo vode (može i malo belog vina uz vodu) tek da prekrije meso, i ostatak od praška krem supe. Smanji vatricu sa trojke na dvojku ili 1 i po. Neka se lagano krčka oko pola sata - da voda malo ispari. Sada se doda pavlaka. Najbolja je ona za kuvanje, a može i kisela - 200-250 gr. je dovoljno. Na tihu vatru još 15-ak minuta. Može skuvan krompir kao prilog. Poslužiš i poručkaš.

Za ovaj recept vam je potrebno:

- pileće grudi (500gr. za dve osobe)

- kesica krem supe sa pečurkama

- pečurke (konzerva iili sveže 200/400 gr)

- pavlaka (za kuvanje ili kisela)

- 2 - 4 krompira (po želji)

- malo senfa

Izmenjeno 30 sep 2011 (jelenabata)

[jelenabata]

Evo našeg viđenja Pagie i puta do pećine Drakotrypa

[mirarbi]

Zabava na trajektu tokom plovidbe od Keramotija do Limenasa:

Za ostale informacije o Tasosu, kliknite OVDE.

Izmenjeno 23 apr 2016 (mirarbi)

[Zak]

Mirabi slike su predivne. 'Ajd' i ja da dam mali doprinos.

Aliki

San Antonio plaža - Potos

[jelenabata]

I evo sve prethodno opisano ALIVE

[marijamia]

Jelenabato

A sad malo Alikija

By marija09 at 2011-11-28

By marija09 at 2011-11-28

By marija09 at 2011-11-28

By marija09 at 2011-11-28

By marija09 at 2011-11-28

By marija09 at 2011-11-28

[jelenabata]

Aliki

[jelenabata]

Malo šetnje kroz Limenariju

[Deki r-4]

Prvi deo

Evo kao sto sam i obecao da ispisem svoje utiske sa letovanja i prve posete omiljenom nam ostrvu. Nazalost ovo sam trebao da uradim znatno ranije posto sam pre odlaska obecao nekome da cu dati opis smestaja pansiona Ageri,kako bih mu priblizio sliku smestaja ali postmorska depresija je ucinila svoje,iako je bezmalo mesec dana od kad se vratismo sa ostrva jos me drzi taj osecaj i jos se nisam nacisto vratio u realnost. Telom sam tu ali mi duh jos vija po plazama Tasosa. Ali vidim da nisam jedini koji se tako oseca pa mi to donekle olaksava stvar,tj nisam sam u toj morskoj ceznji,zato mi je uvek lepo kad otvorim ove strane vracaju me natrag u raj zemaljski. Ipak da predjem na stvar imam dosta toga da vam ispricam,pardon ispisem, pa ko bude imao volju neka cita. A ko nebude necu mu zameriti mada ce dosta propustiti. Krecemooo . . . put kao put standardno sve ide ko podmazano,neznam zasto al uvek taj pravac ka moru ide lakse i brze nego onaj odvratni,kad se vracamo kuci. Postava standardna ja i gospodja i nasa dva muska mezimca starosti 4,5 i 8,5 godina,tatini zvezdasi. U pratnji kola iza nas kumovi sa svoje dve preslatke devojcice 8 i 10 godina.U ovom sastavu pretrazujemo Egej vec 7 zadnjih godina,kojekuda. Prelazimo kilometre lako a granice nam se otvaraju kao naplatne rampe,sve kako treba. Inace smo letovali u periodu od 4.07 - 24.07 u Potosu. Za nekih 8,5 sati smo u Keramotiju,ukrcavamo se na trajekt koji kao da smo porucili bez neke vece guzve,jutro po Grckom oko 8 sati dan se budi vedro i prelepo nebo iznad nas. Krecemo a bele krilate ptice svuda oko nas,deca hrane veste lovce na plazmu u letu,nista specijalno,slika vec vidjena. Avantura Tasos 2011 moze da pocne predpostavljate na vidiku je Limenas,i sto smo blize meni sve lepsi ma bas lep onako pravi po mojoj meri cini mi se gledano sa broda. Stizemo i utisak jos jaci nego na plovilu taj gradic mi se bas dopao nema dileme.A moj prijatelj Brale mi pre puta daje uputstva i kaze kako je Limenas bezveze kao tu je luka pa mu to nije nesto lepo. I jos mi kaze ta zapadna strana ti nije tako zivopisna mnogo je bolja istocna,e to je kaze on fantazija. Hm neslazem se ja sa mojim starim drugom al ajmo dalje tek smo poceli ima jos da se gleda. Vatamo se desne strane i krecemo ka Potosu,kad ketose plaze one hotelske Papailmani,Glifadi sve jedna za drugom,male simpaticne a u debeloj ladovini kad prodjosmo i Pahis a ja mojoj boljoj polovini rekoh,pa Irena gde se ovaj Tasos do sada krio kad je ova losija strana ovakva sta li nas tek ceka na istoku,i tu pojacasmo kasetas uz omiljenu pesmu mladjeg nam deteta koga od milja zovemo Fica,a numera je" Ja vas kanda znam sa Stranda". Iako putujemo celu noc bez pauza i odmora nista nas nemoze spreciti da orni sa pesmom pozdravimo ostrvo koje zaista vredi voleti. Preko Skala koje su mi takodje vrlo slatke (pozdrav za Ton majstora),pa vec mnogo pominjane Skale Marion(pozdrav za Skendu) stizemo u Limenariju,zatim legendarni Pefkari znacete sigurno zasto je tako, e rekoh stizemo i na nase odrediste Potos. E on mi se mozda i najmanje dopao od svega vidjenog od prvog pogleda pa cini mi se do dan danas. Nesto mi nije legao al daleko od toga da je los,a Braletu mom savetniku je najlepse mesto na ostrvu. Ukusi su definitivno razliciti,al dobro idemo dalje. Nalazimo pansion Ageri i tu ostajemo bez daha,ono narode treba doziveti i videti. Terasa nam gleda na more od San Antonija plaze pa sve do Tripitija,ceo Limenarijski zaliv ti je u pogledu. Zaista nezaboravan prizor,ni sam nisam nacisto dal je lepsi pogled ujutro kad se mesto budi okupano prvim suncevim zracima,ili u suton kad sunce pada u zagrljaj Skali Marion i zalazi iza brda. Ma ovaj momenat smestaja nam kompletira utisak od Limenasa do Agerija vec je jasno da su pred nama sjajnih 20 dana pravog uzivanja za sva cula. Dok pijemo obaveznu kaficu podnevnu i raspakujemo stvari svodimo prve utiske i upoznajemo Eleni sjajnu mladu zenu gazdaricu kuce. Vrlo predusretljivu i spremnu na pomoc svake vrste u bilo koje doba dana i noci. Naravno kasnije upoznajemo i Nikosa njenog supruga takodje vrlo simpatican lik i specifican na svoj nacin, Pozitivan naravno. Sa njima smo se jako lepo druzili i pravili kako sam ih ja nazvao kasnije "veceri Grcko -Srpskog prijateljstva". Nakon svodjenja utisaka odlazimo na popodnevni odmor a nakon toga pravac nasa lokalna plaza za prvi pozdrav sa morem. Inace plaza nam je i bukvalno ispred nosa ali o Potoskoj i svim drugim plazama u nastavku ovog mog pisanija. Nadam se da nisam preterao ali budite strpljivi prava uzbudjenja tek predstoje. Nastavice se ...

Izmenjeno 10 jan 2012 (Deki r-4)

[Deki r-4]

Drugi deo

Evo navatah i ja vremena da nastavim nas putopis i da se malo podsetim one lepote u ovim tropskim danima . Pa kome nije tesko da cita nek se makar u mislima nadje na najlepsem ostrvu. Nakon malo odmora od puta popodne silazimo na plazu i da budem iskren prvi,a i kasniji utisak,o Potoskoj plazi mi nije bas najlepsi.Ogromna guzva puna plaza ljudi a i voda solidno mutna,da nekazem nikakakva .Mnogo je to ljudi za ovako malo malo mesto i plazicu,jasno mi je to od prve,ali su mi vec u glavi opisi sa foruma kao i slicice drugih plaza,a i zapadni deo koji prodjosmo u dolasku mi se isprve dopao,tako da me cinjenica da je nasa lokal plazica slaba uopste nesekira. Na "kolegijumu" isto vece odluceno da se od narednog dana krene u obilazak istocne strane najpre ove blize plaze,dok nas sunce malo neoprlji,pa kasnije idemo sve dalje od doma svog. Tako ujutro ranije kao po obicaju krecemo na Roso Gremos,predivan dan mi veseli,gledamo ambijent i upijamo od Potosa pa nadalje,ja neobuzdan kao i obicno kumce otpozada blica naravno ja ga neprimecujem te mi lagano prolazimo i Roso i Notos i neplanirano se obresmo na Psili Amosu.Kakvo je to sjajno ostrvo koliko god da promasis neku plazu ili lokaciju nikad nisi pogresio ionako te ceka nekako novo mozda i lepse iznenadjenje od prethodnog . Silazimo na plazu kad ispred nas slika za nezaborav,beli pesak se pruza duz nevelike plaze a neverovatan kontrast dobija u tirkiznoplavom moru koje kao da je islikao neki veliki majstor svog slikarskog zanata.Posto smo medju prvima biramo mesto i uzivamo beskrajno u carima ove magicne plaze sigurno jedne u prve tri na ostrvu. U podne se vracamo kuci valja se pripaziti prvih dana i sacuvati snagu za ono sto predstoji. Popodne se krece na Roso Gremos i takodje prelepi utisci i impresije sa ove plaze.Malo losiji ulazak u more je na bodovnoj skali stavljaju za malo ispod Psilija a sve drugo je extra.Precista voda i dugacak plicak su raj za nasu razmazenu decicu,a tek ispod stena ka Notosu podvodni svet veoma zivopisan i lep.Tu kum Ljuban izroni morsku zvezdu kojoj deca od milja dadose ime Patrik. Skoljki na kilo i jos ponesto te se i sa ove plaze vracamo srecni i zadovoljni. U narednim danima intenzivno obilazimo ostrvo,redom padaju plaze i sklapamo sliku koja je iz dana u dan sve lepsa. Tripiti verovatno i najveca plaza na ostrvu prelep ambijent more neverovatno cisto ali postojanje velikih kamenih ploca nam nisu dozvolili da sa decom budemo na njoj vise od dva puta.Ipak je ostala u lepom secanju. Secerna Skala Marion mala simpaticna plazica sa sitnim belim peskom i dugackim plicakom pruza pravo uzivanje porodicama sa decom. Takodje i sama Skala Morion je malo simpaticno mesto koje ima dusu i meni se licno dopalo.Ostatku ekipe i ne bas al dobro svako ima svoj ukus. Notos mala plazica sa losim prilazom ali vrlo simpaticna kao i Psili Amos ima izvore slatke vode pa u plicaku mozete osetiti kako reze po nogama.Zato je idealna za hladjenje piva npr ili lubenice. Astiris lokalna plazica istoimenog mesta nikad prevelika guzva sasvim solidna zadovoljava potrebe normalnog kupaca. Salonikos verovatno najvece otkrice za nas, posto se o ovoj plazi jako malo pisalo a vredi je obici zaista. Put makadam puno prasine i malo los prilaz na samu plazu,al kad se tamo stigne ljudi verujte kao da ste usli u drugu dimenziju. Deluje gotovo nestvarno kao da ste na nekim egzoticnim destinacijama mir tisina pesak sitan a more kao iz bajke. Nema puno guzve ima i tus kao i bar na plazi a priroda za nezaborav. Vredelo je gaziti 2 km i gutati onu prasinu zarad ovakvog dozivljaja,ovo nemojte propustiti niposto. Opet oduzih pa cu za kraj u sledecem javljanju ostaviti ostale destinacije i neke moje licne impresije,uz nadu da nisam preterao i dosadio vam, al nemogu drugacije docarati moje impresije koje su fenomenalne,a opet zahvaljujuci vama sa foruma. . .

Izmenjeno 10 jan 2012 (Deki r-4)

[Deki r-4]

Treci deo

Pozdrav Tasoslije evo me u jos jednom pokusaju da vam docaram ostrvo onako kako sam ga ja doziveo i bogami sa istim se saziveo. Ko ima volje nek prati a ko ne neka mi nezameri,zaista nije namerno. Nakon obilaska vec navedenih plaza i vec tada prisutnog odusevljenja onime sto smo videli resismo da se malo odaljimo od kuce i isprobamo istocni i severni deo plutajuce sume. Naravno odluka pada da se krene od Paradisa zbog talasa koje nasa deca obozavaju a i nama prija da budem iskren. Kao i za svaki izlet,kako mi nazivamo obilaske plaza na moru, ustajemo rudarski rano ispijamo kavicu i uz obilato spremanje sendvica i kojekakvih napitaka krecemo put istocne obale. Do Astirisa vec vidjeno ,a onda krecu krivine gotovo neverovatni predeli,koje valjda samo majka priroda moze da izvaja i oboji u najlepse nijanse plave i zelene. Ostajemo bez daha i pomalo u cudu u toj meri da nepotezemo aparat iz prepune torbe da tu lepotu prenesemo u nas Nikon,ali ko sad za to mari kad se iza svake krivine menjaju prizori kao na filmskoj traci,i cini mi se a mozda nisam objektivan,kao da iza svake sledece izranjaju sve lepse scene i slike koje ce mi vecno ostati u pamcenju. Deca koja dotada skakase po kolima takodje ostaju zapanjena i opcinjena lepotm litica,stena i mora kroz koje prolazimo. Posto smo rano posli na putu smo gotovo sami te vrlo brzo stizemo do table sa natpisom Paradiso ! Silazimo niz solidno jaku nizbrdicu i lagano dobrim makadamom kad ispred nas se radja morsko plavetnilo tirkiz nijanse protkano belim.Ovaj put to nisu galebovi vec predivni talasi koji na ovom mestu stvaraju nestvaran prizor. Brzo se parkiramo i spustamo do vode,bacamo stvari i kao zacarani svi hrlimo u more usput zaboravivsi da namazemo decu i sami sebe,ta greska ce nas kasnije kostati neprospavane noci posto smo malko pregoreli,ali vredelo je svakog santimetra crvene koze !!! Recima je tesko opisati kakva je "ludnica"i sreca obuzela decicu dok su skakali i bacali se po valovima koji su taj dan bas bili u formi.Delovali su kao Alisa u zemlji cuda,a ni ja nisam ostao ravnodusan,neverovatan prizor da talasi idu kao na traci a voda ostaje kristalno cista,kao u akva parku. Ovo ostrvo je zaista predivno pa me i necude onoliki ljudi na temi sa onoliko emocija i ljubavi sto pisu do kasno u noc,pomislih tada. Osim jedne pauze za rucak u restoranu na plazi i jos jedne za sladoled deca bukvalno nisu izasla iz vode.Nismo ih ni terali bila bi steta deci kvariti detinjstvo,al smo zato uvece na nasoj terasi vidali rane,al svi srecni i zadovoljni. Narednih dana se gazilo nasiroko prvi je bio Aliki dosta pominjana plaza zaista lepa malo vise komercijalna i puna sveta ali i vredi nema sta. Taj dan poslepodne koristimo da odemo u Teologos kod Koste na jagnjetinu,a vise od toga nas je zanimalo samo mesto. Tako je i bilo jagnjetina onako nije nista specijalno,mnogo reklame obicno losiji kvalitet to sam i predpostavljao,ali zato samo mesto fenomenalno. I veliko preko mojih ocekivanja,zaista nam je prijao taj izlet u ovo drevno selo pravi raj za dusu i oci.Sve lagano i opusteno deluje kao da tamo vreme stoji. Eh kako bi nam prijalo malo tog mira u ovoj nasoj svakodnevici . To vece smo po povratku iz sela proveli u setnji Limenarijom koja osim onog prvog dela od Palatakija do stanice milicije nije ostavila neki utisak na nas. Poprilicno bledo i bez nekog posebnog smeka,sasvim prosecno mestasce mozda i za neki milimetar ispod proseka.Ali tek da nije bas sve idealno nebi ni valjalo da je tako. Obidjosmo tih dana i Aleksandar hotel ceo kompleks i otuda se vratismo sa prelepim utiscima,vredi za sve pare nema sta. Sjajna je i plazica hotela ujedno i kampa Pefkari,koji mi je zaledio srce posto smo nekad moja porodica i ja dok sam bio mali mezimac kampovali po Hrvatskom primorju. Nazalost sad u tom pogledu nemam podrsku porodice ali ko zna u buducnosti ?? Bili smo naravno i u Pefkariju takodje sjajno mesto kao i plaza,malo smetaju one ploce u moru ali i to ima svojih cari,daje fenomenalnu boju mora kao i cistocu koju tesko moze da dobaci pescana plaza npr . Lepo malo mestasce sa svojim osobenostima ususkano bas deluje romanticno nema greske. Ajde da sever i jos ponesto ostavim za neki dan posto sam iovako oduzio,taj deo sto sledi je meni bio najsladji i zato ga ostavljam za sam kraj,a nadam se da ce se i vama dopasti bar priblizno kao i meni !!!

Izmenjeno 10 jan 2012 (Deki r-4)

[Deki r-4]

Cetvrti deo

Cao drustvo evo me sa vama na nasem ostrvu da pokusam da razbijem ovu zimsku letargiju, zavrsim svoj putopis i konacno da sa istim napravim uvod u novu sezonu leta Gospodnjeg 2012. Malo se zagrejte uz ove redove i vratite sebi neke divne uspomene i lepa desavanja iz prosle godine a ko ima dobro pamcenje i na neka davna, mozda vec zaboravljena leta. Za kraj ovog maratonskog pisanija sam ostavio deo ostrva koji mi je ostavio najjaci utisak. To je severo-zapadni deo Tasosa,tacnije deonica od Pahisa do Skale potamie. Tu sam sebe nasao u potpunosti, sve ono sto meni treba nalazi se u tom delu naseg ostrva. Pahis na oko jedna sasvim obicna plaza,ali po meni sam vrh za porodice i glomaznije grupe posetilaca. Idealno dostupna sa parkingom, dobrim izborom restorana,dovoljno prostrana za odlican komotitet, ima i nekih sadrzaja na njoj (pedaline i sl) i naravno fenomenalno more sa idealnim ulaskom u isto tj dugacak plicak. Za malu decu fantazija. Hlada na plazi dovoljno (mora malo da se porani i zauzme pozicija) a ko ima volje moze da obidje i prelepo naselje sa sjajnim kucama i hotelom za one koji vole luksuzniju varijantu. Na kraju trase je Glikadi mala plazica uredjena sa tusevima za ljubitelje te vrste morskih dobara, tj male i ususkane uvale. Dalje ka Limenasu se nalazi skup plazica mahom hotelskih kompleksa koje su sjajno pozicionirane i pune prirodnog hlada, na mene ostavile mnogo dobar utisak, iako nestigosmo niti jednu da posetimo. Limenas vec sam pominjao iako luka gradic po mom ukusu lep, prostran bas zasluzuje titulu "glavnog"grada ostrva. Odatle dalje nastavljamo krivudavim putem ali sa sjajnim predelima guste cetinarske sume ka Golden Bicu, namerno zaobilazeci Makriamos i Mermernu plazu. Kazem namerno jer vec imamo informacije od nasih forumskih prijatelja da su odavno iskomercijalizovane i prenatrpane pa da ne gubimo vreme picimo ka mom omiljenom zalivu. I zaista sam bio u pravu jer vec iza table koja pokazuje da za Golden bic skrecemo levo sa vidikovca puca sjajan pogled ka neverovatno lepom zalivu. Silazimo do mora i naravno kao besni psi bacamo stvari i juris u more kao partizani u nekoj od ofanziva. Ambijent fantastican voda kao na Paradizu pesak takodje kontrast od koga se muti u glavi. Plavo more i beli pesak, sta vise covek da pozeli od zivota. Tu provodimo citavo poslepodne i predvece krecemo ka Skali Potamiji ali na moju zalost nestizemo do sela Panagije jer nam to vreme nedozvoljava. Nista zato i one pred Limenaske plazice i ovo neverovatno seoce ostavljam za dogodine, pa ne bi ni valjalo sve obici u cugu. Spustamo se u Skalu i tu je moje odusevljenje kulminiralo. Ovo mesto mi je ostalo u toliko lepom secanju a u njemu sam proveo svega oko sat i po vremena, od toga 40 -tak minuta u restoranu gde smo vecerali. Jedina mana je sto se sunce milo sa horizonta povlaci malo ranije i bezi ka zapadnim Skalama iza nestvarnog Ipsariona. Potpuno nenamerno eto predzadnji dan naseg odmora nadjoh svoju omiljenu tacku na Tasosu. Vec kasno uvece se vratismo u nas Potos dobrano iscrpljeni ali puni utisaka i slicica koje ne blede. A ja za sebe,onako razmisljam nadjoh ljubav svog zivota na ovoj strani Egeja, to je Skala Potamia i ceo pojas od Pahisa do ovog predivnog mestasceta. Steta sto sam to tek na kraju otkrio ali je idealno za sledecu godinu, ipak je ovo Bozansko ostrvo i tesko ga je istraziti odjedared, zato ga valjda toliko i volimo. Veceri Grcko-Srpskog prijateljstva smo pravili bar 4-5 puta uvece na nasoj verandi u Potosu. Sjajni mladi bracni par Nikos i Eleni su nas tako dobro prihvatili i sto bi smo mi rekli "leglli"smo jedni drugima kao da se znamo sto godina. Druzili smo se i sa Eleni preko dana posto je Nikos sav na svoj nacin cudan i malo atipican Grk. Bavi se ultimat maratonom to vam je disciplina u kojoj takmicari hodaju i trce bez prekida 166 km, a pritom se sve to desava po bespucima i planinama. Tako i ovaj nas svaki dan od Potosa preko Teologosa i Ipsariona dodje skoro do Golden Bica pa nazad, to mu je trening svakodnevni. E sa njima smo sedeli uvece i uz miris mora gustirali domace grcko vino iz oblasti Kavale a iz privatne vinarije nekog njihovog prijatelja. Mi smo spravljali nase meze a oni njihovo i do kasno u noc sedeli i uzivali u prici i druzenju. Zaista sa Grcima imamo dosta dodirnih tacaka, pricasmo o svemu i zaista se lepo zblizismo sa njima, zbog cega nam je potonji odlazk kuci i rastanak izuzetno tesko pao. Tako nam je valjda predodredjeno da gde god da odemo nailazimo na dobre ljude, sa kojima se rastajemo suznih ociju. Ovde negde cu i zavrsiti ovaj moj putopis ako se uoste i moze tako nazvati.Jer ovo je tekst pisan iz mog srca i nosen uspomenama, bez zelje da kartografski opisem jedan prostor koji je vama vec poznat. Vama s'ljubavlju na moj nacin. Necu opisivati odlazak iz Potosa i Eleni koja nam uz darove salje poljupce a suze joj same i nicim izazvane teku niz lice. Nije ni meni bilo svejedno verujte mi, al ja sam decak pa neka tako i ostane necu vam bas sve ispisati. Necu pisati ni da smo jedva stigli na zadnji trajekt u 21 30 h, jer nikako nismo uspeli da se odvojimo od nasih domacina, niti da je moj prijatelj Nikos sav zadihan sa treninga poslednjim snagama pokusao da sakrije emocije pobegavsi nakon pozdrava sa nama iza kuce da se nevidi da i ti celicni maratonci imaju dusu. Necu vam sada nista reci o tome kako smo se osecali na velikoj barci dok smo ceznjivo upijali svaki metar ostrva koje je ostalo iza nas u vec mrkloj noci, a svetiljke glavnog grada postajale sve dalje i dalje. Hocu da ovo pisanje ostane vesela uspomena i moj poklon svima vama, mojim prijateljima za vecnu ljubav i secanje na OSTRVO KOJE SE VOLI !!! ,.

[mirarbi]

Biljana 2302 se baš potrudila da Vam Tasos dočara u celini:

KLIKNITE OVDE i UŽIVAJTE!!!

Izmenjeno 23 apr 2016 (mirarbi)