Viktorijini Vodopadi (Zimbabve i Zambija – ZIMZAM)

Kao sto sam napomenuo u proslom prilogu (Bocvana) dolazak u ovaj region Afrike pocinje sletanjem na mali ali jako lep (I vrlo cist) aerodrom na Viktorijinim vodopadima u Zimbabveu. Odmah da imate u vidu da posto dve zemlje dele ovaj “biser” prirode, onda je nakako I logicno da ovde postoje I dva medjunarodna aerodroma na udaljenosti manjoj od 50-ak kilometara. Jedan je u Zimbabveu a drugi u Livingstonu u Zambiji. Sasvim je svejedno na koji cete aerodrom sleteti, mnogo vaznije od toga je da organizujete unapred, dakle jos pre dolaska ovde, prevoz do vaseg hotela kao I sam smestaj.

Ali, ko sto ja obicno kazem – krenimo redom !

Prvo, da Vas podsetim morate da resite vizu na samom aerodromu (visekratna viza na 30 dana kosta 50 dolara)a zatim I prevoz do hotela. Najbolje je da vas neki naruceni prevoz ceka na aerodromu da bi ste izbegli “astronomiju” od cena koje se nude od strane aerodromskih taksista. Najbolje je da Vam hotel ili “Bed & breakfast” u kome ste rezervisali sobu, obezbedi I prevoz jer oni to svakodnevno rade za svoje goste (posebno se placa 25-30 dolara). Jos u samom prevozu do hotela vozac ce vas obavestiti da ovde vlada svojevrsni “policijski cas”. Najiskrenija preporuka svima koji ovde dodju je da ne izlaze posle sumraka ili, ako izlaze da koriste neko vozilo. Naravno, nije rec o stvarnom policijskom casu vec cinjenici da divlje zivotinje nocu izlaze iz svojih sklonista u potrazi za hranom.  Uopste nije neverovatno da nocu u grad useta slon, divlje svinje, bafalo ili mozda jos neka krvolocinja zverka. Nama se desavalo da ujutru kad izadjemo naidjemo na njihovu balegu na putu. Svi smestajni kapaciteti ovde su zato posebno obezbedjeni visokim zidovima I bodljikavom zicom. To Vas ujedno stiti I od drugih nezvanih gostiju, mada nekog kriminala ovde I – nema ! Imao sam priliku da porazgovaram sa dvoje lokalnih policajaca koji su mi tvrdili da u gradu postoji vrlo veliki broj  policajaca u civilu I koje obitavaju po restoranima I ostalim mestima koja turisti obilaze. Cak su mi usput I pokazali manju grupu ljudi kako sede na ulici I, na prvi pogled, bezbrizno pricaju tvrdeci mi da su to policajci na duznosti I koji tako iz svojevrsne zasede nadgledaju svoj “reon”. To dvoje policajaca mi je takodje tvrdilo da su turisti ovde 100% sigurni, sto se na kraju puta I pokazalo tacnim. Dakle, prilicno je bezbedno I ja nisam cuo ni za jedan incident dok smo tamo boravili.

Cim smo se malo odmorili, krenuli smo na –“posao”. Nakon vrlo kratkog obilaska grada I lokalnog marketa uputili smo se u Nacionalni Park “Viktorijini vodopadi” sa strane Zimbabvea. On se nalazi neposredno pred granicni prelaz sa Zambijom. Taj granicni prelaz ustvari je most preko reke Zambezi, kako sam kasnije istrazio na internetu, to je jedan od samo pet mostova koji postoje preko reke Zambezi u njenom 2574 kilometara dugom toku ! Neverovatno !

Dakle, ulaznica za Viktorijne vodopade ovde kosta 30 americkih dolara i u tu cenu nije uracunat nikakav vodic. Vodica, zapravo I nema jer bi nam, u suprotnom, sasvim sigurno neko prisao I ponudio ovu uslugu bas kao sto su nam sve vreme boravka neprestano prilazili ljudi nudeci suvenire, sesire,  zambijske infltorne novcanice, turisticke izlete I sta sve ne…Moram da priznam da mi je ovo konstantno dosadjivanje sa njihove strane dosta pokvarilo sliku o ovom mestu. Jednostavno, ne mozete ih se otresti jer su oni svuda !

Cim udjete u ogradjeni kompleks vodopada krecete se po utvrdjenoj stazi koja je dosta jednostavna za snalazenje. Postoji nekih 15-ak tacaka koje su povezane asfalnom stazom I vi idete od jedne do druge. Cela staze se ustvari nalazi ispred onog dela vodopada koji pripadaju Zimbaveu, a sto je nesto manji njihov deo. Na celu ovu setnju potrosice te 2-3 sata I sasvim sigurno cete biti mokri skoro do gole koze (na Zambijskoj strani je jos “gore” kada je to u pitanju). Nije lose imati neki plasticni mantil za kisu koji bi ste eventualno mogli da koristite bar dva puta. Ako ga nemate sa sobom, mozete ga kupiti ili iznajmiti na samom ulazu u ovaj kompleks.

U najvecem broju slucajeva ljudi ovde dodju vrlo radoznali I zeljni da vide vodopade o kojima su najcesce malo ili nimalo culi cak I u ovo vreme interneta I bivaju zapanjeni onim sto se odjednom nadje pred njima. Ustvari, problem je u brojkama. Vi cujete neke brojke o visini, duzini I snazi vodopada ali nemate pojma kako to u prirodi stvarno i izgleda. Niko od nas ne moze da ima predstavu koliku buku pravi masa od 9000 tona vode koja se survava sa visine od 108 metara svake sekunde! Vi ste mozda procitali da su vodopadi dugacki 1708 metara, to je podatak koji se svuda moze naci, ali ne znate da vi ne samo da ne mozete da vidite kraj vodopada nego jedva da ispred sebe vidite nekih 300-400 metara! Krecuci se paralelno sa vodopadima pred vama se stalno pijavljuju novi I novi vodopadi u jednom trenutku ne mozete a da ne pomislite da tome nema kraja! O kolicini “kise” koja se tu pojavljuje bolje I da ne govorim. Ta vodena magla I kisa kao I cinjenica da se celi vodopadi ustvari nalaze u jednom vrlo uskom klancu doprinose  tome da sve deluje izuzetno impresivno I da ti vodopadi bas nikoga ne ostavljaju ravnodusnim. Porednja radi, na Nijagarinim vodopadima takodje ima “kise” I vodene magle ali vi kad stanete pored Nijagarinih vodopada vi ih cisto I bez ikakvih problema vidite cele u njihovoj punoj lepoti, pa cak iako nije bas lep dan.

Kod Viktorijinih vodopada to nije slucaj I ja ne verujem da je iko ikada mogao da vidi cele vodopade odjednom sem ako ih nije posmatrao iz helikoptera (mozete I vi za 160 dolara). Bas zbog toga morali smo da, u zelji da vidimo vodopade u celoj njihovoj duzini, da ih posmatramo “na rate”, I sa jedne I sa druge strane (sto ce Vam samo povecati troskove jer se ulaz na vodopade sa Zambijske strane takodje placa ).

Najjaci utisak je da svi ostanu zateceni snagom prirode. Mislim da je ovo mesto gde priroda pokazuje svoju snagu kao nigde drugde na svetu. Gledajuci vodopade shvatite koliko je covek ustvari jos uvek mali I nemocan pred njom. Sami vodopadi nisu potpuno povezani. Postoje grebeni koji ih stalno “prekidaju” a to se vise vidi u periodu od Septembera do januara (susni period) jer tada ima manje vode ali je zato tada Devil’s pool – otvoren !

Devil’s pool ?

Najbolje je da na youtube-u ukucate : devil’s pool victoria falls, pa ce Vam biti jasno o cemu pricam. On se nalazi sa Zambijske strane I predstavlja NEVEROVATNU ATRAKCIJU koja je svakako jedinstvena u svetu. Pokusacu da vam to objasnim. Na reci Zambezi za  Zambijske strane postoji ostrvo Livingston gde vas dovedu vodici I vi svi prolazite kroz reku bilo hodanjem kroz nju  bilo plivajuci (susni je period, vodostaj je nizak I reka nije toliko jaka, vodici Vam asistiraju). Imajte u vidu da u reci Zambezi ima I krokodila I nilskih konja ali oni se uglavnom “klone” dela reke pred vodopade (tu je voda za njihov ukus prebrza) mada-nikad se ne zna.  Kada stignete na ostrvo Livingston predjete na onu stranu ostrva koja gleda prema Zimbabveu I na samoj IVICI vodopada  nalazi se – Devil’s pool. Voda je ovde naime izdubila korito reke ali ne I stenu koja se nalazi na vrhu I poprecno u odnosu na vodenu struju I koja cini ivicu (granicu) tog “bazena” preko koje se voda preliva da bi pala u ponor od 108 metara. U susnom periodu voda jedva prelazi preko te stene I struja je vrlo slaba tako da je moguce da udjete u tako stvoren “bazen” I da se bukvalno naslonite I provirite preko ivice vodopada!!!

Dakle, Devil’s pool je zatvoren u sezoni visoke vode I to je “minus” za avanturiste koji su ovde dosli a koji bi hteli I ovo da iskuse (medju njima I moja malenkost) ali je zato dobra strana ovog termina to sto cete biti u prilici da viditi vodopade u njihovom punom sjaju I snazi!

Cena – 100 americkih dolara po osobi za vodica! Ovo je verovatno najopasnija avantura koju mozete da izvedete ali podataka o nastradilama nema i Izgleda da ovo jos uvek funkcionise bez zrtava.

Inace, kada budete pogledali film koji je u prilogu ovog putopisa, videcete da voda Viktorijinih vodopada nije bas svuda iste boje. Na pojedinim mestima je intenzivno zuta a ja nisam uspeo da nadjem odgovor na to. Najverovatnije se radi eroziji nekog zemljista koje im daje tu boju.

Nakon nekog vremena dodjete I do kraja vodopada za starne Zimbabvea, I oni se sada “sele” u Zambiju. Na mestu gde se zavrsava jedna teritorija I gde pocinje druga nalazi se ustvari i samo srediste vodopada I mesto gde Zambezi nastavlja svoj donji tok. Malo ispred odnosno juzno od vodpada nalazi se most koji spaja dve zemlje. Ovaj most napravljen u proslom veku I nije ama bas nikakvo “cudo tehnike”. Preko njega vodi samo jedna kolovozna traka za saobracaj u oba pravca pa ga vozila prelaze  “naizmenicno”. Ali, sa mosta je divan pogled na vodopade pa smo se odmah zatim uputili tamo da I to vidimo.

Jedini problem je bio taj sto su nam pasosi ostali u sobi a da bi se izaslo na most potrebno je proci carinsku I policijsku kontrolu. Afrika medjutim ne bi bila Afrika ako ne bi bila drugacija od ostatka sveta. Ovde jos uvek, na svu srecu,  zive neki jednostavni ljudi. Prisli smo cariniku I objasnili smo mu nase namere I rekli da smo ostavili pasose u sobi. Pitao nas je da li imamo bilo koje druge dokumente. Imali smo samo jednu vozacku dozvolu za nas dvoje I nju smo mu pokazali. Uzeo je jedno manje parce cistog papira na njega udario izlazni pecat I dao nam ga. Shvatili smo da ce nam to biti “privremeni pasosi” u ovom trenutku. Jednostano, carinik nije hteo da na vraca u hotel po pasose i mi smo mu bili zahvalni na tome. Sa mosta kroz uzani usek Zambezija, izmedju dva grebena koji pripadaju dvema drzavama, ukazace vam se, za mene, najlepsi pogled na Viktorijne vodopade. Iako je u pitanju sam jedan njihov mali segment , taj segment se vidi od vrha do dna I deluje jako lepo I gotovo kao zasebna celina.

Inace, u svom donjem toku, a pod tim se podrazumeva Zambezi posle vodopada, u prvih 15-20 kilometara u reci nema ni krokodila I nilskih konja jer je voda za njih jos uvek brza. Na tom delu reke domacini organizuju “rafting” ture tvrdeci da je sve bezbedno jer krokodila jednostavno u tom delu reke nema! Prva misao koja mi je pala na um je ta, da ko meni garantuje da ne postoje malo “dezorjentisani” krokodili I kakve sam ja srece oni bi bas na mene naleteli. Dakle, rafting nikako nije dolazio u obzir !

Zavrsavamo posetu Viktorijinim vodopadima sa strane Zimbavea I vracamo se nazad u hotel. U glavi mi je jos uvek huk vode kao I podatak koji su nam domacini servirali na ulazu a to je da su Viktorijini vodopadi 20 puta veci od Nijagarinih vodpada. U taj podatak ipak tesko mogu da poverujem.

Sutradan smo se odlucili da ostanemo u Zimbabveu I da jos malo istrazimo okolinu. Otisli smo u dva najbolja hotel ovde. Jedan novi koji se zove “Kingdom” I koji ima sve atribute savremenog hotela za goste sa dubljim dzepom, kockarnica, ekskluzivne prodavnice, frizer, pedikir, manikir, lokalni organizator izleta I sta sve ne. Drugi je “Victorai Falls Hotel” stari ali renovirani hotel kolonijalnog tipa gde mozete da uzivate u vrhunskoj usluzi sto smo mi I primetili dok smo u basti ovog hotela pili kafu.

Nakon hotela obisli smo I lokalni craft market. Cene su bile dosta jake a nudilo se svasta. Bilo je tu, moram da priznam I vrlo interesantnih suvenira. Cenkanje je – obavezno, ako ne zelite da se sami sebi smejete kasnije. Ma koliko izgledalo preterano ali pocetne trazene cene su za oko 5-10 puta vece od onoga na sta ce prodavci na kraju da pristanu. Ja nemam nista protiv da tim ljudima malo pomognem I  da ih castim ali kada vidim da oni pokusavaju da mi prodaju nesto za 10 puta vecu cenu od realne gotovo da se uvredim I onda krenem da se cenkam do besvesti. Ako vas interesuje slonovaca nje ima malo jer je prodaja pod striktnom kontrolom, a I cena joj je astronomska. Svega ostalog ima u izobilju: rukotvorine od drveta, kamena , metala, majce, kape, sesiri I sta sve ne. Ima I prilicno originalnih radova ne mogu da kazem ali je ponuda ipak nesrazmerno veca od traznje pa je cenkanje najcesce vrlo isplativo I uspesno.

Nakon toga, sledeceg dana smo krenuli u Zambiju I to – pesice! Bukvalno se radi o lepoj setnji I mnogi lokalci ali I turisti prelaze preko mosta pesice. Kada predjete most onda mozete da uzmente neki taksi ukoliko zelite da idete u gradic Livingston jer je on ipak nekih 10 kilometara udaljen. Sa taksistom se lako mozete dogovoriti da Vas negde ostavi I na tom istom tom mestu pokupi u neko vreme kasnije. Placanje je na kraju cele ture tako da prevare – nema! Ali pre toga da kazem da na ulasku u Zambiju mogu da Vam traze “zuti karton” – potvrdu o vakcinaciji protiv zute groznice! Radi se o dokumentu koji morate da imate ako dolazite u ovaj deo sveta ne samo zbog mogucnosti da mogu Vam prave probleme nego I zato da bi sebe zastitili. Pored zute groznice dobro je piti I pilule za malariju, za ne daj boze!

Kada jednom predjete granicu I nadjete se u Zambiji imate dve opcije. Jedna je da krenete u Livingston I da tamo malo prosetate gradom, daodete na njihovu pijacu suvenira I da posetite muzej. Druga opcija je da odmah posle granice udjete u njihov nacionalni park koji Vam obezbedjuje obilazak Zambijskog dela Viktorijinih vodopada. Ako se odlucite za ovu varjantu (mi smo se odlucili za obe varjante u dva uzastopna dana) neizostavno posetite kompleks hotela “Royal Livngston” I hotela “Avani”  To su dva hotela koja su skoro pa spojena I nalaze se tik uz ulaz u nacionalni park. Prvi je hotel sa 5 zvezdica, lukzuzan I za , po godistu malo stariju klijentelu, rekao bih. Drugi (Avani) je nesto malo manje luksuzan ali sa nekoliko bazena I puno desavanja. Obicno u “Avani”-ju ima vise gostiju I atmosfera je nekako manje “ustogljena”. Ako hocete ovde da rucate ili popijete pice, cene nisu toliko “jake” I verovatno to mozete sebi priustiti. Posebna atrakcija su zivotinje: Zirafe, zebre I antilope slobodno setaju kroz ovaj hotelski kompleks sto mnogo doprinosi njegovoj atraktivnosti.

Grad Livingston cete “prespartati” za sat ili dva. Dodajte tu jos jedan sat za muzej I to je – to! Muzej je prilicno siromasan eksponatima I sem sobe posvecene Dejvidu Livingstonu, sve ostalo nije vredno pomena. Ulaznica je oko 5 dolara.

Elem, na kraju smo krenuli na njihovu stranu vodopada. Karta je kod njih jevtinija I kosta 20 dolara (na starni Zimbabvea je 30). Park je malo uredjeniji I rekao bi lepsi, nekako profesionalnije napravljen. Sami vodopadi na ovoj strani su nesto duzi, bogatiji vodom I bez velikih prekida. Takodje ovde je “kisa” prouzrokovana vodopadima mnogo jaca jer su sami vodopadi nesto blizi I , kao sto rekoh, sa vise vode….bez kabanice, lose vam se pise. Na svu srecu za 2-3 dolara mozete da unajmite jednu da ne morate da je kupujete. Za nekih dva ili tri sata videcete sve sto bi trebalo videti u ovom delu koji, ostavlja, bar za mene, jos jaci utisak o moci prirode, snazi vodopada I bespomocnosti coveka. Huk vode ili bolje receno buka koju voda proizvodi, kisa koja je svuda oko Vas I magla koja vam stalno blokira vidik, sve to vas stavlja u prilicno cudnu I, rekao bih, defanzivnu poziciju. Sa ove strane ima jos vise pesacenja. Staze su lepo uredjene, sve je cisto I bezbedno. Krecete se paralelno sa vodopadima I imate pogled na njih kao sa neke terase na “zgradi prekoputa”. I jedna I druga strana ostavljaju vrlo snazan utisak na svakog posetioca I zaista ne verujem da je iko odavde izasao razocaran.

Sledeceg dana a programu je bilo krstarenje Zambezijem I posmatranje zalaska sunca sa reke.  Za nekih 55 dolara, imacete uzitak od nekih dva sata da krstarite rekom I vidite razne zivotinje sto na obali sto u samoj reci.  Bice Vam posluzena laka vecera ili bolje reci “snack” ali je pice neograniceno. To ukljucuje I pivo I vino mada koliko sam primetio niko bas nije preterivao u tome I sve je bilo dostojanstveno i na svom mestu.

Zalazak sunca sa reke je jako lep, Videli smo puno zivotinja a posebno su nas impresionirali Nilski konji kojih je bilo bar nekoliko desetina.

I za kraj, pogledajte u prilozenom video materjalu nase poredjenje Viktorijinih vodopada sa Nijagarinim vodopadima. Specijalno za ovu svrhu snimili smo Nijagarine vodopade iz malog turistickog aviona (3 mesta + pilot) I to sa kanadske strane (snimci su iz juna 2019 dok su snimci Viktorijinih vodopada iz aprila iste godine). Nadletali smo ih sa nekih 300-500 metara visine. Dan je bio izuzetno lep tako da je I kvalitet snimaka bio jako dobar. Na Vama je odlucite koji su vodopadi atraktivniji – Nijagarini ili Viktorijini ? Mene licno je malo kopkala ta njihova tvrdnja da su Viktorijini vodopadi 20 puta veci od Nijagarinih, uostalom – pogledajte !

https://www.youtube.com/watch?v=i-WX2RPgvz8&feature=youtu.be