Venecija, Italija

14.12.2014

 

 Duge kosice,cuke,D&G majcice i Poljaci ne idu zajedno, ali na liniji Varsava -Venecija i te kako ide. Po sletanju na Marko Polo aerodrom mozes odma da preskocis Italjiansko kopno i da zaskocih na vodeni taksi koji te vozi gde hoces. Ja sam ipak izabarao kopneni prevoz.

Posto sam isao na slepo prvu noc sam izabrao Mestre (kopnenu Veneciju). Mestre je izvarendana lokacija mirna bez tornado turista a 10 min vozom do Venecije. Butik Hotel Paris je mnogo sladak 50 metara od zeleznicke stanice. Vlasnik hotela smeker, bivsi ronioc opusteno radi na recepciji, dok menadzer restorana extra zena Jelena  “Made in Kragujevac”.

      Uvece mesto je polu prazno tu po koja osteria (kafanica) otvorena kroz koje trestu`izlizani americki hitovi iz 80tih. Kao sto Italjianski turisti ne mogu da veruju kad cuju Al Bano po Americi tako i ovde ameri umru od smeha kad cuju Kokomo od Beach Boysa.  Po preporuci sobarice iz hotela, narucio sam simbol ulicne hrane Mestre-a. Tramezzino je trouglasti mali sendvic( beli najeftiniji hleb bez korica namazan sa dosta majoneza u koji se stavlja tuna, prsuta, pecurke i itd) 1.5 euro. Ako si gladan treba ce ti minimalno 10 komada.

 

 

Flasa lokalnog verzije sampanjca – Prosecco je odlicna podrska. Inace kad vidis konobora koji prica engleski mora da je Albanac ili Ex-Yu. Sutra ujutru moram rano da krenem u obilazak starog grada kako bi izbegao guzvu. 

Po izlasku na Santa Lucia stanicu, udario me legendarni prizor. Benetton boje gradjevine sa kolcevima zaronjene u vodu i raspevani vozaci gondola. Kazu da je Venecija kraljica Jadrana. Ja bih dodao Izmorena Kraljica Jadrana koja je na par kilometra od Atlantisa. Oko 60 hiljada turista dnevno obillazi tako mali prostor. Kanal je pun camaca od turistickih, lokalnih,postarskih pa do djubretarskih. To su krda i krda turista koji ubijaju smek grada. I ako sam dosao rano nisam mogu proci kroz ulicu. Jedino kolcevi zaronjeni u moru nisu na prodaju a ostalo je sve lupanje po usima. Zahvaljujuci starom dobrom  trip advisoru idem direktno do male kantine gde vozaci gondola gde provode pauzu za rucak. Cantina Di Mori je strasna kafanica ujedno i najstarija u gradu (osnovana 1462). Unutra atmosfera totalno opustena bez turista sa “teleskopima” oko vrata. Cicchetti glavna svar u kuhinji. To je spanski tapas fazon male porcije sa bezbroj razlicitih ukusa. Ja sam uzeo specijalitet grada “Sarde en Saor” ( marinovane sardine i luk u sircetu) i “Ombra” (mala casa) belog stonog vina iz Veneto regije  u kojoj se i nalazim. 

 

 

Gondolasi odrade 45 minutnu voznju za 100eura (bez pevanja “O Sole Mio”) pa Cicchetti pa jos jednu voznju pa jos jedan Cicchetti i tako svaki dan. Jos ako upoznaju neku usamlljenu strankinju  ljubiteljku knjige “Pod suncem Toskane” njihov posao je stvarno najbolji na svetu. Vozeci Gondolu uopste nije lako, to je isto kao kad hoces da vozis bicikli na punom auto putu. Veoma se tesko dobija dozvola, a nema ni nikakve obuke. Uglavnom uce od svojih oceva i striceva koji su bili Gondolasi.

 

     

Nastavljam dalje put ka trgu San Marco. I pored guzve uspevam da nadjem dobre pozicije kako bi napravio dobru fotogarfiju. Inace za 100 evra mozes da pratis lokalnog fotografa sa camcem i da ti pokaze najaca mesta gde mozes da napravis originalnu fotku. Ja sam napravio najacu sliku sa malog mostica zvanog „Ponte delle Tette“ sto znaci most dojki. U 15 veku  tadasnje „Kraljice noci“ su se kacille na taj mostic topless i davali mnogo bolji smek nego danas.Posle 2 sata tumaranja napokon izlazim na Piazza San Marco. Trg je krcat. Ljudi na 35C cekaju u kilometarskim redovima kako bi platili kartu za ulaz u muzej Correr, San Marco  Baziliku i Toranj.

 

 

Reklamani bilbordi Hugo Boss-a za leto 2013 vec okaceni na istorijskim gradjevinama. Sve u svemu veoma mala razlika je sa onom kopijom San Marca trga u Las Vegasu kad je rec o komercijali i guzvi. Tresno sam jednu zidarsku flasu Moretti-a (pivo) u smekerskoj basti Hotela Londra na samoj ivici Venecije. Povratak nazad pesice ponovo kroz grad ne pada mi napamet. Uzimam vodeni taksi i sa laganom voznjom  kroz Grand Canal za 20 minuta sam na zeleznickoj stanici Santa Lucia. Inace Grand canal je glavna arterija Venecije .Brat Frederiko  taksista klasika, bezobrazna cuka, djozle,  frizurica ala Andrea Pirlo i i Gucci torbica. Ovaj je znao nesto engleskog zahvaljujuci stricu iz New Yorka kod koga je bio u posetu. Po povratku svratio sam do mnogo jake  poslasticarnice “Gelateria Nico” na osvezavajucu kuglu sladoleda od Bosiljka. Iz ove posete u visokoj sezoni izvukao sam pouku. Da bi upoznao romanticnu energiju grada u kome se rodio poznati svaler Casanova i slusao mirno Antonia Vivalda bez cike dreke, rano prolece je najbolji termin za upoznavanje plutajeceg grada. Sto se tice  suvenira posle cenkanja sam uzeo strasnu vazu od murano stakla koja je napravljena na susednom Murano ostrvcetu a i ne bi me cudilo da valjaju iz Kine.

 

  

 

Komentari

Trenutno nema komentara. Budite prvi i unesite komentar.