Trst – Duh boemije koja ne iščezava

 

Stazama pisaca u kultnim kafanama sa dušom

Tu sam, upijam atmosferu prelepog grada, centralnoevropske arhitekture, doma pisaca i intelektualaca, najbolje kafe na svetu, duge gastronomske tradicije…

Šetajući Velikim kanalom, u novom delu grada uređenom po zamisli Marije Terezije, prelazim preko nekoliko ljupkih mostića: zelenim, crvenim i belim ili na italijanskom: Ponte Verde (Ponte Verde), Ponte Roso (Ponto Rosso) i Ponte Bjanko (Ponte Bianco). Ovaj kvart je izuzetno šarmantan, a dopadljive kafanice daju mu boemski izgled. Za razliku od karnevalske atmosfere na Trgu ujedinjene Italije, ovde je prijatno, mirno, bez mnogo turista.

Prolazim pored porteta umetnika u bronzi, podignutog u znak sećanja na irskog pisca Džejmsa Džojsa, koji je obeležio XX vek i desetak godina živeo u Trstu. Pozdravljam Džojsa, gleda me saosećajno, a ja šapućem da razumem ono što je napisano na postamentu ispod njegovog spomenika: Moja duša je u Trstu (La mia anima e a Trieste) i kako se osećao kada je napisao svojoj voljenoj ženi Nori, koja je ostala u Dablinu: Zašto mi je sudbina nametnula da toliko puta u životu sa čežnjom krećem pogled ka Trstu?

 

Poslastičarnica Pirona

Moja prva asocijacija na Trst su bombone, ogromna pakovanja šarenih, mirisnih bombona. Ne mogu vam opisati koliko sam se obradovala kada sam videla da poslastičarnica Pirona i dan-danas radi.

Ovo carstvo slatkiša otvorio je Alberto Pirona aprila 1900. godine. Originalni nameštaj je ostao isti, sa drvenim policama prepunim slatkiša i tradicionalnih tršćanskih peciva.

Moje uspomene iz detinjstva oživele su među kolačima, bombonama i drugim, slatkim đakonijama. Preplavila me lavina osećanja, dok su roze, crvene, zelene, šarene bombone, karamele, lepo upakovane, sa mašnicom na vrhu, mamile sa drvenih polica.

Džojsov portret me podsetio da je ovo bila jedna od njegovih omiljenih radnji, u koju je rado svraćao tokom svog boravka u Trstu.

 

Poslastičarnica Zampoli    

Zimi ne jedem sladoled. Napravila sam izuzetak i uživala u slatko-ledenom zadovoljstvu u Trstu, usred karnevalskog februara, u istorijskoj poslastičarnici Zampoli. Sveži sladoledi najrazličitijih ukusa, od voća, čokolade, lešnika, straćatele do tri vrste bez imena (senza nome 1,2,3). Čuo se i srpski jezik, a pročitah i da je New York Times ovaj sladoled proglasio najboljim na svetu. Topla preporuka.

Pisci i umetnici su baš hedonisti, boemi. Dobro je što sam krenula tim stazama. Prateći tragove slavnih pisaca: Džojsa, Sabe, Zveve, Tomice, Rilkea, Stendala… obilazila sam kultne kafane sa dušom: Caffè San Marco, Antico Caffè Torinese, Tomasseo, Spechi degli specchi, Stela Polare,  Caffè Pasticceria Pirona, La bomboniera, Carducci caffe, Buffet da Pepi, Tratorria da Giovanni… Naišla sam na duh boemije koji ne iščezava.

 

Caffè San Marco – Kafe San Marko

Spisak kafea je dug, no zanosni kafe San Marko je najvremešniji, najpoetičniji, najsentimentalniji… Moj omiljeni tršćanski kafe. Ušuškan u mirnom kraju, u srcu grada, u neposrednoj blizini grandiozne sinagoge i gradskog parka, odoleva vremenu. I san i nostalgija i Italija iz najboljih godina.

San Marko nije samo prošlost, već sadašnjost i budućnost. Osnovan 1914. godine i uništen pa ponovo renoviran, uvek je privlačio ljude. Univerzalni jezik kulture, umetnosti, ljubavi, romantike… Oaza duhovne gozbe, sučeljavanje sa sobom, razmena mišljenja i ideja…

Nosi dah prošlih vremena i nostalgije. Skoro da mogu da vidim Džojsa kako se skriva ispod šešira i piše pismo Nori. Pridružuje mu se Zvevo. Malo dalje, u biblioteci zamišljam Tomicu kako istražuje o svojim junacima.

Mada je zatvaran, pa ponovo otvaran, nekoliko puta, dizajn kafea je skoro nepromenjen otkako ga je uredio osnivač Mark Lovrinović. Kombinacija italijanske estetike i bečkog enterijera, rafiniran nameštaj, mermer i gipsani ukrasi, neobične karikature, mnoštvo knjiga, istorije, mudrosti, znanja…

Ne čudi što je oduvek bio okupljalište umetnika i intelektualaca. Ta dobra energija prisutna je i danas. U ovom čarobnom kutku Trsta čuva se duh boema. Čak je i konobar, tipični Italijan, pljunuti Marčelo Mastrojani iz Felinijevih filmova.

Vreme je aperitiva, sedim u San Marku. Grickam masline, sir, kikiriki, pijuckam lagano Aperol špric. Nisam ljubitelj koktela, ni alkohola generalno, ali Aperol špricu ne mogu da odolim. Što zbog te fine narandžaste boje, što zbog prefinjenog ukusa. Aperol špric je popularni koktel, pripremljen od belog vina (proseko), sode i slatkog likera aperola.

Posmatram lica gostiju: fin svet svih generacija, od studenata koji tu uče do penzionera koji igraju šah, intelektualaca i umetnika, koji raspredaju polemike o kulturnom životu Trsta. Nezaobilazan je Klaudio Magris, koji vodi glavnu reč za susednim stolom.

Opuštena atmosfera, tiha, prijatna muzika. Vreme teče usporeno. Odiše posebnim šarmom. Ovde mi citat Mome Kapora dobija smisao: Kod nas je izraz kafanski čovek gotovo pogrdan. Međutim, biti kafanski čovek je vrlina; to je čovek koji zna kako se tamo ponaša, zna sve o tim kafanama i njihovu istoriju, sve o znamenitim gostima koji su tamo sedeli pre njega…

Mogla bih ovde satima, danima da sedim, pijuckam kafu ili Aperol, grickam nešto, čitam, stvaram. Shvatam da je život tako jednostavan. Prolazi lagano noseći sa sobom pregršt snova, nadanja, čežnji. Daj svakom danu šansu da bude najlepši u tvom životu – Tven

 

Trst – grad kafe

Trst je grad svetski poznate kafe Illy. Uživanje uz magični crni napitak jedna je od aktivnosti koju toplo preporučujem. Koju god kafeteriju da izaberete, biće to odličan izbor.

 

Kafe Tommaseo – Kafe Tomazeo

Neodoljivi kafe Tomazeo nalazi se na trgu Tomazeo, pored Grčke crkve, u koju je Džojs vrlo rado svraćao. Osnovan je 1830. godine, nazvan po vlasniku Tomasu Markatu (Tommasu Marcatu) iz Padove, a kasnije preimenovan u Tomazeo u čast dalmatinskog lingviste, pisca i patriote. Priča se da je Markato iz Belgije doneo vredna ogledala, predstavio sladoled u Trstu i od 1845. stvorio tršćanski sistem gasnog osvetljenja.

Ovaj lokal stecište je umetnika i nadaleko čuveno boemsko mesto. Sav nameštaj u kafeu je autentičan. U dobrom društvu sve je lepše. Tako uz pravu tršćansku kafu probajte božanstveni tiramisu, koji serviraju u čašama od providnog stakla. Praznik za oči i za nepca.

 

Caffè degli Specchi – Kafe delji speki – Kafe ogledala

Ekskuluzivni Kafe delji speki ili Kafe ogledala, nalazi se na glavnom gradskom trgu, u prizemlju zgrade Strati, izgrađene na ostacima dvorca Amarina iz XIV veka. Osnovan je 1839. godine zahvaljujući prisustvu grčke kolonije u Trstu. Od 1846. godine cela zgrada postaje vlasništvo osiguravajuće kompanije Generali. Cene su malo jače, no očaravajući pogled koji se pruža na Trg ujedinjene Italije, jedan od najvećih trgova u Evropi i plavetno Jadransko more, vredni su toga. Istinsko uživanje u slikovitom duhu Trsta.

 

Antico Caffè Torinese – Antiko kafe Torineze

Dražestan kafe sa prijatnom atmosferom osnovan je 1915. godine, u jednoj od glavnih ulica, u Korzo Italija. Dizajnirao ga je enterijerista Debeli, poznat po tome što je opremio putničke brodove poput Vulkanije i Saturnie.

U rustičnom ambijentu, uz nameštaj od drveta i mesinga, okružena lokalcima, radujem se novom danu koji započinjem jutarnjim espresom i kolačićima. Prija mi opuštena atmosfera, bez gužve. Lagano se razbuđujem, osluškujem razgovore, čuje se melodičan italijanski, dopiru zvuci tihe muzike.

Na ulici, trgu, biva sve življe. Aktuelne su vikend šoping ture do Trsta. Moji zemljaci, ali i oni iz bivše nam države, pristižu. Po navici i inerciji, ulaze u Batu, u radnju na trgu Borsa, pa nastavljaju dalje po prodavnicama u prometnoj Korzo Italija… Vreme je da krenem dalje.

 

Poslastičarnica La Bomboniera

Poslastičarnica La Bomboniera još je jedan kultni ugostiteljski objekat, osnovan sredinom 19. veka od mađarske porodice Epinger. Ovde se čuva originalna rerna, retka vrsta u Italiji, koja još uvek radi. Enterijer je prepoznatljiv po nameštaju i čašama u stilu Nouveau ili Liberti stilu. Ovde pored italijanskih slatkiša možete probati tipične austrijske i mađarske torte i kolače: doboš, saher, rigojanči…

 

Caffè Stella Polare – Kafe Stela Polare (Severna zvezda)

Još jedan od omiljenih kafea Džejmsa Džojsa i Zveve, a među pokroviteljima je bio i italijanski pisac Saba i njegova kćerka. Nalazi se u neposrednoj blizini veličanstvene Crkve Svetog Spiridona, smešten u gizdavoj palati koja je nekada bila u vlasništvu bogatog trgovca i brodovlasnika Aleksandra Vukasovića.

 

Harry’s Grill

Svoje počasno mesto zauzima i neodoljivi Harry’s Grill, u hotelu Duchi d’Aosta, poznatom po posetama slavnih ličnosti i plemstva. Ovo je bio jedini kafe koji je ostajao otvoren celu noć. Nakon Drugog svetskog rata hotel je dobio ime Grand Hotel Duchi d’Aosta.

 

Crem caffè

Još jedan dobro poznati lokal, posebno ljubiteljima kafe, nalazi se na Trgu Goldoni, u centru grada. Zanimljivost je da se ovaj espreso bar otvara u 6 ujutru i radi do 11. Sem što se možete okrepiti prvom jutarnjom kafom, pojesti neki sendvič ili slaniš, pa zasladiti se ovdašnjim slatkišima, ovde možete kupiti i pravu tršćansku kafu. Za poklon i vaše potrebe.

Kao što reklama kaže: Julius Meinl – dobro definisana mešavina sastavljena od najboljih arabika i azijskih robusta zrna za zahtevne poznavaoce kafe.

Više fotografija možete pogledati na sajtu: http://pslanguagecafe.com/

Nastaviće se…