Meksiko Siti i Majanska rivijera 1

PRVI DEO PUTOPISA

Prvobitna ideja je bila da otputujemo u Meksiko preko neke od turistickih agencija u martu 2022. Videli smo vrlo primamljive i, na prvi pogled, ne preterano skupe aranzmane. Ovaj plan je prsnuo kao mehur od sapunice kada sam ja krenuo u lov na meksicku vizu. Stradija je potrajala celih mesec dana – i mi vec usli u april. Posto je sredinom meseca Uskrs, ni jedna agencija tokom tog perioda nije nudila nista. Cekajuci vizu proucio sam sve dobre i lose strane onoga sto se nudi na trzistu. Na kraju smo presekli Gordijev cvor i odlucili da putujemo u vlastitoj reziji – iako ne govorimo spanski.

Evo male kalkulacije, mozda nekom pomogne. Sve nase agencije u ceni aranzmana nude: avio prevoz, smestaj, prevoz od aerodroma do odabranog hotela i usluge vodica na srpskom jeziku. Hrana (osim ponegde dorucka) i izleti nisu ukljuceni u ovu cenu. Cena izleta se najcesce zna vec u Beogradu – i taj novac se daje direktno vodicu u Meksiku. Pri tome, vodic vas najcesce vodi u odredjene restorane. Znaci – Vi u stvari i nemate neku slobodu izbora, sve je vec sazvakano. U jednoj agenciji sam pronasao podatak da izlet u Teotihakan kosta 85 EUR po osobi. Znaci dve osobe ce platiti 170 EUR. Ja i moja supruga smo sami sebi pronasli i odabrali turoperatera za taj izlet i platili isto to 100 USD (92 EUR).

Duzine aranzmana su kratke – zbog velike vremenske razlike (7h) prva 2 dana u Meksiku niko ne zna kako se zove. Ako se odlucite za neki devetodnevni aranzman – vraticete se kuci kao drogirani. Nama je nakon povratka trebalo nekoliko dana da prestanemo da idemo na spavanje u 4 ujutru.

Nijedna agencija vas nece uzeti u razmatranje sve dok ne dobijete vizu.

Mi smo vec sami sebi organizovali putesestvija na nekoliko belosvetskih destinacija tako da nismo imali ni sada preteranu dilemu. Elem, preracunali smo da je 19 dana (sa putem) neka optimalna duzina boravka dovoljna da se posete Meksiko Siti i Majanska regija – i prebrodi vremenska razlika. Znam da ce ovo nekome  zvucati predugo ali tako je, ko planira samo posetu Kankunu neka odbije 6 dana.

Posto je datum dobijanja vize fleksibilan i nepredvidljiv – celokupan booking avio karata i hotela obavljen je za 2 dana, nakon njenog prispeca. Vizu sam dobio 8 aprila a otputovali smo 10 aprila. Na internetu je sarenis cena avio karata. Ako idete u vlastitoj reziji – vodite racuna da niposto ne uzimate letove sa presedanjem u SAD ako nemate USA vizu. U SAD ne postoje tranzitni letovi pa ce vam uvek traziti americku vizu.

Generalno, nase turisticke agencije lete za Kankun preko Istanbula Turkish Airlines-om po vrlo povoljnim cenama i zato su sve karte u ekonomskoj klasi zauzete – pa obicni smrtnici mogu na tim letovima da dobiju samo biznis klasu. Zato smo se mi odlucili za Air France. Oni lete direktno iz Pariza na Jukatan bez usputnih sletanja.

Nas plan je bio sledeci – idemo iz Beograda u Kankun pa isto vece, nakon 2 sata pauze, produzavamo lokalnom meksickom avio kompanijom Viva u Meksiko Siti. Nakon 6 dana vracamo se Vivom nazad u Kankun i idemo u Plaju del Carmen i odatle obilazimo okolis narednih 10 dana. Iz Kankuna letimo kuci.

Avio karte lokalne kompanije Viva smo takodje izbookirali u Beogradu. Vazna napomena – koferi tezi od 10 kg se dodatno naplacuju a rucni prtljag ulazi u cenu karte. Prosecna cena velikog kofera je oko 50 USD – po avionu. Mi smo nosili jedan veliki kofer. Interesantno da u Meksiku nismo mogli da platimo taksu za njega u cash-u vec iskljucivo kreditnom karticom.

U Meksiko Siti stigosmo bez ikakvih problema – u 2 ujutru po lokalnom vremenu. Taksista nas je prevezao u hotel za 400 pezosa (20 USD). Dobili smo fiskalni racun. Odmah smo mu uzeli telefonski broj i dogovorili sa njim da nas vrati nazad za 6 dana.

Prvo jutro – uranak oko 11h. Nas hotel Cuba je lociran u, takozvanom, Istorijskom centru. Iz njega se laganom setnjom stize do vecine gradskih znamenitosti za kratko vreme. Doruckujemo na trotoaru, u najblizem ulicnom restoranu. Vlasnik je zakupio deo trotoara, postavio par stolica, nekoliko malih stolova, improvizovanu kuhinju – i biznis moze da krene. Imali smo srece jer je upravo jedan par odlazio. Hrana, prava meksicka – iseckano meso i povrce u presavijenoj tortilji sa nekoliko zacina po izboru i sokom od svezeg voca. Cena za dve osobe – 8 USD. Jezicka barijera ne postoji – svi artikli su u jasno vidljivom cenovniku.

Nas prvi zadatak ce biti da kupimo dve SIM kartice lokalnog operatera i da pronadjemo menjacnicu sa povoljnim kursom. U vecini drzava lokalni mobilni provajderi na internacionalnim aerodromima prodaju SIM kartice za turiste – sa nekoliko GB internet kredita. Na kankunskom aerodromu nismo pronasli takav stand. Kurs u aerodromskim menjacnicama je uvek najnepovoljniji (izuzetak je Zanzibar) pa tu treba menjati minimalne svote.

Zadatak obavljen na trgu Konstitucije. ITT SIM kartice su placene po 7.5USD, na svakoj smo dobili po 4GB. One su nam izuzetno bitne jer aktiviraju navigaciju i uvek znamo ge se nalazimo u odnosu na hotel. Tokom naseg boravka ovde – Petal mape su se pokazale kao perfektan alat, posto koristimo Huawei telefone.

Istorijski centar prestonice se budi u 9 ujutru – tada svi pocinju da rade. Dobro isplanirajte dan i na vreme promenite novac – posle 7 uvece, guzva zamire i vecina prodavnica, restorana i menjacnica se zatvara. Centar se isprazni u roku od pola sata pa srecete vise poicajaca nego lokalaca. Lokalci mahom ne zive ovde, dolaze samo na posao.

Srce grada Meksiko Sitija je trg Konstitucije. Tu je sagradjena i najveca katolicka katedrala u drzavi „Catedral Metropolitan de la Ciudad de Mexico“. Ceo trg sa okolnim palatama je sagradjen na rusevinama asteckih hramova. Pre dvadesetak godina je vrseno raskopavanje jednog dela trga i , na svetlost dana je ponovo izronio hram posvecen bogu Quecalcoatlu – Pernatoj zmiji. Tu se danas nalazi jedan od najlepsih ulicnih muzeja na planeti. U secanju naroda je duboko urezano secanje na predkolumbovsko doba – pa u neposrednoj blizini svakodnevno ordiniraju potomci Asteka u svojim tradicionalnim kostimima. Neki zaradjuju plesuci ritualne plesove a odabrani, tu na ulici, lece ljude. Kazu da lokalni shamani imaju odgovor na svaku boljku – i zato se na pregled ceka u redovima. Iskreno, kada sam prvi put video izvodjenje ritualnih plesova – delovali su mi kao nasumicno drmusanje bez ikakve veze sa stvarnim obredima od pre 400 godina. Kasnije sam identicne plesove vidjao i na drugim mestima – pa uvidjam da sam pogresio.

Pored katedrale Metropolitan se nalazi glavna stanica za sve gradske turisticke autobuse. O njima cu pisati detaljnije naredni put.

Prestonica Meksika ima 2 dugacke pesacke zone: Aveniju Franciska Madere i ulicu 16 septembar. Tu se nalaze firmirane prodavnice, muzeji, kafeterije, poslasticarnice, crkve, restorani, barovi i ulicni zabavljaci. Cena karata za muzeje u celom gradu je najcesce 4 USD po osobi. Ovde se sladoled smatra delikatesom pa toliko i vredi – recimo porcija od 3 kugle sladoleda + gazirani napitak kosta bar 8 usd. Dve velike americke kafe sa mlekom su bar 6 USD. Jako lepe majice kratkih rukava sa lokalnom ornamentikom se mogu naci za 13 USD. Generalno, ovde je srebro vrlo povoljno – ali je na arheoloskim lokalitetima jos jeftinije. Srebreni nakit obavezno ima pecate, u svakoj prodavnici dobijate fiskalni racun za bilo kakvu kupovinu, maltene svugde mozete placati i kreditnim karticama, u restoranima nema potkradanja – i dobijate racun, cenovnici su vidno istaknuti, domacini su izuzetno ljubazni i predusretljivi a ulicni zabavljaci nisu napadni.

Mi smo posetili vajarski performans u najpoznatijem muzeju u ovoj aveniji „Citibanamex Culture Palace, Palacio de Iturbide“. Cekali smo u redu da bi usli zajedno sa lokalcima. Ovde je najnormalnija stvar da se ceka na ulazak u bilo koju kulturnu ustanovu – u dugackim redovima. Posetioci su najcesce – stanovnici Meksiko Sitija i ostatka Meksika. Tako se iskazuje ljubav i postovanje prema svojoj zemlji i njenom kulturnom blagu. Ostali turisti su u manjini. U Srbiji je slicna praksa jednom godisnje, samo tokom „Noci muzeja“.

Ulicni performansi su nesto sto se tesko moze opisati recima. Zapocnu bez najave – a za par trenutaka cela ulica ucestvuje u njima. Fotografije prikacene uz ovaj putopis su povezane linkom sa nas privatni video o ovom putovanju – i tu se moze osetiti energija ovog street ritma.

Jednom smo hteli da menjamo novac u centru u 8 uvece – i to se pokazalo kao nemoguca misija. Zahvaljujuci ljubaznosti recepcionara naseg hotela pronasli smo otvorenu menjacnicu na trgu Garibaldi – i otkrili potpuno drugaciji svet koji zivi do duboko u noc, bez restrikcija. Tu dolaze lokalci, cene su nize nego u centru, trg je preplavljen vibracijama stvarnog Meksika bez preterane sminke. Pivo se toci u porodicnim flasama od 1.2 litra a nebitan je jezik kojim govoris.

NASTAVAK SLEDI