suki

Kopaonik u letnjem periodu

82 poruke u ovoj temi

Stigosmo kući posle nedelju dana provedenih na Kopaoniku, pa evo nekih utisaka, možda nekome bude i značio poneki info do kojeg smo došli boraveći tamo, a nismo našli ništa o tome na netu.

Krenuli smo u subotu ujutro iz NS autoputem ka BG pa nastavili Milošem Velikim i kod Čačka se odvojili ka Kraljevu, posetili Žiču i Studenicu usput i krenuli preko Jošaničke banje jer sam pročitao da je ta deonica nedavno obnovljena, međutim veoma je lako zalutati u banji jer putokaza nema na pravim mestima ili nisu lako uočljivi, a put je inače obnovljen samo na jednoj kraćoj deonici na usponu. Na ulasku u nacionalni park naplatili su nam 300din, i kada smo se popeli na vrh i skrenuli ka Vikend naselju, shvatili smo da tu odmah stoji druga naplatna rampa i da će nam svaki put kada krenemo ka centru ili ka banji ili ka Brzeću ili gdegod na tu stranu oper naplatiti ulaznicu. Par dana kasnije kada smo prošli kolima kroz tu naplatnu kod centra, saznali smo da postoji i nedeljna karta koja košta 800din, a taj info nismo čuli ni kod Alvirka, niti kod inkasanta kod banje, niti našli negde na netu. To nam je mnogo olakšalo stvari, i planiranje kasnijih tura.

Druga stvar je da kroz vikend naselje uglavnom postoji trotoar, ponekad sa jedne strane puta ponekad sa druge, ali je dobrim delom zakrčen parkiranim vozilima, a od onog pauka kojim su pretili u SAT patroli i koga spominju povremeno na saobraćajnim znacima duž puta ni traga ni glasa. Mi smo bili smešteni u Milmari kompleksu, konkretno u M bloku apartmana, tako da smo imali obezbeđen parking iza objekta, i nismo morali da ostavljamo kola uz put po trotoaru, ali po svemu sudeći mnogo smeštajnih jedinica u Vikend naselju nemaju takav "luksuz" i ako krenete peške, morate pomalo da rizikujete i zakoračite više puta na asfalt, a po tome kako neki voze tuda to je vrlo rizičan poduhvat.

Stigli smo u subotu popodne, i u nedelju smo prošetali do vrha Treska što je šetnja od 10-ak km, na samom kraju je prilično strm uspon, ali vredi, pogled je fenomenalan. Ispod samog vrha su polja sa puno borovnica, a usput smo našli i poneki žbun divlje maline i poneku šumsku jagodu, tako da nam cela šetnja nije teško pala. Ono što smo saznali od domorodačkog življa je da u tom delu ispod Treske, čim padne kiša put postane klizav, pa možete zamisliti kako tek zimi izgleda avantura dolaska do smeštaja, a u tom delu su baš i neke vile koje smo razgledali prilikom odabira lokacije za smeštaj, tako da nam je drago što ipak nismo bili tamo. Na mapi sve izgleda ravno, ali kada vidiš uživo kuda treba da proteraš auto, sve dobije sasvim novu dimenziju...

U ponedeljak je jutro bilo maglovito ali smo mi ipak krenuli u šetnju, i potaknuti nekim reportažama koje smo našli na netu odvezli se do Jarma, i krenuli odatle ka gejziru Metođe. Međutim, OpenStreetMap je pokazivao da postoji staza direktno ka gejziru, ali tu gde je ucrtana staza je samo padina puna paprati i u jednom delu neprohodna šuma, a takođe mapa je pokazivala da postoje i još dva puta koja malo naokolo dolaze do tamo, pa smo mi odabrali jedan od ta dva za odlazak do tamo, a drugi za povratak, u suštini napravili bismo pun krug. Staza kojom smo krenuli je prilično široka i nasuta tucanikom, kamion bez problema može da prođe tuda, ali nismo sreli nikog živog osim jednog lika na kvadu koji nam je došao u susret. Put se sve vreme spušta i krivuda ispod Orlovih stena koje gledane od dole izgledaju impresivno. Usput ima i borovnica i kupina i malina i jagoda u izobilju, tako da nam šetnja uopšte nije teško pala, i na kraju smo stigli opet do magistrale sa druge strane Orlovih stena gde je i početak standardne staze za odlazak do gejzira. Tu smo otkrili još jednu manu OSM, jer je ucrtano da postoji prečica između tačaka A i B, a u stvarnosti ta prečica ne postoji ili je neka vrlo dobro skrivena kozja staza, nego bukvalno idete do tačke C uz magistralu gornjom stazom, a onda se paralelnom stazom koja ide ispod nje spustite do te tačke B, znači ako gledate na telefonu tu mapu prošli ste istom linijom tamo i nazad stotinjak metara, a u stvari ste šetali dvema paralelnim stazama koje su na priličnoj visinskoj razlici jedna od druge. I onda opet po OSM od jedne tačke postoji prečica do gejzira, međutim ta staza završava usred potoka i ako nemate dublje čizme na nogama nema šanse da prođete tuda, tako da smo morali da se pentramo nazad na "glavnu stazu". Okolina gejzira je zamišljena kao izletište međutim sve nadstrešnice sa klupama su zarasle u neko zelje, ili što bi rekla moja supruga u "polje džinovskog spanaća", znači nema šanse da im priđeš i sedneš, a na samom gejziru smo prisustvovali sceni kada su neki klinci bacili kamen u gejzir i začepili ga, i za par sekundi se od par metara visokog mlaza smanjio na ispod metar visine, i onda je verovatno njihovog oca bilo sramota od nas i uzeo čovek štapom da odlgavljuje, bio je sav mokar i nakon što smo mi krenuli odatle čuli smo u daljini povike oduševljenja što je valjda značilo da su uspeli da povrate gejzir u pređašnje stanje. Tako da ako odete tamo i naiđete na prizor koji ne odgovara fotkama koje ste videli negde na netu, možda možete zahvaliti nestašnim omladincima. Odatle smo krenuli nazad ka Jarmu drugom stazom, koja jednim delom čini transverzalu Josif Pančić, ali je uspon prilično strm, a onda kad se popnete do početka žičare Gvozdac, čeka vas još jedna strma deonica do ukrštanja sa putem koji vodi ka Jarmu, tako da je naša preporuka da ako planirate da pravite kružne ture, tuda se spustite, a vratite se stazom ispod Orlovih stena kuda smo mi sišli, biće vam mnogo lakše jer je uspon blaži, odnosno ista visinska razlika je razvučena na mnogo dužu deonicu.

Između ponedeljka i utorka je pljuštala kiša i celo jutro je bilo oblačno, tako da smo otišli do centra, parkirali se za 500din (dnevna karta) preko puta nove garaže, obavili kupovinu u Maxiju i Idei, a onda sa klincima otišli na Bob na šinama, Zip Line i vožnju žičarom, toplo preporučujem da uzmete neki kombo jer uštedite lepu sumu, još ako plaćate MasterCardom (mi ga nažalost nemamo) dobijete jednu gratis vožnju žičarom. Tu vožnju žičarom smo ostavili za kraj, i ušli u oblak u kom se ništa živo nije videlo a temperatura je bila baš niska, i to toliko da se meni prilikom vožnje nazad nahvatalo inje na obrvama i bradi, tako da je naša preporuka da nikako ne krećete gore bez jakne ili duksa pri ruci, koliko god bilo sunčano i toplo pri dnu. E da, za zip line je donji limit 40kg a gornji 120kg, tako da su oba klinca i supruga mogli da se provozaju, ali ja sa mojih 133kg ne. Za bob je limit 170kg (to vam tamo neće reći jer očigledno ne znaju kada ih direktno pitate, ali ja sam to izguglao pre odlaska na Kopaonik, našao u nekom zvaničnom tekstu ime firme koja pravi tu opremu, pa na njihovom sajtu pronašao tehničke k-ke), tako da sam se tu i ja komotno provozao, supruga išla sa mlađim klincem a stariji klinac sam jer samostalno mogu samo deca starija od 12 godina i onda im naplate kartu za odrasle, pa da znate i za taj detalj. Tjubing nismo ni probali, videli smo na snimcima da vožnja traje jedva desetak sekundi pa nam je to bilo čisto bacanje para.

U sredu je opet bilo lepo vreme i odvezli smo se do spomenika Mramor iza Brzeća i krenuli peške ka vodopadu Jelovarnik (ima cca 4km u jednom smeru), i uprkos znaku na početku puta da je zabranjen prolaz automobilima, kvadovima i motornim sankama, usput smo sreli najmanje 20-ak automobila i 4 kvada. Ono što nas je oduševilo usput je Duboka reka, fotkali smo i na njoj lepe slapove, zatim miris vrganja koji su se sušili na suncu u Ravništu, gomile divljih kupina i malina usput, veverice i gušteri i leptiri koji su pretrčavali ili preletali put, i gomila drugih detalja koje ovi iz kola nisu ni imali prilike da vide u njihovom projurivanju tim putem. Na kraju smo svratili u restoran Koliba u Brzeću, proverili smo cene većine restorana na Kopaoniku i ovaj je za nijansu povoljniji od drugih, ali ne znači da je hrana lošija, naprotiv, nas četvoro smo podelili porciju teletine sa krompirima i porciju rebaraca sa kajmakom, i jedno i drugo ispod sača, i pojeli četiri pite od šljive prelivene sirupom od borovnica, da li nam je to sve zbog one prethodne šetnje toliko bilo ukusno nemam pojma, i sve to zajedno sa lepinjama i salatom i pićem izašlo oko 4.000din, inače koliko smo gledali cene drugde na Kopu bismo sigurno platili najmanje 5.000 ili više. Ostalih dana smo jeli ono što sami skuvamo u smeštaju ili što ponesemo iz smeštaja sa sobom (sendviči, voće i sl.)

U četvrtak smo opet parkirali na istom mestu kao dva dana ranije (posle kada smo krenuli kući videli smo da je rampa dignuta i da nema inkasanta, znači može tu ponekad i za dž da se parkira), otišli do Markovog kamena, pa se spustili do Crvenih bara i vratili gore putem koji izlazi iza nove garaže, usput naslikali pečuraka i pečuraka, ne zove se džabe staza koja se ukršta sa tom "Gljivarska", taman su klinci uživo videli i muharu između ostalog. Inače, merdevine na jednoj od stena na Markovom kamenu su razlomljene i trule i jedan stepenik pri vrhu je skoro potpuno ispao a onaj na koji prvo nagazite pri dnu se isto izvlači ako zgazite na pogrešno mesto, tako da budite jako pažljivi ako odete tamo. Na celoj ovoj ruti je usput bilo borovnica i malina, tako da u suštini nijedna naša šetnja nije prošla bez okrepljenja. Naravno, nismo brstili sve što nađemo usput, nego čupnemo tu i tamo jednu-dve bobice i ostavimo i drugim šetačima priliku da se i oni osveže. Onda smo se vratili na bob, jer se to klincima najviše dopalo, i još jednom se provozali žičarom do Pančićevog vrha da uživamo u vidiku jer prvi put nismo mogli zbog magle. Ovaj put je misija bila uspešna, međutim taman kad smo se spremali da krenemo nazad dole naišao je jedan oblak i vrh je ponovo počeo da nestaje u magli, tako da onaj savet za duks ili jaknu definitivno ostaje.

Poslednjeg dana boravka otišli smo na izletište Kadijevac i prošetali do Jankovih bara, međutim na nekoj mapi koju sam našao negde na netu pogrešno je obeležena lokacija, a na raskrsnici na koju smo prvo naišli putokazi su polomljeni i pobacani po travi, samo stoji tabla između dve staze da se ulazi u rezervat Jankove bare i to tako da bilo koja od te dve staze može da se nalazi u rezervatu, i odosmo mi koji kilometar u šumu pogrešnim putem, kojim očigledno niko ne prolazi peške, ili ne toliko često, jer je prezrelih šumskih jagoda i malina i kupina i borovnica uz sam put bilo baš baš mnogo, dok nismo došli do narednog putokaza koji nam je rekao da treba da se vratimo ako želimo na Jankove bare. Posle smo malo lenčarili na Kadijevcu, a tu se očigledno ponekad divlja terenskim vozilima jer je cela livada išpartana kolotrazima koji se očas posla napune blatom ili vodom, iako i tu na početku staze stoji tabla da je zabranjen prolaz motornim vozilima, očigledno su te table na Kopaoniku suviše sitne ili je inat posetilaca suviše velik...

U subotu smo se vratili putem preko Brzeća i Brusa, pa iz Blaca skrenuli ka Kuršumliji i obišli Đavolju varoš, a onda preko Prokuplja ka Nišu gde smo ručali i kratko procunjali, pa nazad autoputem za Novi Sad. Sve u svemu prepešačili smo nekih 50-60km u tih nedelju dana, videli svašta nešto, i uživali u prirodi...

2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Otvorili su novi luksuzni Viceroy hotel i renovira se Grand,porušili su spoljne bazene i sada je tu u delu ka Grey hotelu samo blato i prašina,sramota.Malo je ljudi u centru a puno prašine. Biće puno manje ljudi ovog leta jer se slobodno putuje.Gradi se i neki novi objekat iza Gorskog.Puno je radnika,ozbiljno se gradi i urbanizuje centar.Valjda će se setiti i da očiste malo centralni deo.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima
 

Puno je radnika,ozbiljno se gradi i urbanizuje centar.Valjda će se setiti i da očiste malo centralni deo.

 

 

Centar je ostao bez drveća, a uskoro će i bez trave. Ono je zločin šta se tamo radi. A najgore tek sledi

"Tokom online konferencije Kopaonik 2031, direktor hotela Grand - Radoš Đorđević, izneo je podatak, da će se po prognozama u naredne dve godine, samo u centru Kopaonika, utrostručiti smeštajni kapaciteti."
izvor: Infokop

 

2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Pored Viceroy-a se gradi jos jedan hotel na kome visi baner Zoned. Šteta je što su odustali od letnje sezone,to nam dokazuje silna prašina i blato.Ima i stranaca tu i tamo,i pored malog broja gostiju.

Ne znam samo gde to misle da utrostruce smeštajne kapacitete...u te podatke je sigurno uračunat Viceroy i taj hotel pored koji se gradi.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Sada radi i žičara Karaman greben u ovom letnjem periodu (za 350 dinara) i ta žičara je važna zbog blizine gondole ka Brzeću nakon izlazne stanice.Karta za gondolu se ne može kupiti na samoj gondoli,mora u centru.Gondola radi petkom,subotom i nedeljom od 10 do 17h.

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Nešto mi ne ide postavljanje slika,mogu maksimalno jednu po postu,ne znam zašto.Ovo je bela zgrada stanice gondole na Malom Karamanu. Vožnja je 1000 dinara i isplati se,impresivno je gde su uspeli da je izgrade,pod kakvim nagibima i konfiguracijama terena.

20210710_115303.jpg

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Lepo rečeno,još kada bi svi to poštovali.

20210715_115933.jpg

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Potrebno je da budeš član naše zajednice kako bi ostavio/la komentar


  • Posetili nedavno   0 članova

    Niko od registrovanih članova ne gleda ovu stranicu.

  • Naša statistika

    26645
    Ukupno tema
    893893
    Ukupno poruka