Nikola S.

FOTOGRAFIJA

581 poruka u ovoj temi

Bato ovo u vezi perspektive je bilo vrlo jasno, zanimljivo i lepo napisano, pogotovo sto primena nije komplikovana vec do izrazaja dolazi kreativnost i samo malo razmisljanja o krajnjem rezultatu

0

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

KVALITET I KVANTITET SVETLOSTI I UTICAJ NA FOTOGRAFIJU

Bilo da ste osoba koja fotoaparatom slika portrete ljudi i životinja, pejzaže, svadbe i razno razne svečanosti, esencijalni sastojak svega toga uvek je svetlost. U svojoj najbazčnijoj osnovi fotografija je crtanje svetlom. Bez obzira da li je svetlo prirodno ili veštačko, ako ga nema onda nema ni fotografije. Tek sa prisustvom svetla možemo da razmišljamo o expoziciji, kompoziciji, rasporedu elemenata kadra,kako dobiti trodimenzionalnost na 2D medijumu na kom prikazujemo fotke, i na kraju, šta želimo fotografijom da prenesemo posmatraču.

Postoje više izvora svetlosti sa kojima se pri fotkanju susrećemo, kao npr:

- prirodna, dnevna svetlost

- svetlost koju proizvode razni tipovi običnih sijalica sa vlaknom

- svetlost koju proizvode neonke (pali se gas u cevima)

- svetlost ugradjenog ili externog blica fotoaparata, soft boxova i sličnih foto studiskih sprava

- svetlost sveća, itd

Svi navedeni izvora svetlosti imaju zajedničke karakteristike koje mi moramo uzeti u obzir kada fotografišemo, a to su:

- Kvantitet svetla

- Kvalitet svetla

- Boja svetla (topli tonovi, hladni tonovi)

- Ugao prostiranja svetlosti, usmerenje : direktno ( tj frontalno ili sa vrha ) , bočno, i pozadinsko.

Vrlo često možete medju fotografima čuti diskusije oko navedenih pojmova, i kako sve to utiče na proces fotografisanja.

Kad udjemo u neku relativno mračnu prostoriju iz vana, u trenutku naše oči prvo ne vide skoro ništa, nema detalja, i treba im vremena da se priviknu na slabe svetlosne uslove. Obrnuto, kad iz mračne sobe izletimo na dnevno svetlo, u našim očima u trenutku sve blješti, okolina deluje previše osvetljeno. Upravo na sličan način reaguje i naš ljubimac, fotoaparat. Ako nema dovoljno svetla u momentu okidanja slika će ispasti mračna – podexponirana, a ako ima previše svetla u momentu okidanja slika će ispasti presvetla – preexponirana.

Pod pojmom KVANTITET SVETLA podrazumevamo meru količine ( uključujući snagu, jačinu) svetla kojeg imamo na sceni. Kada dodjemo na lokaciju za fotografisnje, moramo prvo da povedemo računa o tome kolika količina svetlosti obasjava scenu i kako to može uticati na našu fotografiju. Zato u fotoaparatu imamo mogućnost da izmerimo reflektovano svetlo scene, i onda kombinvanjem parametara expozicije (ISO, blenda, brzina okidanja) direktno utičemo na opštu osvetljenost fotografije. Ako svetla na sceni ima dovoljno (slobodna procena, jel te ), onda ISO držimo na niskim vrednostima (100,200), otvor blende što manjii, i podesićemo kraću brzinu okidanja. Obrnuto, ako fali svetla, onda, ako nemamo stativ ili podižemo ISO , ili povećavamo otvor blende ili produžavamo brzinu okidanja, da bi smo došli do pristojno osvetljene fotke. Svetlost se po karakteru može podeliti na

- onu koja se reflektuje od predmeta scene - reflektovana svetlost

- upadnu , koja direktno od svetlosnog izvora “pada” na predmete scene.

Kvanitet tj količinu svetla scene merimo

- ugradjenim svetlomerima fotoaparata ( o tome kako rade imate u postovima unazad)

- ili mnogo skupljim, ručnim svetlomerima koji za razliku od fotoaparata mere (u primarnom modu) upadno svetlo koje osvetljava scenu i predmete na njoj. Ručni svetlomeri takodje mogu da mere i reflektovano svetlo poput fotoaprata, ali i upadno svetlo studijskih bliceva, softboxova itd.

KVALITET SVETLA – ovo je svojstvo svetla koja se ne može izmeriti nikakvim instrumentom. Jednostavno rečeno, KVALITET svetla se vezuje za VELIČINU SVETLOSNOG IZVORA U ODNOSU NA FOTOGRAFISANI SUBJEKT ILI SCENU.

ŠTO JE SVETLOSNI IZVOR DIMENZIONO VEĆI I BLIŽI , KVALITET SVETLA SE SMATRA BOLJIM. OBRNUTO, ŠTO JE SVETLOSNI IZVOR MANJI I UDALJENIJI, KVALITET SVETLA JE LOŠIJI.

Kada profesionalci govore o kvalitetu svetla, obično se misli na to da li je svetlo

- teško, grubo (hard, harsh light) ili

- meko, difuzno (diffused light)

Da bi smo to razjasnili, analiziraćemo Suncevu svetlost.

Sunce je naš najveći prirodni izvor svetlosti. Njegov oblik je aproximativno okrugao, i ono zato emituje zrake u svim smerovima, od sebe u okolni prostor. U fizici je ovo poznato kao radijalna emisija svetlosti. Medjutim, od Zemlje je Sunce udaljeno 150 miliona km. Znači, vrlo je daleko, pa se zbog toga Sunce može smatrati malim tačkastim, udaljenim izvorom svetla. Njjegovi zraci, koji dospeju na površinu Zemlje, praktično su paralelni medjusobno (zelene strelice na donjoj slici).

qualityquantityoflight02.jpg

- direktna sunčeva svetlost

Znamo iz fizike da svetlosni zraci putuju kroz prostor pravolinijiski. Na putu ka Zemlji, deo svetlosnih zraka se odbije pod nekim uglom o atmosferu naše planete, i nastavi put ka Zemljinoj površini. Sunčeva svetlost se sastoji od tzv spectra boja. U zavisnosti od položaja Sunca i doba dana zavisiće i ugao odbijanja spectra o amosferu, pa će pojedini delovi spectra boja u većoj ili manjoj meri nastaviti put dalje ka Zemlji. Zato je nebo nekad plavo, nekad crveno itd. Mesec npr nema atmosferu pa je njegovo nebo uvek crno!

Ako je dan vedar, slojevi atmosfere nisu mnogo gusti, pa nema puno molekula vlage i prašine od kojih Sunčevi zraci, pri sudaru, mogu nasumično promeniti pravac prostiranja.Tada kažemo da će površinu Zemlje obasjati DIREKTNA Sunčeva svetlost . Ako je površina na koju zraci padnu idealno glatka (staklo, uglačana metalna površina), svetlost će se odbiti se nazad, pod uglom koji je istovetan upadnom uglu. Ova fizička pojava se naziva refleksija (slika gore, plave strelice).

Sunčevi zraci mogu da se, pri prostiranju kroz dve sredine različite gustine, delom prelome pod nekim uglom inastave put, a delom odbiju nazad. Ova pojava ne naziva prelamanje svetlosti ili refrakcija ( vazduh – voda npr)

Medjutim ako je površina hrapava, kao na slici ispod, onda se zraci odbijaju u totalno različim pravcima, potpuno proizvoljno, kao da se rasprše naokolo, ( pogledajte crvene strelice na slici ispod).

qualityquantityoflight04.jpg

- difuzija svetlosti od hrapave površine, karakteri[e je prostiranje svetlosti u proizvoljnim pravcima

Ovakva vrsta svetlosti se naziva DIFUZNA svetlost, a sam proces DIFUZIJA svetlosti.

Ako znamo ovo, onda je potpuno jasno da će se, pri oblačnom danu, Sunčeva svetlost, pri prolasku kroz oblake raspršiti u svim mogućim pravcima (slika ispod) i tako će svelosni zraci gadjati scenu iz svih mogućih pravaca .

qualityquantityoflight03.jpg

Na taj način sloj oblaka postaje novi, OGROMAN izvor svetla, koji scenu obasjava mekim difuznim svetlom.

Šta to znači u praksi, pogledaćemo na primerima koji slede.

4

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Novo u prodaji:

Digitalna fotografija, 4. deo

Autor: Scott Kelby

Godina izdanja: 2015

86563.jpg

Cena: 1.710,00 DIN

Mikro knjiga

Izmenjeno (Biljana 2302)
2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

FLASH PHOTOGRAPHY - FILL FLASH

Blic po danu na fotoaparatu? Deluje suludo i nepotrebno jel tako?

dsc2198.jpg

Ako su nama značajni delovi fotografisane scene u senkama, onda generalno treba da koristimo blic da se te senke rasvetle ako je moguće. Sa takvim situacijama se često susrecemo kad fotografišemo vani po danu, gde blic služi samo kao DOPUNA postojecem ambijentalnom svetlu a ne kao JEDINI i GLAVNI izvor svetla,.Tada se kaze da se blic koristi kao FILL FLASH .

FILL FLASH se vani može upotrebljavati kad god je Vaš fotoaparat u P, Av,Tv(S) ili M modu. U Full Auto modu blic po Sunčanom danu ne možete aktivirati sami zato što fotoaparat “misli” za Vas i procenjuje da je scena dovoljno osvetljena i neće aktivirati blic.

Znamo od primera iz prethodnih postova da kvalitet svetla u toku Sunčanog dana može biti problematičan, stvarajući loše uslove fotografisanja (koliko sam puta ovu frazu ponovio, moram, da je zapamtite).. Da bi smo negativan uticaj takvog svetla koliko toliko korigovali, koristićemo blic kao pomoć prjatelja. Razjasnimo sve na primerima, praksa je zakon.

dsc2200.jpg

- Bez blica dobijamo siluetu kao na slici levo. Slika desno i vidimo da FILL FLASH potpuno menja izgled foto modela.

dsc2201.jpg

- na fotografiji desno, blic je razbio senke na delu lica koje je napravio šešir gospodina.

Sa pojmom FILL FLASH usko je povezan pojam FLASH EXPOSURE COMPENSATION , popularno FEC, i odnosi se na regulaciju snage bljeska na zasebnoj skali sa ikonicom munje blica, a koja izgleda isto kao skala za regulaciju ambijentalne exponiranosti (EV skala -/+).

dsc2201a.jpg

- Na slici iznad je skala sa brojevima za kompenzaciju snage bljeska (FEC). Raspon FEC zavisi od modela do modela fotoaprata i ide od -3EV do +3EV sa inkrementima od 1/3.

Pogledajmo kako se FEC koristi u praksi.

dsc2203a.jpg

- Na slici levo vidite fotku bez blica gde je lice malo mračno. Na fotki u sredini blic “puca” normalnom snagom (Autoflash FEC = 0 EV) i vidimo da je lice malo preosvetljeno što znači da ne bi bilo loše smanjiti jačinu bljeska. Na fotografiji desno je upravo to uradjeno, u meniju za regulisanje snage blica, jačina izboja je smanjena za 1 korak tj FEC = -1 EV I fotka je exponirana taman koliko treba. Ovo “taman koliko treba” je Vaš individualni osecaj i to se vežba.

dsc2203b.jpg

- Ako imamo jako kontra svetlo Sunca kao na primeru iznad, onda naprosto moramo da pojačamo snagu bljeska preko normale da bi foto model bio pravilno exponiran. Na slici levo je fotkano blicem pri normalnoj snazi bljeska FEC = 0EV ali je lice ipak nedovoljno osvetljeno. Pojačavši snagu blica korekcijom za FEC = +0,7 EV fotomodel je exponiran mnogo bolje.

Uopšteno ne postoji formula koju Vam mogu reći kako da podešavate izboj tj jačinu bljeska igrajući se FEC funkcijom. Snaga blica se može podešavati ili na telu fotoaparata ili na blicu. Ako se FEC reguliše direktno u meniju blica onda to ima prioritet u odnosu na FEC u tela fotoaprata. Probajte uvek INICIJALNO, kad fotografišete NAPOLJU da smanjite snagu blicana za dva tri koraka, -3EV ili -2EV, pa pogledajte snimak i histogram, i onda po potrebi korigujte snagu blica u plus ili minus vrednost.

Ajmo dalje sa primerima, da vidimo kako još možemo da kombinujemo dnevno svetlo i blic.

dsc2203.jpg

- Svetlost Sunca se prilično lepo i pametno može iskoristiti kao POZADINSKO OSVETLJENJE KOSE ILI CELE FIGURE FOTOMODELA (tzv RIM LIGHT TEHNIKA koju koriste fotografi u studiju da pomoćnim pozadinskim blicevima DEFINIŠU KONTURE fotomodela). Pošto je naš fotomodel u kontrasvetlu, uključite blic da rasvetlite foto model i izvučete ga iz „mraka“ . Pozicija fotomodela je po pravilu trećina koje važi i u Pejzažnoj i Nature fotografiji. Tehnika:

FILL FLASH frontalno + Sunčeva, pozadinska (rim light) svetlost , i portret devojke je ispao vrlo profesionalno kadriran i exponiran. Primer školske kompozicije poštovanjem jednog od najkorišćenijih pravila u kadriranju i plus pametno iskoriščeno svetlo. Cool.

Koliko puta imate lično ovakve situacije na moru? Jel znate šta Vam je činiti i kako da upotrebite Sunce i blic kao saveznike, kako da pozicionorate glavni objekat ?

Da li moramo samo ljude da fotkamo FILL FLASH tehnikom? Ne naravno.

dsc2204.jpg

- Nebitno da li fotkate ljude ili ostali živi i neživi svet, preko dana možete uvek koristiti blic u Fill flash tehnici da poboljšate kvalitet Vaših fotografija.

U svim primerima iznad videli ste da dnevnog svela ima koliko volite a opet smo koristili blic, sa varirajućiom snagom bljeska, od primera do primera. FILL FLASH tehnika rešava nas silnih muka na terenu očigledno vrlo uspešno.

dsc2205.jpg

- FILL FLASH tehnika, kompenzacija snage blica FEC uvećana za vrednost jedne blende +1EV, i momak sa gitarom je spašen od efekta siluete

Direktno kontrasvetlo Sunca

dsc2206.jpg

Na slici iznad je extreman slučaj kada će te snagu blica preko FEC možda morati postaviti na FEC = +2 EV ako želite da se nadjačavate sa Suncem. Vodite računa da ne oštetite oči ovakva situacija može biti jako opasna za Vaš vid.

Šta ćemo u sumrak, kako tada kombinujemo ambujentalno svetlo sa svetlom blica?

img6815a.jpg

- U sumrak se takodje blic koristi kao FILL FLASH u kombinaciji sa ambijentalnim svetlom, primer koji vidite na slici iznad Hajde da ovu fotografiju uslikamo u M modu, kao profesionalac što da ne?. Podesite ISO na 800 ili 1600 recimo, a onda i željeni otvor blende, recimo na f5.6. Okrenite sada fotoaparat ka nebu (bez fotomodela u kadru)., i onda doterajte brzinu okidanja (shutter speed) tako da na EV -/+ skali dodjete na nulu (0EV).

canon-exposure-compensat.jpg

- crveno uokvireno je EV skala, a Vama ce na displeju umesto slova P pisati slovo M za M mod

Vi ste u stvari sta uradlili? Exponirali ste prema nebu tj detaljima na njemu prihvativši predlog fotoaparata za idealnu expoziciju. Pošto ste u M modu, ako ovim parametrima expozicije uslikate devojku u prednjem planu bez upotrebe blica, dobićete siluetu devojke i pravilno exponiranu pozadinu..

Pogledajte sada na displeju vrednost za brzinu okidanja ( to Vam je ono 1 / X sekundi, gde se broj X ispisuje je displeju EV skale, mada kod nekih fotoaparata pise razlomak 1 / X, to vec vidite kod svog modela u manual uputsvu).Recimo da je na Vašem fotoapratu flash sync speed = 1/250-ti deo sekunde. Ako Vam očitana brzina okidanja (1 / X sekundi ) eventualno PRELAZI tih 1/250 sek, onda morate SMANJITI ISO osetljivost, jer će te tako SMANJITI BRZINU OKIDANJA, tj doći u okvir željene u sinhronizacije sa blicem. Sada, ukomponujte kadar sa fotomodelom, uključite blic sa default podešenom snagom ( FEC na 0EV), i okinite fotku.Pogledajte kako je ispala pa, po potrebi, doterajte snagu blica (FEC komepnzacijom u minus ili plus) . Možda će te morati da okinete par probnih snimaka dok fotografija ne ispadne lepa, al će se na kraju isplatiti. Ako Vam je za utehu čak i kod profesioonalaca nema ništa iz prve, i oni probavaju sa par probnih snimaka dok ne dobiju onaj jedan al pravi.

Današnji aparati imaju jako visoke ISO vrednosti što je lepo za noćne fotke bez blica. Nije isključeno da Vi sa takvim fotoaparatom čak u Full Auto ili Night Portret modu uslikate sličnu scenu ko u upravo opisanom primeru, gde će aparat ISO automastki podići na 3200 i blic okinuti na 1/60 sek (karikiram naravno). Ali pri visokim ISO vrednostima imamo i velku količinu digitalnog šuma. Kako ga izbeći u noćnoj fotografiji uhvatiti što više ambijentalnog svetla i još koristiti blic za prednji plan? Odgovor leži u sinhronizaciji blica na drugu zavesicu - second curtain sinchronization.

Pogledajte sliku ispod. Ovo je most na Adi u Beogradu koga sam uslikao koristeći dugu expoziciju i blic podešen na second curtain sinchronization

belgrade-032.jpg

Postavio sam fotoaprat na stativ u Tv (S) shutter priority mod. Što u taj mod? To je mod ako se sećate gde podesite brznu okidanja a aparat predloži otvor blende. Dakle ja sam stavio ISO100 da na noćnom snimku smanjim digitalni šum na minimum, brzinu okidanja na 5 sekundi da uhvatim ŠTO VIŠE AMBIJENTALNOG SVETLA MOSTA. Aparat je "rekao" da mi treba blenda f9. Super, imaću veliku dubinsku oštrinu pri tako malom otvoru pa mogu da fokusiram na most koga sam kadrirao po pravilu trećina. Šta sa blicem? Kako da ga podesim da osvetli stolicu u prednjem planu? Eh u meniju fotoaprata, u Custom Functions postoji opcija za tzv blic na prvu ili blic na drugu zavesicu, tako je bar kod mog Canona.

Kad blic radi na u sync modu na prvu zavesicu, to znači da se bljesak desi odmah na početku intervala exponiranja senzora.

Kod sinhronizacije na drugu zavesicu bljesak se dešava tek na KRAJU intervala exponiranja senzora fotoaparata. Tako je meni blic opalio tek na isteku 5 tog sekunda, a nije već u prvoj sekundi duge expozicije.Kapirate? Koristio sam ugradjeni blic fotoaparata pa pošto je mali nisam korigovao snagu mada sam mogao i FEC na -1EV. Ah, šta kažete, cool fora?

U 99,99% blicevi rade u First curtain sinchronization modu gde se bljesak desi odmah čim se zavesica potpuno skloni i "otvori" digitalni senzor za prihvat svetla Ja sam namerno promenio trenutak kada će blic da opali . Ova tehnika je izuzetno korisna kad noću slikate duuuugim expozicijama od 20 sekundi do nekoliko minuta i želite da OSVETLITE PRVI PLAN KADRA al tako da svetlost blica ne "izbledi" za vreme intervala exponiranja senzora, ili pak ako slikate objekte u pokretu jer ih blic zamrzne na kraju intervala exponiranja a ne na početku, jer bi inače ostali razmani. Bljak!

Verujem da je tema FILL FLASH jasna i nemojte se libiti da po danu uključite blic kada Vi procenite da treba, nemojte dozvoliti da fotoaparat odlučuje o tome.

Kako izgleda upotreba blica u zatvorenom prostoru, videćete u narednom postu. Pozdrav mornarima, .

Izmenjeno (dimic_bata)
2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Izvinite prvo za sitne greške i progutana slova u nekim rečima mojih dosadašnjih textova, brzo kucam pa lap top "preskače", il se prebaci sam negde u text bezveze, ja ne primetim i to tako ostane. Sorry.

Sada moram obavezno da izvršim korekciju prethodnog posta gde je bilo reči o FILL FLASH tenhici. Naime u drugom pasusu ispod pretposlednje slike (skoro na kraju posta) sam napisao:

"Pogledajte sada na displeju vrednost za brzinu okidanja ( to Vam je ono 1 / X sekundi, gde se broj X ispisuje je displeju EV skale..."

Namerno sam plavom bojom obeležio text koji ISPRAVLJAM jer treba da piše:

"Pogledajte sada na displeju vrednost za brzinu okidanja ( to Vam je ono 1 / X sekundi, gde se broj X - brzina okidanja prikazuje na displeju, odmah pored EV skale..." Naime, brzina okidanja na displeju aparata je zaseban broj a ne vrednost na EV skali, s toga se izvinjavam auditorijumu, moja greška u pisanju. Idemo dalje gde smo ono stali, zaboravih? :)

BOUNCED FLASH PHOTOGRAPHY - INDOOR PHOTOGRAPHY

U prethodnom postu mogli ste da pročitate kako blic itekako možemo koristi napolju, bilo pri jakom dnevnom svetlu ili u sumrak, pa čak i noću, gde služi samo kao DOPUNA AMBIJENTALNOG SVETLA - tzv FILL FLASH.

Govoreći o KVALITETU svetla u fotografiji, rekli smo da je DIFUZNO svetlo vrlo poželjno na sceni, nebitno da li je to kod Pejzaža, Prirode (Landcape & Nature photography) ili ako slikamo živi i neživi svet. Još ako je difuzno svetlo koliko toliko i USMERENO, eto nama lepote fotografisnja.

Isti princip važi i kad udjemo u sobu stana ili neki restoran, svečanu salu, ili bilo koji unutrašnji prostor i tamo želimo da koristimo blic. Cilj je nekako dobiti to famozno meko difuzno svetlo. Da li je to izvodljivo, analiziraćemo na primerima koje sa pripremio za danas.

Videli ste u ranijim postovima da ugradjeni ili externi blicevi svejedno, u osnovi bacaju svetlo napred.

dsc1999flashbounce.jpg

Sa ovakvim, direktnim svetlom se baš i nećemo uvek usrećiti. Napolju možda, unutra teško. Srećom, externi blicevi za razliku od ugradjenog, imaju mogućnost ROTIRANJA GLAVE BLICA oko vertikalne i horizontalne ose (90 tj 270stepeni) pa se smer svetla može USMERAVATI po želji fotografa. Kako ćemo usmeriti svetlost blica, postavlja se pitanje?

dsc2000aflashbounce.jpg

Kada svetlost blica USMERIMO u površinu poput plafona, niske tavanice ili neki od obližnjih zidova unutar prostorije, gde se svetlost ODBIJE tj ODSKOČI (eng, BOUNCE) i vrati ka sceni, tada ta površina postaje NOVI IZVOR MEKOG, DIFUZNOG SVETLA.

Ako je površina od koje odbijamo blic hrapava, onda utoliko bolje jer je efekat difuzije veći.

Pošto fotografišemo u unutrašnjem prostoru onda se ova vrsta fotografije (kategorija) naziva INDOOR PHOTOGRAPHY, a tehnika BOUNCED FLASH. Pogledajte sada primere koje sam sveže pripremio za analizu i razumevanje problematike. Pakovao sam po dve slike u kolaž, da vidite izgled "scene" levo i rezultat desno.

indoorphotography01.jpg

- direktan blic ne daje neki spektakularan izgled scene, Sada ćemo okrenuti glavu blica pravo naviše, pod uglom od 90 stepeni.

indoorphotography02.jpg

- Glava blica je USMERENA ka plafonu pod prvim uglom. Svetlo blica pogadja plafon i vraća se pravo nadole, nazad ka sceni

Tako plafon postaje NOVI, VELIKI IZVOR DIFUZNE svetlosti koji osvetljava kudikamo veći prostor i jako lepo razbija senke na i oko fotomodela.

Odvratnih senki kao na pretnodnoj slici (direktan blic) skoro da i nema. Cool. Ima doduše malo ispod vrata medvedića i ispod surle slona izmedju rednjih nogu. Dobro, pa šta onda sa ovim?.

Kad slikate ljude sa blicem usmerenim u plafon, zavisno od ugla usmerenja blica može se desiti da im se javi senka u očnim šupljinama (tzv rakun oči - raccoon eyes), pogotovu ako nagnu glavu malo napred :

img7640.jpg

- raccoon eyes efekat kod klinaca na fotofrafji, srečom blaža varijanta jer inače ovo zna da bude dosta izraženije. Čak iako sam se spustio relativno nisko sa fotoaparatom (niska perspektiva), nisam nogao da izbegmen senke i očnim šupljinama. Jel ima rešenja?

Da bi ovaj raccon eyes effect rešili, trebaće nam deo svetlosti koji će te SENKE ISPOD OČIJU, NOSA, VRATA i sl RAZBITI. Rešenje se zove BOUNCE CARD , to je komad bele površine od koje se deo svetlosti blica odbije i usmerava PRAVO napred, pogledajte primer na mom blicu, na slici ispod

indoorphotography03.jpg

Vidite da su senke ispod vrata, surle, uz bounce card na blicu skoro nestale.Dobro ima ih neznatno, ne cepidlačite. Kartica je odradila posao. Bounce card imate i u ovakvoj varijanti:

dsc2003aflashbounce.jpg

Sa ovakvim dodatkom na blicu, zaista nema šanše da dobijete senke na licu fotografisane osobe kad odbijate svetlo blica od plafona. Flash + bounce card = no raccoon eyes.

img7625.jpg

Ok, jasno Vam je da je externi blic sa rotirajućom glavom plavo blago kad fotkamo unutra, pogotovu ako imamo površine koje koristimo za difuziju svetla. Neko će reći "Jeste plafon je beo, al šta ako zidovi nisu beli već imaju neku boju, onda će lice fotografisane osobe da pokupi tu boju zida (color cast)?"

Odgovor glasi ovako:

poštovani, slikajte u RAW i razvijte slike u Fotošopu i nećete imati tih problema sa bojama Tačka. Eventualno ako ste fan JPEG, ne znate šta je RAW i fotošop, onda bar uslikajte nešto belo, sivo, znači neutralno na sceni, i onda tu fotku isloristite kao reper da podesite Custom White Balance. Znate valjda od ranije šta je WB, da se ne ponavljam?

Kada usmeravamo blic naviše, možemo raditi i sa manjim uglovima od 45, 60 i 75 stepeni.

Ajmo sada da probamo da glavu blica usmerimo po horizontalnim pravcima umesto naviše, da odbijemo svetlo blica od zida, da vidimo kakav je rezultat. Pogledajmo primer koji sledi.

indoorphotography04.jpg

- Aaa, atmosfera "a la diskrecija"? Ko u kafiću u nekom ćošetu. Primer na slici iznad i onaj koji sledi su povezani i zaslužuju dublju analizu. Dakle, bočni zid sa moje desne strane je pogodjen snopom svetlosti iz blica na fotoapratu i postao je jedini izvor difuznog svetla, nema plafona u interakciji. Da li je zid jedini izvor svetla? Pogledajte pažljivo još jednom kako stoji glava blica. Pod uglom od 45 - 60 stepeni što znači da je DEO DIREKTNOG SVETLA BLICA POGODIO MOJE FOTO MODELE I ZID IZA , I LEVA STRANA PA JE I KONTRAST LEVE I DESNE STRANE OKO MEDE MALO "JAČI".

Šta mi se u praksi desilo slično, na terenu? Fotografišući foto modele, usmerio sam glavu blica u PROZORSKO STAKLO sa moje desne strane, jer je takva bila konfiguracija sobe. Na prozoru su bile neke bele zavese da malo umekšaju reflektovano, DIFUZNO svetlo koje se vratilo ka foto modelima. Ali osobe na sceni je pogodio i DELIĆ DIREKTNOG SVETLA BLICA j(er se delić blic lampe video "oči u oči" sa foto modelima). Suma sumarum imao sam svetlost koja se vratila od prozora + mali delić direktnog blica. grrrr.

Zato su senke na desnoj strani fotomodela (kao kod medvedića na primeru iznad) izraženije od onog što sam ciljao kao rezultat - mekše senke i BLAŽE GRADIJENTE TONOVA SCENE. Smer svetla je OK, namera je jasna, usmeriti i omekšati svetlo da osvetli scenu sa desne strane, al realizacija mi je nedovoljno dobra, nije mi se dopalo kako je fotka ispala na kraju, mogao sam i morao daleko bolje.

img1623-crop.jpg

U svakom slučaju bolje je i ovako nego da sam pucao prava napred, "blic u vugla", tek to bi bilo loše za pogledat.

Kako se ova opisana situacija može prevazići? PA PROSTO, NE DOZVOLITI DA FOTO MODEL BUDE OSVETLJEN DIREKTNIM SVETLOM BLICA, NITI PAK DELIĆEM ISTOG.. Pogledajte primer koji sledi.

indoorphotography05.jpg

Na slici iznad vidite CRNI KOMAD SAVITLJIVOG MATERIJALA koji BLOKIRA DIREKTNO SVETLO BLICA DA OSVETLI MEDU I SLONČE.

To je stvari crna podloga od PC miša koju sam maznuo od dece i prekalupio je, nema potrebe da se cela raširi, a na blicu se drži ćerkinim lastikom za kosu. Bitno je da BLOKIRA direktno svetlo blica da krene ka sceni. Tačka.

Vidite sada ( fotka desno iznad ) kako izgleda svetlost na fotomodelu.Potpuno se drugačije rasulo od zida nego u prethodnom primeru, dobio sam konačno MEKANU, DIFUZNU SVETLOST KOJA PADA NA MOJE FOTO MODELE, uz to je i USMERENA jer DOLAZI S MOJE DESNE STRANE KA SCENI.Wauu. :dance:

Dakle konačno smo došli do poente;

ZA SLIKANJE PORTRETA (UNUTRA, NAPOLJU, NA MESECU, U VASIONI), GENERALNO VAM TREBA DIFUZNA SVETLOST KOJA BIVA USMERENA PO NEKOM PRAVCU I UGLU , AL TAKO DA NA FOTOMODELU PRAVI BLAGE SENKE, SA FINIM GRADIJENTIMA TONSKIH VREDNOSTI. Blag kontrast lica = 3D izgled , no contrast = ravan, ispran 2D izgled face. Tačka, nema dalje.

IDEALNO BI BLO DA UGAO USMERENJA BUDE 45 STEPENI KA FOTO MODELU (MIMIKA SUNCA I NJEGOVOG UGLA "PADA").

Znači dragi mornari, nije uopšte bitno da li ćete svetlo na foto model da sjurite sa leve ili desne strane, bitno je da mekano i usmereno pod nekim uglom. A to već na terenu kod Vas zavisi od rasporeda i konfiguracije sobe / restorana, sale gde fotkate. Da li će te svetlo da odbijete od površine zida restorana, ili "nižeg" plafona Crkve, il krupne, debele žene pored Vas koja nosi svetlu haljinu he he he, nije bitno . Korisite svaku priliku koja se ukaže.

VRLO JE VEROVATNO DA ĆE TE, AKO RADITE "BOUNCED FLASH" TEHNIKU BLICEM SA UDALJENIH ZIDOVA I VISOKIH TAVANICA, MORATI DA POJAČATE SNAGU BLICA TJ URADITE KOMPENZACIJU JACINE BLJESKA (FEC) U PLUS VREDNOST. Probajte sa FEC + 2/3 EV pa pravite i ve'e korekcije snage blica po potrebi.

U praksi DOBAR REZULTAT BOUNCE FLASH tehnike treba da izgleda ovako nekako:

dsc2300.jpg

Pošto smo profesionalci il se bar trudimo da postanemo, nećemo više da pravimo fotku kao što je ova sa leve strane (direktan blic), već želimo izgled devojke kao na slici desno (bounced flash usmeren iz nekog smera, pod uglom od priblzno 45 - 60 stepeni ako je moguce).

Ajmo još jedan primer:

img7645.jpg

Direktnim blicem san umalo spržio detalje na venčanici,Medjutim brzo se ispravih, vidite na primeru fotke koji sledi.

img7647.jpg

Ama totalno drugačiji izgled scene, ljudi, ludiloooo, Jos je i sesir mlade dodatno pojacao difuziju na njenom licu Cool. :dance:KVALITET SVETLA JE KLJUČAN, to ste skapirali.

Morate priznati, u duelu DIREKTAN BLIC VS BOUNCED FLASH, pobednik je očigledan.

Vi koji imate DSLR ili MILC modele fotoaaparata, a nemate externe bliceve sa rotiraju'im glavama, probajte da umekšate svetlo tzv pufer, lumiquset i tome slicno difuzerima:

dsc2007flash.jpg

dsc2005flashbounce.jpg

dsc2006a1flash.jpg

Samo nemojte više da tučete direktan blic u glavu ko Boga Vas molim.

Sve opisane situacije u par postova unazad kad se govorilo o blic tehnikama su se odnosile na to da je BLIC NA FOTOAPRATU. Zbog toga se sve ovo, do sada napisano, objedinjeno zove ON CAMERA FLASH PHOTOGRAPHY.

Lično, o ovoj tematici najviše sam naučio prateći fantastičnog američkog fotografa po imenu Neil Van Niekerk, čovek razvaljuje kako dobro radi sa blicevima, i on mi je omiljeni izvor informacija, izdao je i dve fantastične knjige o radu sa blicevima. Scott Kelby je OK autor, ali je ovaj naturalizvani amer "tata mata" što bi reko narod za nekog ko je vrh u svom poslu.

E lepo, al se mi porasipasmo difuznim svetlom svud okolo ko da ga ima na pretek. Šalim se naravno.

Šta ćemo da radimo ako nemamo zidove jer su mnogo daleko od nas zato što je sala restorana ogromna, ili nemamo plafon jer je on visoko na 6 - 8 m visine, ili smo mozda napolju pa ćemo odbijati blic od neba?! :udarac: Gde u navedenim situacijama da "nadjemo" mekano, usmereno svetlo?

Odgovor leži u pojmu "OFF CAMERA FLASH - BLIC SKINUT SA FOTOAPARATA", tehnici koja podrazumeva jedan ili sistem od više bliceva, ili studijske i videograph rasvete raznih proizvodjača i modela. Sa tom opremom, Vi kao profesionalac nemate nikakvih problema da usmeravate svetlo i igrate se njegovim KVALITETOM I KVANTITETOM.

dsc2301.jpg

dsc2302.jpg

Ne moraju samo Amerikanci da znaju sve, nesto smo i mi naucili he he he

img6425.jpg

- dok sam šetao Topčiderom, videh "kolege" kako koriste soft box (na levoj strani) da odrade poznatu Vam FILL FLASH tehniku al u OFF CAMERA stilu. Lepo, lepo, svaka čast, biće to fine fotografije sa vencanja, siguran sam.

Eto dosli smo do kraja danasnjeg posta. Pozdrav mormarima, s naznakom da se mi i naš brodić polako, sa još možda par manjih tema u najavi, približavamo kraju besplatne plovidbe morem zvanim "Photographic ocean", Materijala od mene imate u ovih godinu i jače dana taman dovoljno da postanete vrlo napredan fotograf, il možda photographer artist, sto da ne?

Do sledeće nedlje i neke nove teme adio mućaćos, (trenutno mi je externi disk sa foto materijalom u kvaru, pa moram da ga popravim ili nekako spašavam podatke, nemam pojma da l ću uspeti, šmrc). :'(

2

Podeli ovu poruku


Link do poruke
Podeli na drugim sajtovima

Napravi nalog ili se prijavi sa postojećim kako bi komentarisao/la

Potrebno je da budeš član naše zajednice kako bi ostavio/la komentar


  • Posetili nedavno   0 članova

    Niko od registrovanih članova ne gleda ovu stranicu.

  • Naša statistika

    26649
    Ukupno tema
    894070
    Ukupno poruka