•  Najava: Uskoro izmene na sajtu. Pročitajte više...          

  • Kova84

    Istanbul - nešto drugačije

    Autor Kova84, za destinaciju Istanbul,

    Datum boravka: 14.09.2014.
    Pozdrav svima,
    Prije mog odlaska na bilo koju destinaciju uvijek pogledam putopise sa ovog sajta, tako je bilo i ovaj put kad smo supruga i ja odlučili ponovo posjetiti Istanbul. Zato sam sada odlučio da i sam napisem nešto, jer će vjerovatno nekome koristiti kao dobar savjet, smjernica ili ideja.
    Elem, u glavnom svi pišu o standardnim stvarima, Aja Sofija, Kapali čaršija i tra-la-la... Ja ću pokušati biti malo drugačiji (korisniji)... =)
    1. Naš dolazak je bio Avionom na aerodrom "Sabiha" koji je na azijskoj strani i udaljen nekih 60-ak kilometara od centra. Tako da tu uvijek postoji neki blagi strah "a kako dalje...?". Vjerujte mi da je stvar vrlo jednostavna. Prema centru ide nekoliko linija gradskog saobraćaja, ali ja preporučujem HAVATAS autobuse, koji idu prema Taksim-u i luci Kadikoy (zavisno šta kome odgovara). To su brzi autobusi, koji staju samo na 3 stanice u tih 60km i to polazna stanica + 2 usputne. Mi smo stigli od aerodroma do luke Kadikoy za 45min i isto toliko u povratku, a cijena karte je 9TL (može i Istanbulkart o kojem ću kasnije pisati). Havatas vozi na svakih 30min. Od luke Kadikoy do luke Eminonu (koja se nalazi pored Galata mosta - na samom ulazu u Misir čaršiju) koristili smo putničke brodice, koji voze na svakih 20min i cijena karte je 4TL (takođe može i Istanbulkart).
    2. Kupovina na kapali-čaršiji je za "levate", cijene preskupe, roba kao kod nas, što bi rekli "niđe veze..." Imajte na umu da ako ne kupujete na veliko nema popusta ni dobrih cijena.
    Medjutim, ako krenete od trga Taksim prema Tržnom centru Cevahir, ulicom Cumhuriyet caddesi, imate mnostvo prodavnica sa dobrim popustima gdje možete naći fine stvari po pristojnim cijenama. Mi smo najviše kupovali u prodavnicama LC Waikiki, imaju mnogo veći izbor nego nas Waikiki u BiH a i cijene su im povoljnije (bar se meni tako učinilo).
    Dalje, pročitao sam u nekom putopisu o robnoj kući Morava (kao pravo mjesto za kožne jakne) i prodavnici Emir, elem, bili smo i tu. Sreli smo mnogo naših ljudi (sa našeg govornog područja) očito smo svi čitali isti putopis. Naišli smo tu i na nekog "našeg" kožara Ramiza iz Tutina... Koji je pokušao da nas nafata na foru, kao turci zavaljuju sa cijenom a on će dati dobru cijenu i da se ne cjenkamo ...ko će koga ko svoj svoga, al od te ljubavi ništa. Cijena ništa bolje nego kod ostalih. Cijene... pa klasičnije jakne od jagnjeće kože (tanje kože) koštaju ok 65e i mogu se navući na 50e (u glavnom teže ako se radi o jednom komadu), malo bolje i atraktivnije jakne su od 120e pa više.
    Misir čaršija mi je posebna, tu uvijek nešto kupim, svi se obraduju lokumima, čajevima, začinima, više nego kad doneseš neku drugu sitnicu. Tu tražite tezgu broj 39, takođe radi neki naš iz Novog Pazara, preporučujem kupovinu slatkiša na vagu, tj na kilu, jer ako kupujete one već upakovane lokume, tipa 5 kutija za 25TL i sl. to je prevara, velika kutija sa malim punjenjem... =) Cijena na kilogram ide od 60 do 80TL, mi smo dobili za kg za 40TL, možda može i manje ali nismo neki tipovi za cjenkanje. Ovo čisto da znate, da može i za ovoliko, sve ispod je još bolje. Ako neko ubode manju cijenu nek mi javi, da znam za naredni put... ;-)
    3. Hrana i piće, doneri kao i obično, ali ja bih ovaj put preporučio lanac slastičarni Hafiz Mustafa, osnovani 1864. Pročitao sam i o njima na jednom od putopisa, provjerio sam i nismo se pokajali. Rade 24h/7, ja sam naišao na dva njihova lokala, jedan na trgu Taksim, i drugi (koji smo posjetili 2 puta) koji se nalazi na pola puta od Aja Sofije prema Eminonu-u, samo pratite tramvajske šine.Tu ste za 5 min, nema greške. CIjene: sve vrste pudinga 8,5TL (preporučujem Inđir puding, mliječni puding sa smokvama, to je tradicionalni slatkiš - tako kažu), kolači-torte 7,5 TL (al su ogromni) i oni mali kolačići razne baklave i sl 3TL/kom..
    Od restorana preporučio bih vam Semazen, nalazi se na Sultan Ahmetu (kod plave Džamije i Aja Sofije, u jednoj bočnoj ulici, preko puta Metro stanice "Sultan Ahmet", tačnije pored hotela Aja Sofija). Pristojno i vrlo druželjubivo osoblje, svi govore Eng, cijene vrlo prihvatljive i hrana je stvarno ukusna, pošto sam ja veliki poguzija to je moj teren i možete mi vjerovati na riječ, nećete se pokajati. Nisu napadni, ne vuku za rukave, jednostavno sam se osjećao kao da se znamo 100 godina.
    4. Vidikovac pjer loti je divno mjesto za popiti čaj, napraviti par fotografija i uživati u pogledu na grad, do ove lokacije dolazite taksijem, vožnja je 20TL od Galata mosta. Druga stvar koju treba posjetiti je "Miniaturk" park minijatura, sve bitnije znamenitosti sa područja Turske su tu predstavljene kroz makete, uz audio objašnjenje za svaku znamenitost. Ulaznica je 10 TL. Na mene je poseban utisak ostavio muzej Panorama, koji prikazuje bitku za osvajanje Konstantinopolja. Možete doći metroom ili gradskim prevozom, Ulaz 10TL. Definitivno ovo ne bi trebali propustiti.
    5. Istanbulkart, je kartica koja se kupuje na posebno naglašenim mjestima, dopunjava se kao kredit za mobilni telefon putem aparata na stajalištima ili na prodajnim mjestima. Više osoba može koristiti jednu kartu (samo da na njoj ima kredita), može se koristiti u svim prevoznim sredstvima osim taksija. Ukoliko vežete linije, sistem to prepozna i naplaćuje vam karte po nižoj cijeni. Prosječno oko 2TL za voznju. Linije su dobro uvezane, tako da nema čekanja. Ko god da je osmislio prevoz u Istanbulu, taj je genijalac i zaslužuje spomenik.
    Toliko od mene za ovaj prvi put, nadam se da ne škodi a čim ne škodi to znači da koristi... ;-)
    ada

    Istanbul u aprilu

    Autor ada, za destinaciju Istanbul,

    Datum boravka: 31.03.2015.
    Vec neko vreme sam zelela da obidjem Istanbul i konacno mi se ukazala prilika, Istanbul je veliki i moderan grad,a u isto vreme i pun istorije i divnih znamenitosti,zbog kojih smo najvise i isli. Lako se moze organizovati put i u sopstvenoj reziji bez agencije,postoji direktna avio linija iz Beograda do Istanbula, a i meni su licno mnogo pomogla iskustva putnika sa ovog foruma.Kazu da je Istanbul najlepse obici u prolece ili pocetkom septembra. Mi smo ovaj put isli samo na 3 dana sto je u sustini jako malo da bi se obisle sve znamenitosti na miru i bez zurbe. Posto smo veliki ljubitelji istorije, odlucili smo da nekako svojim tempom obilazimo pa koliko stignemo... Aya Sofija je naravno neizbezan lokalitet,poseban osecaj kada se udje unutra a ima toliko toga da se vidi. Stigli smo da obidjemo i Topkapi (preporucujem oba lokaliteta sa vodicem tj audio guide ukoliko necete sa grupom koje imate da uzmete na ulazu svakog skoro lokaliteta, ali doplacuju se,medjutim ko voli istoriju vredi uzeti i cuti celu pricu koja je jako interesantna).Za topkapi treba izdvojiti puno vremena mi smo skoro ceo dan tamo proveli,mada smo bili jako temeljni moram da priznam.Usli smo i u riznicu sultana a i obisli deo u kome se moze videti mojsijev stap,delovi brade proroka kao i zlatna ruka Jovanova,koja je navodno bas napravljena na podrucju Srbije.Svugde su bii redovi i guzve. Umeju da budu velike guzve i odmah na ulazu ispred Aja Sofije i Topkapija -najbolje je da poranite odmah u 9 da budete tamo,iako to relativno brzo ide.Sledeci dan smo isli u obilazak Plave dzamije,impozantna gradjevina,u kojoj se nalazi oko 20 000 plavih plocica.Nakon toga smo nastavili do antickog hipodroma gde je sada zapravo trg.Nastavili smo i do bazilike cisterne, meni opet jako interesantna, sagradjena u 6.veku. Taj dan smo nastavili i do gulhane parka koji je u principu iza arheoloskog muzeja.Toplo preporucujem obilazak ovog parka jer je predivan.Kao da je ceo prekriven tepihom od lala.Zadnji dan smo ostavili za obilazak arheoloskog muzeja i muzeja islamske umetnosti koji je ustvari bio kuca Ibrahim pase. Za oba muzeja treba vremena posebno za arheoloski koji je ogroman i ima veliku kolekciju.Ko voli takve stvari topla preporuka.Stigli smo i da krstarimo bosforom i da skoknemo do kapali carsije medjutim bila je velika guzva u carsiji pa smo se bukvalno samo prosetali (usli na ulaz 7) i nastavili pravo do neke ulicice gde su divne prodavnice tepiha i puno kafica.3 dana su jako malo za istanbul posebno ako biste da budete temeljni kao mi :) . Sto se tice cena i sopinga tu ne mogu mnogo pomoci-nismo se ni trudili da kupujemo nista sem suvenira a to smo kupili u muzejskim prodavnicama (na izlazu iz topkapija tj svih vecih znamenitosti se nalaze i odlicno su opremljene mogu se naci odlicni suveniri).Generalan utisak je da je grad skup.Kafu nemate ispod 5 lira,najjedfiniju sam u stvari videla za 3.Caj im je jako lep ja sam probala od jasmina,ruze i jos par ukusa svaki me je odusevio.Kapucino i ove kafe koje mi inace pijemo po kaficima su i skuplje pa se krecu i do 12 lira. Generalno je i hrana skupa -platili smo jedan rucak za 2 osobe skoro 80evra, doduse ukusno je ve to bilo ali su porcije male pa se nismo ni najeli kako treba :) mozda je isplatljivije ovako usput pojesti nesto.Meni se od slatkisa dopao njihov kadaif i kunefe, a o baklavama i ratluku necu ni da pricam.U kaficima opet od 16 lira pa navise su cene tih slatkisa. Generalno nismo obisli sve sto smo hteli ali vraticemo se sigurno jos jednom. Inace mnogo je pisano o tome kako su turci napadni i vuku te za rukav,mi nismo stekli takav utisak,da li zato sto se nismo mnogo bavili sopingom,ili iz drugog razloga ne znam ali mi nemamo takvih iskustava.Ljudi su generalno ljubazni.Prelep grad,sve preporuke.
    Mili12345

    Istanbul-obratite paznju

    Autor Mili12345, za destinaciju Istanbul,

    Datum boravka: 31.03.2015.
    Upravo smo se vratili iz Istanbula, I zelim da VAs informisem taksativno o najvaznijim stvarima a koje ja manje vise nisam nigde procitala a treba da znate kad idete u Istanbul
    - Mi smo bili smesteni u Hotelu blizu ulice Laleci. Ako zelite da kupujete tu nemozete nista kupiti jer su sve radnje koje prodaju na veliku a uvece izbacuju na ulicu po podu I pordaju robu kao roba sa nase buvljak pijace.Bili smo u trznom centru Histori I tu smo se razocarali jer su sve radnje kao u Beogradu (MAngo, Zara CA itd). Isli smo u ulicu Iksaglaj pored Taksim trga za koju kazu da je ko nasa Knez Mihajlova, tu smo se tek pogubili jer ulicom sa jedne I druge strane prolazi mravinjak ljudi I mi smo samo gledali gde nam je novcanik I kako da ne izgubimo jedni druge. Tu ima radnji ali mi nismo pronasli nista sto bi nam odgovaralo. Ili je preskupo ili se vidi da je roba vrlo loseg kvaliteta. Na kraju smo se vratili da apsolutno nista nismo kupili kao ni vecina putnika. Ko zeli da kupuje suvenire, zlato, srebro I kozu moze da ide u Kapali carsiju nas to nije interesovalo pa nismo kupovali ali komentar vecine je da je skupo.
    -obratite paznju da pogledate dobro cene kad nesto narucujete a jos bolje kad vam stigne racun odnosno papiric na kome napisu cene. Popricno su prevaranti (tipa vi narucite iz menija gde pise jedna cena, a naplate vecu porciju bez da vas pitaju, dodaju na tom papiricu nesto sto niste ni pojeli, ili tek kad ne pise cena a vi narucite dobro ce das osasave). Imali smo ruzna isklustva sa tim tako da vodite racuna.
    -kurs varira od menjacnice do menjacnice I do 15% I morate da se informisete gde je najbolji. Tako kurs zna da se menja I u toku dana tako da se ne iznenadite. Mi smo razmenjivali po kursu 1 EUR=1,79 TL
    -za prevoz karta u jednom pravcu kosta 4 lira, postoje automati u koje ibacite ova 4 lira I dobijete zeton sa kojim prodjete na stanicu I to vam je zapravo karta. Ili mozete da kupite karticu kao nas bus plus to je 8 TL I da je dopunite sa kreditom I nju moze da koristi vise osoba.
    -vodite racuna ogromne su guzve u saobracaju I nepostuju saobracjane propise u smislu semfora, tako da dobro pogledajte kad je zeleno za pesake
    Osim istorijskih znamenitosti koje nmo pogledali iskreno nama je sve drugo razocarenje u Istanbulu
    gumeni74

    Istanbul Shopping Festival 2014

    Autor gumeni74, za destinaciju Istanbul,

    Datum boravka: 31.05.2014.
    Upravo sam se vratio iz Istanbula i dok mi je sveze da neke stvari napomenem buducim putnicima u taj grad, koji svakako u jednom trenutku svog zivota morate posetiti.
    Ja cu se sigurno jos koji put i vratiti u njega. Neverovatan grad svakako!
    Sto se tice shopping festivala to prakticno nista ne znaci, cista navlaka za turiste, cene tada uopste nisu nize, cak su neke stvari i skuplje, npr gradski prevoz, hrana na ulici, stvari po prodavnicama itd itd. Tako da je mnogo bolje Istanbul posetiti leti ili u septembru jer su cene mnogo bolje.
    Sto se tice cena garderobe u Kapali carsiji ili Grand Bazaru videcete da one nisu nesto posebno niske u odnosu na cene u Beogradu, mislim na robu istog kvaliteta. Cene su povoljnije u okolnim delovima Kapali carsije odnosno u ne nadkrivenom delu Kapali carsije, a iste te stvari najpovoljnije mozete kupi i nocu (negde oko 22h) u Ordon ulici iznad Kapali carsije kuda idu tramvaji. Napomena, OBAVEZNO se cenkajte, nemojte da Vas je sramota, Turci to vole a i bolje ce te proci ako se cenkate :) Zlato, srebro, polu drago kamenje i bizuterija i nisu nesto povoljni tako da ne ocekujete neke velike razlike u cenama sa Beogradom. Naravno dobra cena se postize kolicinom, tako da sto visw uzmete to bolja cena, cista trgovina.
    Garderoba, obuca, koza, teksas, definitivno su najpovoljniji na Merteru, to je sklop ulica u kome se nalaze radnje koje prodaju na serije, ali isto tako prodaju i na komad, mnogo povoljnije nego u Grand bazaru. Na Merter se dolazi tramvajem T1 postoji stanica koja se zove "Merter Textil Markezi" tu sidjite i sve ce vam biti jasno, radnje na sve strane, svega ima, lutajte, setajte, pitajte, svi znaju engleski i radnje rade do 20 neke i do 22h. Tu je uglavnom sve turska roba, nema kineske kao u Kapali carsiji, imace kineska roba je iste cene kao i kod nas.
    U Istanbulu se lako stize na sve delove, iako vam na prvi pogled izgleda kao veliki haos. Svuda mozete stici tramvajem T1, metroom, dolmusima i brodicima, sve pise na engleskom i lako je za snalazenje. Nema svercovanja, ne postoji nacin :-( tako da je najbolje da ako planirate da vidite razne delove grada, odmah kupite Istanbulkarte (kartica koja se dopunjava kreditom) uplatite 30tl (turskih lira) i krenite sa obilascima. Inace kurs je bio kad sam ja bio 1E = 2.90tl.
    Menjajte iskljucivo novac u menjacnicama, ima ih svugde i pogledajte prvo par pre nego razmenite novac ima razlike u kursu. Slobodno se krecite nocu, nema incidenata, zakon im je strasno rigorozan i nemaju milosti za bilo kakve prestupnike. Turiste ne sme niko da pipne, mogu da vas prevare za koju liru ali fizicki ne smeju da vas dodirnu tako da se opustite skroz.
    Nikako nemojte: - jesti i piti ispod Galata mosta (preskupo, male porcije, uzasan kvalitet)
    - jesti i piti u i okolini Kapali Carsije (preskupo, male porcije, uzasan kvalitet)
    - kupovati zacine na bazaru zacina, kupovati ratluk u blizini Kapali carsije
    - kupovati baklave i ostale slatkise u KOCKA radnjama (preskupo)
    sve gore navedeno radite po duplo jeftinijim cenama u novom evropskom delu ispod Taksim trga, na Galatasarayu i Besiktasu, na koje brzo stizete brodicem ili T1 tramvajem iz starog dela.
    Inace na Taksim trg i Istiklal ulicu stizete najbrze tako sto Galata most predjete peske (lep dozivljaj Bosfora koji ne treba propustiti) i tu sa leve strane ima Tunel koji je nekakav zicni tramvaj koji vas popenje kroz tunel na pocetak Istiklal ulice koja direktno vodi ka Taksim trgu.
    Istiklal ulica je velika ulica puna radnji sa original robom u kojima su cene iste kao i u Beogradu i ostalim gradovima evrope.
    A sto se tice znamenitosti i krstarenja Bosforom, nemam sta da napisem osim da ih obavezno posetite ili sami ili sa agencijom. Sa agencijom kad idete organizovano ne cekate redove a to je bogami prednost jer su redovi ogromni. Sami ako idete napravite dobar plan, tako cete ustedeti vreme i nekih par eura. Obavezno uzmite mapu na kojoj su ucrtane sve znamenitosti i zanimljiva mesta, bice vam mnogo lakse.
    Na azijsku stranu vozi nekoliko brodica i uglavnom svi ideu na Kadikoy. Azijska strana je mnogo mirnija i sa mnogo manje turista. Ima i mnogo manje radnji i restorana, tu se stice utisak kao da se tu zivi potpuno drugacije i potpuno odvojeno od turistickog dela Istanbula.
    Ne znam sta bih vise dodao osim da se lepo provedete ako odlucite da posetita neverovatni Istanbul.
    Bokica1411

    Uskršnji praznici u Istanbulu, 2014.g.

    Autor Bokica1411, za destinaciju Istanbul,

    Datum boravka: 31.03.2014.
    Sa prijateljicama sam boravila u Istanbulu za Uskršnje praznike, 2014. godine. Aranžman je bio sa 4 noći, to je ujedno i 4 dana, jer smo u hotel stigle u 20h, a poslednjeg dana iz hotela izašle u pola 5 ujutru. Pri dolasku u Istanbul na aerodromu je bila užasna gužva, oko 2,5h smo provele u redu, duže od čitavog leta, pratilac grupe kaže da je to zbog Uskrsa. Hotel je bio u delu grada Aksaraj, kod Univeziteta, ulica paralelna sa velikom ulicom Ordo u kojoj idu tramvaji. U ovom delu se nalazi veliki broj radnji koje posluju na veliko, sa buticima, odnosno, sem radnji sa obućom, sve druge u ulicama oko hotela prodaju „na serije“. Svi izleti koje je agencija nudila su bili sa fakultativni, sa dodatnim plaćanjem. Imale smo knjigu-vodič, skinule smo i neke utiske sa foruma, pa smo rešile da se same vodimo po Istanbulu. Meni su iskustva drugih sakupljena sa foruma veoma bila korisna, pa je ovo vrlo bitan razlog za beleženje ovog mog doživljaja Istanbula, jer se nadam da će kao iskustvo koristiti nekome.
    Kurs valute lire
    Cene u radnjama su izražene u lirama, neke i dolarima, za cenu u evrima pitajte prodavca, ali isplativije je da pretvorite evre u lire. Lire pretvarate u evre tako što podelite sa 3, pravi odnos varira po menjačnicama, najviši koje smo videle je bio 2,96. Cene u radnjama su najčeće prikazane u dolarima. Preko interneta sam probala da kupim karte za neke znamenitosti, našla sam samo Museum pass, ali bilo je naglašeno da je preko intereneta to omogućeno samo turskim državljanima?
    Vožnja gradskim prevozom
    Za korišćenje gradskog prevoza možete kupiti žetone na automatima kojih ima na nekim stanicama ili na trafici kupiti Istanbulkart, koja se dopunjava. Na našoj stanici nije bilo automata pa smo se odlučile za karticu. Prvi put plaćate 7 lira, to je cena same kartice, i još plus 1,9*broj vožnji koliko želite (cena jedne vožnje je 1,9 lira). Možete kasnije da dopunjujete karticu ako zatreba, u tom slučaju plaćate samo cenu dopune. Ako kupujete žetone cena jedne vožnje je 2,5 lira. Mi smo najčešće koristile tramvaj T1, ali ovo važi i za metro a i za feribot koji vodi na azijsku stranu. Inače su gužve u prevozu velike, ali sve nekako funkcioniše bez problema.
    Do dela grada koji se zove Taksim (centar u novom delu gradu), se od Aksaraja najbrže ide dolmušom. Od hotela do stanice dolmuša je desetak minuta, stanica mu je u ulici Ataturk, a do stanice se dolazi ulicom kojom idu tramvaji nizbrdo do velike raskrsnice, skvera Aksaraj, i neposredno pre skvera skrene se desno i nakon 50m blage uzbrdice je stanica. U dolmušu vozaču dajete 3 lira za vožnju, voze vrlo ludo i takvom vožnjom do Taksima vam treba desetak minuta, silazite na poslednjoj stanici. Pri povratku čekate dolmuš na istom mestu gde vas je istovario, samo pitajte u koji deo grada ide, jer sa iste stanice kraću dolmuši i za druge delove grada. Zbog ovako brze vožnje, ako budete smešteni u Aksaraju, pri povratku, čim ugledate veliku radnju sa biciklama, signalizirajte vozaču da hoćete da siđete na sledećoj stanici, da bi uspeo da se prestroji na vreme i stane gde treba.
    Obilasci znamenitosti
    Pvo veče, odmah po dolasku smo otišle na Taksim dolmušom, jer u delu gde je hotel uglavnom su se zatvorile radnje, restorana baš i nema.
    Drugog dana ujutru smo krenule sa obilsacima, otišle do ulaza u Arheološki muzej i tu kupile Museum Pass, 85 lira (30 evra). Ako imate nameru da obiđete što više ovo je odličan izbor, važi 72h, glavna prednost je što sa njim ne čekate redove, a redovi su kod svih znamenitosti.
    Arheološki muzej je za svaku preporuku, poseduje impozantne zbirke još iz pre nove ere. Meni su se najviše dopali sarkofazi, prava umetnička dela sa izvajanim figurama, čitavim scenama. Jedan sa 18 različitih figura žene koja izražava bol mi je bio posebno interesantan. U istom kompleksu je i Muzej islamske umetnosti, sve plave šare, i na zidu i na porcelanu. Ulazite u više zgrada, pa vam za ovaj deo treba oko 2,5 h.
    Nakon obilaska ovog kompleksa otišle smo u Topkapi palatu, koja umnogome podseća na Kalemegdan. Ovo je bila palata sultana od 15. do 19. veka. Zauzima veliku površinu, treba dosta vremena da obiđete sve, ovde Museum pass spašava jer imate puno ulaza, svaki sa redovima. Za preporuku je riznica, u njoj je drugi najveći dijamant na svetu, a meni se posebno dopalo ordenje, pa takvo ordenje bi sve žene rado nosile,kao ogromni broševi sa mnoštvom kamenčića, svetle nadaleko. Imate lep vidikovac u sklopu palate sa pogledom na Bosfor, i kafić na terasi,nama je na žalost padala kiša pa se nismo zadržavale. Tu je i muzej oružja, nije mi bio posebno interesantan. U sklopu palate je i harem, prepoznaćete ga po rešetkama na prozorima. Malo podseća na zatvor, nije ukrašen tako raskošno kao palata, u većini prostorija ima samo svetlost sa plafona. Za ceo kompleks Topkapi vam treba dobrih 4h.

    Treći dan smo otišle tramvajem T1 do poslednje stanice odakle se za desetak minuta stiže do palate Dolmabahče. Palata je na obali mora, iz 19. veka, važi za jednu od pet najlepših palata Evrope. Za ovu palatu na žalost ne važi Museum Pass, karta je 30 lira, ali smo se malo napravile zbunjene, da bi, po dobrom srpskom običaju, preskočile pola dugačkog reda za kupovinu karte. Inače ovaj red vredi čekati, palata je stvarno predivna. Obilazi se isključivo u grupama sa kustosom, koji usput priča i obilazak traje oko 45 min. I ovde je postojao harem i to sve do dolaska Ataturka, koji ga je 1933. ukinuo.
    Od palate smo se vratile tramvajem 4 stanice i odatle se popele uzbrdo do vidikovca, kule Galata. I za ovaj vidikovac na žalost ne važi Museum Pass, karta je 20 lira, red se čeka oko 20min. Sa kule se vidi i evropski i azijski deo Istanbula, Bosfor, zaliv Zlatni rog. Tek odatle vidite koliki je Istanbul, u prečniku zauzima 180 km, a ima 12 miliona stanovnika.
    Odatle smo se vratile do Galata mosta, odatle na tramvaj i pravac Kapali čaršija (Grand Bazar). Pratilac grupe nam je rekao da u Kapali Čaršiji samo idemo nizbrdo i da ćemo tako doći do autobuske stanice i luke. Kapali čaršija je zaista ogromna, kad krenete od jedne do druge radnje zaboravite vrlo brzo na orjentaciju, tako da odrednica da idemo nizbrdo je zaista mnogo značila. Na bazaru je zastupljeno cenkanje, tako da ako nešto niste sigurni da ćete zaista kupiti bolje i ne pitajte koliko košta, jer se cena cenkanjem drastično menja, ali vam treba vreme i stpljenje. Mi smo npr. kupile neke „brendirane“ košulje za po 11 evra, pokazale su se veoma prijatne za nošenje, a i lako se peglaju. Tašne Michael Corbs možete da nađete i za 35 lira, u Srbiji su tri puta skuplje. Veš je zaista povoljan i bez mnogo cenkanja, čarape isl., sve vrste helanki su 10-30 lira.
    Iz ove pijace se jedva izlazi, već je pao mrak kad smo došle do luke, odnosni do mosta Galata, koji povezuje stari i novi deo evropskog Istanbula, preko zaliva Zlatni rog. Ispod mosta je mnoštvo restorančića. Odavde tramvaj T1 vodi do našeg hotela.
    Četvrti dan, Uskrs, smo poranile tramvajem dela Sultanhamet, tu su 3 obeliska i odmah pored Plava džamija. Ako nameravate da obilazite džamije preporuka je da ponesete hiruške nazuvice, kupila u apoteci u Srbiji, jer se pri ulasku izuvate, daju vam kesu za vaše cipele. Ujutru nije gužva ali smo kasnije pri prolasku uočile veliki red, pa treba poraniti. Na 5 min odatle je Aja Sofija, džamija pretvorena u muzej, koja je nekada bila najveća pravoslavana crkva. Ovde vas ponovo na ulazu spašava Museum pass, jer su inače čak i ujutru baš ogromni redovi. Audio vodiči su u ponudi, ali ni za jednu znamenitost ih nismo uzimale,mada bi možda bili dobri za Aja Sofiju. Mi smo je obišle čitajući knjigu-vodić koju smo ponele iz Srbije.
    Odmah preko puta počinje red za podzemne Vizantijske cisterne, velike rezervoare za vodu. Karta je 20lira, ne važi Museum Pass. Red je veliki ali se vrlo brzo pomera. Za preporuku, obavezno treba videti. Odatle smo predahnule uz kafu u kafiću koji gleda na prelep vrt iza Araheološkog muzeja. Ne znam naziv, ali se lako nalazi, ulazi se iz ulice gde prolaze tramvaji, stotinak metara nizbrdo od Cisterni. Preporučujem.
    Odatle smo se nizbrdo spustile do obale, odnosno do mosta Galata. Tu je tzv. Nova džamija, koju smo obišle ne samo zbog nje same već i da bi odmorile umorne noge od celodnevnog šetanja. Džamija je lepa, sva u pločicama, opet sa prepoznatljivom plavom šarom. Slučajno smo se zadesile baš u vreme kad se vernici mole, inače to čine 6 puta dnevno.
    Pored džamije počinje Pijaca začina, vrlo živa i puna mirisa, zanimljivo je promuvati se po njoj.
    Gradski prevoz predstavlja i feribot, pa smo sa katicom za vožnju Istanbulkart ušle i vozile se do azijske strane Istanbula. Vožnja je veoma prijatna, petnaestak minuta, pruža lep pogled na obe strane grada.
    Azijski deo Istanbula pored luke nije nam se mnogo dopao, tu je odmah i pijaca i mnoštvo sitnih radnjica, ali neke nisu radile, s obzirom da je bila u pitanju nedelja. Imale smo nameru da idemo na vidikovac Čamlidžu, ali zbog organičenog vremena smo to smo ostavile za neki naredni dolazak.
    Veče smo ostavile za Taksim, šoping, jer smo saznale da bez obzira što je nedelja i što je Uskrs, tamo sve radnje rade uobičajeno.
    Šoping
    Sobzirom na to da smo se u hotel smestile oko 20h, prvo veče smo odmah otišle na Taksim, dolmušom. Poslednja stanica je kod glavne ulice, Isiklal, kojom šetaju i turisti i domaći. U njoj radnje rade do 22h, neke do 23h, tako da smo i prvo i poslednje veče provele tu, zavirujući u prodavnice. Za preporuku je Waikiki robna kuća, radi do 23h, najpovoljniji je odnos kvalitet-cena. Ovih radnji ima na više mesta u gradu. Ovde smo najviše pazarile. Tu možete da kupujete i u evrima, dolarima.
    U Isiklal su i dve robne kuce Mango, ona bliža stanici dolmuša ima na dva sprata outlet. U radnji Kikiriki možete da nađete haljine po 20 lira, ja lično ne nosim takve modele, ali kažu da su iste haljine kod nas 5 puta skuplje. Bez obzira što je ulica turistička, cene mogu da budu i povoljnije nego u drugim delovima grda, npr. kupila sam kožne cipele od meke kože za 40 evra, a iste sam u drugim delovima grada viđala po 3 puta višoj ceni, verovatno što je tamo moguće cenkanje, a u Isiklal su fiksne cene. Meni lično više odgovara ova varijanta sa fiksnim cenama.
    Kraj u kome nam je bio hotel, Aksaraj, ima obilje radnji, samo što najveći broj radi do 20h ili kraće. U blizini hotela je Ordu ulica, u kojoj možete realtivno povoljno da nađete robu srednjeg kvaliteta, u ovim radnjama se cenkate. Predveće dve ulice ispod nase i dve ulice iznad naše (u kojoj ide tramvaj) iznesu stvari ispred radnji po veoma povoljnim cenama , npr. ženske majice za 5 lira, a muške sa kragnicom, imitacije poznatih bredova za 10 lira. U ovom kraju sam videla najbolji izbor obuće, mada realno, nema puno vremena za šoping ako hoćete da obilazite, a ima mnogo toga da se vidi. Šoping smo ostavljale za kasne večernje sate. Ima mnogo tržnih centara koje su nam pominjali, ali do njih se ide metroom, a ocenile smo da ovog puta nećemo da trošimo vreme na to, tako da smo se zadovoljile radnjama po gradu. U blizini hotela, na desetak minuta od njega prema Kapali čaršiji je manji tržni centar Morava, za koji su nas uputili da tamo tražimo kožne jakne, kažu da je povoljno.
    Baklave, ratluke, halve smo kupile u radnji Koska, ima je na puno mesta u gradu, dve su bile i blizu hotela.
    Inače Tax free je samo 104 lira, ali je povraćaj samo 3%. Na aerodromu imate salter pre pasoške kontrole ako vam je roba za koju ste uzeli formular za Tax free u koferu, a ako je u ručnom prtljagu šalter je posle pasoške kontrole, nije bilo gužve.
    Energiju tokom dana nam je davao ceđeni sok od nara, ovo je za svaku preporuku, imate ga svuda po gradu na ulicama, nalazile smo ga po cenama od 2 lire pa do 12 lira (ispred muzeja i znamenitosti).

    mikrurk

    Nezaboravno iskustvo

    Autor mikrurk, za destinaciju Istanbul,

    Datum boravka: 31.01.2014.
    Ovaj tekst može da pomogne ljudima koji se interesuju za istoriju Vizantije. Kao mlad bračni par smo u martu prošle godine, preko agencije, otišli u Carigrad. Pošto nam se plan agencije za obilaske nije dopadao, poslužili su nam za prevoz i smeštaj, a ostalo smo organizovali sami uz pomoć dva obimna turistička vodiča i interneta. Tako je i mnogo jeftinije. Put je trajao oko 16 sati i protekao je bez problema, i oko podne smo bili smešteni u hotel u blizini Grand Bazara. 1. dan: Pošto su vizantijske znamenitosti bile primarne, a mi malo umorni od puta, odlučili smo da taj prvi dan obiđemo osmanlijske Topkapi palatu i Plavu džamiju. Tu smo se zadržali nekoliko sati, i te objekte zaista treba posetiti. Preostalo vreme smo šetali. 2. dan: Ujutro smo prvo obišli vizantijsku cisternu, ogroman rezervoar za vodu koji je snabdevao grad vodom i u vreme mira i u vreme opsada. Zatim smo otišli u Svetu Sofiju i zadržali se u njoj nekoliko sati. Taj osećaj boravka u njoj ne može da se opiše rečima. Sagrađena je 562. godine i dan danas stoji... Zatim smo tramvajem otišli do carigradskih bedema, remek dela fortifikacijskih sistema. Preseli smo zatim na drugi tramvaj koji nas je duž bedema doveo u četvrt Fanar, gde smo otišli u crkvu - džamiju - muzej Horu. Prelepe ikone iz poznog perioda Vizantije su oslikane po zidovima i svodovima, i Hora je, pored Svete Sofije i carigradskih bedema, mesto koje nam je bilo prioritet. Nakon toga smo taksijem kroz lavirinte Fanara otišli u Vaseljensku patrijaršiju, prisustvovali liturgiji i na kraju dobili poklon lično od vaseljenskog patrijarha Vartolomeja. Na putu prema hotelu šetali smo pored Zlatnog Roga, prošli ispod Valensovog akvadukta i svratili u Sulejmanovu džamiju. 3 dan: Ujutro smo otišli u Arheološki muzej, mesto gde su izloženi eksponati od praistorije do danas. Zatim smo trajektom (ima ulogu gradskog prevoza) prešli preko Bosfora, i na azijskoj strani autobusom se popeli na brdo Čamlidža, odakle se pruža pogled na veći deo grada. U povratku smo autobusom prešli preko mosta na Bosforu, vozili se kroz Bešiktas i stigli na trg Taksim. Prošetali smo kroz glavnu ulicu Ištikal Kadesi, svratili do Galata Kule, i potom opet otišli na pristanište. Seli smo na trajekt koji vozi cik-cak preko Bosfora (evropski deo- pa azijski, pa ev, pa az...) i videli sve bitne znamenitosti, to je praktično bilo krstarenje. Sišli smo kod Anadolu Hisara (azijska strana, nakon drugog mosta preko Bosfora) i vratili se autobusom do Kadikoja, odakle smo opet prešli trajektom na Eminonu, i dalje smo tramvajem otišli do hotela. 4 dan: Prošetali smo do Grand Bazara, supruga je kupila neke sitnice, i zatim smo otišli na carigradski Hipodrom. Stubovi koji su stajali u Carigradu stoje i danas. Zatim smo još par sati proveli na Sultanahmetu, i poslepodne autobusom na kraju krenuli za Beograd. Zaključak: sve bitne stvari što se uglavnom obilaze 5 dana mogu da se obiđu za 3 dana, ali bez sedenja po kafićima, bez tržnih centara itd. Supruga je bila u 3. mesecu trudnoće i uživala je u šetnji i obilascima. Svratili smo i u nekoliko restorana, kuhinja im je ok, ali ništa posebno. Nekoliko puta smo naišli na svesrdnu pomoć domaćina, i to ističem, jer je supruga pre tog putovanja imala predrasude o Turskoj, a kasnije je promenila mišljenje. Inače sam u Turskoj bio nekoliko puta, ali nikad u Carigradu
    olja85

    nemojte nasedati!!!!

    Autor olja85, za destinaciju Istanbul,

    Datum boravka: 31.12.2013.
    Evo mog iskustva u Istanbulu...Pored lepih stvari koje svakako treba videti kao sto su Plava dzamija,Aja Sofija,Top kapi sa haremom,krstarenje,Sulejmanova dzamija,Dolmabahce,Outleti na glavnoj ulici (Istikal ulica u Azijskom delu),Taxim,Yildiz park (Azijski deo),Muzej Islamske nauke i tehnologije,Chora crkvu (muzej)....probati hranu (jeftino a velike porcije u ulici koja se spusta desno od Aja Sofije,prolaze tramvaji i prva desno mala ulicica,imaju 3 restorana,poslednji je...zove se nesto pa Koftu....izlazi na neku stanicu autobusa...nesto tako...nemam bas najbolji orijentir)...treba paziti i na one stvari koje malo zabibere odmor/Turci su jako,ali jako pokvareni (to u zivotu nisam videla nikada).Na ulici nemojte podizati cetke ako vidite da kao "ispadnu" ulicnim cistacima cipela.Obrisace vam cipele kao da vam se zahvale,a onda ce vam naplatiti kao i ulaznicu za muzej.Takodje,kada vididte da prodaju npr 4 pakovanja ratluka zajedno kao "special offer" prvo vidite koliko pojedinacno kostaju, jer najverovatnije pojedinacno kostaju manje nego u tom "special" pakovanju.Nemojte jesti u restoranu ispod Galata mosta koji ima kao 3 spojena restorana i crveni je enterijer.Kada narucite lognje dobijete bukvalno 7 komada lignji bez ikakvog priologa,osim sitno seckane zelene salate koja se jedva nazire i koja je stajala verovatno 4 dana najmanje.tako izgleda.Jadno je to sto Turci samo gledaju kako da vas prevare.Ne samo da su dosadni i da mi se u prodavnice nije ni ulazilo jer vam se bukvalno unose u facu nudeci vam pocev od slatkisa preko hrane do suvenira.Za shuttle bus koji vas vozi od aerodroma do hotela traze pare unepred da se daju za povratak.Sva sreca dosli su po nas u hotel po povratku,ali su jadni sto traze pare unapred....a ne bi me cudilo od njih ni da su nas ispalili.Preporucujem Saruhan hotel koji je kod Aja Sofije i nije skup,a lep je i cist(jedino sto ce vas Hodza buditi svako jutro u pola 7)),karticu za ulazak u vise muzeja (moze se kupiti u Aja Sofiji i pored nje imaju neki karavani koji isto prodaju te karte), outlete,znamenitosti koje sam nabrojala, ali kao ljudi i domacini umeju da pokvare ceo utisak da mi bukvalno dodje (sto ce se najverovatnije i desiti)da nikada vise ne krocim u Tursku.
    anadod

    Car i grad

    Autor anadod, za destinaciju Istanbul,

    Datum boravka: 30.04.2013.
    Zamislite Beograd s x deset stanovnika, umesto Ušća da ima Bosfor, i da je gradom rasuto 3300 džamija. Nijedan grad me nije toliko podsetio svojim zidinama, mentalitetom i hranom na beli grad koliko me je podsetio nekadašnji Konstantinopolj i Carigrad, a današnji Istanbul. Istanbul, nekadašnji Konstantinopolj i Carigrad udaljen je od Beograda 976 km. Do ovog grada koji je u u svojoj bogatoj istoriji bio dom tri svetska carstva (rimskog, vizantijskog i otomanskog) let avionom traje sat i petnaest minuta, dok autobusom zavisno od stajanja na granici i pauzama vam treba od 14 do 24 sata. Kada dođete u Tursku, obavezno promenite vreme jedan sat unapred. Glavna valuta u Turskoj je lira, i za 1 euro tokom majskih praznika mogli ste da dobijete 2,3 lire (većina menjačnica (doviz na turskom) ne naplaćuje proviziju). Turci vrlo slabo pričaju engleski, tako da je poželjno da naučite i nekoliko najosnovnijih turskih reči. Većina hotela smeštena je u zoni Laleli (gde su univerziteti) na pola sata hoda od glavne istorijske oblasti Sultanahmet, koja je jednako toliko udaljena kolima od aerodroma Ataturk.
     
    Prelep, ogroman grad u koji ćete se definitivno vratiti. Na još bar dve ture.
     Kada noć padne, pomislili biste da grad poludi, ali ne. Bar iz mog iskustva, grad noću ima jedan prefinjeni šmek. Pogotovo je to slučaj sa Sultanahmetom. Manje ljudi nego tokom dana, glavna svetla padaju s prelepih džamija. Mesta se zauzimaju u malim, slatkim kafe barovima s tipičnim turskim divanima gde svako veče nastupaju lokalni derviši. 
    Pre toga pored MADO dnevne doze sladoleda gušt je otići do neke džamije, nprSulejmanove (remek-delo arhitekte Mimara Sinana iz 1557.god). Ubedljivo najlepša džamija u Istambulu.Kada krenete da cirkulišete ulicama ovog ogromnog grada, pomislite da ste u orijentalnom Milanu, jer na svakom koraku se nalaze butici, bazari na otvorenom i ljudi koji vas "love" u sporedne ulice ne bi li vam prodali kožu, trenerke i jeans. 

    Dok jeans, patikice i majice za jeftine pare možete da pazarite u LC Waikiki, kožne jeftine jakne (oko 35 eura nakon cenkanja) možete da nađete na uglu tržnog centra Morava (koji se nalazi u centralnoj ulici Ordu Caddesi, kojom idu tramvaji T1, na potezu između Univerziteta i Bajazit skvera).   Kapali čaršija (Grand bazar, radi od pola devet do 19h, zatvorena nedeljom) koja je od Laleli oblasti udaljena 200 metara, je lavirint od 4000 prodavnica. Skupo i zagušljivo. Ko ima živaca i želi da poludi, slobodno neka ovde uđe. Ostali neka samo provire i "snime" atmosferu.    Isti slučaj je s egipatskim bazarom začina Misir čaršijom (isto radno vreme kao i Grand i takođe nedelja je neradan dan), koja se nalazi nasuprot mosta Galata kod Eminomu stanice. Ovde iskoristite priliku da isprobate for free ratluke i ratluke, pogotovo one s narom i pistaćijem, bez šećera. Cene se kreću od 25 do 68 lira za kilo ratluka. Takođe, kupit bar neki njihov čaj, npr apple tea ili black one.Gradski prevoz je savršeno organizovan, gužve su najviše oko 4, 5 sati, ali nisu veće od naših. Nažalost, metro koji bi mogao ceo Istanbul da "obuhvati" još je u izgradnji, ali zato autobusi i tramvaji saobraćaju na nekoliko minuta i pokrivaju ceo grad. Moj savet je da koristite tramvaje koji idu od šest ujutru do ponoći. Žetoni (3 lire jedan) se kupuju na jetonmatiku kraj tramvajskih stanica i da biste prošli na tramvajski peron morate prvo da ih ubacite u obrtni krst. 

    Glavna tramvajska linija T1 koja staje u Laleli prolazi kroz Bajazit, Čemberlitaš, Gulhane, Sirkedži i Eminomu, pre nego pređe most Galata do Karakoja i nastavi dalje preko Tophane do Kabataša. Od Karakoja, kao i Kabataša idu uspinjače do centra Bejogla. Od Karakoja, uspinjača vodi do samog početka njihove glavne ulice Istiklal, dok uspinjača od Kabataša vodi do samog Taksim trga. Karta u jednom pravcu košta 4 lire.       Doći u Istanbul, a ne probati njihove specijalitete je greota! Istina je takođe, da baš ne stignete sve da probate, koliko vam oči požele, ali bar nešto možete.
    Tako pored čaja i kafe, ne propustite da popijete sahlep, 5,5 lira ili da žeđ utolite ceđenim sokom od nara, 5 do 7 lira. Čaša piva je 7 lira, vina već od 15 do 18 lira.   
    Za ručak ukoliko ste u žurbi za 2, 5 lira možete na ulici da jedete kebab, ali toga imate koliko hoćete i u Beogradu. Ono čega još nema kod nas, a brzo vas zasiti je kumpir (kuvani krompir, punjen svim i svačim od sira do pasulja i kukuruza) a košta u proseku od 5 do 8 lira.
    Ono što po meni morate da bar jednom jedete je balik ekmek,dimljenu skušu u somunu sa salatom. Za ovaj užitak je dovoljno skoknuti do restorančića ispod Galata mosta. "Naš" je bio prvi s eminomu strane, gde nas je porcija dva balik ekmeka s dve preukusne čorbe koštala 26 lira(balik 5 lira po osobi). 
    U restoranima je hrana generalno skupa, za dvoje teško ispod 50 lira, a porcije nisu baš velike. Npr u Čiček pasažu kod Istikal ulice, dve porcije njihovih ćufti (kofte), plus jedna salata, jedna koka kola i efes izašle su 54 lire.
    Za poslasticu obavezno probajte njihovu baklavu (8,5 lira), kako onu klasičnu tako i onu sa pistaćima (Koska poslastičarnica). Ako su vam turske poslastice preslatke(kao što su meni sve sem pomenutih baklava), onda častite sebe sladoledom od kozjeg mleka (11 lira, kup od tri sladoled kugle, sa šlagom i voćem) u Mado lancu poslastičarnici.
    Ataturk

    Istanbul

    Autor Ataturk, za destinaciju Istanbul,

    Datum boravka: 31.10.2012.
    U Istanbul sam išao krajem novembra 2011. godine. Imao sam sreće, pa me je vrijeme poslužilo jako dobro. Svih pet dana je bilo prelijepo, cunčano i toplo. Boravio sam u starom dijelu grada na Sultanahmetu, hotel Burckih suite sa 5 zvjezdica. Hotel je stvarno bio jako lijep, na smještaj nemam nikakvih zamjerki. Prvi dan smo obilazili Aja Sofiju, Sultanahmet ili Plavu džamiju i Hipodrom. Sutradan sam otišao do Kapali čaršije. U čaršiji nisam ostao oduševljen, ništa mi se posebno nije svidjelo i sve je jako skupo. Istanbul više kako svi pričaju nije grad kao nekada gdje se jeftino može kupovati. Cjenkat se može, ali i zadnja cijena koju vam spuste je jako skupa. U starom dijelu grada svi vas vuku za rukav nebi li ste nešto i kupili, dok su na Taksimu i u azijskom dijelu grada bar po meni bolji ljudi, susretljiviji i ugodniji. Ostale dane smo obilazili i muzej Minija turk, zatim smo išli na Galata toranj, krstarenje Bosforom, parka Čamliđa na azijskoj strani grada gdje su se snimale Turske sapuni i odakle se pruža prelijep pogled na grad. Obišao sam i stadion i muzej Bešiktaša, Dolmabašće, Topkapi palaču koja je prelijepa i svarno je vrijedi posjetiti. Zadnji dan smo išli u najveći trenutno shoping centar u Istanbulu Dževahir. Hrane ima na pretek i što se toga tiče jako je jeftino i za male pare se može dobro jesti.