•  Najava: Uskoro izmene na sajtu. Pročitajte više...          

  • Antoan

    Zlatibor-Vodice

    Autor Antoan, za destinaciju Zlatibor,

    Datum boravka: 14.07.2015.
    E pa, ako nekome mogu da pomognem tekstom drago će mi biti.
    Mi smo prošle godine proveli celu nedelju na Zlatiboru, a bili smo stacionirani na Vodicama. Jul mesec. Te smo srećom izbegli jednu nedelju paklenih vrućina.
    Do zlatibora smo došli preko Kokinog Broda. Kome je usputno, toplo bih mu preporučio tu relaciju, iz prostog razloga što će proći netaknutom prirodom, seoskim područjima, kao i viđenje samog zlatarskog jezera koje je prelepo. Put je kako gde loš,ima odrona, strm, "zbrdast" pa voziti jako oprezno.
    Što se tiče smeštaja, snašli smo se preko oglasa, i sa njime smo bili prezadovoljni. Vodice. Pre svega jer je cena bila pristojna, a one su prelepe, pogotovu za šetnju i trail walk. Vazduh mio i blag. Voda ledena, pitka, ali može da prolita, jer je mineralno jača od klasične gradkse česmovače. Nama se nije desilo, ali kaže nam gazdarica da je bivalo problema. Ne zato što je loša, nego naprotiv. Nažalost imaju dosta propalih stvari koje se ne renoviraju poput hotela u centru, mada verujem da ima dosta promena ovih godina (još tada se opasno gradilo). Bilo je par baka koje su imale domaći ultrasveži sir, mleko, kajmak, a posavetujete se sa lokalcima koja je bolja. Tu je i jedna velika prodavnica-market, nama bila u blizini, u kojoj imate gotovo sve što je potrebno za život i to po više nego pristupačnim cenama.
    U sam zlatibor smo se, tek eto reda radi spuštali na po par sati. I to sa, kako da kažem, zadnje strane", gde je priilaz bio očajan što se puta tiče, ali parking mesta uvek, pa i u hladu ako imate malo strpljenja i vrebate trenuto dešavanje. A ponajviše što je Zlatibor postao pravi mali bučni gradić, a mi smo hteli da pobegnemo od toga. Svuda bije muzika, apartmani i restorani, samo što ne lebde u vazduhu, koliko je postalo prenatrpano. Cene na pijaci su ogromne. Zato i imate sve živo na grame, spremljena pakovanja itd...Slanina, koju imate faktički svuda je tamo, bolje ne pitaj...
    Probali smo tu lepinju, neke od specijaliteta i na tome nemam zamerki. Ali po meni, birajte tradicionalni stil, a da se ne osetite prevareno ili neinformisano. Recimo, komplet lepinja je nekompletan specijalitet. Bar za mene. Jer pogačica sadrži samo kajmak i sos, sve spremljeno na tradicionalan način. A sam naziv može da zavara, pa očekujete pršutu, dodatke neke itd u njoj.Čega nema, tako da, dobro čitajte.
    Posetili smo tornik i to svima preporučujem zbog nekolicine zanimacija koje ima. Naletećete od ljubaznih radnika sa kojima možete i da popričate ljudski, do zadriglih, nervoznih kretena. Ima i iznajmljivanje bicikala za down hill, što mi je posebno bilo atraktivno, pored svega što ima, žičara, bob itd.
    Ako ste u letnjem periodu, obavezno posetiti i veštačko jezerce za kupanje, prema naselju Mušvete. Spustite se u čajetinu i pičite pravo kroz centar. Prolazite pored neke zlatiborske poznate mesare-sušare (sa desne strane vam dođe) i priključujete se na seoski putić,koji nije loš ali je uzak, i bijete do jezerceta bar nekih 3-4 kilometara od čajetine. Da ne pogrešite, evo sitnog detalja. Malo, od pomenute mesare, račva se put na dva dela. Vi idete pomenutim, užim lošijim "kreće blago nizbrdo pored vikendica", a drugi, koji bi gledano bio levo, vodi na izlaz alternativni izlaz za užice.  Plaća se ulaz, ali cene pića i palačinki, kokica su tada bile i više nego pristojne.
    Vozikanje ka ljubišu, do jednog od najboljih restorana u zlatiborskom okrugu, "Pećinar", takođe ima smisla i vredno je pomena. Videli smo i par bazenskih varijanti usput, ali nam nisu nešto bile privlačne.
    Drvengrad realno nema šta da pominjem. Vredi videti.
    Toliko od mene za sada. Jer se Zlatiboru vraćem kad-tad. Samo Bože zdravlja. To je biser zemlje srbije.
    m i l i c a

    Divčibare

    Autor m i l i c a, za destinaciju Divčibare,

    Datum boravka: 07.05.2016.
    Posetili smo Divčibare u maju 2016. godine.
    Na oko 30km južno od Valjeva, na planini Maljen, nalaze se planinski centar Divčibare. Netaknuta priroda, čist vazduh i pešačke staze su glavne karakteristike ovog turističkog mesta.  Ima par prodavnica, oko desetak hotela, par kafea, jednu mini pijacu sa proizvodima domaće radinosti i ručnih radova karakterističnih za planinsko područje. Cene u prodavnici su standardne. Posetili smo Divčibarski zamak, gde nas je ručak za tri osobe izašao oko 2.000din (1kg roštilj oko 800din, turska kafa i kapućino u proseku 100din). Sa turističkim vozićem možete obići jedan deo Divčibara (cena 150 din za jednu osobu). U samom centru nalazi se Crkva Svetog Pantelejmona. Vrhovi Maljena pružaju prelep pogled na udaljene krajeve Srbije. Potrebno je 30-40min pešačkom stazom do njih. Saobraćajnih gužvi nema, mesta za parking dovoljno, nema buke i galame. 
    Divčibare su pravo mesto za odmor, šetnju i uživanje.  
    Bokica1411

    Relaks u banji Vrujci

    Autor Bokica1411, za destinaciju Srbija,

    Datum boravka: 07.01.2016.
    U banji Vrujci smo bili za produženi vikend u januaru 2016. Hteli smo da što kraće putujemo i opustimo se par dana. Našli smo preko interneta vrlo povoljnu ponudu Relaks paketa za dvoje. Deca-tinejdžeri su pristali da krenu sa nama jer su videli ono šta je njima presudno, wifi svuda u hotelu. Moram priznati da sam bila malo sumnjičava u vezi ponude, jer je Hotel Vrujci kategorisan sa dve zvezdice, ali sam se prijatno iznenadila. Smestili su nas na prvom spratu u novom delu hotela, obe sobe su bile uredne, ništa ekstra, ali sve veoma čisto, posteljina, peškiri, dobijete bade mantile, kupatilo pristojno, frižider u sobi, tv sa kablovkom, greju i noću pa je veoma toplo za spavanje (ovo naglašavam jer sam pročitala neki utisak na forumu da su sobe hladne, potpuno je suprotno). Jedino mala zamerka za jastuke, mali i tvrdi. Osoblje je primetno izuzetno ljubazno i predusretljivo, na žalost se ovakvim normalnim ponašanjem iznenađujem! Jedna bitna stvar- hotel je pre par godina privatizovan, vlasnik spava u hotelu, bar je bio tu u vreme našeg boravka i to se odmah oseti, sve je kako treba da bude. Hrana u hotelu sasvim pristojna, za doručak fina ponuda na švedskom stolu, ručak i večera izbor od 2 jela. Mom sinu je porcija za ručak bila mala, tražili smo da naručimo pored one koja nam sleduje po pansionu jednu dodatnu porciju, dobili je, ali nisu hteli da nam naplate, kažu politika kuće je da gosti budu zadovoljni! Volim kad u hotelu postoji lep lobi bar, kao što je ovde slučaj, prostran, udoban, lepa usluga, pristupačne cene, prilagođeno i pušačima.
    Organizacija ovog Relaks paketa je za pohvalu. Još na recepciji vas dočeka papir sa predloženim rasporedom termina za sve obuhvaćeno programom, sa mogućnošću da se dogovarate za alternativne termine. Nismo ništa menjali i bilo je odlično. Sad već bih imala i dodatne želje ako ovo ponovimo. Prvi dan je bio petak, stigli smo taman za ručak, i tog dana ništa nije po rasporedu, išli smo na bazen u hotelu. Voda u bazenu je termalna i 27C na obaveštenju je delovalo mnogo toplije od onog kad se uđe u bazen. Za moj ukus je ovo hladna voda, ali ja baš i nisam neki sportski tip. Bazen je čist, čuje se muzika, nema onog neprijatnog mirisa hlora, ali je hladno i oko bazena, nije uopšte prijatno za neko sedenje pored bazena. Ovo je za mene „sportska“ varijanta, plivaj dok možeš i beži iz vode. Narednih dana ženski deo moje porodice nije ponavljao susret sa ovim bazenom, i ta temperatura vode je za mene lično minus u celom ugođaju u banji. Kad pomislim na spa i opuštanje, nekako u mislima uvek zamišljam da mi je toplo, što podrazumeva i vodu u kojoj mi je prijatno toplo. Ako ste ovo sa vodom u bazenu spremni da podnesete, uživaćete u svemu drugom što je u ponudi, sve ostalo je odlično.  
    Sve aktivnosti u programu su osmišljene da se odvijaju istovremeno za oba partnera. Pošto ja imam ženski-programiran potrošački mozak, mnogo mi se dopalo što je u ponudi pisalo da se dobije poklon iznenađenja. E da vam otkrijem, nije jedan poklon,nego za svakog partnera po poklon! Drugog dana na rasporedu je prvo relaks masaža uljem sa medom i čokoladom, a zatim ženski poklon iznenađenja, da vam baš ne otkrijem, ali sviđaće vam se sigurno. Posle podne je najpre pola sata sauna, naravno samo za vas dvoje, a zatim pravo odatle u đakuzi, naravno samo za vas dvoje, sve uz muziku, sveće i muški poklon (e ni ovo vam neću reći, da ne kvarim iznenađenje). Verujte, ovakav program je sasvim optimalno za taj dan. Kad smo mi boravili u banji sneg je napadao napolju, trotoari nisu bili očišćeni, tako da se u tim uslovima boravak napolje u šetnji sveo na sat vremena dnevno. Banja deluje vrlo mala, mada je verovatno drugi doživljaj u letnjoj sezoni. Nismo imali neku inspiraciju da se šetamo van glavnog puta, ustvari biće da nam je prijalo lenstvovanje u hotelu. Taman za 2-3 dana boravka.
    Trećeg dana je po programu peloid, ovo je ustvari terapija blatom pola sata. Moram priznati da sam imala predrasude prema ovome, nekako sam zamišljala da to i nije neki ugođaj, da blato možda smrdi, da je to sigurno zdravo, ali nekako neprijatno i prljavo isl. Međutim, prevarila sam se, što želim da podelim sa vama, ovo je ustvari veoma prijatno. Birate na koji deo tela hoćete da vam nanesu toplo blato. Ja sam odabrala dužinom čitavih leđa. Da vam dočaram koliko je ovo zaista prijatno samo ću vam reći da smo i suprug i ja zadremali u tih pola sata druženja sa blatom. Kad bih ponovo došla izabrala bih ovu peloido terapiju svaki dan boravka, a i kad je plaćate nezavisno od ovog paketa vrlo je jeftina, mislim oko 300 din pola sata. Posle peloido po programu je pola sata refleksne masaže stopala. Ovo je odlična kombinacija, naime odabrali smo da ostanemo još sa aplikovanim toplim blatom dok nam rade masažu stopala, dobar izbor. Posle svega iz programa zaista se preporodite, naspavate, odmorite.
    Ovo je bilo dobro iskustvo, treba napraviti ovakve relaks-pauze od par dana, obnovite snage i opustite se.  
     
    Mladen Vodalov

    Bujanovac

    Autor Mladen Vodalov, za destinaciju Bujanovac,

    Datum boravka: 14.08.2009.
    Mala je verovatnoća, ako ste iz Beograda da ćete planirati da godišnji odmor provedete u Bujanovcu. Osim ako imate familiju ili prijatelje u ovom gradu. Mene je službeni put odveo tamo prvi put 2008. kada sam proveo 10 dana. Ali sam sledeće godine bio 3 puta, najviše u jednom rasponu od 2,5 meseca. I tada sam ga detaljnije upoznao.
    Sve je mnogo jeftinije nego u Beogradu. Najinteresantnije je za prosečnog turistu da krene od centra grada. Tu je veliki trg kao i pešačka zona. Pored uobičajenih zgrada vezanih za svaki grad (banke, pošta, razne prodavnice), iznenadiće vas Američka čitaonica. Dosta je velika,čak i za veće gradove. Ako vam se jedu ćevapi, idite u ćevabdžinicu ''Prizrenac'' gde su najbolji (šiptarski) ćevapi u gradu. Sigurno ćete poželeti da pojedete nešto slatko. Blizu centra je poslastičarnica ''Mladost'' koju drže Goranci i najbolja je u gradu, a verovatno i najveća. Možete probaci 15-ak vrsta orijentalnih kolača, kao i prirodnu limunadu i bozu. Naravno, i domaću kafu. U centru su prijatni kafići, a okolo kafane, za svačiji ukus.
     Upoznao sam dvojicu iz Bujanovca i oni su mi mnogo olakšavali snalaženje u gradu. U centru ćete naići na TV stanicu ''Spektri'' koja emituje (uglavnom) muziku na albanskom. Pored se nalaze 2 prodavnice koje prodaju CD i DVD takodje sa albanskom muzikom. Uglavnom je novokomponovana i malo imaju tradicionalnu. Primetan je veliki broj CD-ova od pevača starije generacije Sabri Fejzulahu. Verovatno je i danas najpopularniji kosovski pevač, a sećamo ga se kad je u ex-YU (SFRJ) zastupao TV Prištinu u takmičenju za YU kandidata za Pesmu Evrovizije. Šetajući gradom videćete zanimljive kuće specifične za ovaj kraj. Grad ima i nižu muzičku školu. Nalaze se i dve džamije, a jedna je romska. Za takvu džamiju sam tada prvi put čuo, a jedan lokalni stanovnik mi je rekao da nisu davali Romima iz nekih razloga da ulaze u (tada) jedinu džamiju, pa su ovi sagradili jednu za sebe.
    Od dogadjanja, vredi izdvojiti Letnje bujanovačke večeri. Tokom nekoliko dana leta, svake večeri se smenjuju razni izvodjači srpske, albanske i romske muzike. Smenjuju se redom, jer su ove 3 nacije podjednako zastupljene u gradu. Glavni trg postaje jedan veliki korzo. Prisustvovao sam jedne večeri kada je nastupao neki srpski ansambl u stilu Bilje Krstić.
    Po meni, jedinstven doživljaj je četvrtkom, kada je pazarni dan. I to je najbolja prilika da upoznate duh Bujanovca. Tada u celom Bujanovcu doslovno jedva možete da prodjete, a još teže da parkirate auto. Nema šta nema, a sve je upadljivo jeftinije nego u Beogradu. Npr. CD kod pirata u Beogradu je 100, a ovde 70 dinara.
    Kada od Bujanovca predjete autoput, levo se skreće do crkve Svetog Petra i Pavla. Slava Bujanovca je 12. jula i nije me posebno impresioniralo obeleževanje slave u pomenutoj crkvi. Najviše me razočaralo što je bilo malo ljudi.
    Desno, posle autoputa idemo prema selima Božinjevac i Levosoje u kojima žive pretežno Srbi. Ali, prvo nailazimo na kafanu ''Solun'', gde možemo prijatno jesti uz domaću atmosferu i domaće srpske specijalitete. Levo skrećemo prema Božinjevcu gde je železnička stanica Bujanovac, a pravo produžavamo prema Levosoju. Leti organizuju turnire u malom fudbalu, gde se sjate ne samo iz Levosoja, nego i iz okoline. Baš sam jednom proveo prijatno veče. U Levosoju je jedan pristojan restoran, Večiti mladoženja. Ako produžimo pravo, posle nekoliko kilometara dolazimo do Samoljica gde žive uglavnom Šiptari. TIpično je šiptarsko selo tog kraja, a izdvaja se motel Kavala i pored je moderna velika džamija. U pomenutom motelu sam jeo pljeskavicu, koja se veoma razlikuje od leskovačkih pljeskavica. Spremala se da počne neka šiptarska svadba i žao mi je što nisam makar malo video kako izgleda jer sam morao da se vratim.
    Od Bujanovca prema Vranju, posle 3 km se nalazi Bujanovačka banja. Nekada je bila lepa. Kažem nekada, jer se vidi da su hotel koji je novijeg datuma i park veoma zapušteni. Voda ove banje, a pogotovo blato su poznati širom Evrope po svojoj lekovitosti. U banji se nalaze dve poznate fabrike pića, Heba i Bivoda.
    Od autobuske stanice krenemo desno prema Podujevu i posle 300 metara nailazimo na lep otvoren rekreacioni centar i šiptarsku kafanu ''Kod dva lava''. Ovde sam uvek rado dolazio i prijatno mi je bilo, kako u bašti, tako i unutra. Nije velika, a gazda koji je Šiptar se pozdravi sa svakim gostom. Muzika je uglavnom albanska, mada je ponekad i srpska. Tačnije, šta se sluša po Srbiji. Lepe i mlade konobarice će Vas ljubazno poslužiti.
    Nekoliko puta sam video svečanu povorku kako kruže gradom. Na čelu povorke od nekoliko auta i prikolicom u kojem su muzičari sa tradicionalnim muzičkim instrumentima (zurle, tapan i sl.) vijorila se albanska zastava. Veselii su se i muškarci i žene. Bilo mi je čudno što je radni dan. Dobio sam odgovor da je u pitanju sunet i radosni tata je organizovao da obilaze grad da i ostali podele radost sa njim.
    Imao sam prilike da probam neke domaće proizvode. Sve je izvrsno, Ustvari, sve je u pravom smislu domaće. Posebno mi je ostao u sećanju domaći paradajz koji sam dobio od jednog lokalnog poznanika iz njegove bašte. Koliko se sećam, tako ukusan paradajz nisam jeo, bar u Beogradu. 
    Ovo bi bilo ukratko o Bujanovcu. Bujanovac mi je ostao u lepom sećanju. Miran grad u kome svi žive složno i gde živi više nacija, kako sam malopre napomenuo, pretežno Srbi, Albanci i Romi i zbog toga se dosta razlikuje po mentalitetu od ostalog dela Srbije.
    Ako idete u Makedoniju ili Grčku, obavezno svratite u Bujanovac i nećete se pokajati.
    Želim Vam sretan put!
     
    Mladen Vodalov

    Kraljevo

    Autor Mladen Vodalov, za destinaciju Kraljevo,

    Datum boravka: 19.05.2011.
    Poseta ovom gradu ostala mi je u lepom sećanju, najviše po ljudima i okolini. Od zemljotresa 2010. pa narednih 2 godine, bio sam ukupno sa prekidima, oko 6 meseci. Doduše, ranije sam bio oko mesec dana, ali bila je zima, pa nisam imao volje da šetam. Idemo redom.
    Šetnju možete početi od trga srpskih ratnika na kom se nalazi čuveni spomenik ''Milutinac''. Ovde se odmah primećuje veliki hotel Turist, kao i kafana Pariz koja je očuvala stari šarm. Na ovom trgu je i turistička organizacija grada gde možete kupiti zanimljive suvenire. Krenimo pešačkom ulicom Omladinskom i ubrzo sa desne strane naići ćemo na poslastičarnicu ''Dolce vita''. Preporučio bih vam da je posetite. Lepe i mlade konobarice služe bečke kolače koji su veoma ukusni. Podseća na beogradsku poslastičarnicu ''Kod konja'', ali je jeftinije. Na kraju ulice naići ćete na trg koji je istorijsko jezgro ovog grada. Desno je crkva i Narodni muzej, a levo park. Crkva Svete Trojice je tipična za ovakve gradove. Zato je muzej posebna priča. Planirao sam da ga obidjem formalno za 15 minuta, ali sam se zadržao sat vremena i nije mi žao. Devojka koja mi je bila vodič, detaljno mi je i sa puno volje objašnjavala sve u muzeju i tako sam obogatio znanje o ovom gradu. Kada sam na kraju pitao koliko košta ulaznica, rekla mi je da ne košta ništa jer žele da poseta muzeju bude svima dostupna. U parku se nalazi duhovni centar vladike Nikolaja Velimirovića. Uvek kada sam prolazio ovuda, posećivao sam ovo zdanje gde su dve ženske osobe svojom smirenošću i blagošću doprinele da se osećam opušteno i prijatno kao ni u jednoj prodavnici takvog karaktera. Kada predjete prugu kod autobuske stanice, naići ćete na spomen-park koji čuva uspomene na žrtve 2. svetskog rata.
    Po meni, Kraljevo ima mnogo interesantniju okolinu. Ako krenete Ibarskom magistralom  prema Novom Pazaru, prvo ćete sa desne strane naići na restoran Akropolis. Kada sam ga prvi put posetio bio je za pamćenje. Sve je bilo u grčkom stilu, od hrane do enterijera. Tu sam prvi put probao šnicle od ajkule što je bilo nešto najukusnije što sam jeo do sada. Kada sam ga nakon godinu dana ponovo posetio, promenio je vlasnika i dobio je sasvim drugu namenu. Nastavljajući put, nailazimo na Matarušku banju. Tačnije, skreće se levo. Meni je ovde bilo jako prijatno, i uvek kada mi je vreme dozvoljavalo, dolazio sam ovde da se opustim u miru i tišini. U centru se nalazi veliki park, kao i prepoznatljiv hotel ''Termal''. Zanimljiv je pešački most preko Ibra. Produžimo li dalje Ibarskom, dolazimo do mesta Bogutovac, ali pre toga videćemo na levoj strani na brdu, stari grad Maglić. Nisam se peo. Od Bogutovca skrećemo desno i posle 2 km nailazimo na Bogutovačku banju. Tamo sam bio kao klinac sa roditeljima i malo sam se prisetio detinjstva. Kažu da je ova banja poznata kao ''raj za živce'', što sam i lično iskusio, jer mi pored ostalog bio nedostupan mobilni. Nastavljamo Ibarskom i kada dodjemo do mesta Ušće, desno skrećemo prema manastiru Studenica. Ako niste došli organizovanim prevozom, moraćete da stopirate ili da idete peške  ako imate višak vremena, jer do manastira ima 11km. Od Ušća do manastira veoma retko idu autobusi, a stopiranje će Vam se isplatiti, jer su ljudi ljubazni i praktično će Vas prvi povesti. Ja sam došao u Ušće oko 17h i stopiranje mi je bila jedina solucija.
    Od Kraljeva možemo krenuti prema Trsteniku, a pre nego što stignemo u ovaj grad, skrećemo desno prema Vrnjačkoj banji. Prema Kraljevu sam se vratio linijskim taksijem, po ceni autobuske karte. Iako ova banja administrativno ne pripada Kraljevu, zbog kratke udaljenosti, neće Vam oduzeti mnogo vremena da je obidjete. Do Trstenika sam otišao drugi dan. Na ulazu u grad, desno se vidi fabrika ''Prva petoletka''. Centrom grada vredi prošetati. Zanimljivo je. Levim putem se ide do manastira Ljubostinja. Išao sam peške, mada ima dosta da se pešači. Lepa je priroda oko manastira. Zanimljiv je manastir, a ima čuveno vino. 
    Po Kraljevu možete da vidite još zanimljivog. Recimo da odete do pijace vikendom koja je blizu jedinog gradskog mosta ili prošetati pored Ibra i posetiti neki od kafića. Prijatni kafići se nalaze i u pomenutoj pešačkoj ulici. Prošetajte mirnim ulicama ili nekim od 2 glavna parka, pored stanice ili pored pomenutog duhovnog centra. Idite u ultramoderni kulturni centar ''Kvart'' gde je bila praizvedba filma ''Profesionalac''.
    Što se tiče hrane, lepo ćete se najesti. Kraljevo je poznato po kajmaku, a lokalni specijalitet je kraljevačka šnicla. Od restorana bih izdvojio ''Kod lepog Bore'' i ''Duga'' kod Zlatića. Prvi je u centru i na nivou je, a drugi je u naselju Jarčujak, pored starog puta za Čačak. Drugi je jeftiniji od prvog i opušteniji, mada je sve to jeftinije nego u Beogradu. Npr. kafa u prvom je 50 dinara, koliko košta u lošijoj kafani u Beogradu na periferiji, recimo kod mene na Banjici.
    Većina dešavanja se odvija na centralnom trgu Milutinac. Tako sam bio u vreme 8. evropskog prvenstva u kajaku na divljim vodama. Trke su se odvijale kod Ušća, a dodela medalja na pomenutom trgu, gde sam prisustvovao.
    Kraljevo mi je ostalo u najlepšem sećanju od svih mesta koje sam posetio u Šumadiji i šire. Ljudi su veoma ljubazni i predusetljivi, tako da verujem da će i Vama prijati boravak u ovom mirnom mestu.
    Ako odlučite da obidjete Kraljevo, želim Vam sretan put!

    Mladen Vodalov

    Niš

    Autor Mladen Vodalov, za destinaciju Niš,

    Datum boravka: 14.08.2013.
    Niš sam u potpunosti upoznao 2013. kada sam bio u ovom lepom gradu oko 2 meseca, službeno. To je bila godina obeležavanja 1.700 godina od Milanskog edikta. Ono, zbog čega vredi da dodjete, jesu znamenitosti kao i dobar provod. Što se tiče ponude, u poređenju sa Beogradom, srazmerno je manja, ali u mnogo čemu na višem nivou.
    Idemo redom. Razgledanje možete početi od Tvrđave. Mnogo manja je od beogradske, ali je nekako fino ''upakovana''. Kada uđete, desno je letnja bina gde se održavaju filmski susreti, a nalaze se i 2 prodavnice suvenira. Kada izađete iz tvrđave i pređete most preko Nišave, odmah sa leve strane je spomenik novijeg datuma, caru Konstantinu. Idite pravo, pored Nišave i ubrzo ćete naići na spomenik Šabanu Bajramoviću. Od centra do Niške banje, odvešće vas autobus br. 1. Usput, blizu izlaska iz grada, sa desne strane, obavezno obiđite čuvenu Ćele-kulu. A kada budete izašli iz Niša, sa leve strane posetite Medijanu. Niška banja je prijatno izletište, prvenstveno Nišlija. Od centra Niša, jugozapadno idite i doći ćete do spomen-parka Bubanj, gde se usred šume, na jednom brdu nalazi proplanak gde je prepoznatljiv spomenik žrtava 2. svetskog rata u obliku 3 pesnice. Ovde su dovodili nevine, prvenstveno iz logora ''Crveni krst''. Ovaj logor se nalazi sa desne strane na izlazu prema Beogradu. Iako postoje logori gde je bilo više žrtava, i ovaj je na svoj način zastrašujući. Do Čegra možete doći prigradskim autobusom koji staje blizu autobuske stanice. Vidi se u daljini sa desne strane kada budete blizu i sidjete kod sela Kamenica. Posle, kada izadjete iz autobusa nema mnogo peške.  U centru Niša je Narodni muzej. Nije veliki, ali ga vredi posetiti. U Nišu postoji 6 pravoslavnih crkvi. Ako nemate vremena da sve obidjete, obavezno obiđite Saborni hram, crkvu cara Konstantina i crkvu svetog Pantelejmona. Postoji katolička crkva, kao i džamija, samo što nisam ulazio unutra. Video sam samo spolja. Sve što sam nabrojao sam obišao i sve vam preporučujem. Zbog zauzimanja prostora nisam opisivao znamenitosti, jer ćete sve detaljno naći na internetu.
    Kulturnih dešavanja ima mnogo. U Narodno pozorište sam išao nekoliko puta, a izdvojio bih predstavu ''Konstantin'', namenski pisana za pomenuti jubilej i posebno ''Gospodja ministarka'' u fantastičnoj režiji. Gledao sam godišnji koncert niškog najboljeg KUD-a ''Oro''. Ne sećam se da sam gledao bolji koncert nekog beogradskog KUD-a. Bio sam na promociji drugog albuma niške džez grupe ''Eyot''?. Savršeno. Išao sam na koncert niške filharmonije, gde su izvodili poznata dela. Hteo sam da gledam neku prvoligašku utakmicu, a tog vikenda sam gledao rukometni meč izmedju Železničara i PKB-a (Beograd) u hali Čair u istoimenom predivnom parku. Koncert filharmonije sam platio 100 dinara, ''Oro'' 150, dok me Konstantin koštao 700 dindži. Ali je ipak jeftinije od Beogradskih pozorišnih predstava koje koštaju oko 1.000 dinara. Ostala dogadjanja su bila besplatna. Radi lakšeg praćenja, 1 evro je oko 100 dinara. Na svim ovim kulturnim dešavanjima sam primetio, da ljudi dolaze što to stvarno vole, odnosno nisam stekao utisak da je neko došao radi nekog prestiža ili snobizma.
    Ono, po čemu je Niš nadaleko poznat širokim narodnim masama je po meraku, odnosno po dobroj hrani i provodu. Svaka kafana, svaki restoran je priča za sebe. Prepoznatljivi roštilj i burek su jeftiniji (pretpostavljam) i za Nišlije. Prekoputa autobuske stanice, gde bi trebalo da je skuplje, pljeskavicu od 200g sam platio 120 dinara. A na periferiji Beograda, npr. kod mene na Banjici je takva 250 dindži. Nećete naići na loš roštilj, kao i burek. Ili će biti srednjeg kvaliteta ili vrhunski. Obična mekika je 30 dinara, velika. Ako ste na kratko u Nišu, obavezno idite u restoran ''Tri fenjera'', koji je blizu autobuske stanice. Tamo sam jeo repove i butkice. Atmosfera je prava domaća. Poznata je Nišlijska mehana gde sam uz prijatni ambijent slušao izvrsnu akustičnu muziku. Preko puta autobuske stanice se nalazi poslastičarnica ''Beograd'' gde je svaki orijentalni kolač po ceni od 40 dinara. U centru obavezno prošetajte pešačkom ulicom i svratite u poslastičarnice ''Turist'' i ''Tramvaj''. U prvoj možete kupiti medaljone od belgijske čokolade sa likom cara Konstantina, a u drugoj će vas oduševiti neobičan ambijent. Od kafića bih izdvojio ''Lagano'' gde dolaze ili da se upoznaju ili društvo da se opusti. Ako ste u romantičnoj vezi, idite u kafić ''Sky'', gde ga posećuju isključivo zaljubljeni parovi da uživaju u zalasku sunca sa 4. sprata. Irski bar je kao u Beogradu, samo jeftiniji i opušteniji. Ako Vas zanima gde je nastala grupa Galija, idite u istoimenu kafanu u centru, koja je veoma pristojna.
    Na filmski festival nisam uspeo da odem, ali sam stigao da odem dan ranije pred otvaranje, taman da vidim ambijent. Ali sam bio na Nišvil jazz festivalu i utisci su fantastični. Točeno veliko Staropramen pivo je 100 dinara. Postoji nekoliko scena kao na Exitu. Izvodjači su vrhunski. Nisam bio na Exitu, ali u poredjenju sa beogradskim Birfestom, atmosfera je neuporedivo bolja.
    Ono što se posebno razlikuje od Beograda je što nema prosjaka i klošara na ulicama. U Beogradu ih ima na svakom ćošku, posebno ispred crkvi i groblja.  Pretežno su romske nacionalnosti i tako je Beograd stvorio jedinstven imidž. Kada sam pitao Nišlije zašto ih nema, rekli su mi da i kada se pojave, odmah ih teraju sa ulica. Samo sam video jednog čistača obuće, ali to je nešto drugo.
    Da zaključimo. Ako posećujete Niš, odmah zaboravite onu narodnu ''što južnije, to tužnije'', jer Niš je grad koji vredi posetiti i svako će naći nešto za sebe. Ljudi su veoma ljubazni i fini i sigurno nećete zažaliti što ste izdvojili vreme u ovom gradu. U centru, kod hotela Ambasador, obidjite turistički informacioni centar gde možete dobiti razne flajere i vodiče o Nišu, dobiti potrebne informacije, kao i kupiti prigodne suvenire.
    Ako idete u Niš, želim Vam sretan put!
     
    Јелена Антонијевић

    TARA

    Autor Јелена Антонијевић, za destinaciju Tara,

    Datum boravka: 16.08.2015.
    Boravili smo na Tari od 17.08. do 24.08.2015. i proveli divnih 7 dana. Bili smo smešteni u vili Tara lux na Kaludjerskim barama, za koju imamo samo reči hvale! Ali zaista, osoblje i gazda su toliko prijatni da se osećate kao da ste kod kuće, hrana je fenomenalna, atmosfera jako lepa koju dodatno krasi muzika iz bivše Juge. Smeštaj je sasvim pristojan, sobe su dosta velike i čiste, redovno ih čiste - svakodnevno. Ispred vile je igralište za decu. Naša preporuka za ovu vilu!
    A Tara... prava lepotica S pravom se može reći da je jedna od naših najlepših planina. Toliko toga ima da ponudi, samo ako ste raspoloženi da istražujete. Nedaleko od Kaludjerskih bara se nalazi manastir srpskih svetitelja, ergela konja i vidikovac Crnjeskovo. Sa vidikovca se pruža pogled na reku Raču i Bajinu Baštu. Zatim, posetite Mitrovac, i vidikovac Banjsku stenu (da vas ne buni, kao što je nas, Banjska stena je isto što i Kozja stena, iako to nigde nije tako obeleženo, čak je i na mapama prikazano kao da su dva različita). Sa ovog vidikovca uživaćete u pogledu na Perućac i reku Drinu. Tepih livada na Mitrovcu je pravo razočarenje, ali iskoristite priliku da je vidite, kad ste već tu. Zaovinsko jezero i Perućac su nešto što morate posetiti Takodje, preporučujem odlazak do manastira Rače. Kod hotela Omorika se nalazi staza ljubavi, i trim staza. Trim staza ima  i kod Belog bora.
    Preporučljivo je ići kolima na ovu planinu, da bi se obišlo sve što ona nudi. Mi  smo imali i bicikle i zaista se nismo pokajali što smo ih poneli. Staze lepo uređene, nema gužve u saobraćaju...
    Sve  u svemu, ako želite pravi odmor od užurbane gradske gužve i uživanje, onda je Tara pravi izbor!
    MaidaS

    Stara planina video

    Autor MaidaS, za destinaciju Stara planina,

    Datum boravka: 09.08.2014.
    Iako izuzetno bogata prirodnim lepotama, zvanicni sajtovi ne otkrivaju ni 100 deo onoga sto Stara Planina nudi. Kako smo mi 2014 letovali na Zavojskom jezeru, o kome ima jos manje, napravili smo video koji govori vise od reci. Uzivajte https://www.youtube.com/watch?v=3T1nAcTX5r8
     
    sinDragan

    Ribarska banja

    Autor sinDragan, za destinaciju Jastrebac,

    Datum boravka: 11.07.2015.
    Рибарска бања, божији дар на обронцима Јастребца. Удаљена је око 20 км од Крушевца. Ако идете ауто путем према нишу искључите се код Алексинца и преко места Ђунис за око 45 мин стижете у бању. Успут обавезно посетите манастир Светог Романа и манастир Покрова пресвете Богородице у Ђунису. Бања је смештена у буковој шуми и усред лета неће вам бити претопло. На самом улазу у бању налази се базен са термалном водом (улаз се наплаћује 300 дин) а у центру бање се налази Spa centar са још једним базеном који има и затворени део (улаз се наплаћује 600 дин). Вода у базенима је врућа па се у њима може купати и усред зиме. Можете ручати у оближњем ресторану или 2 км удаљеном Срндаљу где се налази етно ресторан са одличним печењем. Пре улаза у саму бању има неколико нових објеката где се може наћи смештај. Они који су у бољој физичкој кондицији могу се планинарском стазом прошетати до врха Јастребца. У бањи постоји пошта, продавница, кутак за децу, пијаца и апотека. Бања је одлично уређена са фонтанама и малим језерцима. У Рибарској бањи се може провести заиста предиван викенд и лепо одморити.
     
     
     
    SEA

    Kosmaj

    Autor SEA, za destinaciju Kosmaj,

    Datum boravka: 31.03.2015.
    U aprilu bili smo na vikendu na Kosmaju. Za one koji zive blizu Beograda idealno je mesto za beg od buke i beg u prirodu. Pristupacno je i relativno se brzo stize za oko 2 sata ste tamo, a priroda je fenomenalna, o miru i tisini koju presece samo crkut ptica ili razdragano cavrljanje necu ni da govorim. Za ljude koji nemaju vremena i za porodice odlicna opcija da malo pobegnu negde i da se opuste. Moze se naci povoljan smestaj, a cene su sasvim u redu. Kosmaj nije popularan medju turistima, meni je bio negde poslednja opcija i prijatno sam iznenadjena. Svaka preporuka sa moje strane.