• Bokica1411

    Relaks u banji Vrujci

    Autor Bokica1411, za destinaciju Srbija,

    Datum boravka: 07.01.2016.
    U banji Vrujci smo bili za produženi vikend u januaru 2016. Hteli smo da što kraće putujemo i opustimo se par dana. Našli smo preko interneta vrlo povoljnu ponudu Relaks paketa za dvoje. Deca-tinejdžeri su pristali da krenu sa nama jer su videli ono šta je njima presudno, wifi svuda u hotelu. Moram priznati da sam bila malo sumnjičava u vezi ponude, jer je Hotel Vrujci kategorisan sa dve zvezdice, ali sam se prijatno iznenadila. Smestili su nas na prvom spratu u novom delu hotela, obe sobe su bile uredne, ništa ekstra, ali sve veoma čisto, posteljina, peškiri, dobijete bade mantile, kupatilo pristojno, frižider u sobi, tv sa kablovkom, greju i noću pa je veoma toplo za spavanje (ovo naglašavam jer sam pročitala neki utisak na forumu da su sobe hladne, potpuno je suprotno). Jedino mala zamerka za jastuke, mali i tvrdi. Osoblje je primetno izuzetno ljubazno i predusretljivo, na žalost se ovakvim normalnim ponašanjem iznenađujem! Jedna bitna stvar- hotel je pre par godina privatizovan, vlasnik spava u hotelu, bar je bio tu u vreme našeg boravka i to se odmah oseti, sve je kako treba da bude. Hrana u hotelu sasvim pristojna, za doručak fina ponuda na švedskom stolu, ručak i večera izbor od 2 jela. Mom sinu je porcija za ručak bila mala, tražili smo da naručimo pored one koja nam sleduje po pansionu jednu dodatnu porciju, dobili je, ali nisu hteli da nam naplate, kažu politika kuće je da gosti budu zadovoljni! Volim kad u hotelu postoji lep lobi bar, kao što je ovde slučaj, prostran, udoban, lepa usluga, pristupačne cene, prilagođeno i pušačima.
    Organizacija ovog Relaks paketa je za pohvalu. Još na recepciji vas dočeka papir sa predloženim rasporedom termina za sve obuhvaćeno programom, sa mogućnošću da se dogovarate za alternativne termine. Nismo ništa menjali i bilo je odlično. Sad već bih imala i dodatne želje ako ovo ponovimo. Prvi dan je bio petak, stigli smo taman za ručak, i tog dana ništa nije po rasporedu, išli smo na bazen u hotelu. Voda u bazenu je termalna i 27C na obaveštenju je delovalo mnogo toplije od onog kad se uđe u bazen. Za moj ukus je ovo hladna voda, ali ja baš i nisam neki sportski tip. Bazen je čist, čuje se muzika, nema onog neprijatnog mirisa hlora, ali je hladno i oko bazena, nije uopšte prijatno za neko sedenje pored bazena. Ovo je za mene „sportska“ varijanta, plivaj dok možeš i beži iz vode. Narednih dana ženski deo moje porodice nije ponavljao susret sa ovim bazenom, i ta temperatura vode je za mene lično minus u celom ugođaju u banji. Kad pomislim na spa i opuštanje, nekako u mislima uvek zamišljam da mi je toplo, što podrazumeva i vodu u kojoj mi je prijatno toplo. Ako ste ovo sa vodom u bazenu spremni da podnesete, uživaćete u svemu drugom što je u ponudi, sve ostalo je odlično.  
    Sve aktivnosti u programu su osmišljene da se odvijaju istovremeno za oba partnera. Pošto ja imam ženski-programiran potrošački mozak, mnogo mi se dopalo što je u ponudi pisalo da se dobije poklon iznenađenja. E da vam otkrijem, nije jedan poklon,nego za svakog partnera po poklon! Drugog dana na rasporedu je prvo relaks masaža uljem sa medom i čokoladom, a zatim ženski poklon iznenađenja, da vam baš ne otkrijem, ali sviđaće vam se sigurno. Posle podne je najpre pola sata sauna, naravno samo za vas dvoje, a zatim pravo odatle u đakuzi, naravno samo za vas dvoje, sve uz muziku, sveće i muški poklon (e ni ovo vam neću reći, da ne kvarim iznenađenje). Verujte, ovakav program je sasvim optimalno za taj dan. Kad smo mi boravili u banji sneg je napadao napolju, trotoari nisu bili očišćeni, tako da se u tim uslovima boravak napolje u šetnji sveo na sat vremena dnevno. Banja deluje vrlo mala, mada je verovatno drugi doživljaj u letnjoj sezoni. Nismo imali neku inspiraciju da se šetamo van glavnog puta, ustvari biće da nam je prijalo lenstvovanje u hotelu. Taman za 2-3 dana boravka.
    Trećeg dana je po programu peloid, ovo je ustvari terapija blatom pola sata. Moram priznati da sam imala predrasude prema ovome, nekako sam zamišljala da to i nije neki ugođaj, da blato možda smrdi, da je to sigurno zdravo, ali nekako neprijatno i prljavo isl. Međutim, prevarila sam se, što želim da podelim sa vama, ovo je ustvari veoma prijatno. Birate na koji deo tela hoćete da vam nanesu toplo blato. Ja sam odabrala dužinom čitavih leđa. Da vam dočaram koliko je ovo zaista prijatno samo ću vam reći da smo i suprug i ja zadremali u tih pola sata druženja sa blatom. Kad bih ponovo došla izabrala bih ovu peloido terapiju svaki dan boravka, a i kad je plaćate nezavisno od ovog paketa vrlo je jeftina, mislim oko 300 din pola sata. Posle peloido po programu je pola sata refleksne masaže stopala. Ovo je odlična kombinacija, naime odabrali smo da ostanemo još sa aplikovanim toplim blatom dok nam rade masažu stopala, dobar izbor. Posle svega iz programa zaista se preporodite, naspavate, odmorite.
    Ovo je bilo dobro iskustvo, treba napraviti ovakve relaks-pauze od par dana, obnovite snage i opustite se.  
     
    Betolini

    Canj No2 2015

    Autor Betolini, za destinaciju Čanj,

    Datum boravka: 09.07.2015.
    I 2015 god odlucicli smo da odemo u Canj da se brckamo i kao i godinu dana ranije nismo se pokajali. Najvise smo izabrali destinaciju zbog cerkice koja je uzivala u gomili drugara koje je upoznala na moru. Njoj je zaista bilo predivno a zbog nje smo i zanemarili nedostatke koje ima ovo malo mesto. 
    Apsolutno nista se nije promenilo u odnosu na predhodnu godinu, ni cene u marketima ni guzva na plazi, ni cene brodica....detajlno o svemu tome mozete procitati u mom predhodnom tekstu o Canju na ovom linki: http://www.putovanja.info/utisci-putnika/crna-gora/canj/canj-2014-sa-detetom-r5483/  
    Zanemario sam da spomenem  i nekoliko negativnih strana ovog mesta....najvise naravno smeta prljavstina i djubre na plazi...i ako smo gotovo svakodnevno videli kamion za odnos smeca to isto smece je jako retko odnoseno sa same plaze. Zasto je to tako nije mi jasno sobzirom da su potrebna 2 coveka to da pokupe a i turisti su vrlo diskutabilni jer bacaju svuda redom. Mozda bi i bilo lepse i cistije kada bi se svi malo potrudili. Tu je i ogromna guzva na plazi zato sto je veliki deo plaze zakupljen pa nam ne ostaje bas puno slobodnog mesta. Nama to i nije mnogo smetalo jer smo upoznali mnogo divnih ljudi i druzili se, preskakali i gurali se....naravno da je i to mojoj ceri bilo interesantno  Jos jeda stvar, smestaj zna da bude prilicno skup. pogotovu ako ga trazite od kuce. Na licu mesta se moze naci i ZNATNO povoljnije jer ga daju posto zasto kada imaju slobodno ako im se niko ne javi. 
    Nas je celokupno letovanje iskostalo oko 600e ( smestaj, put, hrana, vanpansionska potrosnja....SVE ), ja mislim da to nije mnogo i da za toliko para ne mozemo traziti neki bas veliki luksuz. Zaista nam je bilo lepo, nasem detetu jos lepse, i nadam se da i ove godine idemo ponovo u Canj. Bogatiji za jos jedno dete, sada vrlo malo, ali smo i tamo vidjali bebe da se brckaju sto nas ohrabruje. Pozdrav svima i nadam se da se vidimo u Canju.
     
    Dax1

    Lefkada

    Autor Dax1, za destinaciju Lefkada,

    Datum boravka: 02.08.2015.
    Prosle godine na brzinu pokupimo se nas cetvoro autom i razmisljamo gde otici na letovanje....Izbor je pao na Lefkadu...Nesto lepse nisam video.Kad bi morao da pravim listu najlepsih letovanja bilo bi Lefkada pa 10 mesta prazno ....Ovako da ne davim. Kolima od Bg-a do Nidrija ravno 12 sati pridrzavajuci se svih znakova ogranicenja na putevima. Bili smo smesteni u Nidriju vila Metropol . Sam Nidri nije nista posebno plaze su nikakve jer je to luka.Uvece moze da se sedne na lepu veceru,ima setalista,kafica itd...Vecera za dvoje je bila sa picem od 15-25 e ... Na Lefkadu ne vredi ici autobusom nikako pogotovo ne u Nidri jer su plaze na drugom kraju ostrva i udaljene su po pola sata.Ako idete na Lefkadu preporuka je grad Agios Nikitas koji je sa zapadne strane i nalazi se pored prelepe Milos plaze(brodic 3e ili peske preko brda). Plaze koje OBAVEZNO morate posetiti su Porto Kaciki(zvanicno na 6. mestu najlepsih svetskih plaza),Agiofili i Milos. Naravno tu su jos mnoge...Ali ove tri jednostavno morate obici. Porto Kaciki- poseduje 2 parkinga (3 i 5 e ili kupite nesto u trafici koja je kod parkinga) koji se cuvaju a mozete i negde usput parkirati sto ne bi preporucio.Do plaze ima 150 stepenika. Na samoj plazi ne postoje lezaljke,kafici i slicno mada po plazi idu iz nekog restorana koji je iznad plaze i mozete naruciti sta god i oni ce vam doneti...Agiofili- plaza koja je skriveni biser...jednostavno morate videti...Preporucio bi da dodjete do grada Vasiliki i tu ostavite auto i odete brodicem do plaze jer je put uzasan... Milos- je ogromna plaza uz pomenuti Agios Nikitas biserno more,nema kafica,iznajmljivanje lezaljki i slicno(osim prodavaca krofni i slicno).Za avanturiste preporuka peske preko brda iz Agiosa (spakujete ladno pivo zbog dehidracije i samo napred). E da ima i Lidl nekih 15 minuta od nidrija kolima gde su cene kao po nasim marketima(grcko pivo nesto na A ... limenka od 0.5l je 0.49e,energetska pica slicna guarani takodje 0.49 itd.... Dakle ko je avanturista najtoplija preporuka za Lefkadu....E da i iznajmljivanje automobila je bilo oko 50 e na jedan dan plus gorivo ili ako je na vise dana moze dogovor....Takodje postoji i nazovi medjugradski bus do nekih plaza ali je to smor koliko smo culi od ljudi koji su isli njime....
    tijanatijica

    moraitika

    Autor tijanatijica, za destinaciju Moraitika,

    Datum boravka: 31.05.2015.
    Htela bih samo da kažem da porodice koje imaju malu decu, našle su pravo mesto, jer plaža je predivna, plićak koji je ne pregledan, sa predivnim peskom, bez ježeva, meduza, školjki, pravi raj za malu decu, ukoliko to tražite. A ono što mi je malo zasmetalo jesu ležaljke po 7 evra, pa smo ležali na peškirima ispod drveća, što na kraju nije bilo tako ni loše. Veoma ljubazni meštani i osoblje u kafićima gde smo se dobro i hranili. A Krf, prelep sa fantastičnom klimom, vreme predivno, i ako je na kopnu tačnije u Nei Poriju, u istom terminu padala kiša koja je pokvarila odmor našim prijateljima. Mi smo na Krfu uživali. Sve pohvale, jedino put je kolima malo naporan, pa zato svaka preporuka za avion posebno sa bebom kako smo se mi zaputili, ali uspeli smo.
    Micka Milica

    Parga u Oktobru

    Autor Micka Milica, za destinaciju Parga,

    Datum boravka: 01.10.2012.
    Ja sam posetila Pargu u oktobru 2012. godine. Od sedam dana svih sedam smo se kupali. Prelepo mesto na obali Jonskog mora, šarenolike fasade uske uličice prelepa tvrđava,zrele mandarine i ostalo jesenje voce, dve vece plaže i jedna malena skrivena iza stene,cveće na svakom koraku guzve nema jos po neka grupa turista i mestani. Taverne su se zatvarale svakim danom po jedna, kraj sezone a mi smo uzivali.....moram samo napomenuti da od svih mesta i ostrva koje sam ja posetila u Grckoj Parga mi se ucinila kao najskuplja....i naravno to je jedno od onih mesta za koje sam sigurna da ću opet otici... 
    Mladen Vodalov

    Bujanovac

    Autor Mladen Vodalov, za destinaciju Bujanovac,

    Datum boravka: 14.08.2009.
    Mala je verovatnoća, ako ste iz Beograda da ćete planirati da godišnji odmor provedete u Bujanovcu. Osim ako imate familiju ili prijatelje u ovom gradu. Mene je službeni put odveo tamo prvi put 2008. kada sam proveo 10 dana. Ali sam sledeće godine bio 3 puta, najviše u jednom rasponu od 2,5 meseca. I tada sam ga detaljnije upoznao.
    Sve je mnogo jeftinije nego u Beogradu. Najinteresantnije je za prosečnog turistu da krene od centra grada. Tu je veliki trg kao i pešačka zona. Pored uobičajenih zgrada vezanih za svaki grad (banke, pošta, razne prodavnice), iznenadiće vas Američka čitaonica. Dosta je velika,čak i za veće gradove. Ako vam se jedu ćevapi, idite u ćevabdžinicu ''Prizrenac'' gde su najbolji (šiptarski) ćevapi u gradu. Sigurno ćete poželeti da pojedete nešto slatko. Blizu centra je poslastičarnica ''Mladost'' koju drže Goranci i najbolja je u gradu, a verovatno i najveća. Možete probaci 15-ak vrsta orijentalnih kolača, kao i prirodnu limunadu i bozu. Naravno, i domaću kafu. U centru su prijatni kafići, a okolo kafane, za svačiji ukus.
     Upoznao sam dvojicu iz Bujanovca i oni su mi mnogo olakšavali snalaženje u gradu. U centru ćete naići na TV stanicu ''Spektri'' koja emituje (uglavnom) muziku na albanskom. Pored se nalaze 2 prodavnice koje prodaju CD i DVD takodje sa albanskom muzikom. Uglavnom je novokomponovana i malo imaju tradicionalnu. Primetan je veliki broj CD-ova od pevača starije generacije Sabri Fejzulahu. Verovatno je i danas najpopularniji kosovski pevač, a sećamo ga se kad je u ex-YU (SFRJ) zastupao TV Prištinu u takmičenju za YU kandidata za Pesmu Evrovizije. Šetajući gradom videćete zanimljive kuće specifične za ovaj kraj. Grad ima i nižu muzičku školu. Nalaze se i dve džamije, a jedna je romska. Za takvu džamiju sam tada prvi put čuo, a jedan lokalni stanovnik mi je rekao da nisu davali Romima iz nekih razloga da ulaze u (tada) jedinu džamiju, pa su ovi sagradili jednu za sebe.
    Od dogadjanja, vredi izdvojiti Letnje bujanovačke večeri. Tokom nekoliko dana leta, svake večeri se smenjuju razni izvodjači srpske, albanske i romske muzike. Smenjuju se redom, jer su ove 3 nacije podjednako zastupljene u gradu. Glavni trg postaje jedan veliki korzo. Prisustvovao sam jedne večeri kada je nastupao neki srpski ansambl u stilu Bilje Krstić.
    Po meni, jedinstven doživljaj je četvrtkom, kada je pazarni dan. I to je najbolja prilika da upoznate duh Bujanovca. Tada u celom Bujanovcu doslovno jedva možete da prodjete, a još teže da parkirate auto. Nema šta nema, a sve je upadljivo jeftinije nego u Beogradu. Npr. CD kod pirata u Beogradu je 100, a ovde 70 dinara.
    Kada od Bujanovca predjete autoput, levo se skreće do crkve Svetog Petra i Pavla. Slava Bujanovca je 12. jula i nije me posebno impresioniralo obeleževanje slave u pomenutoj crkvi. Najviše me razočaralo što je bilo malo ljudi.
    Desno, posle autoputa idemo prema selima Božinjevac i Levosoje u kojima žive pretežno Srbi. Ali, prvo nailazimo na kafanu ''Solun'', gde možemo prijatno jesti uz domaću atmosferu i domaće srpske specijalitete. Levo skrećemo prema Božinjevcu gde je železnička stanica Bujanovac, a pravo produžavamo prema Levosoju. Leti organizuju turnire u malom fudbalu, gde se sjate ne samo iz Levosoja, nego i iz okoline. Baš sam jednom proveo prijatno veče. U Levosoju je jedan pristojan restoran, Večiti mladoženja. Ako produžimo pravo, posle nekoliko kilometara dolazimo do Samoljica gde žive uglavnom Šiptari. TIpično je šiptarsko selo tog kraja, a izdvaja se motel Kavala i pored je moderna velika džamija. U pomenutom motelu sam jeo pljeskavicu, koja se veoma razlikuje od leskovačkih pljeskavica. Spremala se da počne neka šiptarska svadba i žao mi je što nisam makar malo video kako izgleda jer sam morao da se vratim.
    Od Bujanovca prema Vranju, posle 3 km se nalazi Bujanovačka banja. Nekada je bila lepa. Kažem nekada, jer se vidi da su hotel koji je novijeg datuma i park veoma zapušteni. Voda ove banje, a pogotovo blato su poznati širom Evrope po svojoj lekovitosti. U banji se nalaze dve poznate fabrike pića, Heba i Bivoda.
    Od autobuske stanice krenemo desno prema Podujevu i posle 300 metara nailazimo na lep otvoren rekreacioni centar i šiptarsku kafanu ''Kod dva lava''. Ovde sam uvek rado dolazio i prijatno mi je bilo, kako u bašti, tako i unutra. Nije velika, a gazda koji je Šiptar se pozdravi sa svakim gostom. Muzika je uglavnom albanska, mada je ponekad i srpska. Tačnije, šta se sluša po Srbiji. Lepe i mlade konobarice će Vas ljubazno poslužiti.
    Nekoliko puta sam video svečanu povorku kako kruže gradom. Na čelu povorke od nekoliko auta i prikolicom u kojem su muzičari sa tradicionalnim muzičkim instrumentima (zurle, tapan i sl.) vijorila se albanska zastava. Veselii su se i muškarci i žene. Bilo mi je čudno što je radni dan. Dobio sam odgovor da je u pitanju sunet i radosni tata je organizovao da obilaze grad da i ostali podele radost sa njim.
    Imao sam prilike da probam neke domaće proizvode. Sve je izvrsno, Ustvari, sve je u pravom smislu domaće. Posebno mi je ostao u sećanju domaći paradajz koji sam dobio od jednog lokalnog poznanika iz njegove bašte. Koliko se sećam, tako ukusan paradajz nisam jeo, bar u Beogradu. 
    Ovo bi bilo ukratko o Bujanovcu. Bujanovac mi je ostao u lepom sećanju. Miran grad u kome svi žive složno i gde živi više nacija, kako sam malopre napomenuo, pretežno Srbi, Albanci i Romi i zbog toga se dosta razlikuje po mentalitetu od ostalog dela Srbije.
    Ako idete u Makedoniju ili Grčku, obavezno svratite u Bujanovac i nećete se pokajati.
    Želim Vam sretan put!
     
    Marija Petrovic

    Tasos - Limenarija

    Autor Marija Petrovic, za destinaciju Limenarija,

    Datum boravka: 09.06.2015.
    Evo da dodam i ja nesto o Tasosu i mestu Limenarija. Letovala sam pocetkom juna 2015. Sto se smestaja tice, koliko para toliko i muzike, meni je bitno da je pristojno i cisto (sto je i bilo), vila malo udaljenija od plaze, ali nema veze ne skodi malo setnje. Plaza je peskovita, dovoljno siroka i dugacka. Na samom ulasku u more ima kamenja i nakon par koraka ulazite u dubinu od oko 1,6m i to traje 2,3 metra onda ide ponovo plicak sa peskovitim dnom. S obzirom da je pocetak sezone moram reci da je more bilo toplo (ne kao u sezoni ali svakako je bilo prijatno) ali nekim danima je bilo i jako prljavo i bilo je dosta meduza (meduze ste mogli slobodno da hvatate). Lezaljke se ne iznajmljuju nego narucis pice i to je to. Cene pica su kao i svuda od 3e. Bilo je i mesta ako zelite i sami svoj suncobran da postavite.
    Sto se samog mesta tice, Limnarija je fino, mirno, malo mesto. Turista najvise ima iz Srbije tako da se svi dobro sporazumevaju i na srpskom. Ima prodavnica suvenira, 3,4 marketa, taverni, kafea... I naravno giros mozete kupiti na nekoliko mesta. I ono sto se meni svidelo je jedna poslasticarnica na pocetku setalista gde u izlogu mozete videti 10ak vrsta baklava (prodaju jos razne kolace, ali baklave obavezno probajte) i prepodne (do nekih 11) sluze neke pite takodje su savrsene. Dok idete do plaze na svakom cosku ce vas presterati menadzeri kafea i restorana, svratite kod nas i slicno, a jos ako zavirite u meni gotovi ste. Malo mi je to smetalo jer ne mozes proci pored taverne a da ti neko ne ponudi da sednes kod njih. 
    U samom mestu osim Metaliona i napustenog rudnika nema se sta videti. Ako volite napustena mesta, brdo gde je bio rudnik je odmah tu tako da se mozete prosetati, a ako pratite stazu i sidjete sa druge strane brda tu je plaza metalion. Meni se licno ne svidja, kamenita, ulaz u more stenovit, ima jezeva. Ukoliko idete busom kao sto rekoh osim setnje po brdu nema nekih zanimacija, jedino mozete otici peske do Potosa, to je nekih 4km i ima pesacka staza skoro celim putem. I otidjite bar na jedan izlet. Ukoliko idete kolima, steta je ne obici Tasos, bogat je, ima svasta da se vidi. Ono sto se meni najvise svidelo je mesto Panagija.
    Mladen Vodalov

    Kraljevo

    Autor Mladen Vodalov, za destinaciju Kraljevo,

    Datum boravka: 19.05.2011.
    Poseta ovom gradu ostala mi je u lepom sećanju, najviše po ljudima i okolini. Od zemljotresa 2010. pa narednih 2 godine, bio sam ukupno sa prekidima, oko 6 meseci. Doduše, ranije sam bio oko mesec dana, ali bila je zima, pa nisam imao volje da šetam. Idemo redom.
    Šetnju možete početi od trga srpskih ratnika na kom se nalazi čuveni spomenik ''Milutinac''. Ovde se odmah primećuje veliki hotel Turist, kao i kafana Pariz koja je očuvala stari šarm. Na ovom trgu je i turistička organizacija grada gde možete kupiti zanimljive suvenire. Krenimo pešačkom ulicom Omladinskom i ubrzo sa desne strane naići ćemo na poslastičarnicu ''Dolce vita''. Preporučio bih vam da je posetite. Lepe i mlade konobarice služe bečke kolače koji su veoma ukusni. Podseća na beogradsku poslastičarnicu ''Kod konja'', ali je jeftinije. Na kraju ulice naići ćete na trg koji je istorijsko jezgro ovog grada. Desno je crkva i Narodni muzej, a levo park. Crkva Svete Trojice je tipična za ovakve gradove. Zato je muzej posebna priča. Planirao sam da ga obidjem formalno za 15 minuta, ali sam se zadržao sat vremena i nije mi žao. Devojka koja mi je bila vodič, detaljno mi je i sa puno volje objašnjavala sve u muzeju i tako sam obogatio znanje o ovom gradu. Kada sam na kraju pitao koliko košta ulaznica, rekla mi je da ne košta ništa jer žele da poseta muzeju bude svima dostupna. U parku se nalazi duhovni centar vladike Nikolaja Velimirovića. Uvek kada sam prolazio ovuda, posećivao sam ovo zdanje gde su dve ženske osobe svojom smirenošću i blagošću doprinele da se osećam opušteno i prijatno kao ni u jednoj prodavnici takvog karaktera. Kada predjete prugu kod autobuske stanice, naići ćete na spomen-park koji čuva uspomene na žrtve 2. svetskog rata.
    Po meni, Kraljevo ima mnogo interesantniju okolinu. Ako krenete Ibarskom magistralom  prema Novom Pazaru, prvo ćete sa desne strane naići na restoran Akropolis. Kada sam ga prvi put posetio bio je za pamćenje. Sve je bilo u grčkom stilu, od hrane do enterijera. Tu sam prvi put probao šnicle od ajkule što je bilo nešto najukusnije što sam jeo do sada. Kada sam ga nakon godinu dana ponovo posetio, promenio je vlasnika i dobio je sasvim drugu namenu. Nastavljajući put, nailazimo na Matarušku banju. Tačnije, skreće se levo. Meni je ovde bilo jako prijatno, i uvek kada mi je vreme dozvoljavalo, dolazio sam ovde da se opustim u miru i tišini. U centru se nalazi veliki park, kao i prepoznatljiv hotel ''Termal''. Zanimljiv je pešački most preko Ibra. Produžimo li dalje Ibarskom, dolazimo do mesta Bogutovac, ali pre toga videćemo na levoj strani na brdu, stari grad Maglić. Nisam se peo. Od Bogutovca skrećemo desno i posle 2 km nailazimo na Bogutovačku banju. Tamo sam bio kao klinac sa roditeljima i malo sam se prisetio detinjstva. Kažu da je ova banja poznata kao ''raj za živce'', što sam i lično iskusio, jer mi pored ostalog bio nedostupan mobilni. Nastavljamo Ibarskom i kada dodjemo do mesta Ušće, desno skrećemo prema manastiru Studenica. Ako niste došli organizovanim prevozom, moraćete da stopirate ili da idete peške  ako imate višak vremena, jer do manastira ima 11km. Od Ušća do manastira veoma retko idu autobusi, a stopiranje će Vam se isplatiti, jer su ljudi ljubazni i praktično će Vas prvi povesti. Ja sam došao u Ušće oko 17h i stopiranje mi je bila jedina solucija.
    Od Kraljeva možemo krenuti prema Trsteniku, a pre nego što stignemo u ovaj grad, skrećemo desno prema Vrnjačkoj banji. Prema Kraljevu sam se vratio linijskim taksijem, po ceni autobuske karte. Iako ova banja administrativno ne pripada Kraljevu, zbog kratke udaljenosti, neće Vam oduzeti mnogo vremena da je obidjete. Do Trstenika sam otišao drugi dan. Na ulazu u grad, desno se vidi fabrika ''Prva petoletka''. Centrom grada vredi prošetati. Zanimljivo je. Levim putem se ide do manastira Ljubostinja. Išao sam peške, mada ima dosta da se pešači. Lepa je priroda oko manastira. Zanimljiv je manastir, a ima čuveno vino. 
    Po Kraljevu možete da vidite još zanimljivog. Recimo da odete do pijace vikendom koja je blizu jedinog gradskog mosta ili prošetati pored Ibra i posetiti neki od kafića. Prijatni kafići se nalaze i u pomenutoj pešačkoj ulici. Prošetajte mirnim ulicama ili nekim od 2 glavna parka, pored stanice ili pored pomenutog duhovnog centra. Idite u ultramoderni kulturni centar ''Kvart'' gde je bila praizvedba filma ''Profesionalac''.
    Što se tiče hrane, lepo ćete se najesti. Kraljevo je poznato po kajmaku, a lokalni specijalitet je kraljevačka šnicla. Od restorana bih izdvojio ''Kod lepog Bore'' i ''Duga'' kod Zlatića. Prvi je u centru i na nivou je, a drugi je u naselju Jarčujak, pored starog puta za Čačak. Drugi je jeftiniji od prvog i opušteniji, mada je sve to jeftinije nego u Beogradu. Npr. kafa u prvom je 50 dinara, koliko košta u lošijoj kafani u Beogradu na periferiji, recimo kod mene na Banjici.
    Većina dešavanja se odvija na centralnom trgu Milutinac. Tako sam bio u vreme 8. evropskog prvenstva u kajaku na divljim vodama. Trke su se odvijale kod Ušća, a dodela medalja na pomenutom trgu, gde sam prisustvovao.
    Kraljevo mi je ostalo u najlepšem sećanju od svih mesta koje sam posetio u Šumadiji i šire. Ljudi su veoma ljubazni i predusetljivi, tako da verujem da će i Vama prijati boravak u ovom mirnom mestu.
    Ako odlučite da obidjete Kraljevo, želim Vam sretan put!

    Mladen Vodalov

    Niš

    Autor Mladen Vodalov, za destinaciju Niš,

    Datum boravka: 14.08.2013.
    Niš sam u potpunosti upoznao 2013. kada sam bio u ovom lepom gradu oko 2 meseca, službeno. To je bila godina obeležavanja 1.700 godina od Milanskog edikta. Ono, zbog čega vredi da dodjete, jesu znamenitosti kao i dobar provod. Što se tiče ponude, u poređenju sa Beogradom, srazmerno je manja, ali u mnogo čemu na višem nivou.
    Idemo redom. Razgledanje možete početi od Tvrđave. Mnogo manja je od beogradske, ali je nekako fino ''upakovana''. Kada uđete, desno je letnja bina gde se održavaju filmski susreti, a nalaze se i 2 prodavnice suvenira. Kada izađete iz tvrđave i pređete most preko Nišave, odmah sa leve strane je spomenik novijeg datuma, caru Konstantinu. Idite pravo, pored Nišave i ubrzo ćete naići na spomenik Šabanu Bajramoviću. Od centra do Niške banje, odvešće vas autobus br. 1. Usput, blizu izlaska iz grada, sa desne strane, obavezno obiđite čuvenu Ćele-kulu. A kada budete izašli iz Niša, sa leve strane posetite Medijanu. Niška banja je prijatno izletište, prvenstveno Nišlija. Od centra Niša, jugozapadno idite i doći ćete do spomen-parka Bubanj, gde se usred šume, na jednom brdu nalazi proplanak gde je prepoznatljiv spomenik žrtava 2. svetskog rata u obliku 3 pesnice. Ovde su dovodili nevine, prvenstveno iz logora ''Crveni krst''. Ovaj logor se nalazi sa desne strane na izlazu prema Beogradu. Iako postoje logori gde je bilo više žrtava, i ovaj je na svoj način zastrašujući. Do Čegra možete doći prigradskim autobusom koji staje blizu autobuske stanice. Vidi se u daljini sa desne strane kada budete blizu i sidjete kod sela Kamenica. Posle, kada izadjete iz autobusa nema mnogo peške.  U centru Niša je Narodni muzej. Nije veliki, ali ga vredi posetiti. U Nišu postoji 6 pravoslavnih crkvi. Ako nemate vremena da sve obidjete, obavezno obiđite Saborni hram, crkvu cara Konstantina i crkvu svetog Pantelejmona. Postoji katolička crkva, kao i džamija, samo što nisam ulazio unutra. Video sam samo spolja. Sve što sam nabrojao sam obišao i sve vam preporučujem. Zbog zauzimanja prostora nisam opisivao znamenitosti, jer ćete sve detaljno naći na internetu.
    Kulturnih dešavanja ima mnogo. U Narodno pozorište sam išao nekoliko puta, a izdvojio bih predstavu ''Konstantin'', namenski pisana za pomenuti jubilej i posebno ''Gospodja ministarka'' u fantastičnoj režiji. Gledao sam godišnji koncert niškog najboljeg KUD-a ''Oro''. Ne sećam se da sam gledao bolji koncert nekog beogradskog KUD-a. Bio sam na promociji drugog albuma niške džez grupe ''Eyot''?. Savršeno. Išao sam na koncert niške filharmonije, gde su izvodili poznata dela. Hteo sam da gledam neku prvoligašku utakmicu, a tog vikenda sam gledao rukometni meč izmedju Železničara i PKB-a (Beograd) u hali Čair u istoimenom predivnom parku. Koncert filharmonije sam platio 100 dinara, ''Oro'' 150, dok me Konstantin koštao 700 dindži. Ali je ipak jeftinije od Beogradskih pozorišnih predstava koje koštaju oko 1.000 dinara. Ostala dogadjanja su bila besplatna. Radi lakšeg praćenja, 1 evro je oko 100 dinara. Na svim ovim kulturnim dešavanjima sam primetio, da ljudi dolaze što to stvarno vole, odnosno nisam stekao utisak da je neko došao radi nekog prestiža ili snobizma.
    Ono, po čemu je Niš nadaleko poznat širokim narodnim masama je po meraku, odnosno po dobroj hrani i provodu. Svaka kafana, svaki restoran je priča za sebe. Prepoznatljivi roštilj i burek su jeftiniji (pretpostavljam) i za Nišlije. Prekoputa autobuske stanice, gde bi trebalo da je skuplje, pljeskavicu od 200g sam platio 120 dinara. A na periferiji Beograda, npr. kod mene na Banjici je takva 250 dindži. Nećete naići na loš roštilj, kao i burek. Ili će biti srednjeg kvaliteta ili vrhunski. Obična mekika je 30 dinara, velika. Ako ste na kratko u Nišu, obavezno idite u restoran ''Tri fenjera'', koji je blizu autobuske stanice. Tamo sam jeo repove i butkice. Atmosfera je prava domaća. Poznata je Nišlijska mehana gde sam uz prijatni ambijent slušao izvrsnu akustičnu muziku. Preko puta autobuske stanice se nalazi poslastičarnica ''Beograd'' gde je svaki orijentalni kolač po ceni od 40 dinara. U centru obavezno prošetajte pešačkom ulicom i svratite u poslastičarnice ''Turist'' i ''Tramvaj''. U prvoj možete kupiti medaljone od belgijske čokolade sa likom cara Konstantina, a u drugoj će vas oduševiti neobičan ambijent. Od kafića bih izdvojio ''Lagano'' gde dolaze ili da se upoznaju ili društvo da se opusti. Ako ste u romantičnoj vezi, idite u kafić ''Sky'', gde ga posećuju isključivo zaljubljeni parovi da uživaju u zalasku sunca sa 4. sprata. Irski bar je kao u Beogradu, samo jeftiniji i opušteniji. Ako Vas zanima gde je nastala grupa Galija, idite u istoimenu kafanu u centru, koja je veoma pristojna.
    Na filmski festival nisam uspeo da odem, ali sam stigao da odem dan ranije pred otvaranje, taman da vidim ambijent. Ali sam bio na Nišvil jazz festivalu i utisci su fantastični. Točeno veliko Staropramen pivo je 100 dinara. Postoji nekoliko scena kao na Exitu. Izvodjači su vrhunski. Nisam bio na Exitu, ali u poredjenju sa beogradskim Birfestom, atmosfera je neuporedivo bolja.
    Ono što se posebno razlikuje od Beograda je što nema prosjaka i klošara na ulicama. U Beogradu ih ima na svakom ćošku, posebno ispred crkvi i groblja.  Pretežno su romske nacionalnosti i tako je Beograd stvorio jedinstven imidž. Kada sam pitao Nišlije zašto ih nema, rekli su mi da i kada se pojave, odmah ih teraju sa ulica. Samo sam video jednog čistača obuće, ali to je nešto drugo.
    Da zaključimo. Ako posećujete Niš, odmah zaboravite onu narodnu ''što južnije, to tužnije'', jer Niš je grad koji vredi posetiti i svako će naći nešto za sebe. Ljudi su veoma ljubazni i fini i sigurno nećete zažaliti što ste izdvojili vreme u ovom gradu. U centru, kod hotela Ambasador, obidjite turistički informacioni centar gde možete dobiti razne flajere i vodiče o Nišu, dobiti potrebne informacije, kao i kupiti prigodne suvenire.
    Ako idete u Niš, želim Vam sretan put!
     
    enteriraj

    Milano :(

    Autor enteriraj, za destinaciju Milano,

    Datum boravka: 12.11.2015.
    Pa moram da priznam da nisam uopšte oduševljena Milanom. Bila sam smeštana u mestu 30-tak minuta od Milana koje se zove Busto Arsizio. Prvo jutro smo otišle na voz i kupile voznu kartu (povratna 8€) do mesta nadomak Milana a zatim prešle u metro i došle do trga Duomo. Sama katedrala je velelepna, ali je bilo izuzetno oblačno pa nismo mogle da se popnemo gore i pogledamo panoramu. Prošetale smo se po tržnom centru Vittorio Emanuele gde smo nezainetresovano gledale u garderobu nama preskupih radnji.  Uputile smo se se do četvrti Brera gde smo planirale da ručamo. To je tek bilo užasno. Hrana je užasna za nekog ko ne voli testa, Blagi užas. 
    Sve u svemu Busto Arsizio me je oduševio i sledeća 2 dana sam provela u njemu. Prelep gradić sa pravim italijanskim šmekom,ogromni trg sa divnim poslastičarnicama,radnjama, kafićima, odličnim Irish pubom i izuzetno ljubaznim domaćinima.