Intervju: Čarna Radoičić

Rediteljka Čarna Radoičić (ex Manojlović), docent filmske režije na Akademiji umetnosti u Beogradu, pre nekoliko dana je u Požarevcu snimila prve kadrove svog dugo planiranog filma o životu i delu slikarke Milene Pavlović Barili, "Monahinja Venera". U umetničkoj javnosti poznata je i kao umetnička direktorka festivala "Žensko oko sveta" održanog ovog proleća u Beogradu. Autorka je nekoliko dokumentarnih filmova i serijala, a premijeru ekranizovane životne priče jedne od najfascinantnijih žena prošlog veka najavljuje za 5. novembar naredne godine, na Milenin 101. rođendan.

Zašto baš Milena Pavlović Barili?

Zato što je ona jedna inspirativna, potpuno vanvremenska ličnost. Način na koji je živela i umrla su jako mistične i neistražene teme. Specifična je po tome što je praktično jedina naša umetnica koja je stvarala u vreme između dva svetska rata. Školovala se i radila po celom svetu, puno je putovala, i to sve potpuno sama što je za žene onog vremena bilo neuobičajeno. Nije imala porod, bila je udata za čoveka sedam godina mlađeg od sebe, nosila i očevo i majčino prezime i u tom smislu bila sasvim drugačija od svojih savremenica. To mi je inspirativno kao paralela sa našim vremenom i time kakva je pozicija žene danas. Ona je čak prevazišla samostalnost današnje žene.

S obzirom na to da je naša proslavljena slikarka preminula pre više od 60 godina, kako dolaziš do informacija koje su u vezi sa njenim životom?

U današnje vreme, zahvaljujući Internetu, mnogo je jednostavnije doći do informacija. Međutim, mnoge od njih nisu tačne, tako da mi je on pomogao onoliko koliko mi je i odmogao. Glavni izvor informacija i inspiracija su mi bili njen muzej, odnosno Memorijalna galerija “Milenin dom“ u Požarevcu, monografija koju je napisala Olivera Janković, kao i dokumentarni roman Adele Macole "Aquae passeris".

Milenin otac, kompozitor Bruno Barili, bio je Italijan, a i ona je mnogo vremena prodovila u Rimu. Da li će to biti jedna od lokacija snimanja?

Da, pored Nju Jorka, Pariza i Beograda, snimaćemo i u Rimu. Milena je tamo dosta radila, tamo je i sahranjena. Značajno je i to što u Rimu žive njeni rođaci, takođe umetnici, i ta njena očeva linija vrlo je interesantna za istraživanje.

Da li si nekada posetila Rim i kakvi su tvoji utisci?

Rim je jedna od mojih omiljenih destinacija jer je zanimljiv spoj antike i modernog doba. Potpuno je normalno da šetaš kroz antičku scenografiju dok oko tebe jure vespe. Prvi put sam tamo bila pre trinaest godina, a potom i pre mesec dana, između ostalog i zbog lokacija snimanja. Najviše me je očarala crkva Svetog Petra, zbog radova mnogih umetnika, a naročito Mikelanđela.

Često putuješ u Pariz. Šta bi mogla da preporučiš čitaocima našeg Magazina da posete, a da nije udarno turističko mesto?

Preporučila bih im da obiđu Treći arondisman, jevrejski kvart, koji nije tipično turističko mesto. Puno je butika i malih ulica u kojima nema gužve. Tu se nalaze muzej Bobur i Centar Žorž Pompidu, nacionalni muzej moderne umetnosti. Takođe, volim da odem u Peti arondisman, latinski kvart, posebno zbog dobre klope. Moram da izdvojim i meni omiljen Rodenov muzej.

Ne tako retko putuješ i po našoj zemlji, kako poslovno, tako i privatno. Da li postoji neka destinacija kojoj se iznova vraćaš?

Radeći serijal “Jedan običan život“ zaista sam imala priliku da obiđem celu Srbiju, osim Kosova, i mnoga mesta vidim po prvi put. Ipak, najradije odlazim na Divčibare gde imam vikendicu. Idem tamo već dvadeset dve godine. To je na dva sata od Beograda, priroda je divna i nadam se da neće postati popularno, kao na primer Zlatibor.

Koje ti je omiljeno prevozno sredstvo i da li imaš strah od letenja avionom?

U inostranstvu najviše volim da putujem vozom jer mi je to najprirodniji ritam kretanja i na taj način najbolje mogu da vidim predele kroz koje putujem, a u kojima se ne zadržavam. Strah od letenja nemam, samo blagu neprijatnost koju prevazilazim tako što se držim za ruku sa osobom koju volim.

Dunja Dunđerski