Intervju: Zoran Pajić

Njegovo lice ste verovatno već primetili i zapamtili - iz novina, serija ili reklama. Ovih dana vam se smeši sa malih ekrana sa jednom kokicom na dlanu u reklami za Telenor. Sa nama je pričao o svom dosadašnjem radu, planovima za budućnost, putovanjima, svojoj ljubavi prema Parizu, šopingu i filmovima. Za svaki slučaj zapamtite i njegovo ime jer njegovo vreme tek dolazi. On je Zoran Pajić, glumac.

Sa Zoranom smo razgovarali u njegovom stanu na četvrtom spratu jedne stare zgrade na Savskom vencu. Tamo gde sa ulice dopiru zvuci metropole, sirene i buka saobraćajne gužve iz ulice Kneza Miloša, kada se zatvore šaloni, ovaj prostor uz pomoć projektora, velikog platna i hiljade naslova na DVD-jevima, postaje mali privatni bioskop jednog profesionalnog filmofila.

Podsetimo posetioce sajta putovanja.info, gde su do sada mogli da te vide?

Premda sam igrao u nekim vrlo popularnim domaćim televizijskim serijama kao što su "Jelena", "Jesen stiže dunjo moja" i "Bela Lađa", zatim i u pozorišnim predstavama "Viktor ili deca na vlasti", "Kučka", "Audicija", publika me najčešće prepoznaje po pojavljivanjima u reklama za Jelen Pivo, Telenor, Donkafe, Minakva Life, Bambi...

Nije prošlo mnogo vremena od kako si diplomirao, a već te prepoznaju ljudi na ulici. Da li si zadovoljan kako je počela tvoja karijera?

Rad za televiziju je zanimljiv, ne previše naporan, a u isto vreme može dobro da se zaradi. Tako stičem nova iskustva i prijatelje. Sa druge strane, rad u pozorištu je velika škola i ispit za svakog glumca, iscrpljujući je i stresan, ali najveća satisfakcija je aplauz publike na kraju prikazivanja. U pozorištu se ne radi za novac, već iz ljubavi prema poslu. Ipak, velika uloga u filmu mi je za sada neostvareni san.

Da li ti posao kojim se baviš omogućava da putuješ?

Snimanje reklama i serija je najčešće studijski posao, mada je bilo nekoliko situacija kada smo snimali u unutrašnjosti Srbije i Crnoj Gori. Takođe smo sa nekim predstavama "tezgarili" po Srbiji i susednim zemljama. To je otrilike sve od putovanja koje mi je posao doneo. Mnogo češći slučaj je da sav novac zarađen na snimanju potrošim na neko privatno  turističko putovanje.

Da li to znači da često putuješ?

Da, puno putujem još od malih nogu, najpre sa roditeljima, a zatim i samostalno. Najranija putovanja kojih se sećam su letovanja sa roditeljima na Hrvatskom primorju, Dalmacija i Istra, kasnije Grčka i Kipar. Kasnije sam destinaciji birao više po svom ukusu i obišao Tunis, Dubai, Tursku, a onda Pariz, London, Beč...

Na pitanje "Koje mu je od tih putovanja najdraže?", Zoran bez razmišljanja odgovara:

Pariz! Najradije se sećam putovanja u Pariz. Bio sam tamo nekoliko puta i uvek bih se vratio. Pariz je zaista nešto posebno. On zaista jeste onako veličanstven kako se o njemu priča, čak i mnogo više. Odiše kosmopolitskim duhom, inspirativnom atmosferom, grad koji me osvaja svojim šarmom, bojama, mirisima i ukusima. Osim najpoznatijih znamenitosti, najdraže mi je da prošetam strmim i romantičnim ulicama umetničkog Monmartra i obavezno posetim neki bioskop, jer veoma cenim evropsku kinematografiju.

Pretpostavljam da je Pariz grad u kome bi voleo da živiš?

Definitivno, ne samo zbog njegove spoljašnje lepote, već zato što je to grad pun života, u isto vreme grad bogate tradicije i istorije, ali i savremena prestonica evropske kulture i mode. To je svakako grad u kome jedan glumac ima više mogućnosti nego u Beogradu. Sa druge strane London me privlači zbog toga što se tamo ne osećam kao stranac, jer tamo žive sve rase, nacije. To je grad koji prihvata svakog i ni u jednom trenutku nisam osetio onu poslovičnu hladnoću engleza o kojoj se toliko priča.

Šta obavezno nosiš na put?

Svoj iPod. Na putovanju obavezno slušam muziku sa područja koje posećujem. To mi pomaže da bolje osetim duh nekog prostora i doživim ga na pravi način. Volim da upoznam neki grad kroz muziku i filmove, ali i kroz ljude, hranu, piće i šoping. Nastojim da neki deo tog sveta ponesem sa sobom kući, pa tako najviše novca uvek potrošim na kupovinu. Na putovanjima kupujem suvenire, odeću, poklone za prijatelje, u Evropi obavezno DVD-jeve koje ne mogu naći u Srbiji, u Dubaiu tehniku koja je tamo vrlo povoljna, u Turskoj slatkiše.

Koja je sledeća destinacija koju ćeš oslušnuti i okusiti?

Ovog proleća će to biti Moskva. Do sada sam obišao mnogo zapadnoevropskih gradova, pa mi je želja da malo upoznam istočnoevropsku kulturu o kojoj ne znam puno.  U skorijoj budućnosti takođe planiram da posetim i Njujork, možda već na jesen. To je grad koji doživljavam kao svetsku prestonicu i od njega imam velika očekivanja. Siguran sam da će me osvojiti.

Da li češće putuješ preko agencija ili u sopstvenoj režiji?

Putujem uglavnom preko agencije. Nemam vremena da sam sebi organizujem putovanje,  a volim da budem siguran i da se na putu osećam komforno i bezbrižno. Najčešće putujem avionom. U metropolama volim da odsedam u starijim i ušuškanim hotelima karakteristične arhitekture tog područja i nisam previše zahtevan u pogledu zvezdica, dok na  odmoru volim da uživam u malo većem komforu.

Osim na ulicama Moskve i Njujorka, gde će naša publika moći da te vide ovog proleća?

Uskoro očekujem premijeru dokumentarno-igranog filma "Plava grobnica" o životu pesnika Milutina Bojića. Pored toga, veliki mi je izazov uloga u predstavi "Marlon Monro ili pokušaj uspostavljanja kulture u malom gradu" koju trenutno pripremam u Atreljeu 212 i čija se premijera očekuje početkom maja. I naravno, već imam zakazano snimanje sledeće reklame.

razgovarao: Aleksandar Đuričić