Godinama ih viđate po Beogradu, sa kamerom u ruci. Nasmejani, lutaju ulicama u potrazi za još jednom pričom. Pričama nikad kraja, iskustva nova - od pakla do raja, a gospoda Šaponja i Čavić, dve "urbane face" ovoga grada, za putovanja.info, bez pogovora, intervju su dala.
"Ciklotron", "Fatalni putopis", "Marka žvaka" su neki od serijala po kojima vas auditorijum pored malih ekrana prepoznaje. Večito vedri i nasmejani, na kreativan i kvalitetan način doprinosite zanimljivosti na televiziji. Ni malo lako pitanje, ili grešim - ali kako vam uspeva da svakog dana izmislite nešto novo, a da nije već obrađeno ili dosadno?
Čavić: Ljudi i pojave koje snimamo su svuda oko nas, svima nama su uobičajena svakodnevnica. Stepen devijantnosti domovine nam daje neslućene prostore kreacijama svih vrsta a mi ih samo beležimo. Mojoj kreativnosti doprinosi i činjenica da svakog jutra trčim u sebi.
Šaponja: Često se dešava da nas i sami ljudi koje snimamo kontaktiraju jer misle da su pravi sagovornici tj. da se njihov problem ili zanimljivost savršeno uklapa u priče kojima se bavimo.
Paralela između "nekada" i "sada" - da li ste vi učinili televiziju B92 boljom ili je ona vas?
Čavić: Naravno, ona je nas učinila boljim, a mi smo obogatili njen program.
Šaponja: Za sada je mrtva trka.
Mogućnost da gledam vaše putopise, ličnu bujnu maštu je učinila realnom. Putovao sam, istraživao i uživao uz pomoć vas. Da li planirate u neko skorije vreme da ponovo snimite ciklus takvih emisija za vašu televiziju ili neku drugu?
Čavić: Još pre četiri godine isplanirali smo novi serijal Ciklotrona i novih putopisa. Nadamo se da će se naši planovi realizovati, naravno, na TV B92.
Šaponja: Planovi postoje, mada su više u domenu mašte, ali i putopisi koje smo radili su uglavnom posledica iznenadnih prilika da se otputuje negde, a ne nekog velikog planiranja.
Sećaju li se mlada gospoda prvih putovanja, dok su bili klinci?
Čavić: Meni je tata pričao, da kada smo sa moje četiri godine sevali u Grčku na more, tačnije kada smo prešli granicu i kada su mi roditelji rekli da smo u Grčkoj, da sam pitao gde je Grčka, konstatujući da je ne vidim.
Šaponja: Pošto smo živeli na moru, prva putovanja su mi bila odlasci na zimovanje sa obdaništem. Stara Sušica, Platak, mesta po Gorskom kotaru, čisto da se vidi kako izgleda sneg uživo.
Omiljeno godišnje doba?
Čavić: Proleće, kad miriše.
Šaponja: Leto, 40 stepeni, asfalt se topi, nigde žive duše.
Bez čega ne putujete nikud, osim bez jedan drugog?
Čavić: Bez rezervnih cvikera i digitalnog foto aparata.
Šaponja: Bez kupaćih, švajcarca, najlona za pecanje i par udica.
Dušan Šaponja
Najdraže i najbolje putovanje u životu?
Čavić: Svakako da je naljuđe putovanje brodom Peaceboat oko pola planete. Dve destinacije koje su me najviše impresionirale su Indija i Eritreja. U Indiji smo boravili u državi Kerali, gradu Kočinu, odnosno selu udaljenom pedesetak kilometara od njega. Selo je pokraj jezera, u pesku, pod palmama i kokosima. Stanovnici su odani komunizmu, društveno podeljeni na kaste. Kada smo došli u selo, većali su o budžetu za narednih 5 godina. Tamo bih veoma rado živeo, ljudi su jednostavni i neopterećeni. Eritreja je skroz sumanuta, nekada je pripadala Etiopiji. Glavni grad je Asmara, i nalazi se na 1800 m nadmorske visine. U Ertitreji je ćao zdravo već dosta dugo. Imaju sumanutog diktatora, nema višestranačkog sistema, politički protivnici i oponenti nestaju. Crne su puti i definitivno najlepši narod planete. U prvoj polovini prošlog veka bili su italijanska kolonija, tako da je i danas moguće popiti espresso iz mašina starih šezdeset godina.
Šaponja: Definitivno putovanje od Tokija do Kanarskih ostrva o kome je pričao Čavić.
Indija je zemlja za mene, ne morate da se kupate svaki dan…
Mislim da je Tokio grad u kome bih rado živeo, samo nekoliko godina doduše, jer je previše vlažno. Sviđa mi se to što tamo nije nikakav problem da japi (u stvari tamo su svi japiji) stavi laptop pod glavu i prespava na ulici u petak uveče, niko neće da ga smatra za idiota ako to uradi, zatim nema mnogo kriminala, a pritom imam utisak sve vreme da sam se lansirao na neku drugu planetu… Pa tamo je u tradiciji da ispaljujete vatromet sa terase, spavate po podu u kancelaciji i nosite bicikl kada putujete negde. Mada kada malo bolje razmislim, možda me je kupilo i to što tamo preterano cene belog čoveka, pokušavao sam da im objasnim da je to pogrešno, mada bezuspešno, to je jače od njih.
Omiljeno prevozno sredstvo?
Čavić: Avojon.
Šaponja: Brod.
Da li češće putujete preko agencija ili u sopstvenoj režiji i koje su mane, a koje prednosti vašeg izbora?
Čavić: Trudim se da putujem isključivo u sopstvenoj režiji. Postoji pregršt bedekera o svim destinacijama ove planete, pregršt internet sajtova, najluđe je kada se putuje ovako, na bum. Agencije pružaju komfor, ali komfor nije ono što me interesuje kada je reč o putovanjima.
Šaponja: Putovao sam dosta, samo jednom preko agencije i to zbog vize, jer ako treba sam da se cimam oko toga, to je zlo i naopako. Putovanja u sopstvenoj režiji čovek može da produži i to je ono što mi prija najviše…
Dušan Čavić
Anegdota sa putovanja?
Čavić: Sasvim slučajna poseta ILM u San Franciscu, jednoj od kompanija Georga Lucasa. Oni su zaslužni za specijalne efekte većine holivudskih blockbustera. Tamo sam video E.T. –a, R2D2 –a i mnoge, mnoge druge filmske junake.
Šaponja: Kada smo sleteli u Tokio i izašli iz aviona, pomislio sam da stojim pored avionskog motora koji radi, počeo sam da se pomeram jer mi to smeta, a onda sam shvatio da je u pitanju regularna klima za to doba godine..
Najdraža nacionalna kuhinja i jelo?
Čavić: Indija. Tamo sam desnom šakom jeo najluđu hranu života. Piletinu u ljutom mango sosu, kokos pire krompir, papaju s ne znam već čim i još par jela kojima se sećam samo ukusa.
Šaponja: Mediteran, šta god, od škampi na buzaru do brodeta.
Kada ljudi dođu u Beograd, gde ih obavezno vodite?
Čavić: Da vide braću Rome ispod Gazele, u obilazak vila na Dedinju i na kej bloka sedamdeset, do Gandijevog spomenika.
Šaponja: Na buvljak, jer obično žele da kupe Rolex za male pare, na reke, Veliko ratno ostrvo da pomognu u čišćenju kad su već ovde.
Budući profesionalni projekti?
Čavić: Novi serijal Ciklotrona, serijal putopisa, dokumentarni filmovi o fenomenima našeg društva.
Šaponja: Sve isto što i Čavić, eventualno i neka emisija o ljudima koji žive na reci.
Neostvarena želja?
Čavić: Da vidim Aboridžine, obiđem polove i Kubu za Fidelova života i da steknem sopstveno ostrvo.
Šaponja: Da skačem padobranom, plivam sa definima, vidim Zemlju iz svemira.
Omiljeni citat?
Čavić: Ako hoćeš da dišeš duboko, moraš najpre isprazniti pluća. Lao Ce.
Šaponja: Multa quidem scripsi, sed, quae vitiosa putavi, emendaturis ignibus ipse dedi. Ovidije
Razgovarao: Marko Radovanac
