Opušten, uspešan, kreativan su samo neki od epiteta koje mogu pripisati umetniku Vasilu Hadžimanovu. Iako se može smatrati mladim muzičarem, karijera njega i njegovog benda traje već godinama. Kada je načinio prve korake, gde je sve bio, i sa kim je sarađivao, možete pročitati u ovom intervjuu.
Vasil Hadžimanov je danas poznati i priznati muzičar. Muzičko obrazovanje je započeo još kada je imao 5 godina, a završava ga na Berklee College of Music. Kako se rodila "prva ljubav" i koliko je bilo teško otisnuti se u pravcu zapada, željan usavršavanja?
Ne znam više kako, ali znam da je ljubav otprilike rođena kad sam se i ja rodio. Osnovni problem kontakt programa sa zapadom, ili u ovom slučaju Amerikom, je naravno novac. Ja sam imao tu sreću da pored talenta koji mi je doneo stipendiju imam i sponzore, od kojih su tu bili i moji roditelji.
Vaše impresije Bostonom, a kasnije Njujorkom?
Boston je jako lep studentski grad. Idealan za mladog, ambicioznog i zaljubljenog u Jazz Vasila te '92. Njujork je već jedan monstrum od grada koji ipak više volim na mesec dana, da li svirki tj.rada, da li zezanja, nego godine života.
U Njuorku ste imali priliku da svirate sa muzičarima poput Matt Garrison-a, Rick Peckham-a, Leroy Jenkins-a (u njegovoj rep operi “Funky Faust”), George Garzone-a, Ayib Dieng-om, a sa Paskal Bokarovim afro-pop bendom ste išli na američku turneju. Ovo su sve podaci iz Vaše bogate, profesionalne biografije. Koliko mladom, tek "završenom" studentu, znači takvo iskustvo, koliko mu ono pomaže u samopouzdanju i "probijanju" na muzičkoj mapi sveta?
Bez tih iskustava nema razloga da se čovek uopšte i bavi ovim poslom. Završiti školu je divna stvar, ali bez prakse, da tako kažem, nije to to. Koliko god su ti sjajni učitelji i škola, ona ulična škola u ovom slučaju, klubsko-scenska je najjača.
U jednom trenutku, odlučujete da se vratite u Srbiju i sa bendom započnete nešto novo. To "novo", sada je odveć prihvaćeno i poštovano od strane većine mlađeg i starijeg dela populacije. Za Vas i Vaš bend je to baš i karakteristično, vole vas i stari i mladi, muzika ima puno živosti, a opet na neki čudan način smiruje i opušta. Da li je to i bila Vaša ideja kada ste krenuli sa radom?
Moja jedina ideja, kada sam krenuo ozbiljnije da se bavim muzikom, je da non stop sviram i komponujem. Sa tih nekih 16, 17 godina ništa me drugo nije interesovalo - ni da li vole stari ili mladi, ni da li se treba obratiti publici tokom koncerta. Ništa.
Prvi album je rasprodat za tri meseca, imate iskustvo pisanja i komponovanja muzike i za film, osvojili ste i nagradu "Sunčane skale 2003" za "Najbolji instrumentalni album 2003", a svirali ste i na inostarnim festivalima. Da li ima nešto što niste ostvarili ili u budućnosti posebno želite, kada je u pitanju bend i nova iskustva?
Uf...toliko toga. Ovaj bend po meni nije ni zagrebao površinu onoga što je u stanju da uradi. Naša muzika je toliko komunikativna, a opet nije banalizovana, da ne vidim razloga da nas ne čujete na mnogo većim festivalima od ovih prethodnih. Drugo, moja konekcija sa Amerikom, koliko god je sada već bajata, nije uopste isključena kao kontakt sa muzičarima sa kojima VH bend može da saradjuje na sledećim muzičkim seansama različitih oblika. Ima tu jos mnogo toga, ali da ne gušim.
Da li ponekad žalite što ste se vratili, pomislite da ovde nema mesta za napredak, ili jednostavno, da bi za Vašu karijeru i snove bilo bolje da ste ostali u Americi?
Ne žalim, pomislim da ovde nema nade, ali i dalje sam tu. To se jedino i računa.
Kad ste bili mali, koliko ste često putovali sa porodicom ili drugarima, i da li se sećate svog prvog putovanja?
Često. Svako letovanje i zimovanje. Ne sećam se prvog, ali jedino što pamtim iz tog doba je kako mi je bilo mnogo lepo.
Vaše omiljeno godišnje doba i zašto?
Sva. Zato.
Ko Vas pakuje, supruga ili Vi sami, i šta je to bez čega nikako, ali baš nikako ne putujete?
Malo ja malo ona. Pretpostavljam da ne mogu bez gaća i čarapa nikako. Četkica za zube naravno.
Najdraže putovanje u životu?
Mislim da sam imao tu sreću da mnogo toga vidim i doživim sa svojih 34, ali ipak bih izdvojio Japan - grad Nagoja ili jos tačnije Aichi opštinu, gde se i desilo ono najbitnije zbog čega smo se i našli u toj zemlji. Od samog starta sve je bilo novo, fascinantno i potpuno zadivljujuće. Razlog našeg dolaska je bio najveći svetski sajam, EXPO 2005 ili svetski sajam, koji se dešava jednom u 5 godina i koji je jednostavno... da ti stane dah. Međutim, to je samo jagoda na tortu. Ono sto je mene fasciniralo, nije strahovite sajber, tehničke igračkice i naprave na svakom ćošku; nisu ni prečiste ulice, hodnici, kola, autobusi...; nije ni najbrži voz na svetu koji leti iznad zemlje; nije ni jako interesantna klopa koju moraš da zaista skapiraš i prihvatis da bi je i voleo. Nije ništa od toga, nego, jednostavno, mentalitet ljudi koji su nas pratili, pomagali nam i družili se sa nama. Samo bih želeo da barem malo naučimo od njihovog odnosa prema stranoj, nepoznatoj, finansijski neeksploativoj personi, a ne samo da koristimo njihove poklonjene autobuse.
Omiljena anegdota sa nekog putovanja?
Koliko ih ima? Recimo, kad smo u Puli poklonili tri kamena(povelje) našim domaćinima sa sve Bokijevima govorom i ceremonijom, u jednom pulskom klubu.
Koje prevozno sredstvo najviše volite, a kojim najčešće putujete?
Kada je čist i uredan i ne raspada se... voz. Najčešće, naravno, kombi sa ekipom.
Koliko su putovanja inspiracija za Vaš rad?
Sve je inspiracija za rad, ali ne škodi pomaknuti se iz Srbije, pa makar ti i ne donelo neku inspiraciju u poslu.
Da li su i neki strani muzičari dolazili kod Vas u posetu, odnosno, u Beograd, i kada dođu, na koja ih sve mesta vodite?
Dolaze često ljudi koji su sa mnom delili dobro i zlo u našoj školi u Bostonu. Vodim ih uglavnom na proverena mesta. Ako je klopa u pitanju, neki restoran sa domaćom kuhinjom ili neki klub koji bi eventualno mogao da im priušti nešto, koliko toliko drugačije. Glupo je voditi Amere na Jack Daniels i blues. Uz svo dužno poštovanje gospodina i muzičkog pravca.
Da li češće putujete preko agencije ili u sopstvenom aranžmanu, i od čega to zavisi?
Najčešće putujem preko agencije Nataša Hadzimanov, koja zastupa Vasil Hadzimanov bend u sastavu Vlada, Johhny, Boki. Imaju jako dobre aranžmane što pojedinacne, što grupne.
Nadolazeći profesionalni planovi i koncerti?
Čuće se. Idite na www.vhband.com i na myspace.com/vasilhadzimanov.
I pitanje za kraj, imate li neki omlijeni citat ili poruku mudrosti za naše citaoce?
Ne.
