Nju ne treba posebno predstavljati. Sredinom devedesetih pojavile su se dve nove, mlade dame na TV ekranima. Sestre, koje su u novoj muzičkoj formi, svojim kvalitetnim vokalima i osmesima zaista bile ohrabrenje nasuprot muzici toga vremena, koja je nažalost i dalje deo svakidašnjice, danas su dosta porasle i postale zrele ličnosti. Jedna je na muzičkom polju obeležila kraj prošle i početak ove, a druga, kako stvari trenutno stoje, sredinu ove i početak nove godine. Ovog puta predstavljamo Vam Kristinu Kovač, tekstopisca, producenta i pevačicu.
Veliki "comeback" sestara Kovač na srpsku muzičku scenu doneo je ogromno osveženje, ali pre svega kvalitet. Kakav je osećaj vratiti se i ponovo uživati i širiti energiju kroz pesmu?
Odličan. Osećam se sveže, odmorno, i znam da sam izašla pred ljude sa albumom koji je 100% ja. A to mi je najvažnije.
Trenutno se Vaš spot "Kolena" prikazuje svakodnevno na većini televizijskih programa, pesma se uveliko pevuši na gradskim ulicama, a sam tekst izaziva toplotu u srcu, pa se ne može ne postaviti pitanje - kako je pesma nastala?
Već nekoliko puta mi je rečeno da, slusajući ovaj album, deluje da sam pomalo opsednuta morem i letom, i ispade da je to stvarno tako, iako ja odgovorno tvrdim da više volim zimu, onaj hladan i resak vazduh, sneg u gradu, način na koji on denfuje sav zvuk i stvara jednu bajkovitu tišinu. E, a moja ljubav prema letu i moru je baš vezana za te emocije koje gaje muškarac i žena jedno prema drugom kada ih udari sunce, slana morska voda, slatko voće i ljubav... I mnogo volim ljubav na moru, pa sam htela to nekako da dočaram i u pesmi, to uzbudjenje.
Ko je sve zaslužan za nastanak spota, gde je sniman i kakvo iskustvo nosite sa sobom iz tog projekta?
Za nastanak spota su zaslužni mnogi talentovani ljudi - od mene koja sam sve smislila, i razradila "scenario", zatim Dejana Pevčevića, slovenačkog glumca koji se vrlo ozbiljno prihvatio ove uloge, i mnogo mi pomogao u postavci svih scena i njihovoj atmosferi, do reditelja Petra Pašića koji je sve to pretvorio u povezanu priču, i Milosa Srdića koji je kao direktor fotografije napravio čudo!!!
Naravno, bez Hello sokova i Avona, teško da bih uopste imala ovako skup i dobar spot.
Njima i još mnogima koji su učinili sve, da ovaj spot danas izgleda ovako, sam beskrajno zahvalna.
Da li su u planu novi spotovi i za koje pesme?
Naravno, planiram da izbacim najmanje 4 spota sa ove ploče, a mozda i više, ako budem imala finansijke uslove. Sada pripremam spot za pesmu "Život je ljut", moju omiljenu baladu sa ploče.
Kada biste seli u vremeplov i vratili se u detinjstvo, koje putovanje bi izdvojili kao najlepšu uspomenu?
Baš putovanje? To bi onda morala da bude vožnja kolima po Evropi, od Beograda do severa Norveške sa Aleksandrom i mojim, tada mladim, roditeljima. Išli smo kod našeg ujke u posetu. Vozili smo se našim produženim Mini Morisom koji se zvao "Suzika", i pozadi smo Aleksandra i ja sa spuštenim sedištima imale ogroman prostor sa jastucima, jorganima i igračkama, da nam put brže prođe... To je najlepše putovanje mog života. Stalno smo nešto pevale (Bitlsi su nam tad bili na tapetu!), i gnjavile mamu i tatu da stajemo na svakoj pumpi da piškimo i kupujemo čokoladice i Koka kolu u konzervi (tad je to bio neviđeni luksuz, jer toga nije bilo kod nas!).
Koliko je za umetnika bitno da istraži drugu kulturu, naciju ili podneblje, osim sopstvenih?
Mislim da je jako bitno. Meni je, lično, ipak bilo najbitnije da prvo, nakon naše, osetim kulturu zapada, jer sam na njoj odrasla, i najviše volim i muziku, i filmove i razne druge vidove umetnosti baš sa zapada. Mislim da su mnoga putovanja na koja smo Maki i ja išle kao male u mnogome formirala naše umetničke ličnosti i identitete, i pogled na našu profesiju.
Da li često i koliko volite da putujete?
Volim da putujem, ali imam problem sto se plašim aviona, iako letim ceo zivot. Nekako, što sam starija, to je taj strah jači, mislim da je to nasledno... Iz tog razloga, omiljena prevozna sredstva su mi ili auto ili voz. U svakom slučaju, nisam jedna od onih koja mora svugde da ode i sve da vidi, imam vrlo konkretna interesovanja, i njih želim da jurim u svojim putovanjima...
Spremanje prtljaga za put: a)što manje to bolje;
b)malo više od toga;
c)malo previše?
Hm, iskreno, uvek nosim malo previše, iz jednog jedinog razloga - hoću da imam taj luksuz da se obučem prema raspoloženju, a ne prema izboru stvari koje sam ponela. Tako da uvek nosim više, i onda vratim gomilu čistih nenošenih stvari sa putovanja, što i nije tako loše.
A da vukljam- vukljam, tako me i možete prepoznati po stanicama i aerodromima!
S kim češće putujete - porodicom ili prijateljima i u kojoj meri su saputnici bitni za krajnju ocenu uspeha samog putovanja?
Sa porodicom, mada bih volela da na par lepih putovanja odem sa prijateljima. Nekako je u današnje vreme uvek to teško organizovati, što zbog vremena što zbog novca - treba se poklopiti i uklopiti u obe stvari. Jako je važno da na putovanje idete sa nekim s' kim ste dovoljno bliski, i sa kim ne morate biti kurtoazni u ophođenju. Pristalica sam toga da svako radi šta hoće, pa ako se poklopimo, super, ako ne, nikom ništa!
Najdraže putovanje iz skorije prošlosti?
London, decembar 2006.godine, sa mojim mužem koji je tada prvi put kročio u Veliku Britaniju, a ja posle pauze od 8 godina. Divota, moj omiljeni grad na svetu!
Kada stranac dođe u Beograd, gde ga vodite?
Počinjem da imam uzasan lični problem sa najpopularnijom turističkom ponudom grada Beograda, a to su splavovi i sponzoruše. To me podseća na onu varijantu gde su stranci masovno išli npr. u Ukrajinu, jer za male pare mogu super da se provedu... Grozota. Ne želim da budemo poznati po pijančenju i lakim ženskama. Ja volim da ih odvedem u prave stare gradske kafane kao sto su Kalenić ili na kolenicu u Hercegovinu. Prošetamo Skadarlijom, odvedem ih na Kalenić pijacu, da osete duh ljudi...
Kristina Kovač - nekad i sad?
Uh, ajde da kazemo, ista ali sasvim drugačija. Kao da je mladost neka koprena pred očima, i da sa zrelošcu ta koprena spada, odjednom vidim čistije i jasnije, ali nisam sigurna da mi se sviđa to što vidim. Ne znam, sigurno da sam smirenija, umerenija, malo i pametnija, a definitivno skromnija!
Neostvarena želja?
Da ponovo živim i radim u Londonu, ali komotno i komforno...
Da li će Vaši fanovi imati priliku da Vas uskoro čuju uzivo?
Hoće, ali ja mislim tek negde u junu mesecu.
Još jednom, izražavam zahvalnost na odzivu Kristine Kovač, kada je u pitanju intervju, jer vreme leti, a svima nama je više nego dragoceno.
Razgovarao: Marko Radovanac
