Intervju: Marko Vidojković

Marko Vidojković je mladi srpski pisac, autor knjiga "Ples sitnih demona", "Đavo je moj drug", "Pikavci na plaži", "Kandže" i "Sve crvenkape su iste". Dobitnik je više priznanja: "Zlatni bestseler", "Petar Kočić", "Zlatni suncokret"-su neka od njih. Pored pisanja, Vidojković stiže da bude i izvršni urednik Plejboja. Ipak, i pored svih obaveza i skučenosti slobodnog vremena, uspeo je da nam posveti pažnje. Na tome-hvala mu!

Koliko je pank i taj i način posmatranja životnih vrednosti i društva doprineo Vašem književnom stvaralaštvu?

Neke stvari su neodvojive. Muziku koju slušaš dosta određuje to kakav si, ali ne u smislu da po svaku cenu prilagođavaš, na primer, svoj književni stil pank filozofiji. Pre je fazon u tome da stvari kojima se baviš, filmovi koje gledaš, knjige koje čitaš, nose neku zajedničku emotivnu crtu. U pank muzici je to pobuna protiv licemerja i ruganje sistemu i njegovim robovima. Ipak, svoju literaturu ne smatram pank literaturom, iako se poruke mojih knjiga mogu doživeti i kao pankerske.

Potreba za perom i hartijom, za Vas, je strast, želja da drugima otvorite oči ili spoznaja samog sebe?

To je vrlo jednostavno, jednog dana popizdiš na nekog ili nešto i, ako se ne pojavi neki ventil, prsneš. U mom slučaju, ventil je bilo pisanje. Naravno, to se u čoveku kuva neko duže vreme, a da on toga nije ni svestan. Tek kad počneš da pišeš, počneš i da analiziraš kako je do toga došlo. Nikad nije suprotno. Samo loši pisci unapred razmišljaju o svom pisanju.

Dobili ste par vrlo vrednih i cenjenih književnih priznanja. Koliko priznanja i komentari vaših kolega upotpunjuju pređašnje delo i Vama lično znače?

Jedino što mi zaista znači je reakcija čitalaca. Jedan mejl koji dobijem znači mi više od bilo kakve književne nagrade. A nagrade uglavnom znače onima koji nemaju čitaoce. Ukoliko imaš i čitaoce i nagrade, ne smeš sebi da dopustiš da te bilo šta u vezi s tojim radom ikada isfrustrira. To je najbolji podsticaj da se pišu još bolje knjige.

Nedavno ste bili u Americi, kojim povodom i kakve utiske donosite odande?

Ovo mi je bio treći put u Americi. Ovog puta bio je to Los Anđeles, bio sam kod druga dve nedelje, a iskoristili smo to i da organizujemo promociju Crvenkapa za naše ljude koji tamo žive. Bio sam u nekoliko svetskih centara pop kulture do sad - u Londonu, u Njujorku i sad je došao red na centar svetske pop kulture - L.A. Mislim da je okej obići mesta gde je nastajala muzika koju slušaš ceo život, filmovi koje gleadaš ceo život, a i dobar deo knjiga koje si čitao. Prirodno je da me zanimaju takva mesta, tako lakše kapiram način na koji smo mi njihovu pop-kulturu primenili u našem podneblju.

Književnost nema granica. Da li Vaša žeđ za putovanjem ima?

Granica nema kad su mnoge stvari u pitanju, samo ljudi to ne kapiraju. Planeta je ogromna i za svog kratkog života potrebno je obići što više fantastičnih mesta.

Koliko mislite da je bitno za čoveka da iskusi susret sa drugim narodima, kulturama i civilizacijama?

To je neophodno pre svega da bismo bolje skapirali zemlju u kojoj živimo. Mnogi ljudi, uglavnom oni koji nisu baš uno putovali, tripuju se kako su neke zemlje bolje od naše i kako su ljudi koji tamo žive kvalitetniji od onih koji žive ovde. Tek kad malo putuješ, ukapiraš da nema dobrih i loših zemalja, kao ni dobrih i loših ljudi. Svako mesto na planeti ima svoje dobre i loše strane, ne treba gajiti iluzije da je ovde loše a drgude je do jaja. Svugde je loše ako pustiš da ti bude loše.

Putovanje-a u najlepšem sećanju?

Na neka mesta sam išao poslovno, a na neka iz zezanja. Ipak, uvek mogu dovoljno da se podvojim, pa da i poslovna putovanja ukapiram kao priliku za dobru "vožnju". Američki kontinent mi je, za sad, najbolje legao. Bio sam u Las Vegasu, Bostonu, Njorku, Los Anđelesu i Meksiku. Planiram da se dokopam i Južne Amerike u narednih par godina.

Ako Vam stranac dođe u Beograd, gde ga prvo vodite?

Vodim na moj krov, jer se odatle vidi veliki deo Beograda.

Prevozno sredstvo kojim najviše volite da putujete?

Najviše volim da se vozim svojim kolima, a avion je nužnost, koja ume teško da padne, naročito zbog blejanja po aerodromima i jet laga.

Da li izbor destinacije koju birate za odmor, zavisi od klime, lepih žena ili lakoće pri izgovoru njenog imena?

Svaka klima mi je okej, žene su najlepše u Beogradu, a pošto sam bio najbolji imitator u odeljenju u osnovnoj, nemam problem sa lakim izgovaranjem bilo čega. Dakle, mora da je nešto četvrto.

Da postoji vremeplov, izabrali biste put u prošlost ili budućnost, i zbog čega?

Da postoji vremeplov, gledao bih kako da ga uništim. Ja verujem da nismo bezveze ovde i sad.

Putovanja i profesionalni projekti u pripremi?

Krajem avgusta idem poslovno u Dansku, izdvojio bih i svoj prvi odlazak u Aranđelovac, na promociju "Crvenkapa", 20. septembra, a pravi odmor planiram u novembru, posle sajma knjiga. Samo još nisam smislio gde ću. Jedini premijerni profesionalni projekat u pripremi za ovu jesen je zbirka priča, a tu je i reizdanje romana "Pikavci na plaži". Izdavač u oba slučaja je Samizdat B92.

Razgovarao: Marko Radovanac