Pripremite kožu za sunce!

Pre samog odlaska na more, gde će vam sunčanje postati glavna aktivnost, potrudite se da razmišljate i o svojoj koži koju ste već navikli na činjenicu da je malo kreme za sunčanje dovoljno za sigurno leto.
Ipak, stvari nisu toliko jednostavne. Iako većina nas preplanuo ten smatra vrlo privlačnim, znate li da je tamniji ten ustvari vrsta kožne bolesti?

Jeste li svesni da poneka opeotina od pre nekoliko godina može prouzrokovati trajnu štetu na vašoj koži pa i rezultirati rakom? Znate li u kojoj su meri štetni solarijumi?

Krenimo redom.

Sunce je 1,3 miliona puta veće od Zemlje, a sunčeve zrake donose nekoliko vrsta energija - kosmičku energiju, gama zrake, x zrake, ultraljubičastu i infracrvenu svetlost, vidljivu svetlost sa spektrom svih poznatih boja.

Ultraljubičasti zraci deluju antiseptično i sposobni su da uništaju bakterije, viruse, gljivice, plijesan i grinje u vazduhu, u vodi i na zemlji. Čak i reflektujuća svetlost s prozora okrenutog prema severu može uništiti bakterije u prašini na podu kraj tog prozora.
Ultraljubičasta svetlost uništava i klice na našoj koži. Zbog toga je sunčanje veoma koristan tretman za mnoge kožne bolesti kao što su gljivična oboljenja, impetigo, psorijaza, akne i slično.

Sunčevi zraci će zgusnuti i stvrdnuti kožu, čineći je tako otpornijom na povrede i infekcije. Umesto da ošteti kožu i podstaknu boranje i starenje, redovno, promišljeno i umereno izlaganje sunčevoj svetlosti će povećati njenu prirodnu otpornost protiv štetnih ultraljubičastih zraka.

Sunčanje isto tako može imati i vrlo neugodne posedice po kožu:

Ten – svi smatramo da je ten prvi znak dobrog zdravlja, a ustvari nemamo pojma koliko se varamo. Verujte, dermatolozi znaju bolje od nas – ten je ustvari rezultat svojevrsne ozlede kože i nastaje kao odgovor kože na opasne ultraljubičaste zrake.

Sunčane opekotine/sunčanica – opekotine možete dobiti najčešće između 10 sati ujutro i 4 sata popodne, kad su sunčevi zraci najjači. Isto tako, puno je jednostavnije izgoreti tokom vrlo toplog dana jer vrućina povećava efekt ultraljubičastih zraka, ali opekotine vas mogu zadesiti i tokom oblačnog vremena. Sunčanicu ćete najlakše prepoznti prema simptomima kao što su slabost, mučnina ili povišena telesna temperatura.

Starenje kože – ljudi koji ili rade napolju ili se sunčaju bez adekvatne zaštite vrlo često imaju tvrdu i grubu kožu zbog koje izgledaju stariji nego što jesu. Sunce takođe može uzrokovati pege koje zovemo i staračkim mrljama kao i male kožne izrasline koje se mogu pretvoriti u maligne melanome. Te su promene na koži uzrokovane višegodišnjim izlaganjem na suncu.

Bore – bore su direktno povezane sa sunčanjem, a njihov nastanak može ubrzati i pušenje.

Alergijske reakcije – neki ljudi na sunce reaguju pojavom alergija, a takve reakcije se kod njih javljaju nakon vrlo kratkog vremena provedenog na suncu. Alergija na sunce najčešće se manifestuje pojavom crvenih pega, a ponekad takve simptome uzrokuju i određeni preparati kao što su lekovi, parfemi ili kreme za sunčanje.

Pojedini lekovi kao što su antibebi pilule, antibiotici, medikamenti za kontrolisanje krvnog pritiska, artritisa ili depresije mogu prouzrokovati kožni osip.

Herpes – upravo zbog činjenice da sunce ustvari smanjuje šanse koži da se sama odbrani od ultraljubičastih zraka ona je dodatno izložena i najezdi virusa i bakterija. Tako se prilikom sunčanja vrlo često na nosu ili na ustima može pojaviti herpes. Njegovo pojavljivanje možete adekvatno spriječiti ako pre samog odlaska na sunce ta mesta na licu premažete kremom visokog zaštitnog faktora.

I kontakt sa određenim biljkama i voćem ili povrćem takođe može pojačati alergijske reakcije na sunce (ako dođete u kontakt s limunom, njegov bi sok u kombinaciji sa sunčevim zracima na vašoj koži mogao prouzrokovati opasne kožne reakcije).

tekst poslala Slavica Radić