Strah od letenja

Kako letenje postaje sve pristupačnije i jeftinije, a broj prevezenih putnika sve veći, povećava se i broj onih koji pate od straha od letenja. Aerofobia, aviatofobia ili aviofobia ne samo da može da stvori probleme osobama koje su primorane da lete zbog posla, već sasvim nepotrebno i neopravdano da spreči mnogo ljude da uživaju u čarima udobnog i brzog putovanja, dalekih destinacija.

Statistika (koja ne pomaže)

Iako se letenje smatra jednim od najbezbednijih oblika javnog transporta koje je na raspolaganju, strah od letenja je vrlo rasprostranjen. Po nekim istraživanjima, oko 18 odsto odraslih osoba ima ovaj strah, a od onih koji su leteli, više od pola ga je bar jednom osetilo. Statistika takođe kaže da je vožnja avionom 29 puta bezbednija od vožnje automobilom. Možda će vas začuditi i sledeće činjenice:

• Veća je verovatnoća da ćete umreti od ujeda pčele nego od letenja
• Ako biste leteli svakog dana, u proseku bi vam trebalo devetnaest hiljada godina pre nego što bi se baš vama dogodio fatalni incident.

Još malo zanimljive i (bezuspešno) ohrabrujuće statistike. Prema izvorima Prirodnjačkog muzeja Los Anđelesa, Masačusetskog Instituta za tehnologiju i Univerziteta Kalifornija, verovatnoća da ćete od nečega nastradati (u SAD) izgleda ovako:

• Kardiovaskularne bolesti: 1 u 2
• Pušenje (do 35. godine): 1 u 600
• Vožnja automobilom preko američkog kontinenta: 1 u 14,000
• Nesreća na biciklu: 1 u 88,000
• Tornado: 1 u 450,000
• Vožnja vozom preko američkog kontinenta: 1 u 1,000,000
• Grom: 1 u 1.9 miliona
• Ujed pčele: 1 u 5.5 miliona
• Komercijalni let avionom u SAD: 1 u 7 miliona

Ovako velika bezbednost komercijalnih letova proizlazi iz činjenice da se u vazduhoplovstvu o tome brine na svakom koraku. Obuka pilota se po svojm trajanju i ceni može porediti sa obukom lekara. Svaki sistem u avionu ima podršku najmanje jednog sistema koji ga zamenjuje u slučaju otkaza. Savremeni avioni imaju po tri računara i tri autopilota, i svaki od njih može da podrži sve neophodne funkcije. Na svaki sat letenja dođe u proseku 12 sati održavanja na zemlji. Kontrolori leta prolaze rigorozan trening i u toko osmočasovnog radnog vremena imaju najviše 5 do 6 sati aktivnog praćenja saobraćaja i nekoliko pauza i odmora. Svaki avion leti kroz rezervisan prostor na nebu širok oko 15 km u kome nisu dozvoljeni drugi avioni. Pravilo je da se olujni oblaci izbegavaju na više od 35 km. Najjače turbulencije, koje su vrlo neprijatne, ali i vrlo retke tokom letova, iznose oko 0.4g ("g" je sila zemljine teže), a današnji avioni su testirani na 6g do 7g. U prirodi su tolike turbulencije nemoguće.

Avion može da leti i bez motora

Ovde ćemo napomenuti još neke činjenice u vezi sa bezbednošću letenja koje nisu toliko poznate.

Avion može da leti uz pomoć jednog motora, ali i bez motora. Avion leti zahvaljujući vertikalnom potisku koji vazduh stvara na njegovim krilima. Ovaj potisak nastaje usled različite brzine horizontalnog strujanja vazduha ispod i iznad krila. Dakle, krila su najzaslužnija za to što avion leti, a ne motor. Motor služi da ubrza avion kako bi strujanje vazduha na krilima bilo dovoljno da stvori potisak dovoljan da održi avion u vazduhu. Jedan motor je sasvim dovoljan da bi se ovo postiglo. U slučaju otkazivanja oba motora, avion može iskoristiti svoju visinu da bi ubrzao. Dakle, gubitkom na visini, avion dobija na brzini i time se stvara dovoljan potisak i avion krstari, baš kao kod jedrilica. Naravno, komercijalni avion ne može ovako da leti neograničeno dugo, ali činjenica je da neće pasti kao kamen u slučaju otkaza oba motora. Boing 737 može krstariti preko 15 km sa svakim kilometrom visine, što znači da bi u slučaju otkaza motora na uobičajenih 10.000 m mogao da krstari do udaljenosti preko 150 km.

Čuvena je "Gimli Glider" afera iz 1983. kada je zbog loše kalkulacije goriva Boing 767-200 kanadske avio kompanije Air Canada ostao bez goriva (i električnog napajanja) na 12.500 metara. Pilot je uspešno spustio avion na aerodrom Gimli, bez pomoći motora, samo uz pomoć krstarenja i bez fatalnog ishoda.

Air Canada Boeing na aerodromu Gimli, nakon sletanja

Letenje je bezbedno. Pa šta?

Dakle, po svoj statistici, letenje je BEZBEDNO. VRLO bezbedno. Problem sa ovom statistikom je u tome što ona nimalo ne pomaže ljudima da prestanu da se plaše letenja, i u praksi se pokazuje da njeno isticanje donosi slabu ili nikakvu korist osobama koje imaju problem sa letenjem. Pozitivna statistika ne pomaže zato što strah od letenja uopšte i nema nikakve veze sa samom statistikom odnosnom verovatnoćom. Da je strah od letenja uzrokovan strahom da dođe do fatalnog incidenta, onda bi svako ko ima ovaj strah bio mnogo više (čak 29 puta) uplašen od vožnje automobilom. Međutim, svi znamo da ovo nije slučaj.

Komponente straha

Tehnički, strah od letenja je specifična fobija, jedan od nekoliko vrsta anksioznih poremećaja. Kao i svaka anksioznost, strah od letenja se više koncetriše na ono što bi moglo da se dogodi, nego na ono što se trenutno događa. Ako biste, na primer, sedeli u avionu iz čijeg motora izlazi dim, a pilot pokušava prinudno sletanje, onda bi to bio strah od jasne i prisutne opasnosti. Ali, ako sedite u avionu u kome svi sistemi funkcionišu normalno, a osećate strah da bi se nešto moglo dogoditi, to je onda anksioznost.

Strah od letenja ima ima više komponenata, od kojih neke nisu specifične samo za letove avionom. Neke od ovih komponenti su anksioznosti vezane za:

• visinu
• zatvoren prostor
• gužvu
• pasivno čekanje
• nerazumevanje razloga za čudne akcije, zvukove i osećaje oko vas
• vodu
• izlaganje podsmehu ("blamiranje")
• poverenje nepoznatoj osobi
• osećaj da ste van sopstvene kontrole
• mogućnost terorističkog napada

Simptomi

Svako ko bespotrebno brine o budućnosti izazvaće fizičke i emotivne reakcije koje su iste kao da se nešto opasno zaista dešava. Ovi simptomi se mogu podeliti na

1. Fiziološke: grčevi mišića, drhtanje, problemi sa disanjem, lupanje srca, bol u vratu, neprijatan osećaj u stomaku, znojenje, slabost, vrtoglavica, jeza, suva usta, bledilo ili crvenilo lica


2. Psihološke: slabo pamćenje, suženo opažanje, loše rasuđivanje, strepnja, nestrpljivo iščekivanje kraja

Međutim, treba znati da letenje avionom može izazvati i stvarne fiziološke reakcije. Tu spadaju problemi sa srednjim uhom, sinusima, venama, dekompresijom, hipoksijom, dehidratacijom, krvnim pritiskom, alergijama... Ovi simptomi često liče na one usled anksioznog poremećaja, a zapravo nemaju veze sa anksioznošću, ali je mogu podstaći ili pojačati.

Svi ovi simptomi kada se jave u avionu nisu ništa opasniji nego kada se jave na zemlji, ali se dešava da ih na zemlji ignorišemo i nimalo nas ne uplaše. U uslovima izolovanosti i osećaja zarobljenosti i bespomoćnosti oni mogu izazvati anksioznost ili pojačati već postojeću.

Zaključak

Iz svega navedenog, može se zaključiti da strah od letenja nije, ustvari, strah od rizika povezanih sa letenjem i avijacijom. On je baziran na neprijatnom saznanju da je ljudski život krhk i lako povredljiv, i da niko od nas, zapravo, nema stvarnu kontrolu nad njim, bilo na zemlji ili među oblacima.

Budući da ne možemo da letimo kao ptice, kada god se nađemo u "letećim mašinama" moramo se suočiti sa najdubljim strahovima ljudske krhkosti. Nije reč o tome da je letenje "neprirodno", već kada se nađemo gore na nebu, zapečaćeni u mašini, možemo da čujemo svoja najdublja unutrašnja šaputanja o bespomoćnosti jasnije nego bilo gde drugde.

Iako niko od nas ne drži ništa u svom životu u potpunosti pod kontrolom, pa ni sam svoj život, ipak možemo naučiti da kontrolišemo i upravljamo svojim razmišljanjima i osećanjima, i da verujemo u nešto što je veće i snažnije od nas samih, više nego što mislimo.

Tretman

Na sreću, postoje prilično uspešne metode tretiranja straha od letenja. Postoje tri vrste tretmana: sistematska desenzitizacija, kognitivna terapija i tretman medikamentima. Ove metode se po potrebi mogu kombinovati.

• Sistematska desenzitizacija je oblik bihejvioralne terapije (terapija ponašanjem) kojom se utiče na psihičke poremećaje kroz učenje ponašanja u određenim situacijama. Tako se na primer relaksacijom i tehnikama disanja mogu otkloniti fizički simptomi anksioznosti. Počevši od samog zamišljanja letenja, preko posete aerodromu i avionu, do samog prisustva na letu, osoba koja ima strah od letenja se postepeno i temeljno uči da zameni nepravilne obrasce ponašanja pravilnim.

• Kognitivna terapija uči osobe kako da promene misli koje vode ka anksioznosti. Kao plastičan primer, misao "evo, poludeću, nije mi dobro" zameni se mišlju "normalan sam i pod kontrolom i neće mi biti ništa".

Ukoliko se odlučite za posetu terapeutu opredelite se za onog koji je obučen i iskusan za rad sa fobijama. Nemojte gubiti vreme i novac na loše tretmane, jer uz adekvatnu pomoć strah se može prevazići za dva do tri meseca.

• Uzimanje anksioliotika iz grupe benzodiazepina kao što je Ksalol (Xanax) moglo bi da pomogne kod uklanjanju strahova. Naravno, ovi medikamenti se smeju uzimati samo na preporuku lekara i nikako nije preporučljivo (kao niti jedan drugi lek) prvi put ih uzeti pred let. Najbolje je dejstvo leka isprobati ranije, kod kuće, a pritom se može razmišljati o letenju i zamišljati sam let, kako bi se proverila reakcija organizma.

Strah od letenja je izlečiv. Ako ga imate, a imate potrebu ili želite da letite, nemojte se mučiti, već potražite pomoć.

A.Đ.