Međunarodni dan borbe protiv AIDS-a

Bez želje da na ovaj način povećamo broj čitalaca, već da prevashodno pomognemo našim drugarima iz JAZAS-a, i informišemo što više ljudi o ovoj opakoj bolesti, prenosimo u celosti neke delove tekstova sa njihovog sajta. Oni sadrže podatke i informacije o bolesti i njenoj zastupljenosti, kako kod nas, tako i u svetu.

HIV/AIDS

Sindrom stečene imunodeficijencije (HIV bolest, AIDS, SIDA) je klinička manifestacija infekcije koju izaziva virus humane imunodeficijencije.

Virus direktno napada ćelije organizma, i to najviše CD4 pozitivne T ćelije. To su ćelije imunog sistema organizma, odgovorne za odbranu od različita stanja i/ili bolesti. Na spoljašnjem omotaču imaju CD4 receptor za koji se vezuje HIV i ulazi u ćeliju. Inficiranjem CD4+ ćelija, HIV dovodi do slabljenja funkcije imunog sistema (imunodeficijencija), kada se stvaraju uslovi za pojavu tzv. oportunističkih infekcija i tumora. HIV može da inficira i druge ćelije u oraganizmu: druge ćelije imunog sistema i koštane srži, neke ćelije crevne sluznice i nervnog sistema.

Koja je razlika između HIV-a i AIDS-side?
HIV je virus koji izaziva AIDS-sidu.

H - Human
I - Immuno-deficiency
V - Virus

A - Acquired
I - Immune
D - Deficiency
S - Syndrome

Koliko vremena je potrebno da HIV izazove AIDS-sidu?
Trenutno, prosečan period vremena između HIV infekcije i pojave znakova koji ukazuju na AIDS-sida dijagnozu su 8 do 11 godina. Ovaj period varira od osobe do osobe i zavisi od mnogih faktora uključujući zdravstveno stanje i ponašanje inficirane osobe.

Danas postoje mnogi medicinski tretmani koji mogu produžiti vreme za koje HIV oslabljuje imuni sistem. Postoje tretmani koji mogu sprečiti ili izlečiti određene bolesti koje se javljaju vezano sa AIDS-sidom. Kao i kod drugih bolesti, rano otkrivanje infekcije nudi veće mogućnosti za lečenje kao i preventivnu zdravstvenu negu.

Kakva je veza između HIV-a i drugih polno prenosivih infekcija?
Ukoliko osoba ima polno prenosicu infekciju to povećava rizik od infekcije HIV-om u zavisnosti od toga da li određena PPI uzrokuje oštećenje sluzokože ili kože. Ukoliko određena PPI uzrokuje iritaciju kože, rane i oštećenja čine da HIV lakđe prodire u telo tokom seksualnog kontakta. Čak i one PPI koje ne uzrokuju oštećenja ili rane mogu da oslabe imunološku odbranu u genitalnoj regiji tako da se HIV prenosi lakše. (Source: Centers for Disease Control - CDC)

Kako je nastao HIV?
Poslednja prezentacija porekla HIV je izložena na 6-oj konferenciji o retroviralnim i oportunističkim infekcijama (Chicago, January 1999).
Na toj konferenciji je prezentovana predpostavka o 'prelasku' HIV-a na ljudsku vrstu sa jedne vrste šimpanze, najverovatnije kroz kontakt preko krvi tokom lova ili dresiranja životinja. CDC smatra da su činjenice predstavljene na ovoj konferenciji do sada najjači dokaz da HIV-1 potiče od čovekolikih primata (The research findings were featured in the February 4,1999 issue of the journal, Nature)
Poznato je da je virus postojao u SAD-u, Haitiju i Africi od 1977-1978. Tokom 1979, redak oblik upale pluća, raka i drugih bolesti je zabeležen od strane doktora u Los Anđelesu i Njujorku. Ono što je spajalo ove slučajeve jeste da takvo stanje bolesti nije uobičajeno za ljude sa zdravim imunim sistemom. 1982. godine Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) dao je zvaničan naziv bolesti AIDS (Acquired Immune Deficiency Syndrome). 1984-te virus odgovoran za slabljenje imunog sistema je identifikovan kao HIV (Virus Humane Imunodeficijencije).
(Source: Centers for Disease Control - CDC)

Kako mogu da znam da sam se inficirao/la HIV-om?
Jedini način da se sazna je test na HIV infekciju. Ne možemo se osloniti na simptome da bi procenili da li smo ili nismo inficirani HIV-om. Mnogo ljudi koji su inficirani HIV-om nemaju nikakve simptome bolesti dugi niz godina. Takođe, ne možemo se osloniti na simptome da bismo odredili da li osoba ima AIDS-sidu. Simptomi koji su povezani sa AIDS-om su slični kod mnogih drugih bolesti. AIDS-sida dijagnozu postavlja doktor na osnovu posebnih kriterijuma koje je ustanovio CDC.
(Source: Centers for Disease Control - CDC)

Koji su simptomi HIV infekcije?
Primarna HIV infekcija je prvi stadijum u razvoju HIV bolesti, kada je virus unet u telo. Neki istraživači koriste izraz akutna HIV infekcija da bi opisali period vremena od trenutka kada je osoba zaražena HIV-om do trenutka kada antitela koja se bore protiv virusa počnu da se proizvode u telu (uobičajen je period od 6 do 12 nedelja). Neki ljudi inficirani HIV-om osećaju simptome gripa. Ovi simptomi, koji obično traju nekoliko dana uključuju temperaturu, groznicu, noćno znojenje i osip. Drugi ljudi nemaju iskustvo ''akutne infekcije'', ili osežaju toliko blage simptome da je moguće da ih ni ne primete. Ukoliko ste doveli sebe u rizik od HIV infekcije pre nekoliko dana i sada osećate simptome gripa, moguće je da HIV uzrokuje takvo stanje organizma, ali isto tako je moguće da imate neku drugu viralnu infekciju. (Source: Centers for Disease Control - CDC)

Koji su simptomi AIDS-side?
Ne postoje zajednički simptomi za individualne slučajeve dijagnostikovane kao AIDS-sida. Kada je oštećenje imunog sistema teže, osobe počinju da pate od oportunih infekcija (te infekcije se zovu oportunističke jer ih uzrokuju organizmi koji ne mogu da štete zdravom imunom sistemu ljudi pa uzimaju mogućnost take the "opportunity" da napreduju kod ljudi koji žive sa HIV-om. Više ovih teških infekcija, bolesti i simptoma spadaju pod zajednički naziv koji je definisao CDC kao ''AIDS'' – sida. Prosečno vreme za koje se ispolji AIDS kod onih osoba koje su inficirane je 7 do 10 godina. (Source: Centers for Disease Control - CDC)

Svetske statistike UNAIDS

Globalna HIV/AIDS statistika, kraj 2005. godine

Poslednje statistike o svetskoj epidemiji HIV/AIDS-a objavljene su od strane UNAIDS/SZO krajem 2005. godine.

EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA HIV AIDS-a U SRBIJI

Epidemija HIV/AIDS-a u Srbiji zvanično je počela 1985. godine kada su prijavljeni prvi slučajevi AIDS-a, mada je prema podacima virusološke laboratorije Instituta za tropske i zarazne bolesti KCS u Beogradu, HIV prisutan u našoj sredini još od 1981. godine. Prvi slučaj HIV infekcije, prema podacima Centralnog registra inficiranih, obolelih i umrlih od HIV/AIDS-a u GZZZ Beograd, registrovan je 1984. godine. Prava epidemiološka slika HIV/AIDS-a u Srbiji nije u potpunosti precizna. Zvanični epidemiološki podaci govore da je i incidenca HIV/AIDS-a niska. Ovo je pre svega rezultat neadekvatno uspostavljenog nacionalnog sistema praćenja kretanja HIV/AIDS-a, a naročito unutar posebno osetljivih grupa za HIV infekciju. Takođe, treba posebno naglasiti da je u Srbiji izuzetno niska stopa testiranja i iznosi osobe na 1000.

HIV INFEKCIJA U SRBIJI

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Batut“ u periodu od 1984. do kraja 2005. godine registrovano je ukupno 2017 osoba inficiranih HIV-om od kojih je kod 1299 osoba dijagnostikovan AIDS. Od svih registrovanih HIV pozitivnih osoba 1481 su muškarci a 536 žena (odnos polova je približno 2,8:1). Većina osoba (oko 88%) je sa teritorije centralne Srbije, i to uglavnom sa područja grada Beograda (blizu 80%), dok je na području Vojvodine prijavljeno 209 HIV infekcija (11%). U Beogradu je odnos polova (m:ž) 2,4:1 dok je u Vojvodini taj odnos 6:1. Samo u periodu januar – novembar 2006. godine novodijagnostikovana je još 71 osoba inficirana HIV-om (12 u Vojvodini - 17%, 33 u Beogradu - 46%); a odnos polova M:Ž je 54 M: 17 Ž odnosno 3:1. Od novoregistrovanih HIV+ u 2006.-oj godini: 28 osoba (39%) je među MSM populacijom, 17 (24%) se inficiralo heteroseksualnim putem, 8 (11%) su intravenski korisnici droga i za njih 18 (25%) nije utvrđen način transmisije. Ako se posmatra stopa HIV infekcije na milion stanovnika Srbije (bez Kosova i Metohije), oboleli i umrli od AIDS-a i (po godini dijagnostikovanja) uočava se blagi trend porasta novodijagnostikovanih HIV infekcija, blagi pad oboljevanja i nešto izraženiji pad među osobama koje su umrle od AIDS-a.

Načini prenošenja HIV infekcije

1. Nezaštićeni seksualni kontakt sa HIV pozitivnom osobom (analni, vaginalni i oralni seksualni kontakt bez upotrebe kondoma). HIV se nalazi u presemenoj tečnosti, semenoj tečnosti, vaginalnom sekretu i u maloj koncentraciji u pljuvačci, mokraći, suzama) i pravilna upotreba kondoma je najefikasniji način smanjenja rizika prenosa HIV infekcije.
Seksualni odnos (vaginalni i analni): U genitalijama i rektumu, HIV može inficirati mukozne membrane direktno ili prodreti kroz posekotine i oštećenja nastala tokom odnosa (mnoga od takvih oštećenja prolaze neprimećena). Nezaštićen vaginalni i analni odnos je praksa visokog rizika Oralni seks (usta-penis, usta-vagina): Usta su neprijateljska sredina za HIV (u semenoj tečnosti, vaginalnom sekretu ili krvi) što znači da je rizik od HIV transmisije kroz grlo, gums i oralne membrane manji nego kroz vaginalne i analne membrane. Ali, u svakom slučaju, zabeleženi su slučajevi kada je HIV prenešen oralnim putem, tako da ne možemo da kažemo da je HIV inficirana semena tečnost, vaginalni sekret ili krv u ustima bezbedan. Nezaštićen oralni seks je praksa nižeg rizika.

2. Kontakt sa zaraženom krvlju – da bi se HIV preneo putem krvi potrebno je da se direktno unese ubrizgavanjem ili da osoba koja dolazi u kontakt sa zaraženom krvlju ima otvorenu ranu na telu (“krv na krv”). Prenosi se korišćenjem nesterilisanog pribora za ubrizgavanje psihoaktivnih i drugih supstanci, tetoviranje nesterilnim priborom, menstrualna krv...) HIV pozitivne osobe ne mogu biti dobrovoljni davaoci krvi.

3. Prenos HIV-a sa majke na plod, dete. Oko 30% dece HIV pozitivnih majki se zarazi pre, tokom i ubrzo nakon rođenja. Dojenjem se zarazi oko 50% dece. HIV pozitivna trudnica može roditi zdravu bebu ako se: a) tokom trudnoće primenjuje propisana ARV terapija b) porođaj obavi Carskim rezom c) bebi daje ARV terapija prvih meseci po porođaju d) beba ne doji.

KAKO SE HIV NE PRENOSI
HIV se ne može preneti uobičajenim kontaktima: ljubljenjem u obraz, grljenjem, rukovanjem, dodirom odeće, kijanjem, kašljanjem, kontaktom sa pljuvačkom, suzama, znojem. Ne može se preneti upotrebom predmeta: razmena peškira, pijenje iz iste čaše, korišćenje telefona, novca, kvaka... Ne može se preneti korišćenjem raznih usluga: transportnih, javnih kupatila, toaleta (ne prenosi se stolicom niti mokraćom), sauna, bazena, frizerskih i ksalona
Ne može se preneti korišćenjem usluga lekara i stomatologa, ukoliko se ispoštuju uobičajene mere i procedure predostrožnosti (korišćenje sterilisanog pribora, rukavica itd) tokom medicinskih intervencija i procedura (primena različitih dijagnostičkih i terapijskih mera, pa ni davanje veštačkog disanja “usta na usta”, “usta na nos”).
Ne može se preneti primanjem transfuzije krvi, dobrovoljnog davanja krvi i organa, ukoliko se poštuju uobičajene mere i procedure predostrožnosti (testiranje).

*Sve dodatne informacije o mogućim projektima ili kampanjama vezanim za ovaj dan biće prenete na sajtu putovanja.info.