Javni bicikli u Beogradu

Primenom projekta "Cikliranje" grad bi već na jesen mogao dobiti novi vid javnog gradskog prevoza. Građani bi mogli da iznajme specijalno dizajnirane bicikle, parkiraju ih na određenim punktovima i plate uslugu karticom ili putem mobilnog telefona.

Beograd bi već ove godine mogao da se svrsta u red evropskih gradova koji, kao jedan od glavnih vidova gradskog prevoza, koriste sistem javnih bicikala. Građani bi uvođenjem ovog sistema mogli da iznajmljuju specijalno dizajnirane bicikle na više lokacija u gradu, zatim da ih po završetku vožnje ostave na previđenim punktovima, a prevoz bi se plaćao kreditnim karticama ili putem mobilnog telefona. Prevoz biciklom osim toga značio bi i smanjenje gužvi u saobraćaju.

Prema rečima Koste Ćirića, predsednika organizacije "Inicijativa za održivu urbanu mobilnost", pilot - projekat takozvanog "cikliranja" očekuje se na jesen, a prva parkirališta za te bicikle biće raspoređena u delovima grada gde već postoji razvijena biciklistička infrastruktura.

Kilometri staza

- To bi za početak bio Novi Beograd, a potom potez od Ade Ciganlije, preko Bulevara vojvode Mišića do Dorćola i Sportskog centra "25. maj". Naravno, i centar grada biće u nekoj meri pokriven, a kasnije će se to širiti. Bitno je napomenuti da ovaj projekat ne narušava postojeću saobraćajnu infrastrukturu - navodi Ćirić.

Glavni grad Srbije trenutno ima oko 70 kilometara biciklističkih staza, od kojih se najveći deo nalazi na Novom Beogradu. Ta opština je i najviše uradila na prilagođavanju svoje infrastrukture vožnji bicikla. Na drugoj strani, postoji biciklistička staza od marine "Dorćol" do Ade Ciganlije, duga 7,5 kilometara, i od hotela "Jugoslavija" uz obalu Dunava i Save do Bloka 45, a tu je i ona oko Savskog jezera u dužini od 8 kilometara.

- Bicikl je savršeno prevozno sredstvo za kraće relacije, i njegovo češće korišćenje bi u budućnosti moglo značajno da utiče na smanjenje saobraćajnih gužvi u Beogradu. Javni bicikli se danas upotrebljavaju u mnogim gradovima Evrope i sveta, a 35 odsto građana Kopenhagena svakodnevno koristi taj vid prevoza. Zbog toga grad želi da podrži projekat "Cikliranje", i nadamo se da će on zaživeti - rekao je gradski arhitekta Dejan Vasović, na okruglom stolu posvećenom ovom pitanju, koji je juče održan u Skupštini grada.

Pored njega, u diskusiji su učestvovali brojni predstavnici gradskih vlasti i nevladinih organizacija, a između ostalog, istaknut je značaj biciklizma za poboljšanje zdravlja, gradske privrede i turizma, ali i za izmeštanje motornog saobraćaja iz centralnih gradskih ulica.

Dnevna i nedeljna pretplata

Bicikli će biti prilagođeni za obavljanje svakodnevnih poslova, jednostavni za korišćenje, opremljeni metalnom korpom, uz mogućnost prilagođavanja visine sedišta. Na parkiralištima će se automatski zaključavati, a uz poseban softver korisnici u svakom trenutku mogu da saznaju, između ostalog, gde ima slobodnih bicikala, koji će biti opremljeni i skrivenim GPS uređajem za praćenje.

Korisnici se registruju na samom parkiralištu, uz pomoć kreditne kartice ili mobilnog telefona, za dnevnu ili nedeljnu pretplatu. Takođe, postojala bi mesečna i godišnja članarina uz koju se dobija smart-kartica za lakši pristup biciklima.

Sedamdeset parkinga

- Postoji mogućnost širenja gradske biciklističke mreže, i to na potezu od Avale ka gradu, od naselja Rakovica prema centru, zatim od Petlovog i Labudovog brda, preko Vidikovca do Košutnjaka. Takođe, tu su i delovi Zrenjaninskog i Smederevskog puta - ističe Aleksandar Ilić iz Urbanističkog zavoda Beograda.

Na okruglom stolu su predstavljeni i rezultati nekih istraživanja, prema kojima svega petina stanovništva prestonice ima bicikle, dok je na drugoj strani oko pola miliona automobila. Kosta Ćirić kaže da bi pilot - projekat "Cikliranje" koštao oko 350.000 evra.

- Time bi bili pokriveni troškovi za početnih 500 bicikala, i razmeštanje oko 70 modularnih parkirališta, kao i operativni troškovi u prva tri meseca. Septembar je idealan za početak, jer se tada studenti vraćaju u Beograd, a oni su jedna od glavnih ciljnih grupa. Ova suma bi mogla da se obezbedi iz raznih fondova za infrastrukturu Evropske unije, kao i uz pomoć društveno odgovornih kompanija. Kasnije ćemo videti da li to može da zaživi, i koliko će koštati dalje razvijanje ovog sistema, kao idealne dopune za postojeći gradski prevoz - rekao je Ćirić.

Izvor: Press