Počelo je kao za otkazan put u Istambul… a
završilo kao jedinstveno putovanje u kategoriji do 5 dana! Fantastično
osmišljno i organizovano tako da se za kratko vreme vidi bar tećina Rumunije. Naše
predrasude o Rumuniji su neoprostive!
Nakon što završismo formalnosti, pođosmo put Temišvara iliti „malog Beča“ kako ga odavno zovu.
Iako je boravak u Temišvaru trajao kratko, i to oko ponoći, tek da
se popije kafa i protegnu noge po trgu Opere, odnosno trgu Viktorija kako je
prozvan nakon svrgavanja Čaušeskua 1989.god., mogli smo da osetimo deo
Rumunije. Tu saznasmo da se Rumuni prilično diče svojim latinizmom, te u svakom
većem gradu imaju po jednu statuu vučice koja doji Romula i Rema! Inače, Temišvar
je među prvima dobio električno osvetljenje i tramvajski saobraćaj. Verovali
ili ne.
Nastavak puta: Arad – Deva – Sebeš (Sebeş) – Sibiu
– Sigišoara, sa pauzom za klopu u motelu „Drakula“ sa farmom nojeva i konja!
E! Sigišoara!
Rodni grad Vlada Cepeša Drakule (1431)! To je stari grad koji je autentično
očuvan iz perioda 15. veka i kao takav zaštićen od UNESCO-a. Bili smo u glavnoj
kuli od 14 (danas ih je ostalo samo 9) zanatskih kula koje opasuju grad.
Tu je srednjevekovna muzejska postavka o gradu, soba
za mučenje, oružarnica, ali i fenomenalan vidikovac na kome se mogu naći i
pločice sa ispisanim svetskim metropolama i udaljenošću u kilometrima od istih.
Do vrha kule, i pomenutog vidikovca vode strme stepenice koje škripe pod nogama
i prave pravi ugođaj…Ulice su još uvek kaldrmisane.
A znate šta me posebno oduševilo? Na vrhu
brežuljka do koga se stiže dugim balvanima natkrivenim stepeništem, se u dva
mala “dvorca“ nalazi GIMNAZIJA! Klinci, nestvarno, van vremena, na odmoru
slušaju „tehnić“ okruženi šumicom i gledaju na grad u podnožju!
Sledeća stanica nam je grad Brašov, centar jugoistočne Transilvanije. Prelep, veliki trg pun
golubova. Crna crkva (Biserica Neagră) iz XIV veka (najveća gotska crkva između
Beča i Carigrada), sinagoga, poslastičarnica La
Vatra Ardealului, poznato
skijalište…
Konačno, dugo i željno iščekivana SINAJA! Osnivač manastira Sinaja došavši sa Svete gore Sinaj, sagradi manastir na
ovih 2500 m nadmorske visine koji postade „embrion“ grada. Dodade imenu Sinaj
slovo a, te manastir nazva Sinaja (XVII vek), nakon čega tu prođe i pruga, a
zatim poče da raste i grad!
A grad, grad je nestvaran! Poznato mondensko
skijalište u Karpatima nije džabe to što jeste! Mnoštvo hotela i vila u
specifičnom arhitektonskom maniru daju vam osećaj da ste u nekom drugom,
prošlom, bajkovitom vremenu…
Smeštaj u hotelu koji nosi ime grada je bio vrlo prijatno iznenađenje! Tu se
vraćamo na neoprostive predrasude o Rumuniji: dakle hotel koji nosi samo 3
zvezdice, a izgleda i nudi mnogo, mnogo više od toga! Nudi više nego mnogi
„evropski“ hoteli sa većim brojem zvezdica! Pravi planinski hotel, sa svim
mogućim sadržajima, toplim i ušuškanim a prostranim sobama, bilijarom, internet
kafeom, teretanom…Doduše prilično skupim espresom: 8 lei-a tj. 2.3 €!
Zamak Bran iz XIV
veka je zamak dinastije Basarab, a kasnije i rezidencija Ferdinanda i Marije u
kojem je Vlad Cepeš – Drakula
bio zatvoren je posebna atrakcija za turiste!
Naime tu ga je kraće vreme držao zatvorenog,
ugarski vladar – sin Sibinjanin Janka (sa kojim je Drakula drugovao!), jer je
sa Turcima sklopio dogovor. Trebalo je da eliminiše Vlada Cepeša, u zamenu za
to da Turci dalje ne napadaju Ugarsku. Međutim, zbog očevog prijateljstva sa
Drakulom, nije mogao da ga ubije već ga samo zatočio u zamak Bran, odakle ga
odvodi u Ugarsku. Koja vrsta zarobljeništva je to bila govori činjenica da se
Vlad Cepeš Drakula ženi sestrom svog tamničara.
Inače tokom prve polovine XX veka zamak Bran bio
je rezidencija Ferdinanda i Marije, drugog rumunskog kraljevskog para,
te je celokupna unutrašnjost preuređena u odnosu na srednji vek. Čak je
probijen i tajni prolaz za bežanje. Kraljevske prostorije izgledaju kao…kraljevske prostorije. Svaki opis je
izlišan… Napomenuću samo da je u „Muzičkoj sobi“ držao mini koncert i Goran
Bregović!
U podnožju zamka Bran nalazi se etno selo – muzej,
a sam prilaz zamku, pored jezera, sa prvim snegom ove zime, vratio nas je u
segmente prošlih vremena…
E! Ali zamak Bran je tek početak… Luksuz drvoraca
nas je tek čekao… Kroz šumicu, putićem stiže se do Dvorca Peleš i manje varijante dvorca
Pelišor… Neko je rezbario drvo, a onda ga postavljao na fasadu… Peleš je
bio letnja rezidencija Karola i Elizabete, prvog rumunskog kraljevskog
para. Ovaj dvorac je jedan od najlepših dvoraca Evrope. I to ne samo po mom
skromnom mišljenju.
A dvorac Pelišor
je ovaj kraljevski par predvideo za sebe „kad odu u penziju“. Morali smo papuče
da obujemo na ulazu da ne oštetimo svu tu lepotu. Nažalost, fotografisanje
unutar dvoraca nije dozvoljeno…moraćete da odete na lice mesta i da vidite
svojim očima J.
Jezero Snagov… sunčan, prolećni dan… iznenađenje nakon
prvog snega…Plovidba brodićem do ostrva sa istoimenim manastirom omogućila nam
je da izbliza vidimo mnoštvo kajakaša na treningu… Dalje na obali, na putu ka
ostvu, belasa se kraljevska vila, koju je Čaušesku
uzeo za sebe i napravio stakleni krov koji se otvara, kako bi mogao da direktno
ulazi u kucu helikopterom i iz koje je krenuo u beg ka Trgovištu u koje nikad
nije stigao…“Mučenik“ J razgnevio je i zapad i sopstveni narod u
pokušaju da vrati državne dugove…zna se preko čijih leđa…
Stigosmo na ostrvo. Dočeka nas seoska idila, prava
seoska okućnica, kuče žućko i jedan jedini monah u Manastiru. Manastir se još
uvek oslikava i sređuje - i monah je bio u radnom odelu!
Krajnja destinacija na ovom našem malom putovanju
kroz vreme i prostor bio je Bukurešt zvani
„mali Pariz“. Ovaj laskavi nadimak,
Bukurešt je dobio, ne samo zbog Trijumfalne
kapije, već i zbog zrakastih trgova i širokih bulevara… Stvarno ima šta da
se vidi… Palata
Parlamenta, Rumunski ateneum, bivša Kraljevska palata (danas Muzej umetnosti), Kraljevska
zadužbina (danas Univerzitetska biblioteka), zdanje Senata, crkva
Kreculesku (Creţulescu) …i još preko 200 crkava, tragovi metaka iz skorije
istorije…
Jedina moja
zamerka ovoj turi jeste upravo suviše kratko vreme za obilazak Bukurešta.
Potrebno je bar 3 dana za ovaj grad…
Od svega viđenog ja bih izdvojila Patrijaršiju i zgradu Parlamenta. Parlament je toliko velik da, kako neko reče –
ne može da stane u objektiv! Čaušesku je nameravao da u tu zgradu smesti, ako
se ne varam, 200 000 ljudi – tj. celokupnu administraciju!
Mi smo malo toga stigli da vidimo, jer htedosmo i da osetimo atmosferu
grada…pošto baš nešto i nema restorana tradicionalne rumunske kuhinje, bili smo
na kafici… u centru…
Zatim malo pazarili (cene su vrlo povoljne)… Rumunsko crno vino Murfatlar je delikates! Preporučujem! Obavezno ga
kupite u Bukureštu u supermarketu kod Mac Donalda,
ni slučajno na tezgicama u okolini zamka Bran gde su cene bezobrazno visoke!
Kad već pređoh na praktične stvari, moram vam reći
da je odnos lei-a i eura 3,5:1.
Najbolje da menajte valutu u bankama. A ako prvo naletite u menjačnicu onda
birajte onu koja ističe 2 a ne 3 kolone za promenu novca. U ovoj sa 3 kolone
kurs je najnepovoljniji. Ne treba da naglašavam da tražite menjačnicu gde piše
„comision 0%“. Al’ snaći ćete se već…
Ovo bi bila Drakula tura ukratko… Kraće ne može.
tekst pisala: Magdalena
realizacija puta: 01-05.11.2006.
