Jako vazno u Parizu jeste da vas prvi obilazak ovog grada bude
organizovan, znaci ono panoramsko razgledanje sa predstavnicima
turisticke agencije a naravno u vodjstvu dobrog turistickog vodica.
Nasoj grupi je tur. vodic bila starija gospodja koja vec dvadeset godina zivi u Parizu i ona nas je za to popodne koliko smo autobusom obilazili grad, sjajno uvela u svet pariskih ulica i gradjevina. Pored onih glavnih informacija, ona nam je pricala razne intrigantne price po kojima smo zapamtili svaki deo ovog grada, na primer, gde su vecerali Dajana i Dodi, neposredno pre nesrece, u hotelu Ric ili gde sopinguju prosecni Parizani, gde je pristupacno za kupovinu a nasuprot tome, gde su veliki modni centri cuvenih modnih marki i firmi.
Zahvaljujuci njenim zanimljivim pricama, kod obilaska cuvenog dvorca u
Versaju, uspeli smo da razlikujemo Luja 15, koji je bio veliki
zenskaros, od Luja 14, koji je sagradio posebnu kapelu u kojoj se
vencao sa guvernantom svoje dece u koju se zaljubio i naravno Luja 16,
koji je ostvario kulturni napredak u zemlji.
Nakon ovakvog obilaska, svaki naredni dan u Parizu obavezno sami
setajte cuvenim ulicama Pariza, jer je moguce peske obici Trijumfalnu
kapiju, sve zanimljivosti u Sanze Lizeu pa cak do Luvra i njegove
okoline.
Iz nase grupe, jedan mlad bracni par se upustio u avanturu da jedno
vece, bez obzira na vec obezbedjen smestaj, prenoci i proseta po Mulen
Ruzu. Svasta su uzbudljivo doziveli. Recepcionar crne koze im je jako
jeftino naplatio prenociste u cetvorokrevetnom apartmanu jer je on sav
taj novac stavio u svoj dzep i nije ni prijavio njihovu posetu, a cini
im se i da bi on spremno odgovorio i na njihove eventualne lascivne
prohteve da im, na primer, za novac obezbedi drustvo. Obilazili su
sjajne boemske barove sa dzez i bluz pevacima, sretali prostitutke i
transvesiste na ulicama a i prisustvovali su vecernjoj misi u jednoj
crkvi.
Ajfelov toranj jako atraktivno sija i presijava se nocu i mozete ga
dugo gledati a popeti se na njegov vrh danju, ali uz opomenu da to ne
radite prvog dana svog boravka, kao sto smo mi pogresili, nego tek kad
upoznate Pariz, pa znate u sta gledate sa vrha.
Odlazak u Diznilend nije samo za decu. Pre samog ulaska u Diznilend
postoje citavi kompleksi restorana i hotela koji su uradjeni tematski i
u svakom od njih postoji neki spektakularan program, kao na primer u
dzungli sa zmijama i pticama, ili u kaubojskom ambijentu.
Suveniri su jako skupi a svi imaju etiketu Made in China, sto vas jako razocara jer biste hteli nesto autenticno francusko.
Zbog toga je najbolje obici galerije u ulici pored Luvra ili slikare
koji izlazu ispred samog muzeja koji slikaju motive Pariza. Slike,
neuramljene, naravno, nisu uopste skupe, oko 20-30 eura.
Plovidba Senom u drustvu velikog broja turista je zanimljiva jer vam
daju slusalice sa govorom tur. vodica koji opisuje zdanja pored kojih
plovite i to na jeziku koji sami odaberete a sve to je praceno muzikom
neke lepe francuske sansone.
Pice i klopa u kaficima uopste nije skupa a svi kafici lice jedni na
druge sa polukruznim bastama oko coska kafica i sa kariranim
stoljnacima.
Put autobusom do Pariza nije bio naporan jer smo nocili usput u becu
ali je direktni povratak do Beograda jako naporan. Zbog toga su sjajne
kombinacije koje nude neke tur. agencije, da se ode busom uz obilazak i
odmor u svim vecim i zanimljivim usputnim gradovima a da se vratite
avionom. Nije ni skupo, a vredi.
Tekst napisala: Lepa Đokić
