Buenos Aires je
otkriven na obali Rio de la Plata 1570. i nazvan je po
zaštitniku mornara kao dobar vetar ili buen
aire. Grad je bio nerazvijena i zaostala kolonija čitavih 200 godina sve dok
Španija nije koncentrisala pažnju na napredak svog Perua. U toku ovog vremena Buenos
Aires postaje napredni centar za krijumčarenje između
Južne Amerike i Evrope. Nezadovoljstvo španskom ekonomijom i političkom
dominacijom eskalira u majskoj revoluciji 1810. godine i dovodi do nezavisnosti
1816 godine. Njegovu istoriju od tada odlikuju uporni vojni državni udari i nedostatak
političkog rukovodstva, a posledice su bile rastuće neprijateljstvo i nelojalnost
vlasti kao i opšte siromaštvo i oskudica, što je vidljivo u prigradskim
oblastima.
Ovako burna istorija nije mogla da uguši neukrotivi duh Portenosa koji je sazdan od strasti, šarma i ustalasanosti. Ovaj veliki grad u kome postoje i još uvek traju Evitina duša i zavodljivost tanga.
Donji grad Buenos Airesa je prefinjen i sofisticiran kao
neki evropski grad, sa svojim širokim avenijama, finom kolonijalnom
arhitekturom i nizom kafića duž kaldrmisanih ulicica. Grad su gradili
francuski, španski i italijanski imigranti i Portenos, kako se lokalno zove, važi
još uvek vise za evropski nego južnoamerički grad. Putnici koji šetaju kroz
zelene parkove i bulevare, mogu na trenutak da se zaborave i da im se učini da
su u Madridu, Parizu ili Milanu.
Na suprotnoj strani od Casa Rosanda na glavnoj plaži je
sjajna bivša španska opština, Cabildo, fascinantna zgrada u starom kolonijalnom
stilu, na čijoj prednjoj strani su svodovi koji su nekada bili okruženi plažama,
u toku Majske revolucije 1810. Gardisti ispred zgrade su članovi cenjenog
Regimiento de Patricios, koji su formirani 1806. godine. Oni su još uvek
odeveni u tradicionalne uniforme, dizajnirane još pre ravno 200 godina. U
unutrašnjosti je smešten mali
muzej, koji prikazuje neke interesantne arhitektonske relikvije, religiozne
ikone kao i akvarel Enrikea Pelegrinija.
Radno vreme: od srede do petka od 11:30 do 18:00 časova a subotom i nedeljom od 14:00 do 18:00 časova.
Jedan od najpoznatijih balkona na svetu, izvan argentinske
Predsedničke palate, je Casa Rosada. Roze zgrada je bila scena mnogim političkim
desavanjima, naročito u toku vladavine i režima čuvenih i tragičnih Huana i Evite
Peron. Zgrada u italijanskom stilu, sa drvećem palmi i fontanama ispred, bila
je obojena u pink kada je od zgrade pošte izmenjena u predcedničku palatu.
Predcednik Sarmiento je odlučio da pomiri suprotstavljene političke partije
spojivši crvenu i belu boju u pink-ružičastu boju za palatu. Danas je u zgradi smešten
muzej u prizemlju koji prikazuje neke predcedničke umetničke predmete. Svako veče
mali plotun od
granadira i podizanje zastave na jarbol, daju notu pompeznosti i ceremonijalnosti
ovoj prelepoj zgradi.
Radno vreme za turističke obilaske je od ponedeljka do petka od 11:15 do 14:15 časova.
Druge važne zgrade na Plaza de Majo uključuju katedralu Metropolitana u neoklasičnom stilu u kojoj je smeštena grobnica generala Hose de San Martina, heroja koji je oslobodio Argentinu od Španije. Katedrala je periodično obnavljana i renovirana od stene i kamena iz 16. veka. Sadašnja struktura je konačno kompletirana negde polovinom 19. veka. Unutrašnjost je renovirana i obogaćena pozlaćenim stubovima, tavanicom sa venecijanskim mozaikom, kao i srebrnim oltarom, i sve to u svom izvornom i originalnom obliku.
La Boka (“rupa”) je najživopisnije naselje u Buenos Airesu, dom fudbalske legende Diega Maradone i tanga. Raznolike svetlo obojene niske kućice čine drvenu i metalnu liniju ulica, uključujući i poznatu glavnu ulicu Caminito, siromašnu ali srećnu oblast punu umetnika, slikara, uličnih izvođača, kantina, kao i tango soua koji se izvode na otvorenom. Ovo naselje su originalno podigli italijanski imigranti, od kojih su većina došli da rade na dokovima. Danas je ovo naselje puno gužve koju čine turisti koji su došli da osete ovu veselu atmosferu.
Jedna od neuobičajenih turistička atrakcija, La Rekoleta groblje treba posetiti da bi se videla njegova neverovatna izložba spomenika i grobnica argentinskih slavnih i bogatih. Jedna od najskromnijih ali i najposećenijih je grobnica Eve Peron. Svaki dan stotine posetilaca dođe da ostavi cveće na vratima mauzoleja porodice Duarte, gde je ona sahranjena. Čak i četrdeset godina kasnije, Evita predstavlja i ponos i tragediju. Voleli je ili je osuđivali, njen duh i dalje živi na Rekoleti.
