Beč

april 2009.

Na samo 600 km od Beograda, sat i po vremena leta, odnosno 8 sati vožnje, nalazi se jedna od istorijski najznačajnijih prestonica Evrope - Beč (Wien, Vienna). Kao prestonica Hapsburške monarhije, ovaj grad je u prošlosti imao značajan uticaj na kreiranje evropske istorije i kulture, pa tako i danas, Beč je sedište mnogih međunarodnih organizacija, OEBS-a, Međunarodne Agencije za Atomsku Energiju, a takođe je i četvrto sedište Ujedinjenih Nacija, posle Njujorka, Ženeve i Haga. Zbog svoje bogate istorije i kulture, prelepe arhitekture i modernih turističkih atrakcija, u toku svake godine Beč posete milioni turista širom sveta, od kojih su najbrojniji Nemci, Amerikanci i Italijani.

Ovaj put na putovanje u Beč vodi nas turistička agenija Calypso Tours International iz Beograda. Udobni autobus dabldeker polazi kasno uveče iz Beograda put Novog Sada, Subotice i Budimpešte, i nakon usputnih pauza zbog odmora, osveženja i prelaska granice, već ujutru je u glavnom gradu Austrije. Putnike potom dočekuje lokalni vodič koji kroz dvočasovnu vožnju autobusom, a potom i kroz šetnju kroz samo srce grada, ispriča zanimljivu priču o ovom zanimljivom gradu, njegovim građanima i građevinama.

Agencija Calypso Tours International se odlučila da svoje putnike smesti u hotel Austria Trend Piramida (www.austria-trend.at). Iako u agenciji kažu da svoje putnike češće smeštaju u hotele bliže centru, Piramida nije nimalo loš izbor. Premda na samoj periferiji grada, ovaj veliki i komforan hotel sa četiri zvezdice, okružen velikim parkom, nalazi se prekoputa ogromnog tržnog centra Shopping Ciy Sud (www.scs.at), poseduje moderan kongresni centar, zatvoren bazen, wellness centar i mnoge druge pogodnosti, a vozom se za pola sata stiže direktno do samog centra grada, tako da je boravak u njemu sam po sebi svojevrsan ugođaj.

Pored razgledanja grada u pratnji lokalnog vodiča i smeštaja, agencija takođe organizuje i brojne fakultativne izlete i posete znamenitostima (Šenbrun, Belvedere, Dunavski toranj...).

Obilazak Beča najbolje je početi iz samog centra grada, sa trga Stephansplatz. Katedrala Stephansdom je najznačajniji verski objekat u gradu, sedište Bečke nadbiskupije i jedan od najprepoznatljivijih simbola grada čiji se visoki gotički tornjevi vide iz skoro svih delova i predstavljaju svojevrstan putokaz ka centru. Oštećena je i renovirana više puta u istoriji, a njeni najstariji delovi potiču još iz XII veka. Ovde možete posetiti unutrašnjost, tornjeve ili katakombe koje se nalaze ispod katedrale. Ispod Stephansplatz-a se nalazi i istoimena stanica metroa, obležena plavim stubovima sa slovom "U" (U-Bahn). Na ovoj stanici, kao i na mnogim drugim metro stanicama u gradu, nalazi se i turistički informativni biro gde se mogu dobiti sve potrebne informacije i brošure na mnogim jezicima, i ovde se svakako treba snabdeti vrlo korisnim i detaljnim besplatnim turističkim mapama. 

Javni prevoz u Beču je gotovo savršen. Pet linija metroa povezuje i najudaljenije delove grada za samo desetak minuta. Na svakoj stanici nalaze se mape linija, a stanice i pravci su jednostavno i intuitivno označeni bojama, natpisima, semaforima i zvučnom signalizacijom. Ništa lošije nisu organizovani ni mnogobrojni tramvaju i autobusi, a ista karta važi za sve vidove prevoza. Karta za jednu vožnju košta 1.70 € (0.9 € za decu i pse), dnevna karta košta 5.70 €, dvodnevna 10 €, trodnevna 13.60 € i mesečna po ceni od 49.50 €. Postoji i nedeljna karta po ceni od 14 €, ali treba voditi računa da se ona ne odnosi na bilo kojih sedam dana već na jednu fiksnu nedelju - od ponedeljka do nedelje. (www.wienerlinien.at)
Ukoliko planirate da ostanete nekoliko dana u Beču i obiđete što više znamenitosti, dobra opcija je i kupovina Vienna Card kartice (Wien Karte) koja košta 18.50 € i važi za 72 časa neograničene vožnje javni prevozom, a takođe donosi i popuste za ulaznice u muzeje, galerije i turističke atrakcije, pa čak i za šoping. Može se kupiti u turističkim informativnim centrima, hotelima, na stanicama metroa i na svim važnijim turističkim lokacijama. (www.wienkarte.at)

Vratimo se sada našem obilasku sa početne tačke Stephansplatz. Javni prevoz nam odavde još nije potreban, jer treba samo da nastavimo ulicom Graben i lepote Beča se nižu jedna za drugom. Po sredini ove pešačke ulice oivičene prelepim očuvanim fasadama i sjajnim izlozima najpoznatijih svetskih brendova nalazi se "Stub kuge", prelepa barokna struktura koja prikazuje zahvalnost svetaca i anđela bogu za oslobođenje od kuge koja je iz bila 1679. godine i odnela preko 150.000 života. U blizini se nalazi i crkva svetog Petra, Peterskirche (www.peterskirche.at), za koji se smatra da je najstarija crkva u Beču, sagrađena na mestu nekadašnje drvene crkve iz 350 godine, a zatim nadgrađena od strane Karla Velikog.

Na kraju ulice Graben nastavite levo, ulicom Kohlmarkt, pored radnji Šanel i Luj Viton nikako nemojte propustiti čuvenu poslastičarnicu Demel, posećivanu i hvaljenu od strane mnogih austrijskih imperatora i aristokrata. Kohlmarkt se završava na malom i prelepom Michaelerplatz trgu, na kome se nalaze iskopine rimskog grada Vindobona, a oko njega nekoliko poznatih zgrada. Michaelerkirche, crkva svetog Mihajla gde je 17-godišnji Jozef Hajdn svirao orgulje 1749. godine i gde je po prvi put izveden Mocartov Rekvijem na memorijalnoj službi nakon kompozitorove smrti 1791. Druga bitna zgrada je Looshaus, jedan od najbitnijih spomenika bečke moderne umetnosti. Kada je sagrađena 1910. predstavljala je toliki kontrast ornamentalnim fasadama okolnih zgrada na ulasku u Hofburg, te da je Franc Jozef toliko mrzeo tu zgradu da je izlaz na Michaelerplatz-u koristio što je ređe moguće. Danas je u toj zgradi smeštena Raiffeisen Banka.

Svakako najbitnija zgrada Michaelerplatz-u je ulaz u palate Hofburga. Prekrasno ukrašena kupola visoka 50 metara ispod koje prolaze kočije i pešaci svakako je najlepši saobraćajni tunel na svetu. Preko 600 godina Bečki Hofburg bio je rezidencija Austrijskih suverena, i kroz vekove je posao jedan on najznačajnijih centara evropske istorije. Odavde su vladali Hapsburgovci od XIII veka, najpre kao austrijski vladari, od 1452. godine kao carevi Svetog Rimskog Carstva, i konačno kao carevi Austrije od 1806. do kraja monarhije 1918. Tamo gde je Car Jozef II napisao svoj revolucionarni program reformi, gde je Car Franc Jozef držao audijencije, gde se rodila Marija Antoaneta, tamo se i danas, na istom mestu nalaze kancelarije federalnog predsednika Austrije, ministarstava, državno sekretara... Bečki Hofburg je mesto koje obavezno mora da poseti svaki turista u Beču. Po ceni od 9,90 € može se ući u Sisi muzej, kraljevske apartmane i videti kraljevska srebrna kolekcija, a karta od 22,50 € u isto vreme omogućava ulazak i u Šenbrun. (www.hofburg-wien.at)

Sa druge strane, na izlasku iz Hofburga nalazi se Trg Heroja (Heldenplatz) kojim dominira lučna zgrada Novog Hofburga kao i dva spomenika heroja na konjima. Jedan je Eugen Savojski, koji je u zaustavio osvajanje Turaka u Evropi, u ratu koji se završio Požarevačkim mirom 1718. godine, čime je Austrija značajno proširila svoje granice na Balkanu. Drugi je nadvojvoda Karlo od Austrije, prvi vojskovođa koji je pobedio Napoleona. Ovaj trg je u istoriji poznat po tome što je Adolf Hitler na tom mestu proklamovao anšlus (aneksiju Austrije) pred 200.000 Autrijanaca.

Izazak iz Hofburga kroz gradsku kapiju (Burgtor) takođe znači i izlazak iz nekadašnjeg utvrđenog dela grada. Ova kapija sagrađena je povodom pobede Austrijanaca nad Napoleonom kod Lajpciga 1813. godine, i predstavljala je zvaničan ulaz u Hofburg, ali je ostala usamljena nakon uklanjanja gradskih zidina. Čitav centralni deo grada nekada je bio utvrđen zidinama, sve do 1857. godine kaga je car Franc Jozef I izdao čuveni dekret "To je moja volja" (Es ist Mein Wille) čime je naredio rušenje gradskih zidina i rovova. U svom dekretu car je naredio i tačnu dimenziju kružnog bulevara Ringstrasse, koji će biti sagrađen na mestu zidina, kao i položaje i funkcije novih zgrada. Te velelepne zgrade i danas reprezentuju luksuz Hapsburgovaca, kao i slavu i moć Austro-Ugarske monarhije. Sa druge, praktične strane, građenjem velikih bulevara bečki vladari su se, po ugledu na Pariske, štitili od postavljanja revolucionarnih barikada.

Ringstrasse ili samo Ring (prsten) na pojedinim delovima se zove drugačije, ali uvek ima u sebi reč "Ring", kao na primer Parkring (deo Ringa pored parka), Opernring (pored opere) ili Burgring (pored Hofburga). Duž Ringa se nalaze mnogobrojne znamenitosti Beča - Bečka Opera, Akademija lepih umetnosti, neoantička građevina Parlamenta, impozantna gotička građevina Gradske većnice (Rathaus), Dvorsko pozorište (Burgteatar), neorenesansna zgrada Bečkog univerziteta, neogotička katedrala Votivkirche, i još mnoge druge istorijski značajne zgrade koje su danas domovi muzeja, upravnih organa ili luksuznih hotela. 

Nekada utvrđeno centralno jezgro grada koje okružuje Ring danas se naziva Unutrašnji grad (Innere Stadt), 1. distrikt ili 1. becirk. Unutar ovog distrikta, kao i po Ringu, nalaze se sve ovde pomenute znamenitosti, ali i mnoge druge poput Albertine, galerije u kojoj se, između ostalih, nalaze dela čuvenih umetnika počevši od perioda impresionizma do modernizma (Mone, Dega, Pikaso, Renoar...), zatim Kapućinska crkva (Kapuzinergruft) ispod koje je kripta u kojoj su sahranjeni Hapsburški monarsi, pešačka zona i šoping ulica Kartner koja vas sa Ringa onovo vraća do Stephansplatz-a, kao i Trg Marije Terezije. Ovaj prelepi simetrični trg sa dve strane okružuju zgrade Muzeja istorije umetnosti i Prirodnjački muzej, na jednoj strani je Ring i ulazak u Hofburg, a na drugoj Muzejski kvart (Museumsquartier). U centru trga nalazi se spomenik Mariji Tereziji.

Beč je podeljen na 23 distrikta (Bezirke). Svaki bezirk ima svoje ime (1. Innere Stadt, 2. Leopoldstadt, 3. Landstraße i td.) ali se među Bečlijama oni najčeđće nazivaju samo svojim rednim brojem. Oko prvog se, oko Ringa, u smeru kazaljke na satu ređaju distrikti od 2. - 9., a oko njih, nešto manje pravilno ostali, od 10. do 23. Drugi i dvadeseti becirk se nalaze na ostrvu koje obrazuju kanal i glavni tok Dunava, a 21. i 22. se nalaze na levoj obali Dunava. Parkiranje je vremenski ograničeo i naplaćuje se (slično kao u Beogradu) u svim centralnim distriktima, 1. - 9. i 20. U ostalima je parkiranje slobodno. Nazivi ulica na tablama se pišu tako što se najpre navede broj distrikta pa onda ime ulice, npr. "7. Hermanng." znači da se nalazimo u ulici Hermangasse u 7. becirku. Gasse (skreceno g.) i straße skraćeno (str.) su najčešći sufiksi za manje i veće ulice u nemačkom jeziku. Samim čitanjem poštanskog broja neke adrese možemo saznati u kom distriktu se ta lokacija nalazi. Tako na primer, poštanski broj 1070 znači: prva cifra 1-Beč, druga i treća cifra označavaju becirk, 07 u ovom slučaju znači sedmi.

Svakako da nisu sve znamenitosti Beča smeštene u prvom becirku. U drugom se nalazi čuveni bečki Prater (www.praterservice.at), veliki javni park i u njemu svetski poznat zabavni park. Ulaz u zabavni park je besplatan, ali se atrakcije naplaćuju pojedinačno i koštaju od 1 € do 10 €. Vožnja najpoznatijim Velikim točkom iz 1987 visine 65 m (Wiener Riesenrad) košta 8,50 €. (www.wienerriesenrad.com) U drugom bezirku se nalazi i palata Augarten u kome se održavaju probe čuvenog Hora bečkih dečaka.

Najpoznatije znamenitosti trećeg Becirka su Belvedere i Hundertwasserhaus. Barokna palata Belvedere koju je sagradio princ Eugen Savojski početkom osamnaestog veka za potrebe letnje rezidencije, danas je muzej i galerija. (www.belvedere.at) Hundretwasserhaus je stambena zgrada u vlasništvu grada Beča sagrađena osamdesetih godina prošlog veka. Ova šarena i neobična zgrada obojena svim bojama, sa stotinama različitih prozora na sebi, grmovima i stablima na fasadi, sagrađena je prema ideji umetnika Friedensreicha Hundertwassera i nimalo ne odgovara uobičajenom poimanju arhitekture. Kao jedno od najkreativnijih i najoriginalnijih dela moderne arhitekture, jedna je od najposećenijih građevina u Austriji.

Na granici između četvrtog i prvog prostire se Karlsplatz, jedno od bitnijih čvorišta gradskog prevoza. Na ovom trgu se, između ostalog, nalaze crkva Karlskirche i zgrada Bečkog udruženja muzičara (www.musikverein.at) u čijoj se zlatnoj dvorani održava Bečki novogodišnji koncert.

Šesti i sedmi becirk razdvaja poznata ulica Mariahilfer Straße, nezaobilazno mesto za šoping. U ovoj ulici se nalazi veliki broj robnih kuća i butika velikih svetskih modnih lanaca, a sniženja i akcije su svakodnevna pojava (www.mariahilferstrasse.at). Zahvaljujući visokom standardu Bečlija i pristupačnim cenama, Beč se smatra gradom sa najvećim brojem kupoholičara. Cene u bečkim robnim kućama su vrlo često niže nego u istim takvim beogradskim, naročito u vreme sezonskih sniženja. U šestom becirku se nalazi najpopularnija bečka pijaca Naschmarkt i Haus Des Meers akvarijumi i terarijumi smešteni u zanimljivom zdanju koji je nekada bio toranj protivvazdušne odbrane. (www.haus-des-meeres.at)

U trinaestom bicirku nalazi se jedan od najbitnijih spomenika kulture Beča i cele Austrije - Šenbrun (Schönbrunn). Palata je sagrađena na zahtev imperatora Leopolda I, za potrebe letnje rezidencije i završena je krajem XVII veka. Od tada su je mnogi vladaoci dograđivali i ulepšavali, dok konačno, po naređenju Marije Terezije, Šenbrunska palata nije uređena u stilu rokoko ere. U vreme Marije Terezije Šenbrun je bio snažan centar Austrijskog carstva i carske porodice. Car Franc Jozef I je rođen u ovoj palati, tu je proveo najveći deo svog života i umro u svojoj spavaćoj sobi u Šenbrunu.

Osim palate i prelepog vrta, u sastavu Šenbruna nalazi se i najstariji zoo vrt na svetu, Tiergarten iz 1752. godine. Od 2003. godine ovaj zoo vrt je dom i džinovskih pandi, ugroženoj vrsti koje u divljini ima još samo oko hiljadu jedinki, a u Evropi ih ima na još jedinom mestu - Berlinskom zoo vrtu. (www.zoovienna.at) Ovde se još nalaze i Oranžerija, obavezan luksuz svake evropske palate tog vremena, Palm Haus - staklena bašta sa tropskim biljkama, Pustinjska bašta, Lavirint, Muzej kočija, a posebno se svojim položajem i lepotom ističe Glorijeta, na vrhu brda iznad palate, odakle se pruža nesvakidašnji pogled na dvorski kompleks i ceo Beč.

Ulaznice koštaju od 9,50 € za posetu imperijalnim sobama, do 36 € za "Gold pass", za posetu svim atrakcijama u sastavu kompleksa. Verovatno najpopularniji "Grand tour" uključuje svih 40 prelepih soba carske rezidencije i košta 12,90 €. U cenu je uključen audiovodič dostupan na mnogim jezicima, ali ne i na srpskom, već se mogu dobiti štampani vodiči na srpskom jeziku. Ulaznica za zoo je 14 €. (www.schoenbrunn.at)

Dvadeset drugi becirk je veliki okrug na levoj obali Dunava. Ovde se nalaze zgrade Ujeninjenih Nacija (Uno-City), Dunav-park i Dunav-toranj, 252m visok toranja, na kome se (na visino od 160 i 170 metara) nalazi rotirajući restoran. Ulaznica za toranj košta 5,90 €. (www.donauturm.at). Beč takođe ima i rečno ostrvo na Dunavu, koje poput beogradske Ade Ciganlije predstavlja sportsko-rekreativni centar, letnje izletište i mesto za održavanje koncerata i festivala pop muzike.

Beč je najlakše i najpovoljnije razgledati šetnjom uz korišćenje gradskog prevoza. Među turistima je vrlo popularna i vožnja kočijama u Beču. Mnoge kočije koje se koriste za turistička razgledanja potiču još iz vremena monarhije i mogu se iznajmiti na Trgu heroja, a razgledanje grada iz fijakera, u zavisnosti od trajanja, košta do 100 €. Znamenitosti duž Ringa se mogu razgledati iz tramvaja br. 2 koji ovuda kruži. Korišćenje bicikala je u Beču vrlo masovno i razvijeno. Osim mreže biciklističkih staza u ukupnoj dužini od preko 1000 km, postoje i posebni semafori za bicikliste i parkinzi, kao i mnogobrojna automizovana mesta na kojima je moguće iznajmiti bicikl. Zanimljivo je da je za Bečlije prvi sat korišćenja bicikla besplatan. Naredni sat košta samo jedan evro. Za turiste se izdaje kartica koja košta 2 € i sa njom se pod istim uslovima iznajmljuju bicikli.

Priča o Beču mogla bi da se nastavi bez kraja, ali nijedan grad, pa ni Beč, ne može se doživeti slušanjem priče, čitanjem teksta ili posmatranjem slika. Ništa ne može zameniti taj originalni osećaj kada se grad udahne, oslušne, okusi onako kako to rade njegovi građani. Šta vredi znati sve o Beču, videti dvorove i trgove, a ne okusiti saher tortu, bečku kafu, ne provozati bicikl po beču ili jednostano prostreti ćebe na travu u gradskom parku, baš onako kako to prave Bečlije rade - pored jezera sa patkama, i uživati u prolećnom suncu.

Nakon posete Beču, podatak da je ovaj grad drugi na listi svetskh gradova po kvalitetu života, uopšte više nije začuđujući. O tome svedoče i glasno izgovorene želje putnika koje su se mogle čuti u autobusu na povratku u Beograd - ne da se vrate u Beč, već da ostanu tamo da žive.

putopisao: Aleksandar Đuričić